NATO juče,danas i sutra

29

NATO juče,danas i sutra

offline
  • Pridružio: 02 Nov 2010
  • Poruke: 671

To je vec druga tema, kao i sama gungula oko njegovog izbora (Britanci prigovarase da se Cesi prostituisu sa Rusijom, pa posle podrzase kandidaturu).Ako budu hteli mogao bi da im bude "koristan" (dobre kvalifikacije svakako ima)...



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 26 Apr 2014
  • Poruke: 2056

ТАДИЋ: Морамо озбиљно размишљати и о пуноправном чланству у НАТО
Човек који је један од главних криваца што је Србија на коленима, сада тврди да је политичка неутралност економски неодржава
ФАКТИ: Ево их. Крећу НАТО-лобисти. Мора да је нечујна труба засвирала „јуриш”. Још ће нас убеђивати да је НАТО разарао Србију за наше добро (шта Србин зна шта је добро). Мало осионији ће тврдити да нас НАТО није ни бомбардовао – да се то нама само чини… да халуцинирамо…

http://fakti.org/serbian-point/posrbljene-vesti/ta.....tvu-u-nato
Зна ли ико, које je право лице овог човека?



offline
  • Pridružio: 19 Sep 2013
  • Poruke: 3075

"РОБИЈАО САМ ЗА СРБИЈУ: Писмо мајора Бинела поводом НАТО скупа у Београду
BY РЕПОРТЕР ON 1. АПРИЛ 2015.
ПАРИЗ, БЕОГРАД- Некадашњи француски мајор Пјер Анри Бинел познат по томе што је нашој војсци предао планове НАТО бомбардовања и тиме одложио почетак агресије, упутио је јавно писмо српском народу. Због подршке Србима остао и без признања Легије части. Бинел је пред судом осуђен на 5 година затвора, а како је рекао он се не каје и то би урадио опет. Погледајте шта је Француз поручио нашем грађанима Србије поводом НАТО Роуз-Рот семинара Парламентарне скупштине НАТО-а који се од 31. марта до 2. априла одржава у Београду."

http://facebookreporter.org/2015/04/01/%D1%80%D0%B.....%B8%D0%BD/

offline
  • Pridružio: 10 Jan 2012
  • Poruke: 1629
  • Gde živiš: U koloniji po imenu Republika Srbija

Колико је Балкан уопште важан за НАТО
http://sptnkne.ws/aRV

У светлу сукоба на релацији Запад–Русија улога балканског региона је преувеличана, сматрају стручњаци, иако број НАТО база у овом делу света није занемарљив. Спутњик је истражио где су све стациониране снаге Западне алијансе на Балкану.

Украјински сукоб актуелизовао је питање амбиција НАТО-а да се прошири на исток Европе.

Генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг каже да НАТО не приморава ниједну земљу, па ни Србију, да се придружи савезу.

Одговарајући на питање о растућем утицају Русије на Западном Балкану, он је приметио да је реч о веома разноликом региону, у коме су неке земље већ чланице НАТО-а, док друге, као Србија, имају партнерски однос.

С друге стране, председник Русије Владимир Путин је крајем прошле године навео податак да Русија има само две војне базе ван своје територије — у Киргистану и Таџикистану, и напоменуо да Америка стварајући систем противракетне одбране у Источној Европи, у Румунији и Пољској представља претњу Русији.

„САД имају војне базе широм света. Зашто онда нас сматрате агресорима?“, изјавио је тада Путин.

Продор на исток Европе

Северно-атланска алијанса не крије да као одговор на наводне „руске претње“ жели да постави војне базе у Источној Европи. То је чак и најављено половином прошле године када се говорило да НАТО припрема модернизацију и развој својих снага за брзи одговор, а од европских земаља које су чланице НАТО-а затражио да инфраструктурно и на сваки други начин подрже борбену готовост.
Војна техника НАТО

Србија лагано клизи у НАТО

Бивши чешки председник Вацлав Хавел, поводом ових најава, подсетио је да је Чешка својим захтевом за улазак у НАТО дала сагласност да се на њеном тлу граде војне базе Алијансе, укључујући и америчке. Неке чланице НАТО-а, међу којима су Немачка, Шпанија, Словачка и Италија, биле су против изградње сталних постројења (војних база) на истоку, па је из НАТО-а уследио одговор да би нове базе биле формално привременог карактера, али уз врло честе ротације трупа.

Слична судбина задесила би и Србију уколико би пристипила овом савезу, а на то је указао и професор са Краљевског колеџа у Лондону и шеф комисије за реформу НАТО-а Џејмс Го, када је рекао да би „било логично, уколико би и Србија постала чланица, да она своју територију уступи снагама Алијансе“.

Да је НАТО имао већ неке планове за базе у Србији својевремено је говорио и бивши министар одбране Првослав Давинић. Он је тада тврдио да су Американци заинтересовани за електронску базу на Копаонику и стратешку речну базу на Дунаву.

Србија није битна стратешки

Владимир Трапара, сарадник института за Међународну политику и привреду, за Спутњик каже да се у светлу најновијег погоршања односа Запада и Русије, очигледно иде на то да се у најскорије време почне распоређивање трупа.
Јенс Столтенберг
НАТО: Србија одлучује са ким ће да сарађује

„Међутим, Балкан у погледу обрачуна Запада и Русије не заузима значајно место. Балкан је у тој причи споредан, а самим тим и Србија која и није чланица НАТО-а“, рекао је он и додао да „није сигуран ко пласира приче о НАТО базама у Србији, али да не искључује могућност да неко из врха покушава да на тај начин створи утисак да је Србија стратешки веома битна и Русији и Западу, иако у стварности није“.

„С друге стране су се такође чуле приче присталица уласка Србије у НАТО да је руска база за ванредне ситуације стационирана у Нишу наводно некаква војна база, али ту је реч о преувеличавању“, навео је Трапара.

Регион и НАТО

Колико је Србија, заправо, окружена НАТО трупама и колика је војна моћ стационирана у нашем окружењу?

У другој половини 20. века на територији западне Немачке било је стационирано 900.000 војника НАТО-а у 589 војних база. Око 500.000 тадашњих војника НАТО-а чинили су Американаци. После немачкога уједињења и распада Варшавског пакта, у Немачкој је остало око 100.000 војника. Године 2004. САД су одлучиле да затворе скоро половину од 589 војних база у Европи, које су фактички биле под њиховом надчежнпшћу. Упућени у војну тематику сматрају да је Америка више заинтересована не за класичне војне базе, већ за „пунктове заједничке безбедности“, који би требало да буду размештени у првом реду у земљама око Црног мора, пре свега у Румунији и Бугарској.

Босна и Херцеговина

Почетком рата у Босни и Херцеговини, и после потписивања Дејтонског споразума 21. новембра 1995. године, одлучено је да снаге НАТО-а буду стациониране у Босни. Први контингент од укупно 20.000 америчких војника у саставу ИФОР-а, а касније и СФОР-а долазе у БиХ почетком јануара 1996. године.
НАТО војска на паради у Естонији

НАТО појачао присуство на истоку Европе

Даљом стабилизацијом прилика тај број је око 2004. године био смањен на 6.000 да би већ почетком 2006. Американце у Босни замениле безбедносне снаге ЕУ. У БиХ, америчке војне базе су формиране у босанској Посавини и ширем рејону Тузле.

Највећа база управо је формирана на аеродрому „Дубрава“ код Тузле где је била смештена оперативна група „Орао“ и где се налазила команда која је покривала амерички сектор у БиХ. База је до самог затварања средином 2006. године била претворена у праву тврђаву у којој су биле смештене две снажне хеликоптерске ескадриле, од чега је једна била ескадрила наоружана „апачима“.

Американци су у Босни направили и две мање базе: „Мекгарвен“ код Братунца капацитета око 150 војника, а активна је и војна база „Бутмир“ код Сарајева.

Косово и Метохија

После НАТО агресије на Савезну Републику Југославију и потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову јуна 1999. године створени су први услови за дуготрајније стационирање америчких војника на простору Косова и Метохије.

Американци су направили нову базу 35 километара јужно од Приштине, код Урошевца, на површини од 75 хектара.
НАТО војници

НАТО има слободан пролаз кроз Србију

Камп „Бондстил“, како је зову, сматра се највећом војном базом на Балкану. Изградњом ове базе Пентагон је остварио услове да америчке војне ефективе из Западне Европе буду пресељене на Балкан до краја 2010. године, а почев од 2004.године.

„Бондстил“ се и даље води као привремена база армије САД.

База има капацитет за пријем 7.000 војника. Американци су на Косову изградили још две мање базе у сектору који покривају, а то су „Монтиф“ поред Гњилана капацитета 2.000 војника и база код Витине капацитета 3.000 војника.

Остале снаге НАТО-а су у својим секторима такође градиле војне базе јер је на почетку мисије КФОР требало сместити више од 40.000 војника. Зато су Немци у Качанику изградили велики артиљеријски центар, који покрива зону Призрена.

У италијанском сектору у околини Пећи и Ђаковице изграђена је база где је смештен обавештајно-безбедносни центар. У селу Баловац код Подујева Енглези су изградили базу за 1.000 војника, а на обронцима планине Копаоник са косовске стране изграђена је хеликоптерска база.

Македонија

Американци су у Македонији војно присутни од краја 1992. године. На аеродрому „Петровец“ код Скопља 1994. године формирана је војна база са задатком да штити интересе САД у Македонији.

Капацитет ове базе повећава се доласком КФОР, изграђен је нови хелиодром, база опремљена за ПВО одбрану осматрачким радарима и ПВО ракетним системима „хоук“.
Неће бити лако изаћи из зачараног круга НАТО
НАТО рачуна на застрашивање и наставља демонстрацију силе

У оквиру плана размештања војника САД заузет је и некадашњи војни полигон „Криволак“ где се вршила обука НАТО снага и јединица Партнерства за мир.

У Куманову је успостављена шпијунско-сателитска база и логистички центар КФОР, који су избијањем сукоба са Албанцима у пролеће 2001. исељени.

Грчка

Данас у Грчкој постоји само једна војна база САД на острву Крит у Егејском мору.

База „Суда залив“ је последња од четири некадашње оперативне базе армије САД, која је остала оперативна после гашења преостале три почетком деведесетих прошлог века.

НАТО је задржао у свом саставу и авио-базу „Лариса“, која је модернизована крајем 2002. године изградњом подземних капонира и модернизацијом писте, а НАТО је у њу пребацио и део своје команде за овај део Европе. „Суда залив“ је изграђена 1953. године као подршка америчким поморским снагама у Средоземљу. У овој бази смештено је 200 војника и писта за полетање извидничких авиона.

Најновије вести које пристижу из Грчке најављују да би ова држава могла да иступи из НАТО- а.

Румунија и Бугарска

Као залог за улазак у НАТО, наши источни суседи Румунија и Бугарска су понудили црноморске луке Констанцу и Варну као базе за НАТО флоту. Бугари су Американцима дали на коришћење и авио-базу „Граф Игњатијево“ близу Пловдива у коју ће бити пребачени ваздушни капацитети армије САД из Немачке.
Ширење НАТО

Румунија и Бугарска призивају НАТО и подржавају антируске санкције

Осим ове две базе у плану су још три и то Јамбол, Сливен и Велико Трново. Пентагон је планирао да у готовом новцу да око 110 милиона долара за обнову војних база у Бугарској и Румунији. Планом је предвиђено да базе постану оперативне после обнове инфраструктуре и улагање до 2012. године у којима ће бити стационирано више од 4.000 војника армије САД. У Румунији се предвиђа смештање 1.600 војника, а у Бугарској 2.500.

Усложњавањем војнополитичке ситуације на Балкану и избијањем сукоба на Космету 1998, и 1999. године у службу Американаца стављена је и бивша авио-база „Тасар“ у Мађарској одакле су пре НАТО агресије у јесен и зиму 1998. године полетале беспилотне летелице над СРЈ, а током агресије и ловци-бомбардери ФА-18, а за исте сврхе послужила је и база у Италији „Авијано“.

Црна Гора

Према најновијим предлозима Министарства одбране Црна Гора би имала 2.400 војника, односно 410 официра, 898 подофицира, 782 војника по уговору и 310 цивила.

На основу ових података војни стручњаци оцењују да се ради о веома малој оружаној формацији, па на овај начин Црна Гора своју и безбедност својих грађана ставља у руке другим субјектима, који се, нажалост, налазе ван граница најмлађе европске државе.
Мило Ђукановић

Црна Гора не губи наду да ће је позвати у НАТО

Међутим, на основу македонског искуства, јер је и ова новоформирана држава своју судбину препустила НАТО-у и САД, и по свој прилици је да ће се њена судбина одређивати баш у окриљу НАТО-а. На другој страни, НАТО тражи од новопримљених чланица и оних које очекују пријем да своје најбоље војне саставе разних родова пошаљу у међународне мировне операције.

Хрватска

Хрватска је као нова чланица НАТО-а пристала својевремено на слање нових 5.600 војника у мировне операције. За сада не постоје нове базе ове Алијансе али су као чланица НАТО-а у обавези да по потреби уступе све своје ресоре овој Алијанси.

Србија би, ако жели да буде у истој ситуацији, са Хрватском требало да уступи НАТО-у више од 13.000 војника.

Опширније: http://rs.sputniknews.com/analize/20150401/1008358.html#ixzz3W8skQhpl

offline
  • Pridružio: 26 Apr 2014
  • Poruke: 2056

Жртве НАТО бомбардовања постале кривци
Citat:Овај случај говори колико је Црна Гора правна држава, али и како брине о својим грађанима", оцењује адвокат Мурић.
http://rs.sputniknews.com/evropa/20150403/1035985.html

offline
  • Pridružio: 19 Sep 2013
  • Poruke: 3075

"Петар Петровић: Пороци Кирбистана

Многи још од бомбардовања пате од схизофреније, али класификовати један народ шизофреничним говор је мржње за који је запрећена и затворска казна. Кирбијеве опсервације логичан су след свести једног спонзора који ни батинама ни парама није успео у намери да га девојка заволи. Иначе, замена теза, двоструки стандарди и етикетирање других дијагнозом болести од које сами болују, карактеристично је за оболеле од схизофреније. Они, попут Миљковићевих песника: „у другима лече болест од које сами умиру.”
...
Држећи предавање у Америци о разлици у навикама и менталитету Срба и Американаца, неуропсихијатар др Веселин Савић истакао је један пресудан детаљ: “Наша царица Милица, кад јој је погинуо муж, отишла је у манастир, а на месту где га је први пут угледала подигла је цркву, Љубостињу. А, ваша принцеза Жаклина Кенеди после погибије Џона Кенедија дигла је ноге пред првим богатим Грком (Оназис) који је на њу наишао“. То је, видите, драстична разлика међу нама и због тога често не можемо да се разумемо…"

http://facebookreporter.org/2015/04/04/%D0%BF%D0%B.....%BD%D0%B0/

offline
  • Pridružio: 26 Apr 2014
  • Poruke: 2056

ПРОТЕСТНА ШЕТЊА У НОВОМ САДУ: Србија никада неће бити чланица НАТО
УЧЕСНИЦИ НОСИЛИ ДРЖАВНЕ И СТРАНАЧКЕ ЗАСТАВЕ И ТРАНСПАРЕНТ „СЛОБОДНИ И СВОЈИ”
http://fakti.org/serbian-point/protestna-setnja-u-.....anica-nato

offline
  • bojank 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 10670

Pera Ždera ::... “Наша царица Милица

Niti je Lazar bio car, niti je Milica bila carica.
Na tom nivou je i ostatak teksta kao i 99.99% sa failbookreportera.

offline
  • Sim.a 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 29 Avg 2009
  • Poruke: 1897
  • Gde živiš: Zemlja čuda

Ček, nije tamo ćerka udata za osvajača u toj priči?
Ako je ovo "digla noge pred prvim bogatim Grkom" stvarno izgovorio onda je kompletan kreten pa neka ima i tri dr pred imenom. Niti ima veze sa životom niti sa normalnim ponašanjem predavača. Ali ima možda zašto se ne razumemo. Kod nas i neki od najobrazovanijih robuju primitivnim predrasudama koje iznose u maniru pijanca u mehani.

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2013
  • Poruke: 776

Ни Лазар, ни Милица, а ни Жаклина овдје нису битни.
У питању је једна врло примитивна увреда због због које би Дачић требало да тражи од дотичног "шизофреничара" да напусти Србију.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 771 korisnika na forumu :: 43 registrovanih, 7 sakrivenih i 721 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, AK - 230, Apok, aramis s, axa, bondon46, Cobi026, crnitrn, dane007, darkangel, DJ Brain(w)rack, Dusko Nikolin, Faki-Valjevo, gracaning, Hektor, kalens021, kos milorad, Kožedub, kybonacci, Levi, Marko Marković, Metanoja, milimoj, misa1xx, nemkea71, nuke92, ofbeyond, Panonsky, pjaka2001, powSrb, Predrag Macura, rasa32, repac, rovac, ruma, Sasa Pavlovic, Srky Boy, Toni, vespa nikola, vlvl, Vojkan Petrovic, VP3987, wolf431