SISTEMI vođenja raketa u PVO

2

SISTEMI vođenja raketa u PVO

offline
  • Pridružio: 07 Dec 2011
  • Poruke: 741

Da i ja ubacim nekoliko svojih misli, vezano za postavljena pitanja.
Rekao bih da kvalitetno zracenje, koje pogodi tocan signal i vrati ga radaru, jako smanjuje domet istoga, odnosno prakticki ga posve neutralizira. U realnom svijetu, ako ometac nije bas nekoliko generacija napredniji od radara, taj ometac vjerojatno nece moci stalno i kvalitetno neutralizirati radar nego ce radar povremeno, mijenjajuci frekvencije, dobivati povrat. Nadalje, ovisno o vrsti ometaca, taj ce povrat imati vece ili manje dimenzijske greske ili ce cak dobivati visestruke (imaginarne) ciljeve.

Ometac moze imati golemu snagu, americki alq99 imali su i do 10 kilowatta, ali to je na izlazu iz uredjaja. ta ce snaga s predjenim kilometrima opadati, a s predjenim desetinama kilometara doseci ce sferu gdje snazni zemaljski radari vec mogu donekle operirati. Mislim da je bilo primjera gdje su ameri gubili avione u raznim akcijama jer su, po vlastitom priznanju, prowleri bili (iz raznih razloga) predaleko iza udarne formacije, po 50 i vise km.

Svi ovi VHF i UHF radari moraju raditi s relativno malim snagama, 50-200 kw. Tu je ometacu s jedne strane lakse proizvesti takvu snagu i s vece daljine, ali opet, da bi ometac mogao ometati te frekvencije i on sam mora imati odasiljac koji igra po slicnim pravilima. Dugovalno podrucje uvijek radi s manjim snagama. Al svakako je ometac tu u prednosti jer njegove emisije moraju preci duplo manje razdaljine te time gube i osjetno manje energije. ALQ99 je osamdesetih pokrivao 8 pojasa, od 500 mhz do 20 ghz, ali ne moze istom snagom ometati za sve pojase. Pretpostavljam da danasnje varijante mogu to prosiriti djelomice i po VHF pojasu.

Ne znam kako bi se ometanjem sa zemlje ometao ometac... Osim eventualno da ima dovoljno emitera na kriznom podrucju, da svaki emitira na drugim frekvencijama pa da se ometaci, ako ih je dovoljno malo, ne mogu raspodijeliti da istovremeno pokrivaju sve te frekvencije.

Lansiranje raketa s pasivnim navodjenjem moze proci, ali i ne mora. Ovisno o jacini ometanja, izvori ometanja mogu biti dovoljno udaljeni da rakete ne dodju do njih, a da je udarna formacija, koja ide ispred ometaca, u dometu za djelovanje. To su vec pitanja planiranja misije koja ovise o previse faktora. Moguce je i da rakete jesu u dometu izvora ometanja, no ako ih je vise, ovi mogu nasumice i nazimjence prebacivati izvor ometanja te time jos donekle otezati posao raketama.

IC navodjenje gubi na efikasnosti s brzinom rakete, odnosno zagrijavanjem trazila poradi trenja. Dok to nije problem WVR raketama koje idu do 3 maha, vec rakete poput r27 i mice na 4 maha imaju oslabljene mogucnosti, barem na tim brzinama. (ali ionako te brzine padaju pri terminalnom presretanju) I SM-2blkIII, koji ima IC trazilo, nije raketa dizajnirana za brzinu. Sve rakete za sustav s300, s druge strane, jesu radjene za goleme brzine i njima je dobra razlucivost IC sustava veliki problem. Da, na 30 km nema toliko trenja ali A) dotad se tragac vec donekle zagrijao i B) kad raketa bude ponovo ulazila u nize slojeve atmosfere trenje ce opet rasti, bas kad raketi najvise i treba, pri terminalnoj fazi leta. A i SM-2 svoje trazilo rabi za otpornost na ometanje, a ne kao primarni i precizni nacin navodjenja. Zadatak mu je omoguciti raketi da se dovoljno priblizi cilju da bi primarni tragac opet mogao zahvatiti isti i zavrsiti presretanje.

TVM je svakako otpornije od obicnog SARHa za velike udaljenosti. Kako je prijemnik na raketi fizicki blize cilju, signal koji se vraca u raketu bit ce i jaci i precizniji. To opet otezava donekle i ometanje cistom snagom a i povecava preciznost pracenja cilja. Ali isto tako teoretski pruza protivniku priliku da signal s rakete donekle neutralizira na prijamniku na zemlji svojim signalima. Ipak, koliko vidim, u danasnje se vrijeme sve vise napusta cisto TVM vodjenje. Ili ga se kombinira s komandnim vodjenjem ili ga se, ako se radi o zaista velikim udaljenostima, 200+ km, mijenja s aktivnim radarskim vodjenjem jer ce na tim udaljnostima i zahtijevati poprilicnu snagu da se nosi s lokalnim ometacima.

Trenutno bih rekao da je najotpornije slikovno IC navodjenje, ali i to je pitanje vremena. Sporije i vece letjelice vec si mogu priustiti DIRCM ometace, a u sljedecih 10-20 godina mogli bismo ih vidjeti i na lovackim i jurisnim avionima. Pretpostavljam, doduse, da isti donekle narusavaju smanjeni radarski odraz iz odredjenih kuteva pa je sve to pitanje kompromisa. A i vise IC raketa odjednom svakako povecava sanse da ih MAWS sustavi i DIRCM sustavi nece moci sve locirati i neutralizirati.







5. Koje je po tvom mišljenju navođenje (osim pasivnog naravno) najotpornije na ometanje?[/quote]



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4986

Vostok ima Vijetnam...a za Vencuelu ti verujem mada nisam video.
Moraću malo da uzmem vremena za odgovore,nešto od toga što ste pitali ni sam ne znam.
Jedino ću odmah pogledati SAMPT šta je to...
Ne mogu da nađem, na gugletu, šta je to SAMPT?



offline
  • Pridružio: 18 Jan 2012
  • Poruke: 639
  • Gde živiš: Split

vrabac ::
Jedino ću odmah pogledati SAMPT šta je to...
Ne mogu da nađem, na gugletu, šta je to SAMPT?


Službena stranica.

http://www.eurosam.com/ground.html
http://www.thalesgroup.com/Markets/Defence/Documents/SAMP-T/

Uglavnom sustav koji koristi rakete Aster-15/30

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4986

Asteriška, pereputal, to je najbolji sistem od svih nabrojanih mogućih i bolji jeo od norveškihi izraelskih raketa međutim njega nisam naveo jer u slučaju kriterijuma kranjeg bezbedonosog proboja u slučaju konfuznog rata između Slovenije i Italije postoji mogućnost da dođe do curenja nepogodnih informacija pravcem Francuska - Italija, odnosno ne ispunjava uslov nepoznavanja protivnka u direktnom smeru odnosno protivnik ga ne poseduje i nije učestvovao u njegovom razvoju. Međutim u obratnom smeru dakle poznavanje potencijalnog protivnika zato što mu je to mogući protivnik Aster ispunjava uslov jer ga Italijani nikad nisu razmatrali kao protivnika.

offline
  • Pridružio: 22 Avg 2011
  • Poruke: 23

Procitao sam temu koja me je jako zainteresovala. Moram, priznati da sam ja laik ali je autor teme pokazao da poseduje veliko znanje. Mene interesuje , posto sam procitao na forumu da je u nase Neve, (ne znam za KUB) stavljena termovizija, koje su mane termovizijskog navodjenja, ako ih ima, i jel ju je moguce nekako zavarati. Da li dakle postoje neki ,,mamci" koji mogu da neutralisu raketu vodjenu termovizijom? Kao sto IC mamci sluze za zavaravanje raketa koje su navodjene sa IC. Ako sam odvalio neku glupost u mom pitanju unapred se izvinjavam.

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4986

1. Velike snage ometanja su moguće u ovom trenutku samo ciljanim ometanjima po nišanskim radarima dok po akvizicionim i osmatračkim nisu ni približno tih snaga. Opet velika je razlika između ciljanog i baražnog ometanja u krajnjoj korisnoj sanzi ometanja.
Vostok i druge slične radare (i zapadne kao i i istočne) ne možeš ometati ciljanim smetnjama i postići te vleike snage ometanja ali možeš nišanske radare. Međutim 200 W/MHz je moguće ometanje koje se može ostvariti na svim radarima pa čak ta snaga može biti i dvostruko veća. Istina ometači moraju stahovito mnogo procesa i radnji uz odogovarajču popremu (u ovom slučaju visokospecijalizovanu) da odrade da bi postigli tako velike snage ometanja. Sa druge strane radaristi imaju čitav dijapazon kontramera i poslednjih desetak godina taj dijapazon kontramera se povećao i kvantitativno i kvalitativno.
- na žalost pasivne glave sa vođenjem na ometača ili AWACS-a su pod stalnim i trajnim totalnim velom tajne
- nuklearne galve protiv ometača su realnost u skoro svakoj jedinici koja ide na stvarno ratno bojevo dežurstvo
- novije nišanske radare sa S-300 je krajnje teško ometati, čak i sa starih verzija nije ni malo lako, istina kako kome, odnosno tu ti ide USA pa svi ostali zajedno, su verovatno slabiji u tome
2. rakete sa aktivnim radrskim samonavođenjem su zaista teorijski praktično lakše za ometanje AKO uspeš da ga ostvariš, jer može se desit da ga ne ostvariš, no generalno stoji da su osetljivije.
3. Ne nisma čuo nikad za tko složene optimizacije grupnih gađanja na S-300 a ono što znama o njegovim prvim verzijam mi govori upravo obratno da takvih optimizacija nije bilo što je urzrokovalo praktično manji broj istovremeno gađanjih ciljeva nego što je to bio fabrički predviđen, njačešće u praksi.
4. Ono gore što sma napisao je jedna od netačnosti koje osavljma po postovima. Praktično svi sadašnji ruski sitemi S-400 stariji iz te linije ne rade nikakvo TVM isijavanjem iz inekog radara iz rakete već upravo poređenje havatanja pelengatora na raketi i zahvata nišanskog radara.
5. Trenutno stanje nije i merilo ispravnosti tehničkih rešenja odnosno ono što je danas teško ometati sutra možda neće biti tako. Tako možemo govriti samo o trenutnom stanju i kategorisanju otpornosti po ometanju a to je u kranjoj meri vrhunska vojna tajna. Teško je dati decidan odgovor na to pitanje koji je oblik najbolji, zbog toga i posotoji razvoj u više pravaca u borbi sa ometanjima.
Iako su poluaktivno samonavođeni na radarom obasjan cilj, što je metoda formalno podložna uspešnom ometanju sistemi Standard (klasični), najnoviji Buk i S-300V4 su u praksi u ovom trenutku skoro nesavladljivi iako je S-400 po tom pitanju tehnički bolji.

offline
  • jazbar 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 28 Dec 2009
  • Poruke: 14833
  • Gde živiš: Lublana

Koji srednjedometni sistem navođenja PVO raketnih sistema izabrati?
Da bi bio optimalan glede troškova, uporabe i pouzdanosti?

1. Radio komandno navođenje + pasivno IC u terminalnoj fazi
Dobre strane:
- relativno jeftin i kompaktan komandni sistem navođenja iz površine
- ako omane IC navođenje može se radio komandom navesti na cilj i izabrati tajming aktivacije bojeve glave
Slabe strane:
- dodatni troškovi i uvečanost sistema za poseban površinski sistem radio komandnog navođenja

2. Inertno navođenje + pasivno IC u terminalnoj fazi
Dobre strane:
- najeftiniji i najkompaktniji sistem
- može se gađati Beyond Visual Range (izvan linije vidljivosti)
- netreba dodatnih sistema navođenja na zemlji (sve je u raketi), dovoljan je radar za akviziciju ciljeva
Slabe strane:
- ako cilj znatno promeni poziciju nako što je bila raketa več lansirana ili omane IC navođenje, inertno navođenje nije dovoljno precizno da bi se njime navodilo na brze ciljeve

Koji sistem bi vi izabrali ili dali neki drugi predlog navođenja?

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4986

Инфрацрвена техника у ПВО само на први погед изгледа идеална. Добар део тога је узроковало широко коришћење таквих ситема за средства непосредне заштите типа Стингера, Стрели и Игли...
Мећутим постоји један врло велики проблем:
све, ма како биле све савршеније ИЦ галве за самонавођење су прилично захтевне у томе да их доведеш у позицију после извесног програмираног лета или по радио командама дакле у позицију да стварно захвате циљ. Ти проблемеи се нелинеарно повећавају са даљином циља, брзином и његовим маневрима.
Затим ту је и други врло велики проблем мада је то вечита трка, односно трка сензор-ометач.
У овом конкретном тренутку бар ја лично (што не значи да је то сад уопштена истина) просто имам осечћај да су се ометачи ИЦ галва развили несразмерно однсоно да тренутно постоји много већа ефикасност ометача него што је то било у претходним деценијама. Наравно нове главе ће то мало поправити, па онда и ма и других начина и тако трка ће се сигурно наставити.
Ту имамо парадоксално ситуацију да ИЦ ракете блиске заштите можда и опасније за авионе јер се све брзо одигра. Уколико има више времена а добро је опремљен са две врсте ометача авион би вероватно успешно избегао већину такавих ракета. Е сад добро је питање која ваздухопловства заиста имају тако раширену употребу добрих ометача.
Проблеми са јаким ометањм се могу пребацити и главама са атктивним радарским претраживањем у терминалној фази али ту је далеко шире поље борбе против ометања а и временски је одговор бржи.
Са друге стране ракете са активном радарском галвом имају даеко мање проблеме са захватом циља када јеном прођу краћу или дужу фазу вођења, рецимо радикомандног.

Узгред, Јанез, Итлаија је купила Астер, он дефинитивно испада из игре за вас.
Змајчеки ако баш купујете ПВО ракетлице, одрешите кесу и узмите Израелске.

offline
  • jazbar 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 28 Dec 2009
  • Poruke: 14833
  • Gde živiš: Lublana

Video prezentacija instalacije metrićkog radara Vostok-E. (Avi file)

https://www.mycity.rs/must-login.png

offline
  • Pridružio: 18 Jan 2012
  • Poruke: 639
  • Gde živiš: Split

jazbar ::Video prezentacija instalacije metrićkog radara Vostok-E. (Avi file)

https://www.mycity.rs/must-login.png

Vrhunski klip - jako jednostavno tehničko riješenje. Dobri su Bjelorusi.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 597 korisnika na forumu :: 45 registrovanih, 10 sakrivenih i 542 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2732 - dana 31 Okt 2019 06:39

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., ALBION101, atrkulja, Bane san, bojan313, celeron, cropape, cwakaunt, Dalibor Šafar, dane007, darkangel, Deneb, Djokkinen, DJORDJE-NO-1, Drug pukovnik, Grzegorz, ivance95, kozi, Kubovac, Ljubitelj, ludiagresivan, Mahovljani, majorgaspar, MB120mm, miodrag, Nebo_M, Nomenklatura, novidan, pera bager, RADOVAN.S, redsx, s51o, Sall, sasa.zoric, Srki94, Toni, vathra, Vik, VJ, vlad4, Vlada1389, vladetije, vlvl, VP3987, 187