Kasetne Avio Bombe i Dispenzeri (Cluster Bomb Unit)

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

iliti kako radi bomb-lokator, a kako metal-detektor
do sad se nisam sretao sa pasivnim sistemima. aktivni su, koliko znam bar u kasetnoj municiji rašireniji jer su jeftiniji i manjih gabarita.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

И још само један мали оф: Да ли пси могу да их пронађу? (извињавам се због овог офтопика)

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 04 Avg 2012 22:47

gloyer ::Да ли то значи и да детектор може да је активира?
možda i bruks iz čizama. mada je malo vjerovatno da je na kopaoniku bila takva bomba. po srbiji su česte bile BLU-97 bombice koje imaju sekundarni upaljač tzw. all-way koji se aktivira bilo kavim pomjeranjem...pa i detektorom.

Dopuna: 04 Avg 2012 22:48

gloyer ::И још само један мали оф: Да ли пси могу да их пронађу? (извињавам се због овог офтопика)

prema standardima za humanitarno deminiranje psi se ne upotrebljavaju na površinama sumnjivim na prisustvo neeksplodirane kasetne municije.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хвала, ЕОД, на одговору.

Слава и част нашим херојима.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Preostale kasetne bombe koje je NATO tokom 1999. bacio na Srbiju, kada bi se sakupile na jednom mestu, pokrile bi 1.200 hektara tla. Razbacane su na 230 mikrolokacija u 16 opština širom Srbije. Zato ih je teško otkriti i još teže onesposobiti, pa predstavljaju veliku opasnost. Kasetnih bombi još ima u Sjenici, Kuršumliji, Bujanovcu, Preševu, niškom Crvenom krstu i Medijani, Raški, Brusu, Čačku, Kraljevu, Vojki, Staroj Pazovi, Vladimircima, Kniću, Sopotu, Gadžinom Hanu i na Kopaoniku.
...
Pronalaženje kasetnih bombi veličine pivske konzerve na planinskom terenu Kopaonika posebno je rizičan posao, čak i kad se poseduju osetljivi detektori metala. Pirotehničari objašnjavaju da je ovo tlo bogato gvozdenom rudom na koju detektori neprekidno reaguju i zuje, tako da postaju beskorisni. Zato se mora raditi klasičnom pipalicom, koja lako može da aktivira veoma osetljivi upaljač bombe.

- Čim detektor zazuji, pirotehničar mora da kopa dok ne nađe matal, makar to bio čep od flaše, jer se teren ne može verifikovati kao pregledan - kaže načelnik Rančić. - Problem je što je kopanje oko kasetnih bombi veoma rizično. Kad ona eksplodira, ni najdeblji ni najteži pancir ne pomaže. S druge strane, teško je i raditi pod pancirom od tridestak kilograma, jer gubite koncentraciju, što takođe može biti fatalno.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Darvin Lisica, direktor Norvegian Peoples Aid u BiH je izradio i odbranio doktorsku disertaciju na temu kasetne municije u Srbiji. Imam njen sažetak koji je objavljen u okviru istraživanja prisustva ove vrste sredstava u JI Evropi. Kad nafatam vremena postaviću bitne dijelove na forum.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Karakteristike primene kasetnih avio-bombi

Kasetne avio-bombe pripadaju grupi ubojnih sredstava za masovno uništavanje i nehumanog su karaktera dejstva.
Osnovni parametri upotrebe kasetnih avio-bombi koji utiću na njihovu izrazitu ,,nehumanost”, kao i visoku verovatnoću dejstva po civilnim objektima i stradanju civila, posebno u slućaju upotrebe u blizini naseljenih mesta su:
velika površina rasejavanja bombica; veliki broj bombica (iz čega proizilazi velika verovatnoća višestrukog ranjavanja) i veliki broj neeksplodiranih bombica (od 10-30%), koje postaju trajna opasnost za civile.
Posebno opasnim i nehumanim sredstvima ovog tipa čine kasetne avio-bombe koje sadrže submuniciju sa senzorskim upaljačima koji reaguju na neki spoljni uticaj (vibracije, zvuk, dodir i sl.), kao i vremenskim upaljačima koji izazivaju detonaciju posle određenog (tempiranog) vremena.
Ova submunicija razvijena je da bi se sprečilo korišćenje značajnijih objekata-aerodroma, luka, železničkih čvorova, skladišta, kao i za zaustavljanje prodora oklopno-mehanizovanih jedinica, kada se istovremeno razbacuju protivtenkovske i protivpešadijske mine.
Zbog raznovrsnosti upaljača otežano je spašavanje ranjenika u zoni dejstva. Procenat neeksplodiranih kasetnih bombica je naročito veliki na terenu koji je obrastao vegetacijom, travnatom, močvarnom zemljištu, terenu prekrivenom snegom itd.
Kasetne avio-bombe se odbacuju, same navode na cilj i razbacuju MES do 30 km (i više), tj. dalje od mesta odbacivanja (lansiranja) kasete.
Posle dejstva kasetnih avio-bombi, prostor ostaje "miniran" neeksplodiranim avio-bombicama koje predstavljaju opasnost sve do njihovog pronalaženja i uništenja.
Pronalaženje je vrlo teško ako su bačene na travnati teren, u šumskom kompleksu, ili u usevima. Ako se radi o mekom terenu, bombice postaju nevidljive, prodiru i do 40 cm u zemlju i uočljive su samo po svežem tragu. Nakon izvesnog vremena tragovi prodora bombica u zemlju se gube (usled padavina) i na njih se nailazi obradom zemljišta, što obično ima kobne posledice.
Otkrivanje neeksplodiranih bombica detektorima je otežano zbog velikog broja fragmenata tela eksplodiranih bombica u zoni dejstva.
Kod kasetnih avio-bombi za subkalibarske bombice, mine i granate, postoje rešenja koja jednovremeno izbacuju po čitave otseke ili pakete.Redosled izbacivanja se programira elektronskim intervalima.
Prema ocenama vojnih stručnjaka, pri dejstvu avijacije po oklopno-mehanizovanim jedinicama i disperzovanim sredstvima ratne tehnike, po radarskim stanicama, brodovima i živoj sili, kasetne avio-bombe su nekoliko puta efikasnije od klasičnih avio-bombi kod kojih je bojeva glava monolitna.

Upotreba kasetnih avio-bombi za dejstva po aerodromima je u poslednjim ratovima uglavnom vršena na ciljeve na kojima je prethodno ispoljeno dejstvo snažnim razornim UbS.
Jedan avion može da ponese veći broj KAB ili kontejnera, što znači da jednim naletom može biti bačeno preko hiljadu komada kasetnih avio-bombica.
Koliki će prostor pokriti zavisi od visine na kojoj se otvara kontejener i izbacuju bombice. Ako se kontejner otvori na manjoj visini, bombice će prekriti manji prostor, ali će njihova gustina biti veća, tj. snažnije ispoljeno dejstvo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bomba BL 755...namjena uništavanje žive sile, aviona i tehnike na zemlji, oklopnih sredstava itd. E oklopnih sredstava, tenkova recimo. Kakva su saznanja o stvarnoj upotrebnoj vrijednosti ove bombe za uništavanje/onesposobljivanje tenka u uvjetima limitirane moći protivnika što se tiče obrane sa zemlje (ograničen broj LPRS-ova i PAT-ovi) na napadnutom području ili čak i u poligonskim uvjetima.
Iz mog viđenja efekta upotrebe ove bombe (2 kom, niski brišući let), čini mi se da je rasipanje podmunicije isuviše veliko da bi se tvrdilo da ova bomba ima visok procenat uspješnosti za uništenje tenka pa makar ga i poklopila jer potrebno ga je i ubosti tamo gdje je ''mekan''.
Znači prvi problem ga je poklopiti a onda još i imati sreće da ga neka probuši. I to sve u uvjetima stacionarnog cilja, o tenku u pokretu da i ne govorim.
Za živu silu i meke ciljeve, kazetne bombe ovog i sličnog tipa nemaju premca, al za oklop nisam baš siguran.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čini mi se da imaju probojnost od 40mm, i ukoliko pogode tenk odozgo u predelu motora ili spoljnih rezervoara... Pa čak i u mesto gde se nalazi dodatna municija ili blizu vozača. Svakako ne bi bilo prijatno!

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

100mm. Sasvim dovoljno. I nije ideja unistiti ga (mada je OK ako se desi) vec onesposobiti ga. Sto ce da se desi 99%.