Garda

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tu si u pravu Sirius. Nego znas kako, stalno ga u medijima tako spominju pa ja naucio na to.

U svakom slucaju mi je ipak draze da se na Belom Dvoru nalazi srpski princ nego bilo ko drugi. A ko zna, mozda ga jednoga dana i ustolice kao kralja. Mislim u tom slucaju on ispada i prestolonaslednik jer osim njega ne bi imao niko pravo na srpski presto.

Ko zna sta ce nam doneti buducnost.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kibo ::Tu si u pravu Sirius. Nego znas kako, stalno ga u medijima tako spominju pa ja naucio na to.

U svakom slucaju mi je ipak draze da se na Belom Dvoru nalazi srpski princ nego bilo ko drugi. A ko zna, mozda ga jednoga dana i ustolice kao kralja. Mislim u tom slucaju on ispada i prestolonaslednik jer osim njega ne bi imao niko pravo na srpski presto.

Ko zna sta ce nam doneti buducnost.

Ih, šta se u našim medijama sve pominje...
Za njih je svaki vojnik u šarenoj uniformi - ''specijalac'', pištolj je obavezno i revolver, sve pumparice su i lovačke puške, sve automatske puške su kako kome - automati ili mitraljezi, itd, itd... Novinarska posla.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad je Garda u pitanju uvijek me je kopkao položaj vojnika u takvim donekle nekarakterističnim vojnim jedinicama. Pogotovo u "Sirijusovo vrijeme". Mogao bi Sirijus da kaže kakvo je bilo stanje uma i tijela tokom odsluženja vojnog roka koji je tada trajao vjerovatno 15 mjeseci. Mogao bi da stavi po strani vojničku tradiciju svoje porodice i emocije koje su ga vjerovatno nosile da bi nam odgovor bio bliži u "tehničkoj" formi.
Da li je kompleksnost obuke i dužnosti premaralo ili samo umaralo Sirijusa? Koliko je bilo "svježine" u zadnjim danima vojnog roka?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Simple_man ::Vrlo dobro znam da se SFRJ nije raspala 89-90 god.zato sam i napisao da je bila PRED raspadom i to sa naglaskom NAŽALOST tako da cijenjeni član sa nick-om "sap" ne bi pomislio slučajno da patim od amnezije ili neke druge slične opake bolesti a što se tiče tiče mog pozdrava svima onima kojih sam se tog trenutka sjetio stvarno nisam imao namjeru da biram "ove" ili "one" jer nisam tako odgojen kao prvo,kao drugo ovo nije apsolutno mjesto za takve stvari čak i kada bi neko htio eventualno nešto slično,i kao treće mislim da to pokazuje moj pozdrav koji sam na kraju uputio svim bivšim,sadašnjim i budućim gardistima na Topčideru i Dedinju koji u tom i takvom kontekstu ne bi bio nimalo logičan.Nadam se da ovaj put cijenjenog gospodina koji stoji iza nick-a "sap" neće "pecnuti" oko ili bilo koji drugi vitalni organ

Također mi je drago da "Sirius" nije negativno prihvatio moje prvo javljanje odnosno pisanje i sada kada sam malo detaljnije pročitao nekoliko njegovih tekstova vidim da je ustvari prilično velika razlika između njegovog i mog vojnog roka i sama činjenica da je bio u vojsci dok je Tito bio živ siguran sam da je bilo dosta drugačije nego u vrijeme kada sam ja bio u JNA.Cijeli vojni rok sam bio "Maršalci" 4795 / 6-4,komandir voda mi je bio Slavko Šuković a komandir čete Željko Simanić.Što se tiče evociranja uspomena iz tog vremena,meni je bilo jako lijepo u vojsci ako se termin "lijepo" uopšte i može koristiti za taj jedan period kada si odvojen od kuće,porodice i svih najbližih i dragih ali sama činjenica da je kroz taj period i fazu svaki muškarac morao da prođe ja mogu slobodno reći da mi je bilo dobro u vojsci jer sam bio relativno i blizu kući (160 km-za tadašnja vremena prilično blizu ) a vojska,posebno garda je bila jedna škola,jedan dobar i kvalitetan test izdržljivosti i samosvjesnosti i na kraju,u pravom smislu riječi od mladića-tinejdžera napravi muškarca.
Najljepše uspomene su mi vjerovatno kao i većini koji su imali tu čast vezane za počasnu stražu na grobu druga Tita u kući Cvijeća koja nažalost u drugoj polovini mog vojnog roka (od 6.mjeseca 90-te) nije bila gotovo nikako posjećivana od strane građana SFRJ (pretpostavljam da to svi znaju) što nimalo nije mojoj klasi tada umanjivalo vrijednost i značenje davanja straže u kući Cvijeća.
Jedino možda loše što mi se desilo jedne prilike je bilo to da sam bio na počasnoj straži kada je Jovanka Broz došla na grob a za nju su uvijek kružile priče da ostaje na grobu po sat i više vremena što je se pokazalo u potpunosti istinito pa umjesto standardne smene od 15/45 ostali smo više od sat vremena jer dok je J.Broz na grobu smjena straže se ne smije obaviti .

Sirius,da li ti znaš možda kada je službeno prestala se davati počasna straža u kući cvijeća i na koji način je sve to prekinuto ?

S ovim pitanjem prestajem pisati,da budem iskren nisam baš navikao "forumašiti" a i star sam brate,čak 39 godina ,sve u svemu...

...pozdrav svim gardistima a posebno mom zemljaku... "sap"-u


zadovoljen sada "sap" ?
Е земљаче сада сам задовољан,тако говори прави гардиста.Ово за Јованку нисам знао,значи ако је она ту три сата,нема смјене три сата.

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam se naljutio, naprotiv, nego sam takav...ako pišemo o našoj jedinici, treba svako sa svoje strane da piše realno, onako kako je bilo, što bi sv. Jovan Krstitelj rekao " Za istinu pravu polažem gavu". Napisao sam mnogo toga, potkrepio argumentima, naisao ko nam je i šta rekao i da ste to pročitali razumeli bi moj prvi post. Dobro, nije u redu da okrpim predsednika Borisa (od miloše Bokija), još mane da diram njegovog kuma...mislim da ga zovu Šule. Neka ne zamere aktivisti.

Da, lepa je to jedinica, moram samo da dodam da je tačno da je u Gardi bolja hrana, obavezno uz ručak ide desert i/ili voće..., za ručak sarma, bečke šnicle,...za marendu gomila keksa, Noblice (njam, njam)...greh je žaliti se na hranu u Gardi...kad se setim Valjeva i priča iz drugih kasarni...ccc, dobro, u Gardi se ne dangubi, što je moj drugar rekao " 'rane nas ali nas i jašu". Obično se vojnicima odmah kaže šta ih čeka, tako da i nemamo prava da se žalimo, zakon, koga sam takođe pominjao u cenzuri, omogućavao je vojniku da se spakuje i traži otpust.

Inače, Garda je direktno podređena generalštabu, predsednik je vrhovni komandant pa po hijerarhijskom ustrojstvu razmislite ko može, kad i šta da upotrebi.

"Kibo", ne znam kako je sad stanje, ali kad sam ja bio na Dedinju, Beli dvor je obezbeđivala Žandarmerija...tako je bilo od 2006. kada je rasformirana gardijska brigada i formirana Garda. Garda obezbeđuje kasarnu Dedinje pod koju spada i sektor 2 Lisičiji potok, Dobanovce, Generalštab (novi), Karađorđevo,...mislim da je to to, možda se i promenilo nešto mada sumnjam.

Pozdrav gardisti, postaviću slike sa naših počasti, da malo upotpunim ovu temu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Kad je Garda u pitanju uvijek me je kopkao položaj vojnika u takvim donekle nekarakterističnim vojnim jedinicama. Pogotovo u "Sirijusovo vrijeme". Mogao bi Sirijus da kaže kakvo je bilo stanje uma i tijela tokom odsluženja vojnog roka koji je tada trajao vjerovatno 15 mjeseci. Mogao bi da stavi po strani vojničku tradiciju svoje porodice i emocije koje su ga vjerovatno nosile da bi nam odgovor bio bliži u "tehničkoj" formi.
Da li je kompleksnost obuke i dužnosti premaralo ili samo umaralo Sirijusa? Koliko je bilo "svježine" u zadnjim danima vojnog roka?

Razumeo. Hajde onda ukratko, po tačkama:

1. Što se uma tiče - tu je stvar jasna. Kad iz jedne zemlje, SFRJ , sa 20 miliona stanovnika probereš njih nekoliko stotina onda je izbor stvarno pravi. Pri tom si birao iz sastava koji je prošao sledeće:
-Ood prvog osnovne nosio pionirsku maramu
-Dvaput godišnje u svom mestu (većina) imao slet mladosti ili doček štafete
-Finale kupa u fudbalu posvećeno Danu mladosti
-Radne akcije, razrednu zajednicu sa predsednikom omladine, organizaciju SKJ već u srednjoj školi, akcije tipa ''najbolji mladi radnik-samoupravljač'', ''najbolji mladi poljoprivrednik'', itd, itd...Što se tiče indoktrinacije (ne govorim ni u pozitivnom ni u negativnom kontekstu, samo analiziram metode tehnologije vladanja, ništa više) ona je bila potpuna i sveobuhvatna. O stanju uma mogu još, ali je dovoljno ovoliko pa da se shvati da je u GB (kao i u većini JNA) stvarno vladao osećaj jugoslovenstva i pre svega ponosa i časti. Jeste nezgodno kad si odvojen od kuće, ali moglo je to da se nadoknadi.
-Što se tiče stanja tela, tu je stvar daleko jednostavnija: ja, kao odličan sportista , košarkaš i atletičar, u prvih deset dana sam u Valjevu triput imao upalu mišića! To se vrlo brzo promenilo utreniravanjem i mogu reći da to nikom (sem stvarno lenjima ili tromima) nije smetalo. Šta ćeš lepše nego biti u kondiciji? Igrali smo basket u čizmama,trčali smo u čizmama, imali fiskulturu u čizmama, pešačili kilometrima pod punom spremom, stvarno nam nikakvi drugi tegovi nisu bili potrebni. Kraj vojnog roka sam dočekao sa atletskom kondicijom koja me držala dve godine posle vojske , a linija je bila manekenska...
To mu je to. Ništa sentiment, ništa emocije. Prosto, bili smo mladi i sve se moglo kada si bio motivisan.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kibo ::Tu si u pravu Sirius. Nego znas kako, stalno ga u medijima tako spominju pa ja naucio na to.

U svakom slucaju mi je ipak draze da se na Belom Dvoru nalazi srpski princ nego bilo ko drugi. A ko zna, mozda ga jednoga dana i ustolice kao kralja. Mislim u tom slucaju on ispada i prestolonaslednik jer osim njega ne bi imao niko pravo na srpski presto.

Ko zna sta ce nam doneti buducnost.

Ako ima neko ko je davao stražu na Belom dvoru, neka napiše kako je bilo...kad je sv Andrej, inače slava Karađorđevića, tada su gardisti bili posebno počašćeni i ispoštovani, imali su poseban tretman. Za Dvor sam čuo da je teško mesto po pitanju straže bila terasa, brutalno dosadna...nije tema, ali polako možemo da razmiljamo o Karađorđeviću. Mi ipak imamo plemićku, "plavu" krv što je deo vekovne tradicije....uz vojsku najlepše ide kralj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Streljački bataljon je imao dosadniju stražu od automatičarskog. Padala im je uvek u isto vreme jer su imali četiri smene. Mi smo imali tri smene. Oni su držali Beli dvor, Rakovicu (plavi voz i ostalo), Dobanovce i Karađorđevo. Ispred samog ulaza u Beli dvor, dok smo mi bili, nije bilo gardista u počasnom odelu kada Tito nije bio u njemu, već samo svečana za grad.
PS
O kralju da ne raspravljamo, to je političko pitanje. Da ne bacamo varnice na masu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::kljift ::Kad je Garda u pitanju uvijek me je kopkao položaj vojnika u takvim donekle nekarakterističnim vojnim jedinicama. Pogotovo u "Sirijusovo vrijeme". Mogao bi Sirijus da kaže kakvo je bilo stanje uma i tijela tokom odsluženja vojnog roka koji je tada trajao vjerovatno 15 mjeseci. Mogao bi da stavi po strani vojničku tradiciju svoje porodice i emocije koje su ga vjerovatno nosile da bi nam odgovor bio bliži u "tehničkoj" formi.
Da li je kompleksnost obuke i dužnosti premaralo ili samo umaralo Sirijusa? Koliko je bilo "svježine" u zadnjim danima vojnog roka?

Razumeo. Hajde onda ukratko, po tačkama:

1. Što se uma tiče - tu je stvar jasna. Kad iz jedne zemlje, SFRJ , sa 20 miliona stanovnika probereš njih nekoliko stotina onda je izbor stvarno pravi. Pri tom si birao iz sastava koji je prošao sledeće:
-Ood prvog osnovne nosio pionirsku maramu
-Dvaput godišnje u svom mestu (većina) imao slet mladosti ili doček štafete
-Finale kupa u fudbalu posvećeno Danu mladosti
-Radne akcije, razrednu zajednicu sa predsednikom omladine, organizaciju SKJ već u srednjoj školi, akcije tipa ''najbolji mladi radnik-samoupravljač'', ''najbolji mladi poljoprivrednik'', itd, itd...Što se tiče indoktrinacije (ne govorim ni u pozitivnom ni u negativnom kontekstu, samo analiziram metode tehnologije vladanja, ništa više) ona je bila potpuna i sveobuhvatna. O stanju uma mogu još, ali je dovoljno ovoliko pa da se shvati da je u GB (kao i u većini JNA) stvarno vladao osećaj jugoslovenstva i pre svega ponosa i časti. Jeste nezgodno kad si odvojen od kuće, ali moglo je to da se nadoknadi.
-Što se tiče stanja tela, tu je stvar daleko jednostavnija: ja, kao odličan sportista , košarkaš i atletičar, u prvih deset dana sam u Valjevu triput imao upalu mišića! To se vrlo brzo promenilo utreniravanjem i mogu reći da to nikom (sem stvarno lenjima ili tromima) nije smetalo. Šta ćeš lepše nego biti u kondiciji? Igrali smo basket u čizmama,trčali smo u čizmama, imali fiskulturu u čizmama, pešačili kilometrima pod punom spremom, stvarno nam nikakvi drugi tegovi nisu bili potrebni. Kraj vojnog roka sam dočekao sa atletskom kondicijom koja me držala dve godine posle vojske , a linija je bila manekenska...
To mu je to. Ništa sentiment, ništa emocije. Prosto, bili smo mladi i sve se moglo kada si bio motivisan.

Da dodam na ovo kakva je bila selekcija za gardu. Moram da vam kazem da je moj deda sluzio u gardi negde pocetkom pedesetih godina i to kao vozac. U isto vreme je sluzio u gardi sa njim i covek koji je kasnije postao moj rodjak tako sto se ozenio sa dedinom rodjenom sestrom. On je u gardi bio u konjici.

I moj deda kao i taj buduci rodjak su bili iz sela udaljenih tri kilometra jedno od drugog i oba su imala oceve koji su bili u partizanima i oba su se upoznala tek u gardi. Ovaj sto se ozenio dedinom sestrom je bio sin partizanskog prvoborca.

Tada je garda bila valjda negde u Zemunu koji nije ni postojao kao grad.

Iz njihovih prica sam zakljucio da je u gardi bila zaista jaka disciplina i veoma jak, sto bismo mi sada rekli, dril.

Obuka u konjici je obuhvatala cak i preplivljavanje, e sad ne znam da li rece Dunava ili Save u glavnom jednu od te dve reke, zajedno sa konjem. Taj moj rodjak nije ni znao da pliva pa je uvek pricao kako se drzao za konja koliko je jako mogao da ne potone.

Ovim hocu da kazem da je tada u to vreme a i kasnije, dakle dok smo bili ozbiljna drzava (necu sad da zalazim u politiku, komunizam i to sve) imali stvarno jednu elitu jedinicu a to je svakako bila garda a i u toj gardi je bila tadasnja elita iz celog naroda.

Da kazem jos samo da je ovaj moj rodjak bio i vrhunski strelac i da se posle rata, kada je stasao kao momak, bavio streljastvom, tako da je i u gardi dobio recimo cin desetara koji nije bio kao danas. Vidis desetara i zezas ga, nego je bilo jako odgovorno mesto i morao si na kurs kod nekih bezbednjaka.

Dakle, da je garda u to vreme po pricanju tih osoba bila elita, bila je. Nije mi poznata nijedna druga jedinica, osim specijalnih, koje su imale takvu obuku, takav dril.

Samo da dodam da je taj rodjak voleo da prica o zivotu u gardi tako da sam sve popamtio, pa cak i da su zimus imali vezbu, da se ispod snega koji je jako napadao morali da se dokopaju do konjusnice i do konja.

Vidim iz raznih prica da je to sve vise opadalo od kada je izgleda drug "Stari" preminuo.

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Baš tako. U svakoj državi je tako. U Velikoj Britaniji gardisti su deca lordova i perova, odnosno već vekovima se zna ko je popunjava. Za kremljovske kursante - isto. Grčki evzoni isto, itd. Sve tako do pretorijanaca.
Ni Tito nije bio izuzetak. Moj otac je bio prvoborac Druge proleterske NOUB. U borbama za Beograd oslobađao je deo grada gde su bili beli dvor i Rumunska ulica (Užička) , gde je njegov sin posle nekoliko decenija služio vojni rok. To je naša istorija.

Naravno, nisu svi bili deca prvoboraca. To su bila i radnička, seoska zanimanja, učitelji, itd, ali svakako višestruko proveravani i provereni , što bi svaka služba radila, pa koga god da smo čuvali.

Samo jednom se dogodio ''proboj'' obezbeđenja na tom mestu , ali to je više priča za kantinu. Taj vojnik (čim se osetilo da je labiliniji karakter i podložan konkretnim iskušenjima) prebačen je u Surdulicu. Ni manje ni više.