|
Poslao: 25 Avg 2014 23:14
|
offline
- Pridružio: 30 Jul 2010
- Poruke: 2405
- Gde živiš: mirna bačka
|
Ništa onda,ajde da ga hvalimo i nekako umilostivimo 
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 26 Avg 2014 00:19
|
offline
- milan spirić
- hemijske- tehnogije
- Pridružio: 27 Apr 2013
- Poruke: 61
- Gde živiš: Niš
|
markus ::Ništa onda,ajde da ga hvalimo i nekako umilostivimo
Pohvale prijaju svakome, ali hvaljenje -nije dobro nizakog, ko se bavi umetnošću.To je zako prirode.Zna se i zašto je to tako.
Naime, mišljenja sam da u nožarstvu treba imati svoj stil izrade , ne gledajući na to da li će se nekome dopasti nečiji radovi ili ne. Svaka roba - nađe svog kupca i postoje ljudi - koji najviše vole baš vaše radove..Bitno je da budu pedantno urađeni.Tome treba uvek težiti , sve ostalo je stvar ukusa i tačke gledanja na stvari...Šta se uzima kao referenca u podsvesti svakog od nas.
Ja sam uzeo nešto od stila izrade noževa od japanaca, nešto od nemaca, ( pošto pripadam nemačkoj školi oštrenja i brušenja, mada i japansku znam)...
Tako da vremenom kroz rad formirate svoj sopsveni stili izrade . Recimo ne radim pun tang ( full tang), već skiveni ( hidden tang), i kada bih recimo radio puni tang- nož sa drvenom drškom, obavezno bih stavio neki namotaj od kože ili sl- na njemu .
To sam naveo kao primer ...
Nisam pristalica toga , a to je zamka u koju mnogi upadaju ,da samo vide nož i iskopiraju ga ...Jedan , drugi , treći - svi totalno različiti .A nigde ne preferira njihov način izrade - neki parametar koji je konstantan ...
Nzm kolikom sam bio jasan, ali činjenica je da bolje imati svoj stili izrade , nego da se luta - i na kraju može da se zavši jako loše po umetnika.To će vam većina reći - bilo kojom umetnošću da se bave ..
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Avg 2014 00:25
|
offline
- Recce
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 18 Apr 2011
- Poruke: 6236
|
Lepo je sebe smatrati umetnikom i raditi u tom pravcu. Sa druge strane, vecina majstora koji se bave izradom nozeva fokusirani su da pre svega naprave upotrebljivu alatku a u kojoj meri je to umetnicko delo ocenu daju posmatraci. Opet ovo je licni stav i ja ne moram biti u pravu. Ali me zanima nesto drugo. Po cemu se "nemacka skola" brusenja i ostrenja razlikuje od japanske? I sta je na ovim nozevima nemacko a sta japansko?
BTW, nije mi namera da sitnicarim ali ovo je greskaMilan Spiric ::... Recimo ne radim pun tang ( hiddeng tang), već skiveni ( full)...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Avg 2014 00:26
|
offline
- Pridružio: 30 Jul 2010
- Poruke: 2405
- Gde živiš: mirna bačka
|
Milan Spiric ::markus ::Ništa onda,ajde da ga hvalimo i nekako umilostivimo
Pohvale prijaju svakome, ali hvaljenje -nije dobro nizakog, ko se bavi umetnošću.To je zako prirode.Zna se i zašto je to tako.
Naime, mišljenja sam da u nožarstvu treba imati svoj stil izrade , ne gledajući na to da li će se nekome dopasti nečiji radovi ili ne. Svaka roba - nađe svog kupca i postoje ljudi - koji najviše vole baš vaše radove..Bitno je da budu pedantno urađeni.Tome treba uvek težiti , sve ostalo je stvar ukusa i tačke gledanja na stvari...Šta se uzima kao referenca u podsvesti svakog od nas.
Ja sam uzeo nešto od stila izrade noževa od japanaca, nešto od nemaca, ( pošto pripadam nemačkoj školi oštrenja i brušenja, mada i japansku znam)...
Tako da vremenom kroz rad formirate svoj sopsveni stili izrade . Recimo ne radim pun tang ( hiddeng tang), već skiveni ( full), i kada bih recimo radio puni tang- nož sa drvenom drškom, obavezno bih stavio neki namotaj od kože ili sl- na njemu .
To sam naveo kao primer ...
Nisam pristalica toga , a to je zamka u koju mnogi upadaju ,da samo vide nož i iskopiraju ga ...Jedan , drugi , treći - svi totalno različiti .A nigde ne preferira njihov način izrade - neki parametar koji je konstantan ...
Nzm kolikom sam bio jasan, ali činjenica je da bolje imati svoj stili izrade , nego da se luta - i na kraju može da se zavši jako loše po umetnika.To će vam većina reći - bilo kojom umetnošću da se bave ..
Hvala na objašnjenju,znači stvar je u oštrenju.I jel bilo tako strašno objasniti to nama laicima?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Avg 2014 01:08
|
offline
- milan spirić
- hemijske- tehnogije
- Pridružio: 27 Apr 2013
- Poruke: 61
- Gde živiš: Niš
|
Da nebih pisao mnogo, objašnjenje možete naći ovde :
stari-nakovanj.forumcroatian.com/t540-ostre.....za-ostenje
Samo mogu još nešto da dodam...
Oštrenje da, ali nije samo to ..Kod japanaca u njihovom dizajnu preferiraju jaki prelazi između leđa i ramena, između ramena i reznog dela ( brida), dok kod nemaca ti prelazi su uglavnom zaoboljeni ( blago ili delimično blago, ili čak veoma neprimetno)...
A opet, nemci ne vole da imaju jake V-rezove- jake konusne rezove koji zauzimaju između 60- do čak 90% od širine sečiva ( kao japanci ) ...Nemci vole konkavne rezove , vole V - rez ali sa zaobljenim plelazom između ramena i reznog dela ( tzv blagi konus, ali izuetno moćan ! ) i da rezni brid ne prelazi više od 60% od širine sečiva. Ima tu još puno toga ...Uglavnom je to tako .Ima i izuzetaka..
To je posledica njihovog ošternja i brušenja .Oni rade na mekanijim podlogama, dok japanci rade sa jako tvrdim podlogama.To znači da sam dodir platnene šmirgle ( na tračnoj brusilici ), sa gumenim točkom razultuje blagim prelazom između pomenutih delova sečiva ( ramena i sl), dok japanci , i sami znate rade na japanskim kamenima gde je podloga za oštenje ( da je tako nazovem), jako tvrda iako su ti kameni mekani, pa stvara jake prelaze ..
.Hteo sam da samo uočiite neke stvari, pod predpostavkom da poznajete kako rade japanci svoja sečiva a kako nemci , pa izvedete neke zaključke iz svega toga..i to uočite na mojim radovima i da diskutujemo o tome ...
O amerikancima bolje i da ne govorim .Oni najviše pričaju o tome i mnogo ima njiovih snimaka oštenja i brušenja.A nigde se ne vidi nešto u tome što daje pečat njihovoj obradi materijala ( njhov stil )..Osim jakih i robsnih sečiva, rezultiranih na kraju bovi nožem...
Dok recimo Indijci imaju svoj stili obrade materijala .Turci - naročito ...Nordijski stil izrade je jako specifičan , gde vole konvesno oštrena sečiva .Nisam u ovou siguran što ću sada reći , pa me ispravite- da su Amerikanci od njih preuzeli konvekno oštreno sečivo, a ne da su ga oni izmislili -kako kažu....nemoj te me shvatiti bukvalno - konveks postoji od pamiti veka. Iz drugih razlloga je bio potisnuti i potpuno zaboravljen.
Pitanje za sve vas ...Koji su se čelici bolje pokazali u iuzrad noževa- alatni ili opružni i zašto ?...Vidim da dosta o tome pričate , pa ako može neki kratak siže svega toga ..
.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Avg 2014 18:39
|
offline
- Pridružio: 22 Mar 2011
- Poruke: 60
|
jel zna neko karakteristike inoxa tp 304L/1 dobio sam danas vecu kolicinu. da li je pogodan za izradu nozeva?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Avg 2014 19:45
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5386
|
Kolega milank1...vidim da tapkate u mjestu i jedva čekate da počnete nešto raditi. Takav sam i ja da bude jasno.
304L uopće nije za noževe osim za one ''pitare''kuhinjske. To je austenitni (nemagnetičan, ako pomaže za daljnje praćenje) inox i to još L što znači low carbon, malo ugljika, a baš se on traži.
Kao austenitni bez obzira na udio ugljika opet ga se uopće ne može termički obrađivati, odnosno može...bude kao žvaka. Kaljenje, cementiranje, poboljšavanje zaboravi.
Ali šta hoću reći, uzmi taj lim i deri. Probaj praviti oštricu, džigom, fleksericom, turpijom...kako god odlučiš.
Od nečeg se mora početi. A tek onda kad to vidiš, onda biraj i traži čelik koji će na kraju dati i funkcionalni nož sa kaljenjem i svime.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Avg 2014 23:05
|
offline
- Wisdomseeker
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Feb 2007
- Poruke: 8633
|
Opružni čelici su po meni bolji jer zadržavaju određenu žilavost uz tvrdoću dobijenu kaljenjem, alatni čelici u zavisnosti od tipa mogu biti posle kaljenja podosta krti.
Opet sve se svodi na namenu noža!
Negde će alatni čelik visoke tvrdoće biti bolji izbor (tamo gde nož nije opterećen silama već se samo traži oštrina), dok će za noževe kojima se vitla po prirodi i izvode raznorazne ludorije biti bolji opružni čelik jer nije toliko tvrd (čitaj krt) a zadržao je određenu žilavost da izdrži maltretiranje od strane korisnika.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Avg 2014 00:40
|
offline
- milan spirić
- hemijske- tehnogije
- Pridružio: 27 Apr 2013
- Poruke: 61
- Gde živiš: Niš
|
Wisdomseeker ::Opružni čelici su po meni bolji jer zadržavaju određenu žilavost uz tvrdoću dobijenu kaljenjem, alatni čelici u zavisnosti od tipa mogu biti posle kaljenja podosta krti.
Opet sve se svodi na namenu noža!
Negde će alatni čelik visoke tvrdoće biti bolji izbor (tamo gde nož nije opterećen silama već se samo traži oštrina), dok će za noževe kojima se vitla po prirodi i izvode raznorazne ludorije biti bolji opružni čelik jer nije toliko tvrd (čitaj krt) a zadržao je određenu žilavost da izdrži maltretiranje od strane korisnika.
Složiću se sa tobom što si rekao...I dodao bih nešto. Zbog 2 rokvela tvdoće mi žitvujemo ogromnu izdžljivost opuržnih čelika i nadmoćnost u odnosu na alatne - sa te strane.Naime, veće je razlika između izdžljivosti opružnih u odnosu na alatne nego razlika u tvdoći između alatnih i opružnih. Opružni čelici mogu da idu do 62 hrc , a alatni do 64- 65.( bar one sa kojima mi radimo.To je opet samo moje mišljenje kao rezultat iskustva i rada i sa jednim i drugim i jednog mog kolege-Zorana Filipovića ( moram da napomenem - koji pravi katane i tanto noževe) .A s, druge strane zašto onda japanci nebi samo pravili katane od alatnog čelika ( tada su ga nazivali tvrdim) - bez damasticiranja i lamiranja?...Tu se nešto krije bitno -mišljenja sam ...
Kolega,imenjače ,kupi čelik 1075, imaš ga u flahovima i radi sa njim .Odličan je za početak- mnogi iskusni majstori ga koriste ...Batali inox čelike , većina njih nije ni izbliza dobra za noževe...Kao profesionalac u svom poslu , noževi od čelika koje bi napravio bi samo narušavali tvoj imiđ i ugled ...Iskreno ...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Avg 2014 07:37
|
offline
- lajavi krelac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Feb 2011
- Poruke: 2819
- Gde živiš: tamo daleko...
|
I pravi odgovor bi bio, ipak, alatni celici. Osobine koje su bitne za noz bi bile (poredjane po prioritetu):
Tvrdoca, zilavost, elasticnost, hemijska postojanost i otpornost na habanje. Hemijska postojanost, naravno, moze biti prioritet u slucaju da govorimo o escajgu ili nozevima u prehambenoj industriji i slicno. Otpornost na habanje... Uglavnom je nebitna osobina, za nas obicne smrtnike, ali sam je spomenuo kao jos jednu od osobina koja moze nekada da ima odredjen znacaj.
E sada... Za normalan noz, tvrdoca je najbitnija osobina. Ona odredjuje koliko dugo cemo moci da koristimo noz a da ostane ostar. Zilavost je naredna bitna osobina. Obrnuto je proporcionalna tvrdoci (sto ispada da su dobri nozevi "sizofreni" ). Odnosno, zahtijeva se da budu i tvrdi i zilavi u isto vrijeme. Naredna je elasticnost, sto nije isto sto i zilavost. Jednostavno, elasticnost je mjera koliko je celik u stanju da se deformise i da se vrati u prethodno stanje. Kod zilavosti govorimo o plasticnim deformacijama.
Tvrdoce koje se dobijaju kod alatnih celika su znacajno vise od onih koje dobijamo kod opruznih celika. Znaci, duze ostaju ostri. Medjutim ta osobina ih cini krtijim (obrnuto proporcijalno zilavosti). Taj problem se rjesava prilikom otpustanja ili prilikom samog kaljenja. Odnosno, izvodi se parcijalno kaljenje. Takvi nozevi posjeduju veliku tvrdocu reza i znacajnu zilavost i elasticnost. Tako se dobija najbolje od oba svijeta.
Opruzni celici su ok izbor za nozeve ali ne toliko dobar kao alatni. Ono gdje su dobri kao rjesenje je kod velikih nozeva, odnosno onih koji dozivljavaju veliko dinamicko opterecenje. To su raznorazni veliki kamp nozevi i macevi. Sami macevi nemaju toliko izrazenu potrebu za velikom tvrdocom reza ali itekako imaju za zilavoscu pa i elasticnoscu. Posto trpe velike udare i krivljenja, jasno je da bi tu, ljuto okaljeno sjecivo puklo k'o staklo. A to je posljenje sto bi neko htio da mu se desi u borbi sa macevima. Zato su i razvijene tehnike damasciranja, parcijalnog kaljenja i slicno.
|
|
|
|
|
|
