|
Poslao: 28 Dec 2019 13:52
|
offline
- Pridružio: 08 Maj 2017
- Poruke: 31
|
Znam da je to kao cev od drveta metala ili kamena da se nalazila oko crkava i daje korišćena za pucanje na veseljima ali
Dalije mogla da se koristi za odbranu kao neka vrsta topa?
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2019 14:38
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25684
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Napisano: 28 Dec 2019 14:15
Није могла никако, осим за застрашивање...Ако си икад држао прангију у руци, онда знаш како функционише. Њој ''цев'' служи за изазивање притиска који ствара екслозију и јак звук.
Вики, на коју се ја обично не позивам, каже и ово:
Саборска прангија
Прангија је стари ливени, непокретни, примитивни топ за посебне намене. Увек стоји стабилно и цев му је полукосо усмерена у небо. Са постољем није била већа (дужа) од шездесет сантиметара. Била је веома тешка, тако да је није могао подићи ни најјачи човек. Пре пуцања у њу се прво стављао фитиљ и кроз посебну рупу, при дну цеви, извлачио напоље. Онда се у цев, од врха до дна стављао барут, па ломљена цигла и камен. Све се то добро набијало металном шипком. Када се пуца, запали се фитиљ, преко кога ватра стиже прангију, пали барут и изазива детонацију која се чује у широј околини .
Као што видиш, може да повреди онога који с њом рукује, таква су јој ''борбена'' својства.
Кад си већ споменуо прангију, а говоримо о звучним ефектима за Нову годину, ми смо имали и варијанту са карабитом (ми, храбрији и луђи). Што већа конзерва (она десетокилограмска ''Будимке'' из Ужичке Пожеге'') то боље. На дно конзерве ставиш карабит, сипаш врло мало воде и брзо затвориш, што боље. Станеш ногом на њу, а рупици на поклопцу принесеш шибицу (што касније, то ризичније, али и гласније). Гасови и шибица одраде своје - и то је то.
Dopuna: 28 Dec 2019 14:31
Да допуним: много популарније (до пре тридесетак година и појаве петарди) биле су ручне прангије. Сваки бравар могао је да направи прангију. Замислите зихернадлу, или ''монту'' савијену као укосница, односно латинично U, а да угао подсећа на ''машице''. На једном крају је ''цев'' а на другом је ''затварач'', односно клин који належе у ту цев. У цев ставите сумпор или шалитру, или шибице (ако баш нема ништа друго), ставите затварач у цев и његовим задњим крајем звекнете у нешто тврдо (најбоље је камени зид). Прасак загарантован. А све ми се нешто јавља да би мој Банаћанин Воја могао о овоме да напише докторат...
Dopuna: 28 Dec 2019 14:38
Види ти ово, већ смо то докторирали...
https://www.mycity-military.com/Opste-vojne-teme/O.....te_21.html
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2019 14:49
|
offline
- amaterSRB
- Elitni građanin
- Pridružio: 31 Jan 2014
- Poruke: 1599
- Gde živiš: na zalasku sunca
|
@Sirius
И ја сам се као клинац "играо" карабитом. Металну кутију бих ексером бушио на дну и палио одоздо. Проблем је био тај што поклопац кутије одлети у три лепе па сам највише времена губио на тражење истог.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2019 15:06
|
offline
- Pridružio: 25 Jun 2019
- Poruke: 105
|
Mom starijem bratu prangiju je svojevremeno ('85-6) poklonio nas pokojni stric. Za klin i leziste je iskoriscena šarka od vrata. Brat ju je punio nekom "šalitrom", nabavljenom iz sabacke Zorke.
Nafiluje je kasicicom od eurokrema, pa kad sastavi... Senzacija.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2019 15:21
|
offline
- Bane san
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 3512
- Gde živiš: ZR
|
Верзија домаћа, из мог детињства.
Основа је кључ са удубљењем на врху, цевчица дубока неких 5-6мм.
По могућности стари, непотребан, ископан из шупе где је био међу фурдом, у противном, пожељно је да те укућани не провале. Потребни су још ексер, пречника приближно "калибру" отвора на кључу, мало јача жица, дугачка барем као распон руку младог пиротехничара- аматера, и бар једна кутија шибица.
Ексеру се одсече врх, па заравни ( турпијом, на бетон или шта се има).
Жица се уврне, тако да крајеви образују рашље у које се са једне стране веже дршка кључа, а друга омота око ексера, што ближе глави.
Тако се добије држач од жице, дугачак довољно за угодан замах. У шупљину кључа настружу се главице шибица ( неколико, барем, зависно од простора ). ексер, фиксиран жицом угура на врх, пажљиво, па се тресне о зид или тротоар.
Знали смо за карбитне "бомбе" у конзерви, али је то било, барем мојој екипи,теже доступно и много кажњивије. Више смо гледали, са завишћу, оне велике, што иду чак у пети разред.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2019 15:42
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25481
|
Dok ja dođem do kompa vi pobrojaste skoro sve fele za PRANGIJANJE..
Naj žešće si pravljene kod strugara ili od starih istrošenih boca za PP aparat CO2 sa punjenjem barutom uz dodatak glavica sa šibice i dobro nabijanje od čega je zavisila i jačina zvuka..
O karbitu ste sve takođe opisali kao i o onom skarabudžu NABIJAČU sa muško ženskim elementima poput golemi šarki koje su se aktivitale na udar jednog kraja a drugi je po inerciji palio smešu .
Nama klincima je dugo bio jeftini gušt da maznemo sa becikla onaj zavrtanj sa ventila pa se kroz njuma provuče ekser L-70/80 i u dobijenu šupljinu ubaci glava šibica ili onih malih kapisli papirnih i sve uvrne u zavrtanj beše M10/1mm ali tako da se ostavi malo zazora.
Ta Prangija kada se baci uvis po gravitaciji teži kraj sa glavom zavrnja pada na dole a ekser naleće i vrši pripalu.
OPREZ jer je mesingani zavrtanj znao da prsne ako se pretera sa punjenjem a onda su i komšije ostajale brez zavrtnja na becikli i sve u krug..
Bogami ima i onih u čiju bezbednost nisam baš siguran pa o njima ne bi da se koji deran ne podere bogz opasnog rukovanja u kome su ranije neki isto fasovali i provereno osim dobrog pucnja zna i da strada neki.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2019 16:32
|
offline
- Bane san
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 3512
- Gde živiš: ZR
|
Та црквена, негде звана и "мужар", била је индустријски или бар занатски производ.
Вуче ми се негде по ЗР каталог К&К фирме за веле и малопродају металне галантерије, од ручних алата, кухињског посуђа и прибора, још много тога, где се нуде и те прангије.
Негде прва деценија 20. века, двојезично ( немачки и мађарски ).
Цеви тих прангија су, ако ме сећање служи, биле од ливеног гвожђа, и прилично кратке.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2019 17:25
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25684
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Дивна новогодишња тема! Лепо каже мој (наш) Цезар - '''Сви људи знају све''.
Драж прангија и карабита била је у дружењу. Бацање петарди нема тај шмек. Наравно, у том друштванцету један је био задужен да гледа да ли су близу полицајоси, мада ту ништа није било посебно забрањено. Све је могло да се купи у апотеци.
Да опишем и прелазни период од прангија до петарди. Кад сам се вратио из војске (то је било у прошлом животу, седамдесетих година), петарде су почеле врло стидљиво да се појављују и доносили су их шверцери фармерки из Трста. Пошто сам већ тада имао одличне везе у касарнама града (шта ћеш, официрско дете, примеран омладинац, свеже одслужио Гарду), ја сам са лакоћом набављао топовске ударе! Наравно , тражени су били и они нагазни упаљачи са димом у боји (опет молим Воју да се укључи и прецизира). Онај који ми је давао топовски удар знао је, наравно, колико је то опасно, али уз моју часну реч и искуство КО све је било уреду. Сачекаш да место буде релативно мирно (да нема људи, рецимо - парк увече), убациш активирани ТУ у канту за отпатке и одеш на пристојну удаљеност....Е, после тога иде оно право.
Кад сам престао? Кад сам једном убацио у неки улаз у центру града активиран удар и одмакао се (са импресионираним друштвом, наравно). Две секунде пре активирања из улаза је изашло неко дете и кренуло, на срећу, у страну. Да ли да напоменем да су стакла врата била претворена у гејзир срче?
|
|
|
|
|
|
