|
10x10 ::
Sto se tice prvih pusaka sa spiska Zorge ce nadam se uskoro da napise siroko i temelno objasnjenje kakve su i koje su im karakteristike.
Ја..., па на овај чланак сам набасао још у време када сам спремао материјал о СВТ-40 и што се тиче одељка названог "Развој руских снајперских пушака", има много грешака.
"Мосинка" је после траљавих почетака почела свој снајперски живот као комплекс "Динамо" Д2 и Д3 (нишан "Цајс Цилфир" на носачу "Геншов Геко"; све немачко), па се појавио нишан ПТ (совјетски клон "Цилфира") на носачу Смирнског. Следио је ПЕ (бастард оптике ПТ и механике "Буш Визар 5") на носачу Смирнских (оца и сина) из '31 (личи на стари "Лајцов"). Онда, '37. почиње призводња носача М-36, опет конструкције Смирнског (качи се на боку, личи на "Геко" са комплекса "Динамо"). Исте године, са ПТ се уклања механизам за подешавање диоптрије. Западна литература тако модификован ПЕ назива ПЕМ, али Руси нигде то не региструју као посебан тип оптичког нишана.
Са почетком производње СВТ-40, прекида се производња снајперских "Мосинки", а убрзо се појављује снајперска СВТ-40 са новим нишаном ПУ на носачу самог Токарева (који је конструисао пушку). И није бочна монтажа, као пише у оном чланку, а и није могао ПУ да се поставља пре ПР на "Мосинке" јер није постојао. Исто тако, ПЕ никада није постављан на СВТ-40 јер нема места за њега - чауре које излећу навише би га излупале очас посла. И није истина да је већина СВТ-40 била у снајперској варијанти, већ нешто око 4-5% производње.
АВС-36 у снајперској варијанти је имала ПЕ, а налази се тешко колико и ексери у праху.
После немачког напада поново су започели производњу снајперских "Мосинки" од резерви од око 50 хиљада нишана. У пролеће '42 доноси се одлука да се ПУ постави на "Мосинку" и то на бочком носачу конструкције Кочетова. Тираж ове комбинације је око 380.000, мада је ПУ стављан и на тешке митраљезе и топове, што је са резервама додатних 170.000 комада нишана.
То је отприлике то што се тиче тиче СССР и снајперских пушака у 2 СР
|
