Puška M-48

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Definitivno su u pitanju ratne godine a razlog je bio stednja. Jednostavno, da ono sto je otpad nekako iskoriste. Kao Japanci iz "Tesne koze" sto skupljaju djubre i od njega prave hranu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sinoć pričao s čovekom koji tvrdi da su na puškama koje nose oznake Mauser a prodavane su u JNA 91/92 Bohler cevi,
t.j. dana njima nema ništa Zastavino sem rada. Kaže da je našao i vreme i mesto proizvodnje sanduka koji je od k98 prilagođen. Tvrdi da stranci znaju vrednost tih pušaka. Nude mu 500 e samo za cev.
Vredi ovo istražiti u Kg.
Ideja za biznis. Otkupljivati od penzionera i izvoziti.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cuj izvoziti to se ostavlja u orman oman....

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lajavi krelac ::Definitivno su u pitanju ratne godine a razlog je bio stednja. Jednostavno, da ono sto je otpad nekako iskoriste. Kao Japanci iz "Tesne koze" sto skupljaju djubre i od njega prave hranu.

Lajavi ja bih voleo da znam tacnu godinu i ko se prvi dosetio ali nije "o glavu".
Mislim da je u pitanju kraj prve polovine i sredina rata a inovativnost i napredak na polju naoruzanja su tada bili izrazeniji u odnosu na stednju,bar na nemackoj strani. Znaci,presovani delovi umesto glodanih,fosfatizacija umesto bruniranja,Walther43,Stg44...naravno nezaboravni Zyklon-B...
Koja god da je strana prva pocela da radi laminatne kundake nisu postigli samo bolje iskoristenje drveta nego su mu i pobosljali karakteristike,a identicna tehnologija za istu namenu se koristi i dan danas.

• 6Ovo se svidja korisnicima: voja64, justkidding74, Bane san, ssekir75, miodrag, teodorica
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedna od prvih komercijalnih pusaka sa takvim (laminatnim) kundakom je bila Remington 600M
Kod sluzbenih pusaka trend su (gotovo istovremeno) zapoceli nemci i amerikanci, doduse iz razlicitih pobuda. Nemci su stedeli na sve manje dostupnoj orahovini a ameri su koristili ostatke kvalitetne sperploce iz brodogradilista desantnih i torpednih camaca za kundake pusaka jer su se marinci zalili na promenu POI u vlaznim uslovima dzungle. Koliko je meni poznato, rusi su laminat prvi put koristili na Mosinki iz 44-te a masovnija primena tog materijala u SSSR-u pocela je tek '50-ih

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E takav odgovor sam zeleo,Recce ziv bio.

PS. Nemci su presovali bukvu,a rusi brezu.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ustvari, nisam ti dao odgovor od kada se laminat koristi kod Mausera (jbga, ne znam) ali mi je poznato da su u odprilike isto vreme poceli sa izradom takvih kundaka i za Gewehr 43 ili Karabiner 43 (G43, K43, Gew 43, Kar 43)

Steta sto se @DVC virus nije ukljucio, on bi imao nekih informacija na ovu temu, kao i zanimljivosti vezanih za tzv. "bedding" kod Mosinke i Garanda...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Alkohol i oruzje ne idu zajedno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam hteo da otvaram novu temu, a ovde sam video upise o ispravljanju cevi.
Naime, sinoć mi između ostalog iskoči foto proširene ili naduvane cevi.
Zaineresujem se...
Ne mali broj sajtova ima teme o ispravljanju naduvenih ili ulubljenih sačmenih cevi.
Ali kad je reč o ožljebljenim cevima svuda je stav uzeti drugu ili ako je deformacija pri kraju skratiti i uraditi krunu.
Kako pišu ta naduvavanja se dešavaju kada u cevi ostane zrno jer nije bilo dovoljno baruta pa se opali naredni metak ili čak ako bude zemlje i razne prljavštine.
Te pomislih da su se ovakve pojave dešavale i u vojsci i čisto me zanima da li su se takve deformacije kada se cev na jednom delu proširi popravljale.
Moja logika je da se cev prilikom krivljenja izdužuje na spoljnom luku a skuplja na unutrašnjem. A kako ste napisali to se ispravlja.
Čudi me da se slični postupci ne rade i kod naduvavanja.
Amerikanci su mi jasni, cene su kod njih takve da je često jeftinije kupiti novo nego popravljati.
Kakva su vaša iskustva?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čisto sa mašinske strane stvari kod ožljebljene cevi lakše je kupiti novu cev nego se mučiti da se ista "ispravi". Previše je tu "ćoškova" što se tiče žljebova i polja unutar cevi koje treba usaglasiti ukoliko se cev naduje ili iskrivi.

Bilo bi tu mnogo ponavljanja ispravljanja pa proveravanja i opet nisi siguran da ćeš ostvariti početnu preciznost.

Koliko je to isplativo da bi se opravdalo toliki posao?