Sredstva i taktika zaštite od dronova

27

Sredstva i taktika zaštite od dronova

offline
  • djox  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 23 Nov 2010
  • Poruke: 75246

Azeri se opremili...pazarili od turaka


Citat:IHASAVAR C-UAS , effective against mini and medium class drones at a range of 4km max.
Used by Azerbaijan during the 2020 Karabakh War.
https://twitter.com/TyrannosurusRex/status/1420290219828518914/photo/2



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 24 Sep 2013
  • Poruke: 3577

Almaz-Ante i njegov Radarsko-optoselektronski sistem "ROSC-1" za detekciju mini i mikro BPL i po potrebi orintološki nadzor u zoni aerodroma. Osnovni mod rada je ometanje komandno-upavljačkog kanala i preuzimanje kontrole ili čisto ometanje svih signala uključujući i GPS generisanim signalom od 2-5 GHz.











Opis sisrema od strane proizvođača:




Ono što ne piše je da sisem pored detekcije ometanja dronova radi u konjukciji sa protiv-donom, da ga tako nazovem, kvadkopterom "Volk-18"



Naprava je ptiločno vrednai i radna, može da ispali merežu 2x2m na cilj, poseduje uređaj za "taran" manevar (ona budža na nosu), a u krajnjem slučaju se može upotrebiti i kao kamikaza na protivnički dron.



offline
  • Pridružio: 30 Mar 2011
  • Poruke: 1244

GPS je ispod 2 GHz, kao i ostali.
https://gssc.esa.int/navipedia/index.php/GPS_Signal_Plan
Ali piše u opisu opseg za SEM i SEC 0.4-6 GHz.

offline
  • Pridružio: 04 Sep 2012
  • Poruke: 5180

Konacno ozbiljna analiza slucaja Pancir & Co protiv bespilotnih

Citat:ЗРПК и ЗРК против БПЛА. Опыт прошедших боевых действий.
Анализ опыта боевого применения групп беспилотных летательных аппаратов для поражения зенитно-ракетных комплексов системы противовоздушной обороны в военных конфликтах в Сирии, в Ливии и в Нагорном Карабахе


https://vk.com/@milinfolive-zrpk-i-zrk-protiv-bpla.....h-deistvii

offline
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 2288

При этом особенностью ЗРК «Оса», как показал опыт его боевого применения в войнах в Югославии и в Ливии, является низкая эффектив-ность перехвата целей с низким ЭПР (в частности – БПЛА) и низколетящих це-лей на высоте до 50 м.

U Jugoslaviji. Zanimljivo.

offline
  • Pridružio: 07 Maj 2020
  • Poruke: 224

Oluj2.1 ::При этом особенностью ЗРК «Оса», как показал опыт его боевого применения в войнах в Югославии и в Ливии, является низкая эффектив-ность перехвата целей с низким ЭПР (в частности – БПЛА) и низколетящих це-лей на высоте до 50 м.

U Jugoslaviji. Zanimljivo.


Ништа мање није занимљиво и у "Либији"... Laughing

offline
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 2288

Meni je iz ličnih razloga prisutna doza uzdržanosti da oplevim po ovim vrlo slobodnim i sasvim sa predumišljajem opservacijama prvo jer sam od 1994. pa nadalje potpuni "fan" UAV-a, a posebno u svetlu toga što je mnogo toga napisano takvo da ne samo da ima dima nego ima i vatre, problem je nameran pristup, lagano podmetanje naduvanih podataka a posebno poluistina u favorizovanju, koji je iz ličnih interesa autora teksta.
Zbog toga se umesto realne dobija marketinška slika situacije.
Tako da sam ovde u situaciji da bi trebao da na nekoliko mesta gadno kritikujem opservacije a i ja sam zagovornik opšte i totalne upotrebe UAV-a.
Sa većinom glavnog toka analize se slažem ali prosto nervira činjenica na onih 20% naduvavanja, koji su primenjeni i u modelima, namerno da bi se dobila aposlutistička slika kojoj autori teže.
A oni su svi iz branše donova.
Što ne objaviše u analizi brojeve tipove i događaje sa dronovima u akcijama protiv Hmejma za početak.
No jbg. ja navijam za Ferari, a sada treba da kritikujem njegove rezultate. Teško da se na to nateram.

No jedno ne mogu da prećutim, najvažniji faktor, zapravo karika u uspesima dronova protiv PVO osim ostalih zbirnih razloga, je upotreba jedinica ELINT i to pre svega zemaljskih.
Njih su ovlaš spomenuli jer su avioničari nije njihovo (osim možda jednog autora) a to je najvažnija stavka.

offline
  • jazbar 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 28 Dec 2009
  • Poruke: 15790
  • Gde živiš: Lublana

Večina sistema PVO nije bila razvijena kontra UAV, jer tada ta opasnost nije postojala. Zato će se nadalje nadgrađivati ili razvijati specifični sistemi PVO koji uzimaju u obzir ili su prvenstveno namenjeni kontra dronova i tu ne mislim samo sisteme za t.z. soft kill (elektronsko smetanje) nego i za hard kill (fizičku likvidaciju).

I sam sam napisao pre jedno 5 godina u komentarima kako su sistemi cevne PVO (Gepard, Oerlikon KDE, Bofors, Sky Ranger...) preskupi i da je jeftinija odbrana Manpadovima (Igla, Stinger, Mistral...) Pa me nastala situacija uvedbe dronova samoubica i onih u rojevima odnosno jatama sada demantovala. Jer kontra dronova u jatama odnosno rojevima učinkovitijeg od topova sa airburst municijom nema, što se tiće hard kill likvidacije.

offline
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 2288

Napisano: 03 Sep 2021 10:54

Ajmo reći lakonski:

1. Moderna PVO, pogotovu ona sistemska kao kod Rusa ili Iranca ili Kineza pa i nekih zapadnih zemalja makar ne i kvantitativno, uopšte nema veliki problem sa UAV tipovima bilo izviđačkim bilo borbenim

Dopuna: 03 Sep 2021 10:55

2. Istina mora da se striktno pridežava nekih pravila u opremanju i taktici koje su do sada protiv aviona bile često malo labavije, ja bih rekao labavije zbog velikog broja starih aviona a ne zbog nečeg drugog

Dopuna: 03 Sep 2021 10:58

Sada se moraju oštrije poštovati integracije ASURI-KIS-BM, poštovati tercijalna obrada, ostvariti zasićenost radarima, oštrije poštovati pravila maskiranja i menjanja položaja, prekrivanja mrtvih konusa .... sve ono što je već bio deo dobre prakse samo se nije striktno primenjivao

Dopuna: 03 Sep 2021 11:03

Čak istari sitemi PVO ko ih uopšte ima dovljno da bi mu se to isplatilo mogu biti dobro modernizovani u tom smilsu, ako to ima smisla naravno finansijskog.

Jedno malo drugačije od dosadašnjeg posmatranja na stvari je ipak OBAVEZNOST da se sistemi malog dometa štite sistemima klase Buka, svaki put kad se to desilo ove gornje kalse BPL-ova su devastirane, ali o tome kao slojevitoj odbrani prčamo decenijama. Istina Buk je dobio optroniku jaču od bilo koje do sada i to je istina ali eto to je već gotovo. Zapad takve optronike već ima samo da ih integriše ako imaju volju.

Dopuna: 03 Sep 2021 11:07

3. ELINT i SIGINT nisu više nešto o čemu se može teoretisati mora i da se ima i da se radi. Ali ni to nije ništa novo naprotiv, naprotiv RR i RTR su iha odavno na sceni samo je bilo kad će orla muka naterati (pa je poterali i Ruse i Turke a i ostale kako koga)
Posle njih naravno idu ECM i ECCM i skupismo ceo EW a i to gledamo bar od Vijetnama na "Brodveju" jedino je pitanje ko je hteo da ide u pozorište.

Dopuna: 03 Sep 2021 11:08

Integracija prethodnih direktno u PVO, tema koju sam ja ovde mučno i donkihotovski provlačio je dakle sada bolno aktuelna

Dopuna: 03 Sep 2021 11:09

No, sve to nije novina. Šta je novina ?
Čujemo se večeras.

offline
  • Pridružio: 07 Maj 2020
  • Poruke: 224

@олујни

Имао сам прилике да прочитам ову анализу, у ствари прочитао сам целу књигу из кога је ово само извод
Покушаћу, што је краће могуће, да извучем неке "цртице" које сам ја из ове анализе резоновао и раније и записао...

На почетку треба додати и посебно нагласити да и Сирија и Либија претежно (а Либија у потпуности) користе верзије артиљеријско-ракетног система ПВО Панцир С1 са старијом „једностраном“ антеном осматрачко-аквизицијског радара. Из ове анализе је јасно и наглашава се да је главни проблем система Панцир С1 било благовремено откривање БПЛ и брзи одговор система на лансирање ракете. Такође, сметње радара за осматрање и аквизицију система Панцир С1, поготово старијег дизајна, биле су изводљив посао у пракси и често је долазило до сметњи које радар није могао да „савлада“ довољно да би се адекватно борио против група беспилотних летелица „Бајрактар ТБ2 / Анка ”.

Овде морам нагласити да се код система Панцир С1 већ дуже време, управо као један од резултата искустава из Сирије/Либије, сада све више користи нови осматрачко-аквизицијски радар са двостраном антеном. Ова антена омогућава двоструко брже скенирање ваздушног простора, тако да је брзина реакције система повећана. Домет радара је повећан за око 30%, са 36 км на око 47 км (према доступним подацима за циљ величине ловца), што такође повећава способност правовременог откривања ваздушних циљева, па тако и беспилотних летелица, брже скенирање ваздушног простора и већа излазна снага радара, омогућава бољу резолуцију и боље перформансе у одређивање прецизних координата беспилотних летелица типа Бајрактар/Анка, али и знатно боље могућности у откривању малогабаритних беспилотних летелица и дронова (укључујући и камиказа-дронове).

У закључку анализе везано за Сирију, посебно би се осврнуо на анализирану тактику „двобоја“ између једног оруђа система Панцир С1 и једног или више БПЛ Бајрактар/Анка (чак понекад и више група летелица). У оваквом односу снага у овој анализи, Панцир С1 је још остварио задовољавајуће резултате. Констатује се да БПЛ Бајрактар ​​има предност у могућностима ранијег откривања положаја оруђа из система ПВО Панцир С1. Ипак, овде треба пар ствари нагласити и на неке околности подсетити.
Познато је да је аутономни рад самосталног оруђа Панцир С1 ипак ређа појава и да се од 4 основна режима рада система Панцир С1, свакако препоручује режим рада у оквиру батерије са 4-6 оруђа у коме је једно оруђе командно и служи за осматрање ВаП-а или пак у најбољем случају централизовани рад у коме се подаци о ситуацији у ВаП-у добијају од осматрачко-аквизицијског радара већег домета типа 1РЛ123 или Каста 2Е1 или сл. када се подаци преко Командне станице система ПВО Панцир С1, увезаним командно-информационим системом, преносе на оруђа у батерији.

У овим анализама, немамо никакву оцену како би се у оваквом „сценарију” „провеле” групе беспилотних летелица Бајрактар ​​ТБ2/Анка и друге, што наводи на закључак да се такав рад није практиковао у јединицама Сиријске војске, (а поготово не Либијске) иако је несумњиво да су у завршним фазама борбе (око покрајине Идлиб), након почетног изненађења од стране Турске, Сиријске јединице ПВО делова донекле кохерентно, са уласком у борбу и других система ПВО веома кратког домета, али и средњег домета (Бук-М2Е) и пратећих радарских средстава већег домета.

Такође, помиње се и активно ометање осматрачко-аквизицијског радара система ПВО Панцир С1 од стране БПЛ Анка, али и од стране земаљских станица за ометање попут Корала или Редета, али се нигде не анализира могућност противелектронских борби нити електронског ометања беспилотних летелица било којим средствима радио-електронске борбе, од Репелента, преко Поља-1 до Красухе-4, што опет индиректно говори о томе да овакве активности нису извођене или у веома малом обиму, опет наглашавам, поготово не у Либији.

У том смислу је анализа у овој монографији „мањкава“ за те веома важне детаље, односно није нам могла пружити такве детаље, али свакако свакако свим корисницима система ПВО Панцир С1 ови детаљи, али и остало наведено у овом додатном тексту и „анализи резултата“ требало би да буде веома важно за потпуну и свеобухватну анализу ефикасности и старијих система Панцир С1 са једностраном антеном ОАР, али поготово нове верзије система ПВО Панцир С1 са двостраном антеном.

Што се тиче Либије, овде постоје и „нови моменти“ које треба укратко анализирати. Пре свега се односи на ситуацију када се БПЛ Бајрактар ​​ТБ2 не користи уз средства радио-електронског ометања из ваздуха и/или са земље. У таквој ситуацији видимо да се летелица другачије тактички употребљавала, летом на веома малим висинама, али се масовност употребе и овде задржала. Без заштите средстава за ометање, приметан је скок у губицима беспилотних летелица БПЛ у односу на сукоб у Сирији.
И то би био добар резултат за ЛНА и систем ПВО Панцир С1, да нема околности које су довеле до уништења већег броја система Панцир С1, у односу на конфликт у Сирији.

Пре свега, скренута је пажња да је већи део оруђа уништен на маршу или чак у складиштима у склопу војних база Хафтарових снага. Наредних неколико оруђа је уништено када су потрошили муницију (ракете), а наглашено је да је маскирање било на веома ниском нивоу.
Без икакве жеље да се тражи „алиби“, али и из снимака које су „процуреле“ у јавности, јасно се види да су ови подаци тачни.

Нису поштоване мере приликом транспорта, односно маневра јединице и појединачних оруђа, маскирање је било на веома ниском нивоу (ако га је уопште и било), а о неком увезаном раду батерија у коме се стручно врши командовање, додела циљева и распоређивање ватре по начелима субординације, нема ни говора.

Овде се, чини се, у већој мери радило о „ад-хок“ акцијама појединачних оруђа или мањих група оруђа, које притом нису биле координисане у раду, нити су примале довољно квалитетне податке (ако су уопште примале податке) о налету непријатељских летелица од стране екстерних радара већег домета. Вероватно се дешавало да дејствују на исте циљеве, што додатно доприноси "неравнотежи" снага.

Шта се тиче садејства са другим јединицама ПВО или пак коришћењем сопствених радио-електронских средстава за ометање БПЛ, о томе нема ни говора.

Свакако да су и Турска и Русија из ових сукоба извукли поуке. И док смо нешто и рекли о правцима развоја БПЛ Бајрактар ​​и Анка код Турске, потребно је подсетити да је и Русија у међувремену развила у увела у наоружање нове модернизоване системе Панцир С1М, са повећаним дометом дејства по даљини до 30 км и радикално побољшани Панцир СМ са новим осматрачко-аквизицијским радаром АФАР конструкције са ЛПИ карактеристикама (мала вероватноћа откривања сензора системом противрадарских ракета) и далеко већом отпорности на ометање, са дометом откривања циљева до 70 км, новим радаром за навођење ракете конструисаног као рефлексни ПФАР (пасивна фазна антенска решетка) , новим ракетама домета до 40 км по даљини и новим „малогабаритним“ ракетама за задатке одбијања масовних напада БПЛ и артиљеријско-ракетних пројектила на малим даљинама и висинама.

Сада ( у новије време) смо имали прилике да се упознамо и са подацима да Панцир СМ може носити и већи број ракета, јер батерија може комбиновати возила само са "већим" ракетама и део возила само са "мањим" ракетицама.
Такође, могуће је, када се потроше ракете, вршити лансирање са возила за попуну (навођење преузима радар на ватреном оруђу)...

Ето... у "најкраћим" цртама... Ziveli Ziveli

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 820 korisnika na forumu :: 34 registrovanih, 8 sakrivenih i 778 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, bojank, BSD, cikadeda, Cirkon, darkangel, draggan, dragonserbia, drgnk, DucicM, Dukelander, dukikan, dzoni19, Filip Marinković, Georgius, HrcAk47, Koca Popovic, madza, mercedesamg, milekNS, milos.cbr, nikoladim, Panonsky, Panter, sakota79, Smiljke, Srki98, Toni, Underwood, VaRvArI 85, vathra, vlvl