Princip rada radara

• 1Ovo se svidja korisniku: acatomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@acatomic...
Citat:Zar radari nemogu da rade na samo jednoj frekvenciji?
Naravno da mogu, al' tada su "kanta" jer ih moze ometati i amaterski predajnik iz kucne radionice.
Kao sto rece @vrabac, promenjiva je impulsna i noseca frekvencija kod svih radara, a stepen i brzina promenjivosti zavise od izbora predajnih cevi ( frekventno agilne predajne cevi kao pojacavaci, ili cevi bazirane na rezonantnim supljinama....magnetroni, klistroni)

Uzgred, lasersku tehniku ne poznajem u dovoljnoj meri da bih ti mogao pomoci oko gornjeg videa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

cezar 35 ::@Brksi.....
Ne moze se govoriti o apsolutnoj nevidljivosti stelt letelica.
Ispravnije je reci da su to letelice sa smanjenom uocljivosti za radarska sredstva.
Smanjena uocljivost je postignuta primenom hrabrih konstruktivnih resenja na samoj letelici kao i primenom savremenih kompozitnih materijala i premaza.
Ovde smo vec pisali o "cudnoj" konstrukciji aviona F-117 i kako bas takva "cudna" konfiguracija njegove povrsine uslovljava nepravilnu refleksiju elektro magnetnih talasa (el. mag. talasi se rasprse u razlicitim pravcima i vrlo malo ih se vrati na antenu radara), a samim tim i smanjenu uocljivost na radarskom ekranu. Takodje, sacasta konstrukcija njegovih velikih povrsina kao i premazi na povrsini aviona uslovljavaju "apsorbovanje" el. magnetne energije sto ga , zajedno sa nepravilnim refleksnim povrsinama, zaista cini slabo uocljivim za vecinu radarskkih sredstva.
Praksa je pokazala da stepen njegove uocljivost zavisi od frekvencije tj. talasne duzine na kojoj radar radi. Najnepovoljniji rezultati su kod radara sa centimetarskom i decimetarskom talasnom duzinom, a takvi radari su u najmasovnijoj upotrebi kod gotovo svih vojski.

Na koliko je onda radilo Zolikino rešenje kad je F ostavio veći radarski odraz?

Koja je najmanja visina koju radar može da pokrije talasima?
Da li jedan radar može da zasmeta drugom? Ako da, uslovi i kako?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

AviationWeek objavio interesantan tekst o LIDAR-u i njegovoj perspektivi:

http://www.aviationweek.com/Article.aspx?id=/artic.....ml&p=1

Meni je najbolja poslednja recenica: do dana danasnjeg nije proizveden digitalni senzor koji moze da konkurise kameri KA-80 Optical Bar Camera (OBC), projektovanoj jos 60-ih godina proslog veka.

Ako moderator smatra da ova poruka treba da je na nekoj drugoj temi - neka promeni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TV multistatički kvazi radarski kompleks je razvijan u SAD i SSSR (kraj 60-tih početak 70-tih) i imao je odsta uspeha po informacijama sa iz laboratorija i probnih poligonskih verifkacija. Ali to je zapravo posebna tema. Sa današnjom utrebom GPS i vrlo brzim računarima i vrlo brzim DATA link magistralama ta ideja je možda ponovo aktuelna ali to je stvarno posebna tema. Ali ne radi se o laserskim radarima ni LIDAR-ima već TV radarskim kompleksima, koji uz upotrebu CCD i i IC opreme ali LASER-skih merača daljine imaju potencijal zastvaranje mrežnog sitema sa svimsvojim vrlinama ali i velikim manama.

Vuće radar P-18 radi u jednoj verziji od 149 do 161 MHz. U svim tim frekvencijama F-117 je vidljiv. Štaviše vidljiv je sve do negde 210 MHz. Ako misliš na Zoltanovu i Đorđevu jedinicu (ubite me zaboravio sma ime operatera radara) oni su ga otkrili na nešto više od 150 MHz, dakle što je i logično u dijapazonu na kojem radar i funkckioniše.

Drugo pitanje traži više vremena a ja moram da se vratim da vadim stare breskve. Dakle drugi put ako me Cezar ne pretekne.

Da drugi radar može tako da smeta drugome da ga potpuno onemogući u radu u najgorem slučaju. Naročito je problem ako su radiari istog tipa ili nisu istog tipa ali im se frekventni dijapazon rada poklapa potpuno ili delimično pa čak i kada je blizak, mada tu utiču i drugi elmenti sekundarno.
To se izbegava na više načina za sad mi padaju tri na pamet:
1. Sinhoronim radom radara dakle kontrolisanim radom sa više instance što imaš rešeno za radare tipa P-35 još na sitemu Vozduh-1S(P) i za radare P-15 na malovisinskim postovima od Vozduha preko MVP-11 pa nadalje do danas..
2. Upotrebom radara koji su vrlo udaljeni jedan od drugog po frekventnom dijapazonu
3. prostim udaljenjem radara na daljinu dovoljnu da ne dođe do uzajamnog dejstva (ovo može da bude jako teško, odnosno daljine ponekad mogu da budu prilične), paradoksalno loša topografija olakšava problem odnosno loš topografski element iskoristiš kao zaklon
Svako najbolji sitem je istovremena sinhronizacija rada i istovremeno dovoljno udaljenje radara jedan od drugoga po radnom diajpazonu i nekim drugim elementima (sekundarno).

I nije problem samo uticaj radra na drugi radar već i radara na druge elemente uključujući i ljude, zbog toga se ovaj uticaj i borba protiv njega posebno razmatraju u svim fazam radarskog života od projektovanja pa nadalje i tu postoje čak i merne jedinice koje to opisuju i čitavi sistemi naknadne verifikacije pa i uklanjanja tog problema.

Naravno dosta veća opasnost je po glavnom snopu nego po bočnim lepezama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@LonelyWolf
Citat:Koja je najmanja visina koju radar može da pokrije talasima?
Posto mi @vrabac ostavi drugo pitanje, odgovoricu u najkracima crtama
Dakle, najmanja visina otkrivanja letelica obrnuto je proporcionalna daljini, a zavisi od dijagrama zreacenja antene, frekventnog podrucja i geografske pozicije radara.
U praksi sam sretao i posebno konstruisane antene (formiraju karakteristican dijagram zracenja) koje su namenjene za otkrivanje niskoletecih ciljeva, a i neki radarski prijemnici imaju tehnicku mogucnost da "preklope" prijemni snop i omoguce kvalitetniji prijem eho odraza od niskoletecih ciljeva.
O "beam switch" tehnologiji sam pisao u nekoj od tema, al' ne mogu da se setim u kojoj

Iz prakse pouzdano znam da se moze uspesno presresti cilj relativno male refleksne povrsina ( Jastreb) na visini 150-250m i daljini 50-tak km od radarske stanice u brdsko-planinskom podrucju. Uspesno presretanje podrazumeva da se cilj kvalitetno vidi na celoj mars ruti leta, a i lovac presretac takodjer, iako oba manevrisu po kursu i visini.
U teroji, donja zona visina na kojima radar otkriva letelice trebala bi biti manja od letnih mogucnosti svakog aviona, ali, opet.....ne na svim daljinama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znači, u nekom trenutku bi otkrili bilo kojeg lovca u brisanju?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lonli moram da tovarim i kršem grane starim breskvama ali imamjedno pitanje:
da li znaš tačno šta je po svim svojimvarijantama Daljina Direktne Vidljivosti?
To je prva lekcija ako te interesuje problematika lokacije niskoletećih ciljeva a i inače može da bude prva i za klasične radare (ne OTH) i za pelengatore (osim Troposkatera).
U praksi ako te interesuju ovakoad hoc cifre za to otkrivanje u brišućem letu varira u zavisnosti od mnogo uslova, ali kreće se od 16-17 pa do 38-42 km za klasične radare.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

LonelyWolf ::Znači, u nekom trenutku bi otkrili bilo kojeg lovca u brisanju?

Iz ovog klasicnog dijagrama zracenja antene (cosekans2) mozes izvuci odgovor na svoje pitanje.
S tim da je ovo teorijski dijagram za idealan radarski polozaj i za standardnu atmosferu i da je u praksi on nesto deformisan.
http://www.radartutorial.eu/06.antennas/an12.en.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ cezar 35 , vrabac

Možda malo smaram, ali zanima me da li i dalje važe jednačine za radar kod MASER-a?

http://www.radartutorial.eu/01.basics/rb13.en.html

• 1Ovo se svidja korisniku: acatomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@acatomic ....

Zaista se ne bih upustao u tehnologiju MASER-a, jer mi je to prilicno daleka oblast, tj. novost i za mene
Generalno gledajuci, trenutno ne vidim ni jedan razlog da radarska jednacina ne bi vazila i za ovo eksperimentalno cudo tehnike. Svetlost je, ipak, elektromagnetnog karaktera, a konstante i koeficijenti vaze za sva radarska sredstva