Automatske puške familije AK, M. T. Kalašnjikova

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moglo bi se reći da je M70 zasebna verzija.

Neke varijante M70 više vuku na AK 47 a neke na AKM ali u svakom slučaju odstupa od Sovjetskog originala

• 1Ovo se svidja korisniku: Sokolac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ja jednpstavno ne mogu vjerovat da M70 ima nekromiranu cijev zbog stednje,vjerovatnije je da su htjeli produljit zivot (da se tako izrazim) tvornici zastava.
jer ako se napravi jedan akm koji je praktički neuništiv i može trajati ohoho godina.sta ce tvornica radit.
a zastava bar koliko ja znam nije izvozila m70ke nego ih je radila za iskljucivo JNA i SUP i tako to.
pa su mozda izracunali da bi kroz nekih 20 30 god vojska koja ne ratuje bila zasicena sa tim tipom puske i ne bi bila potreba za njenom intenzivnom proizvodnjom.
a ovako je po nekim pravilima imala vijek trajanja.propadne cijev ,baci staru kupi novu pušku.tako i za papovku i za paspa.
a za m84ku i tako i tako samo radis cijevi.kad se potrosi daj novu i eto ga.
i tako tvronica opstaje.
zamislite neunistivu M70ku,M72,papovku,M84........
zasitis vojsku i ostale i tvornica jednostavno nema sta radit.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svako oružje i/ili oruđe ima svoj resurs tako i cijevno vatreno.
I zato...
A ionako kad tad dođe uncle Sam i isječe sve što smatra viškom.
Ovo vrijedi za sve ''novonastale vojne sile''.
I siguran sam da je konstruktor onomad itekako vodio računa o tehničko-komercijalno-političkim aspektima projekta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gresis, izvozila ih je uveliko i u mnogim zemljama. Izvozilo se cak i ono sto nije bilo predvidjeno za tadasnju JNA, kao sto je slucaj sa M-77 za Kipar.
Cak sta vise, izvozila se i licencu za celu familiju, kao na primer u Irak-u.

Inace, sjajno poliranje daje gotovo istu zastitu kao i inhromiranje, samo zahteva malo vise odrzavanja. Kod inhromiranja dobijes dva sloja metala sa razlicitim sastavom, tako da je moguce da se pojavi dubinska korozija u slucaju mikroskopskih pukotina, koji bi se pojavili tokom upotrebe puske.
Naponi koji bi stvaraju prilikom stalnog mehanickog sirenja i stezanja (vracanja u normalu) cevi, dovode bas do tih mikroprocepa, na kojima kad se jednom uhvati korozija, nikad vise neces moci da je iscistis. Takvo oruzje se kompletno baca (barem cev). Karakteristicna je pojava tackaste korozije kod ovakvog nacina zastite oruzja, koja ide u dubinu metala, a ne kao kod povrsinske korozije koja se zadrzava na povrsini (kao sto samo ime kaze).

Ovo znaci da iako inicijalno podloznije koroziji, visoko polirana unutrasnjost cevi je zilavija u odnosu na samo inhromiranje na duze staze, jer korozija koja se pojavljuje je povrsinska i lako se cisti (uklanja) ciscenjem oruzja.

Inace, visoko poliranje cevi je i skuplje od inhromiranja i pri takvoj obradi se javlja vise skarta. Ako se slucajno osteti unutrasnjost cevi, veoma je tesko da se to ostecenje odstrani prilikom poliranja, dok kod inhromiranja, sam hromom obogacenog zeljeza koji se lepi na unutrasnjost cevi, moze da pokrije ostecenje.

E, sad, ovo je u teoriji, ali meni ne bi smetalo kada bi zastava ihromirala cevi svog oruzja (kao kod CZ-99 ili M-84 mitraljeza), ali to zavisi od narucioca..

• 1Ovo se svidja korisniku: Sokolac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe Grozni kao prvo ne slazem se da povrsinsku koroziju samo uklonis i nema ostecenja,to nije tocno,kad se ona ukloni na povrsini cijevi ostaju rupice i nepovratno fali materijal koji je oksidirao i nisam siguran ali mislim da Zastava neradi nikakvo sjajno poliranje cijevi.Sjajno poliranje i povrsinsko otvrdnjavanje(ako je to tenifer takozvani postupak) je najboja metoda zastite i primjerice takve su cijevi Glocka zatim VHSa,HSa u HR industriji a i od tih cijevi prije ce zahrdjati cak i kromirana ako je to tenifer postupak na sto mislis.Cijev Gocka je tenifer i nema sanse da zahrdja,kromirana jos i moze kod velike nebrige ali ta nema sanse.Na M 70 naravno definitivno nije neka jaca antikorozivna zastita,posebno ne tenifer samo sto neznam jeli to ono isto sto ti nazivas sjajno poliranje,a sto god bilo na M 70 definitivno je slaba antikorozivna zastita s obzirom da oruzje puca korozivnu municiju a to je kao da ga potapas u more.To je razlog zasto ostali,primjer Rusi,kromiraju cijevi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Фамилија м21 има хромиране цијеви..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

interesantan post.
Citat:Isto tako mislim, da možda ima premalo informacija o tome, kakve su dobre i slabe strane tvrdo kromirane cijevi i cijevi, koja nije tvrdo hromirana.

Kako ste već istakli, automati CZ nemaju tvrdo hromiranu cijev.

Ali ipak o tome treba da se kaže više.

Kao prvo - automat CZ može izdržati bez problema 30 i 40 hiljada komada municije - POD USLOVOM, DA SE VODI RAČUNA PO KOLIKO KOMADA metaka ispaljava se.

U JNA bio sam u pozadini (u kasarni Maršal Tito) - i bio sam u stanju vidjeti knjižice oružja - koje je imalo svako barem 10 hiljada metaka i bez problema je prolazilu kontrolu.

Ono što jeste problem, je brzo ispaljivanje čitavog magacina - i još gore, više tih magacina (po 30 metaka).

Nisam baš siguran - ali u JNA bilo je ZABRANJENO stavljati okvire od 45 metaka (koji su se upotrebljavali u M72) u M70AB2, pošto je došlo do poprilično brzog habanja cijevi.

Tako da - ako govorite o proširenim cijevima - to je verovatno došlo do prevremenog habanja usled konstantne rafalne paljbe.

Da se okvir ispalio sa malim pauzama - to je već nešto sasvim drugo.

Ali da ne raspravimo samo o CZ. Video sam i oružje, koje je tada bilo kupljeno za potrebe JNA - H&K G3A3 - koje se isto tako servisiralo u Maršala Tita kasarni.

Isto tako, veoma kvalitetno oružje - ali ako su se ispaljivali dugi rafalni hici - odmah proširena cijev - i osim promene cijevi - tu nekog baš drugog leka nema.

Tako da.... Ako se pazi, kako se puca - onda u principu oružje drži veoma verno. Naravno, druga je priča kako se puca u žaru borbe. Onda se ne pazi baš jel rafal kratak ili dugi.

Ali ipak bih skrenuo vašu pažnju na kvalitet cijevi CZ automata i usporediti ga sa cijevima na primjer ruskih automata.

1) Ono što je najbitnije u čitavoj ovoj priči je to - što su se cijevi za CZ automate izrađivale sa hladnim rotacionim kovanjem - i to bez obzira jel to bio M53 (MG42), M70 i M72. Postupak hladnog kovanja u biti je precizan, čelik je velike gustine i nema unutrašnjih napetosti. Kod hladnog kovanja cijevi su najpreciznije.

Taj postupak hladnog rotacionog kovanja prvi su uveli Nemci kod MG42, pošto je kod klasičnih postupaka izrade riflinga cijev izdržala premalo, mnogo premalo. Koliko znam, taj postupak je do 1953 za puščane cijevi za automate upotrebljavala samo CZ.

Svi ostali, uključujući Tulu upotrebljavali su postupak sa bušenjem i 'vučenjem' riflinga.

Naravno, ta cijev nije izdržala toliko, pa su zbog toga onda počeli tvrdo hromirati cijev iznuta.

DANAS je situacija bitno izmenjena, faktički nema fabrike, koja ne izradjuje puščaner cijevi sa hladnim rotacionim kovanjem - ali i sada mislim, da u Austriji mislim da ima manje od 5 tih mašina za kovanje. Veoma je obično, da na primjer, fabrika izradjuje cijev za više proizvođača oružja.

Još nešto veoma važno...

Moj prijatelj, oružar iz Slovenije (koji se bavi prodajom i prepravljenjem oružja) kaže da imaju puške sa tvrdo hromiranom cijevi jednu veliku manu.

Ako se cijev takvog oružja zagreje zbog na primer popravke - na primer nišana, kao po pravilu - ona se savijava i tako se uništava kvalitet preciznosti nepovratno.

Isto tako performanse tvrdo hromirane cijevi se MENJAJU sa različitim temperaturama cijevi- naravno, to nema baš veze tvrdim hromiranjem, nego više sa tehnologijom izrade riflinga. Kod hladnog kovanja - savijavanja nema (barem ne primećuje se na preciznosti). Naravno, svaka se cijev savijava ali tvdro kromirana, gdje je rifling pravljen sa 'vučenjem' - ona se savijava baš dosta - i te su promijene više manje trajne.

Koliko znam (a ta informacija nije proverena) - čak i u 90. godima, u Tuli su izradjivali rifling sa vučenjem za AKM-74 - koji je defakto najjeftiniji način izrade cijevi.

Ali gotovo verujem, da i u Tuli posjeduju nekoliko mašina za hladno rotaciono kovanje.

Tako da evo - razmislite sami, evo vama i link:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

I još nešto:

Hladno rotaciono kovanje - sve u svemu, najskuplji je postupak izrade cijevi. A CZ je odlučila, da za SVE puščane cijevi (osim M-48 - postupak kovanja usvojen je tek oko 1953 godine) - izradjuje na taj način. Čak i za poluautomatske puške PAP (što ja mislim, da NEMA potrebe po tome).

Tekst preuzet sa forum.hr
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima jos jedan zanimjiv post ispod toga na Forum hr


Citat:Svi govore o tome, kako su AK-47 automati neprecizni.

To je zapravo tačno. Ali im i mnogo 'mitova' oko toga.

Nisam siguran, dal je prvi automat AK-47 došao u ruke Jugoslovena iz Bugarske ili Albanije (pročitao sam članak o tome) - ali bio je - zapljenjen.

U CZ odmah su taj komad istestirali - i naravno uočili nepreciznost.

U biti nepreciznost AK-47 automata izlazi iz dve osobine tih automata:

- metak 7,62x39 M43 porilično je jak i rafalnom paljbom diže se cijev automatske puške

- lim od puške bio je 1mm i pod stresom - on se uvija

Zvog toga - svi CZ automati imali su 'kosu bremzu' - slant brake osim M72 puškomitrajeza - kod kojeg se smatralo da su nožice dovoljne, da se cijev ne diže kod rafalnre paljbe.

I ŠTO JE NAJVAŽNIJE:

LIM KOD CZ AK automata - malo je deblji, nominalno je pravljen od 1,5mm lima. Osim stare proizvodnje pušaka u Iraku -koliko je meni poznato, svi ostali AK automati imali su 1mm lim, osim CZ, KOJI SU IMALI 1,5 mm lim.

To savijanje najbolje se vidi ovdje:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Rusi su zaključili da tih 28 - 30 mm pogreška na 350 metara sam zbog savijanja nije toliko bitno, dok su u CZ ipak smatrali, da trebaju smanjiti savijanje što više.

E sto se tice ovoga ima smisla i za ovo je moguce da je istina.Naime pogledajte ovaj link sto je prilozio forumas,ima ih vise na YT i doista na svakoj usporenoj snimci pucanja iz AK primjetio sam ovo savijanje cijevi osim na M 70.Pogledajte ovo i usporenu snimku na 0.53.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Nema savijanja cijevi,moguce,M 70 je svakako vrhunska puska i u svijetu slovi da je u vrhu AK pusaka,iako ja zamjeram cijev lose zasticenu od korozije ma koji razlozi bili jer u uvjetima neciscenja ponekad samo 2 sata nakon pucanja korozivne municije,nepovratno matira cijev svakog oruzja koje nema zastitu a puca vojnu korozivnu municiju,nije to odlika samo M 70 nego i M48,M 56 i sl ali vjerujem da je stvarno M 70 vrh AK kvalitete po ostalim kriterijima.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, Levčanin, PleoJSO
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Biraj te koja vam se svidja .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

fantom_S ::Фамилија м21 има хромиране цијеви..
Sto je u neku ruku cudno. U vreme JNA gotovo celokupna municija je bila korozivna dok danasnja proizvodnja vise nije .