|
U grubom uopštavanju ima samo grubih procena za tzv. zonu sigurne smrti jer ima mnog faktora koji u PVO reč sigurno čine jednako problematičnu kao *siguran nalet* u vazduhoplovstvu.
Ne sećam se da se iko u literaturi usudio da pravi takve procene. Na oni fotkama iz kabine S-400 i pored *ucrtane* zone uništenja komandant donosi odluku, još uvek. Proces je još uvek iznad percepcije bilo kog računara, odnosno bilo kakvog modela, u opštem slučaju naravno.
Uticaj REB-a može da igra nesrazemrnu ulogu, ali isto tako i tip manevra aviona u protivradrskom zaokretu, a DDV je uvek prisutna pa i takozvani mrtav konus gađanja po vertikali često ...
No ajde da se napravim hrabar (jer nemam papir pa da budem pametan) pa da izjavim da je zona sigurne (uz fizička ograničenja horizonta i odsustvo odlučujućeg REB-a) smrti BILO KOG PVO SITEMA NEGDE IZMEĐU 33 I 66-75 % OD NJEGOVE MAKSIMALNE KOSE DALJINE.
Naravno sve ovo u 2D poprečnom preseku, da ne kažem sa prametrom 0, a kod mnogih sistema pad dometa po parametru može da bude značajan.
|
