Srednjovekovne tvrđave na teritoriji Srbije i njihova konzervacija, rekonstrukcija i revitalizacija danas

169

Srednjovekovne tvrđave na teritoriji Srbije i njihova konzervacija, rekonstrukcija i revitalizacija danas

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2014
  • Poruke: 1404

ltcolonel
Хвала на одговору.
Прочитао сам "Напад принца Мусе на Србију 1413. године". Интересују ме неке ствари. Како сам закључио српска војска није имала бројну пешадију а ни значајну лаку коњицу. Да ли су за повећање и јачање пешадије биле потребне неке друштвене реформе? Да ли је после Косовског боја дошло до повећања бројности и јачине лаке коњице у нас?



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 22 Jan 2014
  • Poruke: 1110
  • Gde živiš: Srbija

VJ ::


Zasto nije ucrtana i pozicija Zeleznika (Miljkovca), zar ta tvrdjava nije u sklopu ovog sistema ?
Jedino ako se smatra starijom ?


Nasao sam i ovu interaktivnu mapu, mozda je vec bilo:

http://gradovi.protego.rs/index.php/tematske-mape/.....-utvrdenja



offline
  • Pridružio: 22 Jan 2014
  • Poruke: 1110
  • Gde živiš: Srbija

Cela emisija...


NOVO BRDO: Grad srebrni, u istinu i zlatni

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 3458
  • Gde živiš: Novi Beograd

Napisano: 16 Dec 2018 3:01

Novo, friško, još nije ušlo u štampu. Tek za par dana. Noćas sam dobio pdf novog broja Kalenića.

Небојша Ђокић, ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРКВЕНИХ ХРАМОВА У СЕЛУ НЕМЕНИКУЋЕ, Каленић бр. 6 за 2018, Крагујевац 2018, 30 - 34; N. Đokić, Churches in village Nemenikuće, Kalenić 6/2018, 30 - 34

https://www.academia.edu/37985550/Не&#.....0_-_34_N._Đokić_Churches_in_village_Nemenikuće_Kalenić_6_2018_30_-_34

Dopuna: 16 Dec 2018 8:49

I jedan moj relativno stari tekst o Panti Srećkoviću i Simi Andrejeviću Igumanovu. da ne bude zabune Panta Srećković je danas manje više rehabilitovan kao istoričar.

Небојша Ђокић, Панта Срећковић и Сима Андрејевић Игуманов, Митолошки зборник 14, Рача-Београд 2005, 243 - 254; N. Đokić, Panta Srećković and Sima Andrejević Igumanov, Mythology Collection 14, Belgrade Rača 2005, 243 - 254

https://www.academia.edu/37986199/Не&#....._-_254_N._Đokić_Panta_Srećković_and_Sima_Andrejević_Igumanov_Mythology_Collection_14_Belgrade_Rača_2005_243_-_254

Dopuna: 17 Dec 2018 8:23

Један од Оливериних и мојих радова о насељавању Влаха у источној Србији.

Небојша Ђокић, Оливера Думић, Насељавање Влаха у Браничеву у XVIII веку, Митолошки зборник 26, Рача 2012, 285 - 340

https://www.academia.edu/37991564/Не&#.....-_340_.pdf

Dopuna: 18 Dec 2018 8:15

Мало о мачевима али и о начелима војне историографије. Ово друго је врло значајно јер тренутно са овог форума имамо већ пет шест младих војних историчара (Ракић, Узелац, Вељковић, Милер ...) и неке у "најбољим" годинама (Бојанић ...). Спомињен оне које активно обајвљују у стручним у научним публикацијама ... Ветерани се не броје (Богдановић, Бабац, Мицевски, Данко, Драги, моја маленкост ....) Али џабе смо кречили ако нема млађих.
Молим да се не осети увређеним неко кога нисам спомену боли ме глава не знам ни како се ја зовем ...

Небојша Ђокић, Праисторијски криви гвоздени мачеви са простора некадашње Југословије, Митолошки зборник 23 - Академик Милан Будимир, Рача 2010, 319 - 330; N. Đokić, PREHISTORICAL CURVED IRON SWORDS FROM FORMER YUGOSLAVIA, Mythology collection 23, Rača 2010, 319 - 330

https://www.academia.edu/37999055/Не&#....._-_330_N._Đokić_PREHISTORICAL_CURVED_IRON_SWORDS_FROM_FORMER_YUGOSLAVIA_Mythology_collection_23_Rača_2010_319_-_330

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 7253

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 993

Arheolozi upozoravaju da ne vodimo računa o baštini. Imamo manje od deset doktora nauka koji se bave srednjovekovljem

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:767334-Za-proslost-niko-ne-mari

NOVI auto-put sa crnogorskog primorja, preko Sjenice, ka Užicu, prolaziće ispod nedavno istražene i delimično obnovljene srpske srednjovekovne tvrđave na brdu Gradina kod Arilja. Arheolozi kažu da će moderni put pratiti praktično istu trasu kao saobraćajnica koja je iz srpskog srednjovekovnog Pomorja vodila ka prestonom Rasu i pod Gradinom se ukrštala s još dve veoma stare karavanske rute.

O značaju istraživanja ovog kraja, govori i njegovo otkriće u selu Prilipac kraj Požege, gde su pronađeni ostaci do sada najstarije poznate srpske kuće, koja je datovana u 8. vek. Nažalost, ovaj podatak je poznat samo uskom krugu stručnjaka.

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 3458
  • Gde živiš: Novi Beograd

Napisano: 22 Dec 2018 6:21

Драгана Ј. Јањић, Небојша Д. Ђокић, Никољска црква у Шаторњи у Књажевини Србији, Митолошки зборник 33, Рача 2014, 529 - 544

https://www.academia.edu/38023705/Др&#.....529_-_544_

Оливера М. Думић, Небојша Д. Ђокић, Мање познати манастири Шумадије Денковац, Дивостин, Ралетинац, Саринац и Св. преподобни Јов из Прекопече, Митолошки зборник 33, Рача 2014, 545 - 566.

https://www.academia.edu/38023683/Ол&#.....545_-_566_

Dopuna: 22 Dec 2018 12:14

Историја цркве Покајнице код Велике Плане. У раду се доказује да је мит о цркви "покајници" коју је саградио Вујица Вулићевић настао у другој половини XIX века. Архивска докуменат показују да су цркву саградили парохијани а да је Вујица приложио иконостас.

Небојша Ђокић, Марија Живковић, Прилог историји цркве у Покајници, Митолошки зборник 37, Рача 2017, 259 - 274

https://www.academia.edu/38024662/Не&#.....259_-_274_

offline
  • Aleksandar Milicevic
  • Pridružio: 17 Mar 2013
  • Poruke: 596
  • Gde živiš: Beograd













offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 3458
  • Gde živiš: Novi Beograd

Марија Савић, Небојша Ђокић, Крушевачки крај у античким изворима, ЗАГРЛАТА У ИСТОРИЈИ СРПСКОГ НАРОДА, Крушевац 2017, 19 - 30; M. Savić, N. Đokić, ENVIRONMENT KRUSEVAC IN ANCIENT SOURCES, ZAGRLATA IN HISTORY OF SERBIAN NATION, Kruševac 2017, 19 - 30.

https://www.academia.edu/38038716/Ма&#.....30_M._Savić_N._Đokić_ENVIRONMENT_KRUSEVAC_IN_ANCIENT_SOURCES_ZAGRLATA_IN_HISTORY_OF_SERBIAN_NATION_Kruševac_2017_19_-_30

Небојша Ђокић, Миломир Стевић, Поседи манастира Дренче у околини Крушевца, ЗАГРЛАТА У ИСТОРИЈИ СРПСКОГ НАРОДА, Крушевац 2017, 37 - 50; N. Đokić, M. Stević, PROPERTY OF MONASTERY DRENČA AROUND KRUSEVAC, ZAGRLATA IN HISTORY OF SERBIAN NATION. Kruševac 2017, 37 - 50.

https://www.academia.edu/38038691/Не&#.....7_-_50_N._Đokić_M._Stević_PROPERTY_OF_MONASTERY_DRENČA_AROUND_KRUSEVAC_ZAGRLATA_IN_HISTORY_OF_SERBIAN_NATION._Kruševac_2017_37_-_50

Небојша Ђокић, Драгана Јањић. Прилози познавању мање познатих манастира у лесковачком и врањанском крају до Првог светског рата, Лесковачки зборник LV, Лесковац 2015, 85 - 112

https://www.academia.edu/25439374/Не&#.....5_85_-_112

offline
  • djboj  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 06 Jul 2010
  • Poruke: 1167

Srednjovjekovni grad Samobor kod Goražda sve teže odolijeva vremenu



Samobor, stari srednjovjekovni grad, poznat kao ljetnikovac Kosača nalazi se na području općine Novo Goražde.
Riječ je o nacionalnom spomeniku pod zaštitom države. Zidine starog grada kojeg je gradio vojvoda Sandalj Hranić Kosača su na samoj litici planine Gostun kod Ustiprače i to na nadmorskoj visini od blizu 800 metara, s pogledom na kanjon Janjine, jedne od pritoka Drine.

Do starog grada Samobora automobilom se može stići iz Ustiprače putem za Međuriječje. Nakon kilometra vožnje u pravcu Višegrada skreće se sa magistralnog puta, prelazi most na Drini a onda makadamskom cestom kroz sela Hladila, Gornje Dvorište i Vina do kuće Idriza Đedovića, što je oko sedam kilometara. Od tog mjesta je sat hoda zaraslom pješačkom stazom kroz šumu do kapije grada.

Prošlost tvrđave sa koje je u srednjem vijeku kontrolisana glavna raskrsnica puteva koji su Bosnu povezivali sa Srbijom, Dubrovnikom i drugim krajevima Balkana je itekako zanimljiva.

Grad na litici


"Samobor se prvi put u izvorima spominje 1397. godine, a sagradio ga je Sandalj Hranić. Tvrđava Samobor spada u red najvećih srednjovjekovnih tvrđava u BIH, a najrasprostranjenija je od svih tvrđava koje su bile u posjedu Kosača. Na pojedinim stranama ona je široka oko 350 m. No to i ne čudi ako uzmemo činjenicu kakav je značaj imala kao fortifikacijski centar Gornjeg Podrinja i kao jednog od omiljenih sjedišta Sandalja Hranića i hercega Stjepana Vukčića Kosače... Danas, najveću pažnju plijeni donžon (branič) kula, nepravilne elipsaste osnove čiji su zapadni i sjeverni zid ovalni", podsjeća arheolog Adi Džemidžić.

Nakon smrti Sandalja Hranića Kosače (1393.-1435.) Samobor je naslijedio njegov bratić, herceg Stjepan Vukčić Kosača (1435.-1466.) koji je upravljao Samoborom i drugim utvrđenim gradovima koje su Kosače izgradile za vrijeme vladavine. Utvrđeni grad Samobor bio je snažan odbrambeni sistem koji se sastojao iz tri dijela, glavne utvrde, odbrambenog bedema i jedne samostalne odbrambene kule. Južni, sjeverni i istočni dio utvrđenja bio je samo djelimično opasan bedemom jer su litice bile dovoljna i efikasna zaštita. Prema raspoloživim podacima u kasno proljeće 1465. godine Osmanlije su pod komandom bosanskog sandžakbega Isa-bega Ishakovića, zauzele Samobor a u tvrđavi je uspostavljena stalna posada na čelu sa dizdarom. Unutar obora izgrađena je džamija, a bedemski zidovi i kule pretvoreni u tabije za topove. Utvrđenje je napušteno 1832. godine.

Stari grad Samobor, iako nacionalni spomenik BiH pod zaštitom države od 2006. godine je u ruševnom stanju, posebno zidovi utvrđenja i objekata dok je prilično očuvana glavna kula. Iako su njeni zidovi napukli ipak odlijeva vremenu. Ova kula predstavlja jednu od najslikovitijih i najzanimljivijih građevina u kompleksima starih bosanskih tvrđava.

Stećci u minskom polju


Unutar bedema tvrđave su razrušeni zidovi. Od ulaza u centralni i gornji dio grada prema glavnoj kuli su četiri 4 stolice isklesane u živoj stijeni. U šumi ispod grada je mezarje zaraslo u šikaru i korov. Među mezarima ističe se jedan četvorougli nišan ukrašen sabljom dimiskijom i jabukama iznad nje. Za ovaj mezar postoji narodno narodno predanje da je u njemu sahranjena djevojka, koja je prerušena u muško služila sultanovu vojsku da bi zaštitila brata, jedinog muškog potomka u njenoj porodici.

Srednjovjekovni grad Samobor predstavlja dio značajne kuturne baštine ovog područja, smatra i Tomislav Čarapić, zaposlenik općine Novo Goražde koji je u više navrata pokušavao skrenuti pažnju javnosti na ovaj spomenik kulture.

"Bilo je pokušaja da zainteresujemo javnost, aplicirali smo sa nekim projektima putem USAID-u ali nije prolazilo ništa. Prvobitna zamisao je bila da se dionica koja vodi od regionalnog puta do ovog područja trasira i očisti kako bi se lakše moglo prići ovom području. Nije uspjelo jer u zoni oko Samobora u dijelu prema Hladilima u uvalama ima registrovanih minskih polja i to je problem. Kad posmatrate od Samobora prema vrhu Hladila, vazdušne linije nekih 500 metara, možete primjetiti nekropolu stećaka koja se nalazi usred minskog polja. Mi smo prije sedam godina pokušavali bar da učinimo nešto da se ovaj dio ispita i označi, jer bilo šta da se radi ovdje morao bi se najprije ispitati teren jer je riječ o površini pod rizikom", ističe Čarapić.

Osim sumnje da na ovom području može biti mina, otežavajuća okolnost je i i činjenica da je ova graditeljska cjelina pod visokim stepenom zaštite što znači da se bilo kakvi radovi ne mogu izvoditi bez odobrenja Zavoda za zaštitu nacionalnih spomenika RS-a i Komsije za očuvanje nacionalnih spomenika BIH.

"Unutra se ne može ništa raditi bez odobrenja. Kada sam prvi put bio na Samoboru, prije nekih 14 ili 15 godina na samom ulazu je bio jedan zanimljiv očuvan svod od spregnutih kamenova koji je u međuvremenu pao, sigurno zbog vremena a i bilo je nekoliko zemljotresa sa epicentrom u dolini Janjine tako da je i to moglo da utiče. Od svih ostataka najbolje je očuvana kula“, ističe Čarapić.

Na Samobor turisti ne odlaze organizovano, nema ga u bilo kakvim turističkim ponudama a posjete se uglavnom organizuju kada neko samoinicijativno izrazi želju da sazna nešto više o ovom historijski zanimljivom području.

"Moglo bi se ipak nešto uraditi bar na ovim prilazima, jedna veća akcija bi mogla dati rezultate, bar da se raščisti put do Samobora, da se označi. Jer veoma je nezgodan prilaz", ističe Čarapić.

Na ovom području, prema njegovim riječima, posljednja istraživanja vršena su sedamdesetih godina prošlog stoljeća. Bio je to pokušaj da se pronađu ostaci džamije a podaci iz 1912. godine ukazuju da je ona bila sagrađenana ovom mjestu. Ozbiljnijih istraživanja na ovom području od tada nije bilo. Čarapić ističe kako generalno ovo područje ima izuzetno vrijedne spomenike kulture iz različitih perioda.

''Na području opštine Novo Goražde nalaze se tri nacionalna spomenika Bosne i Hercegovine, Graditeljska cjelina – Stari grad Samobor, Crkva Sv. Georgija u Sopotnici, Grobljanska cjelina – Turbeta Sijerčića sa grobljem u Sijerčićima. Uz Crkvu Sv. Georgija u Sopotnici u periodu između 1519-1523. godine radila je prva ćirilična štamparija u Bosni i Hercegovini“, podsjeća Tomislav Čarapić, rukovodilac Odsjeka za privredu i društvene djelatnosti u oppćini Novo Goražde.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 553 korisnika na forumu :: 26 registrovanih, 4 sakrivenih i 523 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Petar, aljosa7, bobeNS, bojank, BSD, comi_pfc, DENA, Hrabri Zecic Uplasic, i.gvozdenovic, ILGromovnik, kolateralnasteta, Lieutenant, Mercury, Nomenklatura, NoOneEver Dreams, poChetnikk, Radovan Vinčić, randja26, rikirubio, sasa.zoric, Ssssssss, StepskiVuk, Uciteljgoran, Vlada1389, vladetije, vukovi