offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25970
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Kibo ::Mene bi vise interesovao deo price o Kalabicu i njegovom ocu. Isto tako bi bilo interesantno znati kako je Kalabicev otac zavrsio i zbog cega je streljan. Ima to puno veze sa Gorskom gardom pa bih zamolio za informacije o tome.
Када је реч о Калабићевој биографији, предлажем да се тиме баве форуми којима је то главна опсесија. Ја случајно имам много материјала о судбини његове породице, али овде је реч о Гарди (то нам је тема), па да не бисмо отишли ван теме, ја ћу довршити причу о њему као о гардијском старешини.
Као што сам већ навео, његов гардијски ''стаж'' формално је завршен наведеном одлуком (прокламацијом) краља Петра који се формално одрекао ''услуга'' ЈКВУО, а затим то и обелоданио на Радио-Лондону (о томе, како рекох, поред архивиране одлуке постоји и фоно-запис у архиви ББС). Све друге поступке јединица ЈКВУО па и ''Горске гарде'' (сада већ под наводницима јер је дерогирана) треба да се посматрају и тумаче као део опште слике рата: једна огромна армада, немачки Вермахт, неповратно се повлачио, исто онако како је и наступао, а за собом је, као осека, вукао све који су од њега до тада зависили и у њега се уздали. Надам се да је ово поређење са плимом и осеком сасвим сликовито, да се не бавим даље. Сви они који су зависили од Немаца и који су успели да се домогну њихове или италијанске територије, имали су какву-такву шансу да и даље остану у игри (то ће рећи - да се прикрију на разне начине или се дохвате канала за склањање са европског континета на удаљеније делове Земљине кугле).
Шта се догодило са Калабићем? О његовим последњим ратним данима има доста сведочанстава и не бих се тиме више бавио. Ко жели, може да консултује ''Погледе'', али и друге изворе јер је тај део добро ''покривен'', односно обрађен.
Јасно је да је његов крај тај који највише , до данашњег дана , иритира јавност, па чак и научнике.
О чему је реч? Очигледно је да је замагљивање истине о Калабићу вероватно већи успех од његовог самог хватања, па чак и од хватања Драже. Познато је да су чак и најокорелији бегунци (Српко Меденица и Божо Бјелица) пали у руке ОЗНИ и КНОЈУ јер је практично немогуће било избећи кад-тад заробљавање или ликвидацију. Може се, објективно и без икакве историјске острашћености, са садашње дистанце стратезима акције око Калабића честитати на луцидном прикривању истине и одвођењу легенде у сасвим различите стране.
То стварање лажних прича (или легенди, како их у служби зову) било је толико успешно, да су се многи светски научници ''упецали'' на те варке. Чак је и један од највећих наших историчара , проф. др Веселин Ђуретић (који је неке од својих књига о четничком покрету морао да објави најпре у иностранству) насео на те приче и позвао се на ''неименован '' извор који је тврдио да је Калабић убијен у босанској вароши Витез. Други су пак тврдили да га је на улици у Смедереву препознала некадашња скојевска активистикиња која је случајем преживела мучење у његовом штабу (?) и убила га на улици.
Чак ни чувени ''Уча'' није хтео да о томе говори. Говорио је о свему другом, али о томе не.
Ко је онда проговорио?
У релативно безазленим новинама из 1984. године , ''Ауто свет'', изашао је интервју са Ђорђем Нешићем, народним херојем. Он и Раденко Мандић су (према званичној верзији) били лични Чичини пратиоци и они су му и намакли лисице, а пре тога легли преко њега да га сачувају живог. Може се проверити да приликом доделе ордена за заслуге у тој акцији није присуствовао само Нешић. Зашто? Кажњен је са тридесет дана затвора јер је проговорио. А зашто је проговорио? Када се вратио из акције у којој је (зарад пуштања браде, припрема и извођења) био потпуно одсечен од свих, па и од своје породице, он је на улици наишао на свога таста који га је изненађено погледао, а на питање шта му је са женом, таст му је одговорио: ''она (можда се звала Мира, не знам) је код нас...Мислили смо да си је напустио''. Несрећни Нешић је тада рекао чиме се бавио, и уз све заклињање на ћутање, прича је кренула. Пресечена је ургентном акцијом ОЗНЕ, а млади херој је прошао са само месец дана затвора стога што је супруга била у другом стању.
Међутим, ту се прича не завршава јер је новинар био упоран. Исто онако како је први проговорио о Дражи, тако је , ослобођен титовских стега, Нешић је кратко и оштро одговорио о Калабићевој судбини. На питање новинара - да ли је тачно да је Калабић убијен у Витезу, односно Смедереву, он је одговорио сасвим сигуран у себе и без имало устручавања:
'''То су глупости. Морали смо да пустимо савршено лажну причу. Ми не знамо шта су Ранковић и Крцун њему обећали, али шта год да су обећали - нису испунили. Ми смо били млада, али искусна служба и знали смо већ тада да велике службе не воле када се не одржи реч, коме год да је дата. Шта смо могли друго да урадимо? На запад није могао, на исток исто тако. Задављен је у стану генерала Капиџића, на почетку Косовске улице, под изговором да треба да га припреме за суочење са неким високим руководиоцем за кога се сумњално да је колаборациониста. Војник му је набавио платнену кесу са омчом око врата и задавио га''.
Ето, готово да сам цитирао текст који ни тада, ни после тога, нико више није коментарисао ни спомињао, потврдио или демантовао, као да је свима било важније да верују у легенде обавештајне службе и њене ''мамце'' него да поверују причи једног огорченог оперативца. У сваком случају, укуцајте његово име па ћете добити интересантне податке.
ПС
Покушаћу да дођем до тог броја. На његовој насловној страници налазила се тада млада Тања Бошковић наслоњена на неки црвени аутомобил.
Мислим да би прича о првом и последњем команданту Горске гарде била на тај начин затворна. Наравно, СДБ је одувек имала начин да кроз неке безазлене новине и гласила пусти било праву, било лажну причу. Наспрам ове Нешићеве приче стоји једна друга, сасвим неуверљива из ваљевског окружног суда који је , само на основу сведочења једног свештеног лица које је месец дана стајало на огласној табли суда без реакције, Калабића службено прогласило за умрлог. Знајући судску праксу и то како бирају судије, не бих се баш уздао у ту верзију, али то је већ проблем оних који су ту верзију поставили.
Наравно, остаје да се истражи судбина Дражине личне пратње у одсуству Калабића, али они свакако нису имали гардијски статус па према томе не спадају у ову тему.
|
ne znam da li se ovakvi dodatci tolerišu kod Gardista VS-a
