kuntalo ::
Da li su je Francuzi ili koja već od nacija korisnika i upotrebljavale u tom smislu?
Koriscene su kao pojedinacno oruzje pripadnika jurisnih grupa, tj. u nameni je bila ista namena kao automati i kasnije AP, za razliku od recimo Fedorova koji je uglavnom koriscen kao PM.
Francuzi kazu da je efikasni domet M1907 i M1907/17 bio 300m, sto je znatno bolje od automata.
Za Riboyrolle Mle.1918 (isto slobodan zatvarac, metak baziran na .351 WSL, ali sa spicastim zrnom kalibra 8mm) daju efikasni domet od 400m.
U oba slucaja znatno vise od automata.
Izgleda da striktna klasifikacija pojedinih oružja nije moguća kroz trenutno usvojene pojmove, potrebno je razumeti namenu, te način primene kroz uske vremenske okvire.
MP-28 II Delo konstruktora Huga Šmajsera odakle je kasnije potekla i generalizacija označavanja većine automata MP sa tim imenom.Inače je i sam her Šmajser radeći u kompaniji Teodora Bergmana gde je nastao i njegov prvenac MP 18 da bi daljim modifikacijama i uprošćavanju proizvodnje ozvaničio taj rad MP28II.
Njegova preteča Bergman MP18 takođe delo Huga Šmajsera.
Proizvođenje je u sledećoj paleti kalibara municije:9x19mm Parabellum, 7.65 Luger, 7.63 Mauser, 9mm Mauser
Ovu legendu koja nije proizvedena u ogromnom broju je u svoje naoružanje uvelo više zemalja od Nemačke pa preko Belgije, Holandija,Kinai Japan.
Japanski Type BE je poznat po korištenju u kalibru 7.63Mauser
Zaosveženje sećanja o ovoj legendi sam koristio i ovaj izvor.
http://www.imfdb.org/wiki/Haenel-Schmeisser_MP28/II
Има томе година (неке '80. прошлог века!), кум је направио момачки пропуст.
Наиме, могао је да за пристојне паре купи добош магазин од " чика бергмана", али није, шифра а који ће ми!
А исти је И за артиљеријски лугер, вредео је тада скоро 1000 милих нам ДЕМ!
Још ако је са пуњачем, благо!
Ruski APS (Avtomat Podvodny Spetsialnyy, English:Special Underwater Assault Rifle)
I municija za njega.
Tekst preuzet od drugara sa fb profila.
The APS is an underwater rifle designed by Vladimir Simonov and Tula Arms Plant as a rifle for the USSR in response to the heighten probability of combat diver attacks on Soviet Naval Bases. The APS is chambered in the specialized and unique 5.66×39mm MPS (and a tracer version, MPST) which is claimed to be effective underwater to about 30 m at depth 5 m (with the maximum effective range of about 50 meter in air). The APS operates similarly to the AK series of rifles and can achieve 600 rounds per minute in air and is fed from a 26-round box magazine. Currently it's unknown whether or not the APS is still in service with Russian amphibious units but other underwater rifles (ASM-DT amphibious rifle 1980, ADS amphibious rifle 2013) have been developed by Russia for use with their special forces.
Specifications for the APS underwater rifle:
Weight
3.0 kg empty
3.9 kg loaded
Length
840 mm with stock extended
620 mm with stock retracted
Barrel length
300 mm
Width
65 mm
Cartridge
5.66×39mm MPS and tracer MPST
Caliber
5.66mm
Action
Gas actuated
Rate of fire
600 rounds per minute (in air)
Muzzle velocity
340-360 meter per second (in air)
Effective firing range
30 m at depth 5 m (98 ft at depth 16 ft)
20 m at depth 20 m (66 ft at depth 66 ft)
11 m at depth 40 m (36 ft at depth 131 ft)
Maximum firing range
100 m in the air
Feed system
26-round detachable Magazine
Dopuna: 13 Feb 2016 17:51
Iz Kalibra jedan lep tekst od Boška.
https://www.facebook.com/Novosti-Kalibar-1445177462387771/ https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=.....7462387771
Kada je Britancima početkom Drugog svetskog rata zatrebao automat, oni nisu konstruisali sopstveni model već su ga, jednostavno, iskopirali iz druge zemlje. Da paradoks bude veći, uzor im je bio direktno od neprijatelja
U britanskoj vojsci se u periodu između dva svetska rata nije pridavala velika važnost automatskom oružju. Tako je došlo do toga da uoči Drugog svetskog rata nisu imali sopstveni automat. Dakako, već tada su uočili prednosti ovog, tada novog oružja. Valjalo je pod hitno naći neko rešenje. Doduše, automate su mogli da kupuju i od neke druge zemlje, kao na primer Thompsone od SАD. To su jedno vreme i radili, ali Thompsoni su bili skupi, pa su britanske zlatne rezerve ubrzo počele da se tanje. Već 1940. Britanci više nisu mogli da isplate sve potrebne narudžbine. A uz to, počeli su da trpe i teške gubitke na Atlantiku, kada su nemačke podmornice stale da potapaju savezničke teretne konvoje. Nije, dakle, više bilo sredstava za nabavku novih automata već je trebalo nekako pokrenuti sopstvenu proizvodnju. Sada više nije bio problem samo u novcu nego i u vremenu.
Krajem maja i početkom juna 1940. Britanci su pretrpeli težak poraz kod Denkerka, kada su morali bezglavo da napuste francusko tle. Sada je i njima pretio scenario nemačkog blickriga, jer se verovalo da će Nemci sasvim izvesno izvršiti invaziju i na Britanska ostrva. Potreba za automatskim oružjem je postala goruća i hitna. Nije više bilo vremena da se čeka na razvoj originalne konstrukcije, već je preostalo jedino da se iskopira neko već oprobano oružje.
Britancima se učinilo da je najbolji izbor nemački automat MP28/II, nastao kao druga modifikacija Bergmanovog automata MP18, koji je kao prvi automat u istoriji korišćen još krajem Prvog svetskog rata. Posle rata je na preostalim primercima izvršena prva modifikacija, kada je originalni puž-magacin (kakav je korišćen i na automatskom Lugeru) zamenjen ravnim okvirom s leve strane. Tako modifikovan automat dobio je oznaku MP18/I i nalazio se u naoružanju policije Vajmarske republike. Čuveni konstruktor Hugo Šmajser izveo je 1928. još jednu modifikaciju, kada je oružju dodao nišan s gajkom i selektor za pojedinačnu paljbu (prethodni modeli mogli su da gađaju samo automatskom paljbom). Početkom Drugog svetskog rata, kada je novi, moderni nemački automat MP38 još uvek bio relativno redak među trupama, dobar deo podoficirskog kadra bio je i dalje naoružan upravo Šmajserovim MP28. Ovaj automat bio je uobičajena slika i u borbama u Poljskoj, a i kasnije u Francuskoj. Moglo bi se čak reći da je bio standardno naoružanje za namačke kaplare i narednike, dok je MP38 bio, uglavnom, rezervisan samo za više oficire i nove padobranske jedinice. Sigurno je da su pripadnici Britanskog ekspedicionog korpusa, koji su vodili borbe s Nemcima u Francuskoj, dobro zapamtili ovaj automat i bili impresionirani njegovom vatrenom moći u odnosu na svoje puške repetirke. Osim toga, MP28 je bio i robusniji, pouzdaniji i jednostavniji za rukovanje i održavanje od Thompsona, koji je u odnosu na njega bio više "salonsko", civilno oružje, ne baš adekvatno za ratne, terenske uslove. Vrlo je izvesno da je upravo ta britanska impresija i bila presudna za izbor automata koji će kopirati.
Tako je posle kraćeg testiranja u leto 1940, sredinom avgusta, doneta odluka da budući britanski automat bude kopija nemačkog MP28/II u kalibru 9 mm. Odluci je doprinelo i to što je on bio jednostavan za proizvodnju, sastojao se iz samo 75 delova i bio je lak za rukovanje. Ali, za početak serijske proizvodnje trebalo je nekoliko meseci.
