|
Искрено, да морам да пробам радили би стега и даљински, на канап. Нешто не изгледа претерано поуздано.
Сећам се чланака о раду мајстора из Кајбера- кратке цеви су махом биле у 7,65! Ништа 9 пара, 7,62 или магнуми. Квалитет и издржљивост материјала толико су достизали.
У путописима је Цица Перовић, када се залетео од Београда до Делхија сам у колима, описао своје искуство.
Салетели га да му увале оружје, па је више реда ради пробао нешто што је описао као наган.
Канта (или чак канистер?) на неких 5-6 метара, промашај безобразан, жестоко у страну.
Није он био толико лош стрелац колико је то било убиј боже оружје.
Прилгодио је нишањење и другим метком погодио, међутим трећи је био поново брука од промашаја, сада на контра страну! Прегрејала се цевка, шта ли.
Продавац (и туфегџија?) га је убеђивао - Господине, први метак је да душман схвати да са Вама нема шале, ако настави, другим га ликвидирате, а трећи је, па шенлук за прославу доброг претходног!
Онда су правили све сасвим ручно, буквално штапом и канапом, бургијама покретаним "гудалом", турпијама и чекићима. У међувремену су се мало и опремили алатом, чак и на струју, али и даље слабо.
|