offline
- loran
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 26 Dec 2008
- Poruke: 18
|
тражио да идем у гарду, био, видео и никада више ме војска као војска не занима.
први шок је општа галама и стајање, то стајање прве недеље поготово прва два три дана је било катастрофално, а ноге откидају, не смеш нигде да седнеш ни минут, одма онај керић са црвеном штрафтом лаје.
колико сам ја видео у првом гардијском (2004/2005, маторац са малте не 28 година) батаљону, а служио сам тамо 9 месеци, никакве рестрикције по висини није било, било је свега нас 15-так преко 185цм, а од тога нас 5 преко 190цм и нико преко 195цм, такође имали смо 10так војника са једва 160цм, једног са 135кг и 180цм, али ови последњи нису давали почасти већ су носили тепих, развлачили канапе додавали воду и крпице за чизме и тд.
ја сам се искрено разочарао у селекцију војника, по физичкој конституцији, а по психичком стању нисам компетентан.
какви бре манекени, то ти је метла батаљон, јбт-е, у животу нисам толико чистио, сваки дан само метлај, рибај гланцај, а метле па то нису метле тосу неки штапови са три длаке на крају, једном сећам се као сада, као да смо ратни злочинци, жалили се ми на алат (нема зглавне метле, нема никакве лопате) и дође кретен да га не именујем потпоручник је тада био, сада вероватно поручник, поређа нас магарац 30 пута у врсту са све оним трчањем по писти када се он помери окрене или шта већ, нареди да клечимо и прстима скупљамо лишће пикавце и остала срања по писти и травњаку, е ако сам то преживео а да га не декнем, иначе то је та дисциплина, проистекла из константног омаловажавања. Због такве дисциплине пушке се никада нису закључавале, већ су биле слободно остављене у сошке у ходницима поред спаваона, мада сам ја помало због тога спавао као вук са једним отвореним оком, шта знаш пукне неком филм, а муницију није тешко донети од куће.
шта ми је још било потпуно неразумно, изузетно мали број војника, моја чета је у старту бројала 68 војника, у року од 3 месеца ко је могао да извуче извукао се и бројно стање се свело на неких 50, тада почињу муке, задужења много, а људи мало, две групе страже 14-16 војника значи остане нас 30 и кусур, болести одсуства, 3-5 значи испод 30 за све дужности у касарни, сећам се да сам од 7 дана 4 био поћник дежурног батаљона, то вам је за оне који не знају смена у канцеларији дежурног батаљона у трајању од 00-7 сати ујутро(као војник, ни то ми није било најјасније, а десетари спавају), а ујутро у седам уместо да идем да одмарам по правилнику, не, пичи на обуку и тако из дана у дан, тотално сам пореметио спавање (спавање, после ручка сат времена, ако стигнем и од 21-23.30) тако да ми је стража пријала као одмор.
да додам исто да ривалства међу батаљонима није било у негативном контексту, такође 2. батаљон и 25. батаљон су док сам ја служио били краћи са људством те су момци буквално ишли са страже на стражу или са пријавнице на пријавницу (25), без спавања, редовне хигијене и оброка.
питање једно, треба ми информација о фотографу гарде, телефон или адреса или маил или веб, шта год. Много пута нисам био ту када су дељене фотке, а сећам се да је напоменуо да никада не баца ни филмове раније нити данас брише усликане фотке већ архивира код себе по генерецијама и класама.
|
. Tada je to bila druga automatičarska četa A bataljona GB. Smešteni smo bili u prvoj zgradi (kad se dolazi, naravno, od kapije četiri, u sredini levog krila spratu (kad staneš ispred zgrade pa si joj okrenut licem, onda je desno krilo). U onom lrvom kraku slova П bio je smešten O bataljon (odosno oficirska četa).
