Upravo ste naveli sve bitne stvari koje razlikuju pristup problemu,ne pravi se sportski strelac koji puca olimpijski mec slobodnog izbora,vec strelac koji moze da opali jedan metak.I mora da ima koncentraciju za taj jedan.Potpuno je drugaciji trening od sportskog cak je i okidanje potpuno drugacije,vise je slicno okidanju u prakticnom streljastvu(komandovano povlacenje obarace na prvu sliku).Trening je slican intervalnom treningu samo su zadatci potpuno drugaciji u odnosu na klasicno streljastvo.I normalno radi se 20h dnevno.
Jezio sam se od JNA skola koje pominjete(dejstvo vece grupe snajperista po cilju) i slicne price, cist recept za pogibiju.
Na zalost kod nas u vojsci nije postojala ni ideja o skolovanju snajperskog kadra pre ratova,a kada su nas zadesili onda je bilo kukuj pomagaj.Policija za sebe,vojska za sebe plus dobrovoljci svih fela.
Koordinacija nula,obuka kako koji komandant koga nahvata i bilo je bitno da se papiroloski ispuni da je obuka sprovedena.
Najveci problem su bili vikend snajperisti,pokupi se ekipa i ode negde na ratiste da malo puca,budu na nekom prostoru dva tri dana najvise za to vreme ostvare par pogodaka na suprotnoj strani van normalnih zona dejstava,taman da druga strana shvati da imaju snajpersku vatru sa druge strane.Oni dovedu svoju kontra snajper ekipu da resi problem,normalno vikend snajperisti su se vec vratili na posao kuci a lokalci najebu narednih mesec dana.
Ne pricam napamet pratio sam problematiku ozbiljno od pocetka osamdesetih pa sve do kraja ratova.Nesto sam i radio i pokusavao da neke stvari uvedem u pricu(nastavni centar za obuku instruktorskog kadra na nivou armije i slicne gluposti) dok nisam shvatio da prosecni visi oficir JNA o tim stvarima razmislja kolko o lanjskom snegu.
Sportski strelci prave bauk od pucanja,i taj pristup je najveci problem u obuci.Imao sam srece da neke stvari ucim od coveka koji je umeo da vidi sustinu problema(vodio je jedan klub u Zemunu i na zalost je rano preminuo).Za opkladu sam za tri meseca kao trener na pistolju spremio klinca za tadasnju juniorsku reprezentaciju.Mnoge stvari mogu da se urade ako postoji volja i odgovarajuci uslovi.
Zalosno je sto nam u zemlji sistematski zadnjih dvadeset godina zatvaraju strelista.
Ministar vojni donosi uredbu o zabrani koriscenja vojnih strelista.
Nepostojanje propisa i merila za izgradnju strelista.
Cak i policija sama sebi zatvara strelista,najveci biser je bio kada su protiv pozarci sa sprata zatvorili streliste u podrumu zgrade republickog mupa u Milosa Velikog.
Sa tog strelista je potekla dosta interesantna grupa strelaca(snajperista) u okviru MUP-a.A i to je bio entuzijazam i rad jednog coveka.
Ako bude srece da se do kraja iduce godine zavrsi jedan projekat koji je sada u pripremi pa ce mo uzivo da probamo da pokazemo sta za koje vreme moze da se uradi.
Jednostavno poredjenje kada sam pocetkom osamdesetih pocinjao da se bavim padobranstvom za skok na slobodno je trebalo sa sve nastave i prakticne obuke skoro godinu dana,za lasiranje sportskog okruglog padobrana (paracomandera ili ps-06 domaceg)jos jedna godina,za kurs figura jos jedna,a relativ(skakanje vise padobranaca u formaciji) da ne pominjem.Tadasnji inspektor za padobranstvo nas je lovio kao drzavne neprijatelje.Znaci cirka tri godine da se skoci vezana dvjka sa 2000m.Pod uslovom da si talenat i da se dopadas nastavniku.
Danas se do tog nivoa kontrole tela u vazduhu u slobodnom padu stize za trodnevni AFF kurs.(rade ga Ljubisa i Cica u Paracinu)
Slicne stvari se dogadjaju i u pucanju.
Evo jedne dopune na ovu pricu oko skolovanja snajperista.
Izraelci spadaju u ozbiljne autoritete oko specijalistickih obuka tako da je njihov pristup i iskustvo tesko osporavati.Njhova obuka se izvodi u snajperskoj skoli(The IDF School) u trajanju od pet nedelja za pesadijske snajperiste,za tih pet nedelja polaznika nauce i da pogodi metu i da usvoji i primeni ozbiljnu snajpersku taktiku.Za specijalne jedinice taj kurs traje cetiri nedelje stim sto posle toga u skoli Lotar zavrsavaju tronedeljni kurs za protiv teroristicke snajperske taktike.
Čuo sam da u Libiji kurs traje jako dugo (da li 6 meseci) i da te tu uče bukvalno od pletenja gilly odela, do svih sitnih creva koje ti jednom u nikad mogu zatrebati, ali za svaki slučaj da se zna...
Hm...u kalibru je pisalo da ovaj hitac rekord je ostvaren u urbana sredina, u gradu.Pisalo je da taliban koji je ubijen je bio u zgrada.....sada na snimak planina.
DVC virus ::Rusku streljacku i snajpersku skolu jako cenim i smatram za jako ozbiljnu.
Njhov instruktor za snajping(ALFE) kaze vrlo jasno
,, Mi ne pucamo preko 600m i ne treniramo na vecim distancama zato sto do 600m garantujemo pogodak prvim metkom u cilj velicine glave,sve preko toga ima previse faktora za koje ne mozemo da garantujemo 100%"
Ruse su vrlo tajinstvene i ne vole bas da iznese mnogu informacije oko obuka njihove snajperiste.To deka najelitni policiski specijalci-Alfe su obucene samo do 600m i preko te daljine ne pucajo, to ne verujem.A sta ce mu u njihov arsenal pored ruske SV98, lobaev SVL... i Accuracy internacional AW i Sako TRG obe u 338LM.
Lobaev, AI i Sako su projektovani za "malo" vece daljine od 600m.
To je informacija iz prve ruke od ruskog instruktora na kursu za snajperiste(Alfe) na kome je bila jedna grupa snajperista odavde.
Ako je on dao netacnu informaciju na predavanju onda ja tu ne mogu nista.
Ne zelim da bilo koga ubedjujem u bilo sta,samo sam izneo jedan pristup koji je zasnovan na jednom malo drugacijem iskustvu.
Na temu obuke snajperista
Danas sam razgovarao sa prijateljem koji je bio padobranac snajperista u bundesveru i od njega dobio informaciju da obuka za snajperiste u Nemackoj armiji traje mesec dana i da pucaju do 800m.To je kompletan kurs na kome se radi tenika pucanja i snajperska taktika.
Pucaju sa Akjurisi internesanel i jako su zadovoljni sa njima.
Na specijalisticke obuke idu posle zavrsene osnovne pesadijske obuke i sticanja zvanja vojnog padobranca.
Kaze da pogadjaju mete.
Mozda ni svabe nisu vise ono sto su bile.
