Radari u SFRJ/SRJ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mislim da je vojni ali nisam siguran jer treba da je blizu mozda njega i civulni radar ako ga nisu pomerili

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Kupolu radara koju si video sa Avale prema jugu u pravcu Kosmaja je kupola radara civilne kontrole leta ili kako se pravilno zove Agencija za kontrolu leta Srbije i Crne Gore d.o.o. I nalazi se u Kovioni. Slike preuzete sa Google Earth.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E pa hvala ŠEIK na objašnjenju.Pa još i foto.
Mislio sam da je vojni pošto je u blizini i baza u zucama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li neko ima informacije dokle se stiglo sa razvojem digitalnog radarskog prijemnika (IRITEL) ? Da li se primenjuje u praksi, kakvi su rezultati ?

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Koliko sam shvatio - gomila "lampasa" menja se jednim jedinim racunarom koji uz pomoc specijalnog softvera obradjuje primljeni signal ?

Ovo je tekst koji sam pronasao na Yugoimport sajtu (postavljen od strane Slobodana Jolkica):

"Stanje i tendencije modernizacije radarsko-računarskih sredstava sistema PVO"

Osnovu svakog sistema za kontrolu vazdušnog prostora u ratu i miru čini osmatračka mreža radarsko-računarskih sredstva velikog dometa. U miru radarska sredstva rade neprekidno obezbeđujući dežurni sistem PVO i sistem obuke. Angažovani broj radara zavisi od niza faktora, pre svega od strategijskog opredeljenja zemlje u organizaciji protivvazdušne odbrane u ratu i dežurnog sistema PVO u miru. U svakom slučaju, ovaj broj nije mali i u srednje razvijenim zemljama kreće se od 20-40 radara instaliranih na radarskim položajima i jednog do tri sistema za automatsku obradu podataka u operativnim centrima.Ovom broju radara treba dodati i broj akviziciskih radara iz sastava artiljerisko-raketnih jedinica koji se koriste kao dopuna sistema kontrole vazdušnog prostora.
Radarsko-računarska sredstva proizvedena u periodu 1960 - 1980 realizovana su u skladu sa tehnološkim dostignućima tog vremena. Sredstva su uglavnom realizovana na bazi snažnih predajnih elektronskih cevi izvedenih u specijalnoj tehnologiji. Tom tehnologijom raspolagali su samo vodeći svetski proizvođači ove opreme. Vek trajanja ovih predajnih cevi maksimalno dostiže 10.000 radnih časova. Naša iskustva su pokazala da je ovaj broj radnih časova nerealan jer je životni vek ovih cevi u našim eksploatacionim uslovima jedva dostizao do 5.000 radnih časova.
Pored skupih predajnih cevi (10.000,00 - 20.000,00 USD magnetroni, 60.000,00 - 120.000,00 USD, CFA, TWISTRON), u radaskim predajnicima za modulatorski sklop i antensku skretnicu takođe su se koristile elektronske cevi određenog veka trajanja čija cena nije zanemarljiva, a proizvodi ih samo određeni broj proizvođača u svetu. U prijemnom delu radarskih uređaja upotrebljavani su specijalni elektronski sklopovi bazirani na cevnoj tehnologiji složene tehnološke izvedbe. Ove elektronske komponente takođe pripadaju klasi komponenata koje su mogli proizvesti ili još uvek proizvode samo specijalizovani proizvođači. Stoga se može zaključiti da su održavanje i opravka radarskih uređaja proizvedenih u periodu 1960 - 1980 bili, a i danas su visoko zavisni od izvornih proizvođača.
Proizvođači radaskih uređaja savremene tehnologije napustili su proizvodnju rezervnih delova za radare stare tehnologije, što dodatno opterećuje sistem održavanja ovih radara. Iz ovih razloga skoro sve armije koje su bile opremljene radarima stare tehnologije, opredelile su se za sukcesivnu nabavku novih ili modernizaciju starih radara. Međutim, nabavka novih radara ograničena je cenom i određenim vrstama zabrane koje diktiraju politički faktori. Obzirom da je proces zanavljanja radarskih sredstava dugotrajan (od pet do deset godina), ove zemlje imaju stalnu potrebu za modernizacijom radara u okviru redovnog remonta, pogotovo ako na tržištu ne mogu da nabave rezervne delove.
Opredeljenju za modernizaciju radarskih sistema doprineo je nagli razvoj računarske tehnologije dostupne na svetskom tržištu, a naročito upotreba i dostupnost digitalnih signal procesora. Pored toga, razvojem poluprovodničkih predajnika modularnog tipa sa kompresijom impulsa, održavanje radarskih sistema postalo je višestruko jeftinije jer nema potrošnje katode i nužne zamene predajnih cevi posle određenog broja radnih časova. Ova činjenica predstavlja dodatni razlog za modernizaciju postojećih radarskih sistema.
Naša zemlja se opredelila za modernizaciju radarskih sredstava zbog cene novih radara i mogućnosti da sopstvenim snagama modernzuje postojeće radare. Da bi neko mogao da konstruiše ili modernizacije ovako složene elektronske uređaje dovoljno je da raspolaže odgovarajućim softverskim kapacitetima te da, nabavkom hardvera i izradom sopstvenog softvera, uspešno reši ove zadatke i ravnopravno konkuriše ostalim proizvođačima na svetskom tržištu. Upravo u ovoj činjenici leži naša šansa jer raspolažemo respektivnim kapacitetima za realizaciju vrlo složenih softverskih prozvoda.
U periodu 1990 - 2004 Vojska je razvila elektronske uređaje (prikazane na slikama) na bazi digitalnih signal procesora koji u potpunosti mogu da zamene sledeće tehnološki zastarele radarske uređaje:
• radarske prijemnike cevne tehologije i neke prijemnike izvedene u diskretnoj poluprovodničkoj tehnologiji,
• radarske pokazivače na bazi katodnih cevi visoke perzistencije,
• radarske ekstraktore primarnih i sekundarnih eho signala izvedenih u diskretnoj poluprovodničkoj tehnologiji,
• kompletane procesore za obradu radarskih signala i zaštitu radara od elektronskog ometanja,
• konzolne pokazivače u operativnim centarima na bazi katodnih cevi,
• uređaje za automatsko slanje i prikazivanje radarskih podataka korisnicima,
• softverske pakete centralnih računara za automatsku obradu radarskih podataka u operativnim centrima,
• softverske pakete za komandovanje i upravljanje sistemom PVO iz operativnih centara,
• elektromehaničke doboš memorije centralnih računara za automatsku obradu radarskih podataka u operativnim centrima,
• test opremu i opremu za simulaciju,
• elektroagregate različite snage, rotacione pretvarači frekvencije i
• zastarelu modemsku opremu.

Trenutno je u razvoju poluprovodnički predajnik koji će zameniti magnetronske predajnike i omogućiti potpunu nezavisnost radarske tehnike cevne tehnologije od izvornog proizvođača. Dobijanjem poluprovodničkog predajnika iz sopstvenog razvoja u kombinaciji sa već razvijenim sredstvima, realno je očekivati da se u vrlo kratkom roku (narednih 5 godina ako se obezbede materijalna sredstva) tehnološki nivo postojećih radarsko-računarskih sistema podigne na najviši nivo. To je istovremeno i šansa našim proizvodnim kapacitetima elektronskih uređaja da se ravnopravno pojave na svetskom tržištu sa proizvodima koji su uveliko traženi i čija će tražnja imati uzlazni trend u narednih deset do petnest godina.
Glavna pitanja koja se ovde mogu postaviti su sledeća:
• da li smo konkurentni. sa cenom koju dajemo potencijalnim kupcima;
• koji su to politički faktori koji mogu uticati na realizaciju opremanja naše vojske i prodaju proizvoda stranom kupcu;
• raspolažemo li finansijskim sredstvima za finalizaciju, integraciju i robusisranje već razvijenih radarskih uređaja;
• da li smo u stanju da objedinimo postojeće kapacitete proizvođača ovih elektronskih uređaja u jedinstvenu celinu;
• da li smo u stanju da organizujemo da ova celina izvršava pojedinačne zadatke samostalno kao zasebna jedinica a da u integraciji kompletnog sistema modernizacije radskih sredstava deluje kao jedinstveni tim;
• možemo li realno da procenimo pojedinačan doprinos svakog učesnika u realizaciji projekta i adekvatno podelimo zaradu.
Ako smo u stanju da damo realne odgovore na ova pitanja i da na taj način procenimo i smanjimo rizik koji svaki projekat nosi u sebi, možemo se nadati da ćemo ubrzo produžiti vek upotrebe naše radarske tehnike za narednih 15 godina, kao i da ćemo sigurno biti konkurentni na stranom tržištu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:ZONA DETEKCIJE RADARA POD
DEJSTVOM AKTIVNOG OMETANJA

U radu su simulirane karakteristike radara u prisustvu samozaštitnog
ometača i ometača iz zone. Promenom parametara radara, ometača
i njihovog međusobnog položaja korisnik može lako da uoči promene
karakteristika radara. Pri simulaciji signal ometača simuliran je
preko temperature šuma sistema. Termički šum prijemnika i antene takođe
je uračunat. Simulirana je antena pravougaonog oblika sa uniformnom
raspodelom polja u vertikalnoj ravni i Tejlorovom raspodelom
polja u horizontalnoj ravni. Uticaj višestrukog prostiranja talasa takođe
je uračunat, jer znatno utiče na karakteristike radara.

http://www.dibid.mod.gov.rs/arhiva/VTG_2009-3/08%2.....ETANJA.pdf

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam hteo da otvaram novu tema sto se radara tice, ali mene zanima sledeca stvar oko radara i otkrivanja objekata na nebu, dali radari mogu da vide bilo koji objekat na nebu, od bombe obicne koja pada do ptice, dali je moguce da vide?

Jeste OFF, ali ako je moguce da mi neko odovori na pitanje?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za cheMillionaire:
Teorijski, radar bi trebalo da vidi sve ono izmedju cega i njegove antene postoji opticka vidljivost, pa cak i nesto malo iza horizonta (6%) zbog povijanja elektromagnetnih talasa.
Radari se projektuju da "vide" samo pokretne ciljeve, sto postizu posebnim kolima brisaca stalnih odraza (planine, brda, etc) iliti selekcije pokretnih ciljeva. Tako da teorija jos uvek vazi ako su u pitanju tvoja ptica ili bomba koja pada.
Razlog zasto radari ne mogu da uoce tako male ciljeve je njihova efektivna odrazna povrsina. Radar "vidi" tako sto posalje zrak u prostor, osvetli cilj, a deo tog zraka se istim putem vrati na antenu. Snaga predajnog impulsa zna da dostigne i nekoliko megavata, ali snaga prijemnog impulsa nije veca od milivata. Em sto se talasi rasipaju u prostoru, em sto deo energije trose na zagrevanje cestica kojim se prenose, a najvaznije je to sto, kad udare u cilj, od njega se odbijaju u svim pravcima. I to od onog dela cilja koji je postavljen pod pravim uglom na upadni smer talasa.
Taj deo cilja se zove efektivna odrazna povrsina. Npr. kod MIG-21 ona iznosi 1m2.
I stelt avioni se projektuju tako da umanje sopstvenu odraznu povrsinu. Njihova povsina je ili izlomljena (F117A) ili u obliku kapljice vode (B2). A dodatno se i premazuju materijama koje "upijaju" zracenje. Sa ciljem da se sto manji deo zracenja vrati ka radaru.
Tako da zaboravi da gledas ptice radarom. Eventualno neko brojno i gusto jato selica (i to onih velikih) koje leti na nekoj srednjoj visini.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Djokkinen ::Pogledajte ovaj GE snimak Obostnika kod H.Novog... Lici li vam ovo obelezeno na radar?



Ne, to NIJE radar. To je stub TV predajnika, takodje su se nakacile razne civilne sluzbe sa svojim antenama i predajnicima (Dubrovacki "Atlas" je tu imao svoj predajnik i antenu, na primer). Uglavnom, to sto se vidi na fotografiji, sa desne strane je civilni objekat.

Osmatracka radarska stanica (OROST) Obosnik je levo na fotografiji, udaljena oko 150 do 200 m od TV predajnika. U centru dominira deo nekadasnje tvrdjave (mozda bunkera) oko kojeg su se nalazili objekti (garaze, magacini, generator), takodje i spavaonica za nekoliko mornara i vojnika.

Ovu kotu su delile dve vojne poste, deo jednog voda mornarice i jednog voda pesadinaca, relejaca. Bio sam u mornarici 1982/83, radarista.

Imali smo tri mobilna radara, cuveni i tada najsavremeniji Philips 9KR409 na TAM dvoosovinskom kamionu, stari ruski lampas OAR M?? (ne secam se oznake), montiran na FAP-u i jedan DECCA radar, takodje se ne secam oznake, montiran na Dajcu. Mornaricki radio uredjaji takodje na Dajcu, dok je radio relejno cvoriste sa FM200 uredjajem bilo stacionarno. Uskoro stizu i fotografije...

Voleo bih da mi se javi neko ko je bio na Obosniku u vojnoj sluzbi.

Dopuna: 10 Jul 2009 22:07

Fotografije OROST Obostnik, Luštica, Boka Kotorska, april 1983. godine.

Na fotografijama se vide sva tri radara, unutrasnjost 9KR409 i pogled na Prevlaku, kasarnu u Kumboru, brodogradiliste i luka u Tivtu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uh, malo egzotike... sve pohvale za fotografije!
Ova slika gde se vidi Prevlaka i Mamula... ispod fotografa bi treblo da je Žanjica?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Djokkinen ::Uh, malo egzotike... sve pohvale za fotografije!
Ova slika gde se vidi Prevlaka i Mamula... ispod fotografa bi treblo da je Žanjica?

Dopuna: 10 Jul 2009 22:11

Uh, malo egzotike... sve pohvale za fotografije!
Ova slika gde se vidi Prevlaka i Mamula... ispod fotografa bi trebalo da je Žanjica?

Da, dole je plaža Žanjice. Na plaži sam bio 1995. ili 1996. godine i sa dvogledom gledao gore na Obostnik... Raspored radara je bio isti, posle više od 10 godina!

Dopuna: 10 Jul 2009 22:46

Na jednoj fotografiji vidi se radar 9KR409, spakovan pred odlazak na kratku vežbu, na Velje brdo, ako sam dobro zapamtio naziv. Brdo se nalazi izmedju Igala i aerodroma u Dubrovniku (Ćilipe), iznad mora. Vežba se sastojala u gadjanju objekta (mislim da je to bio drveni splav) postavljenog ispred ulaza u Bokakotorski zaliv. Raketa se ispaljivala sa raketne topovnjače (403/404) tako što su se podaci o položaju cilja slali sa radara pomoću predajnika koji je imao naziv AGA, u trenutku kada je radarista pritisnuo dugme na kontrolnoj tabli u kabini radara. Svi tasteri i sve komande, a to se može videti na fotografijama, su ispisane latinicom na srpskom jeziku (da budem fer: na srpskohrvatskom jeziku). Radar je bio Philips ali su ga radili u MEZ-u u Splitu.

U kratkom periodu, nekoliko meseci, krajem 1982. godine, pred moju prekomandu iz Pule (K. Rojc) i dolazak na Obostnik, radar se nalazio na Prevlaci, na samom rtu Oštro radi ispitivanja rada na manjoj nadmorskoj visini. Ja sam se skinuo juna 1983. godine i u tih par meseci u posetu Obostniku dolazili su "plavci", sa visokim činovima, radi prezentacije rada radara. Radar je inače imao promenljivi nagib antene koji se mogao podešavati iz kabine u toku rada. Na komandnoj tabli se nalazila kugla, slična današnjim džojsticima, i njenim okretanjem se pomerao kružić na ekranu a digitalno, na posebnim displejima, su se očitavali ugao u udaljenost objekta. Napredno za 1983. godinu! Maksimalni domet radara je bio 60 milja a preciznost mu je bila velika, nakon jedne vežbe pronašao je vežbovni torpedo koji je ispaljen i izgubljen plutao na površini mora. Razarač (VPBR) SPLIT 1 imao je radarsku antenu sličnu ovome radaru. Po VES-u nisam radarista, na Obostniku sam prošao samo dopunsku obuku za radar, tako da o radarima ne znam mnogo. Osnovni VES mi je bio RTG.

Na obostniku se nalazio i ruski lampaš OAR M?? i njegov domet je bio znatno veći mada je preciznost dolazila u pitanje... na maksimalnom dometu pokazivao je obrise kopna ulaza u jadransko more, znači italijansku i albansku obalu.

Treći radar, ne znam da li je to bio Decca ili SG6B, prošlo je mnogo vremena i ne mogu da se setim. Na njemu nismo radili, na fotografiji koja pokazuje sva tri radara, vidi se u sredini. Ponovio sam i satelitski snimak za oznakom polozaja radara.