Tenk M-84

• 8Ovo se svidja korisnicima: EXIT78, gajasvi, konstruktor, dusanobr, MB120mm, Roksi, Singidunumac, BrusLi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Puno znanja, a niko da iskomentariše modernizaciju koja je ušla već u seriju i nalazi se u jedinicama vojske.

• 10Ovo se svidja korisnicima: Mićko, gajasvi, Džekson, dusanobr, Bački kasapin, JackBeam, Sale Koci, Singidunumac, d.arsenal321, BrusLi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koji modernizovani tenkovi, ako je verovati ranijem pisanju Vlade tj. Eksera u Čačku ne znaju ni šraf da zamene a ne da rade modernizaciju bez stručnjaka iz RČ i ĐĐ. I kao što si rekao umesto da ovde daju stručan komentar o reaktivnim oklopu i njegovoj pokrivenosti na zemlju, slabe tačke i daju primere koji su bolje rešili sve to ili komentar o novim gusenicama... Ne oni razglabaju o prohujalim vremenima.

• 12Ovo se svidja korisnicima: Mićko, luka35, Great White, dusanobr, JackBeam, Roksi, Sale Koci, Singidunumac, Koplje, d.arsenal321, BrusLi, Battlehammer
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako ništa makar su modernizovali više primeraka od Đ.Đ., a valjda će se naučiti i te šrafove zameniti

• 9Ovo se svidja korisnicima: rovac, lacko, EXIT78, jazbar, lord sir giga, Mcdado, cojapop, RJ, Zandar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ljuban Bekić, poznat po tome što je u februaru 1991 godine vozeći tenk M-84AB pobijedio u trci da tenkom Abrams.

Ovdje sam ga uslikao na ručku u hotelu Crveno more u gradu Džeda šest dana prije te trke. Iza njega je Goran Prijić iz ĐĐ.
Jedan dio ekipe, moja malenkost, prevodioc Zvonimir Baretić i Danko Martinović, zajedno sa čovjekom iz našeg osiguranja, Kuvajćaninom Hamud Sagiri je autom preko Meke i Buraide otišla do logora King Khalid Military City pored Hafr al Batima. Oko 70 km do granice Kuvajta. Dva dana autom.
Istovremeno su iz Džede krenuli sa vučnim vozovima, tegljačima sa tenkovima Ljuban Bekić, Goran Prijić i Željko Mladar. Išli su četiri dana. Nekoliko kilometara prije Hafr al Batima jednom tegljaču je pukla prikolica. Trebalo je skinuti tenk sa prikolice i popeti na rezervnu prikolicu. Ljuban Bekić je upravljao tenkom, skidao ga sa prikolice, a navodio ga Željko Mladar. U tom trenutku nailazi pukovnik kuvajtske vojske Ibrahim Habib sa konvojem tenkova Abrams i traži da se trkaju ova dva tenka.
Ljuban je završio vojnu akademiju u Banja Luci, ŠCOMJ i tu je radio neko vrijeme, te je kasnije prekomandovan u ĐĐ. Na akademiji je predavao na katedri moto tehnike
Ljuban je ušao u tenk, i kako sam kaže, krenuo u trećoj brzini i daleko iza sebe ostavio Abramsa. To veče, dosta kasno, su došli u logor mrtvi umorni, iscrpljeni i jezivo gladni.
Sutradan se Ljuban vraća po drugu turu tenkova u Džedu. U hotelu Crveno more je ostao vojni ataše pukovnik Vlatko Martinčević, a tu je bio i Miroslav Lazanski koji se je švercovao sa našom ekipom. Tad je radio u Politici ekspres, a kako je govorio, redakcija ga je poslala bez para u Saudi Arabiju.
I tu mu je Ljuban ispričao kako je pobijedio tenk Abrams u trci. Lazanski objavljuje članak u novinama i to je početak priče.
Nakon mjesec dana ulazimo u Kuvajt. Ljuban je pretrpio tešku povredu i dva dana nakon toga se vraća avionom ministra inostranih poslova Jugoslavije u Beograd.
Nakon oporavka ga raspoređuju u Suboticu i daju mu čin potpukovnika. Nezadovoljan tim premještajem prekida službu u JNA i vraća se u Kuvajt gdje je dugo radio u kuvajtskoj vojsci. U Kuvajtu postoji zakon da koliko godina života stranci više ne mogu biti i raditi u Kuvajtu, te se je po sili zakona vratio u Srbiju. Sada živi u selu Ašanja pored Surčina. Čujemo se telefonom povremeno.




Prije nekoliko godina u Kuvajtu Ljuban Bekić lijevo, ambadador BiH u Kuvajtu i moja malenkost kao dio BiH delegacije na razgovorima o tenku M-84.
Ambasador je kao kadar SDA poslan u Sudan gdje je završio vojnu akademiju. Bio sam ga šokirao kad sam ga pitao zašto u Kuvajtu govori masri akcentom. Kad sam predavao u Zagrebu Kuvajćanima bunili su se zašto prevodioci prevode sa masri akcentom. Znam da to ne vole. Pet, šest dana nakon toga ambasador sluša moj razgovor na nekom ručku na obali mora sa direktorom Pretisa, jednim genijalcem, vrhunskim stručnjakom. Kažem ja ovom direktoru da je čitava matematika tenka napravljena da od okidanja okidača do pojave granate na ustima cijevi ne smije proći više od 55 ms i objašnjavam da na barutnom punjenju Ž40 ima inicijalna kapisla GUV3, a on mi teče da Pretis pravi inicijalnu kapislu GUV7, koja to vrijeme skraćuje na 23 ms (mislim da je toliko, nisam više siguran). I pričamo nas dvojica, ja i ovaj direktor još oko desetak minuta o inicijalnoj kapisli.Nakon toga ambasador me zove da se zajedno slikamo. Pitam ga ja jel to za one njihove službe. Samo se kiselo nasmijao.

Za vrijeme kad smo imali ovo predstavljanje u Kuvajtu iz ambasade Sudana su nas pitali za remont 400 tenkovskih motora od tenka T-55. Poslao sam upit u TRZ Čačak za remont. Odgovor je bio da više ne rade remont tenka T-55. Jbt, za remont te količine moglu bi napraviti novu fabriku. I odbijaju moj zahtjev. Nakon nekoliko dana odlazi u Sudan Momo Đurković iz SDRP-a, poznatiji je kao načelnik pete klase u VP 3566/1/vtf/5. To je klasa u kojoj je bio izvjesni Baćo (radi nešto u Ministarstvu odbrane Srbije) i neka Marina Pendeš, bila je neka ministrica odbrane. Još uvijek neudana.
Itd,itd
Pozdrav
Vlado

• 13Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, Metanoja, Arhiv, luka35, novator, sevenino, Raso75, jazbar, ILGromovnik, Singidunumac, lord sir giga, Mcdado, Zandar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pauzirao jesam ali zbog nekih terenski aktivnosti, zakoračio sam u 8 deceniju ali još se može.
Malo o slikanju:
Kad sam u ,,ĐĐ,, prošao fabričke prijemne testove rekli su mi da će me obavestiti u roku od mesec dana da li sam primljen. Pošto se radilo o vojnoj proizvodnji pretpostavljam da su to bile bezbednosne provere. Nakon potvrde da sam primljen malo sam oklevao sa odlaskom, radio sam u Goši- Smederevska Palanka.
Ipak prelomim, nazovem direktora kadrova u ĐĐ a on me ohrabri da dođem jer se radi o obimnom poslu koji nudi dosta toga ako budem uspešan. Obavestim šefa da želim da napustim posao a on me pogleda, nasmeje se i kaže da ne moram da radim otkazni rok već da privedem tekuće obaveze do kraja nedelje i mogu da idem.
Njegov osmeh me i sada malo kopka jer je mi se činilo da su ga pitali o meni ili je razlog bio što je i Goša bio u konkurenciji za finalistu.

U to vreme Goša i ĐĐ su dobro sarađivali iz ĐĐ čak su i specijalisti za zavarivanje iz ĐĐ dolazili da obučavaju ,,gošine,, majstore.
,,Goša,, je obavio mašinsku obradu na 10-15 prvih oklopnih tela tenka M-84 koja su prethodni zavarena u ĐĐ.
SV ĐĐ je kasnije u Francuskoj kupio veliku portalnu glodalicu koja je istovremeno obrađivala obe strane po celoj dužini. Preciznost je bila na visokom nivou pa smo izbacili veliki broj ravnih i kosi metalnih podmetača koji su se koristili za ugradnju delova hodnog stroja.
Na obuku u Francusku išao je tadašnji moj docimer major Križ koji se kasnije sa dva moja prijatelja mašinska inženjera bavio problematikom mašinske obrade u izradi delova za tenk.

Pre odlaska na moje radno mesto u SV ĐĐ iz kadrova su me uputili u sektor službe bezbednosti gde su me upoznali sa pravilima čuvanja tajnih vojnih podataka i dali mi dokument na potpis sa obavezama kojih se moram pridržavati.
Prostorije naše konstrukcije i tehnologije su bile na posebnim spratovima sa čeličnim rešetkama na ulazu koje su se zaključavale i pečatile našim pečatima a svako otvaranje i zatvaranje je registrovano u odgovarajuću svesku gde ste morali upisati svoj broj pečata vreme i datum aktivnosti i to overiti svojim potpisom.
Imali smo odvojene kancelarije svako svoj metalni ormar gde smo čuvali poverljivu dokumentaciju sve smo to svakodnevno pečatili sa koncem i voskom a moj pečat je bio 105 trebalo bi da ga još negde imam poslali su mi ga za uspomenu. Moje radne sveske su bile sa numerisanim listovima provučenim koncem, viskom i pečatom.
Imali smo posebnu prostoriju za razgovore sa ljudima iz kooperantskih firmi a nije bilo dozvoljeno uvoditi bilo koga u naše kancelarije. Naša nepotrebna dokumentacija nije bacana u smeće već je komisijski spaljivana.
O svom poslu izvan radnih prostorija nismo pričali na javnim mestima, čak ni moji roditelji,
braća i bliži prijatelji su samo znali da nešto radim u namenskom delu za vojsku sve do sredine 1991 godine.

Nikom od nas nije ni pomišljao da se slika uz tenk ili na radnom mestu, kad bi neko tako nešto tada uradio loše bi se proveo. Jedan mlađi radnik iz drugih delova ĐĐ je u hotelu pokušavao da se ubaci u naše društvo pričom o nekakvim idejama za rakete ali su bezbednjaci to otkrili pa je ubrzo nestao iz Broda.
Kad se sistem ,,Kapela,, raspao polovinom 91 godine na mnoga mesta po raznim firmama uskočili su rezervni igrači i pokušavali da preuzmu ono što je ranije stvoreno. Pošto im nije uspevalo da naprave nešto po čemu bi bili prepoznati pojedinci su se gde god su mogli slikali sa tenkom. Uz pomoć takvih slika i sakupljenih informacija imate na forumima i internetu lažna predstavljanja kako su se neki sa strane bavili poslovima oko tenka a ti poslovi su bili isključivo u nadležnosti finaliste tenka tj SV. ĐĐ.

Niko od proizvođača delova za tenk ni kad su po pitanju reklamacija dolazio kod nas nije radio na tenku već smo im pokazivali naše izmerene vrednosti i odstupanja a kao su sumnjali naši majstori bi im ponovili merenja. Tako sam i ja postupao kad zbog nekih problema odem kod naših kooperanata. Red je da se domaćin poštuje i nađe zajedničko rešenje.

Najbliži prijatelji su mi bili moje radne kolege uglavnom oficiri i još nekoliko kolega koji su došli u Brod sa strane. Imali smo više slobodnog vremena pa smo se družili van radnog vremena išli vikendom na Vlašić na skijanje. Kad je bilo manje snega nas četvorica smo kolima išli na Bjelašnicu Nekoliko sezona smo išli u Češku na skijanje.
Malo ko je znao u SV ĐĐ moje pravo, ime pošto sam radio sa oficirima a od studenski dana sam imao bradu, sa bradom sam celo vrreme radio i u ĐĐ. St .vodnik Židov mi je kad smo identifikovali delove dva tenka koja smo rastavili sa ruskim instruktorima dodelio (verovatno zbog moje brade) nadimak ,,Paša,,. Nas četvoro je na tom poslu provelo oko dva meseca prilično smo se upoznali, pa su me odmah počeli zvati ,,Paša,,. Nadimak se brzo na liniji montaže odomaćio a kasnije su me uglavnom svi zvali ,,Paša,, na montaži tenka.

• 5Ovo se svidja korisnicima: lord sir giga, rovac, Kos93, lacko, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Sep 2026 15:15

Danas se vraća u ove naše zemlje jedna veća grupa stručnjaka koja je radila na tenkovima T-72 u Angoli.
Uskoro ide nova grupa.

Pozdrav
Vlado

Dopuna: 30 Sep 2026 16:38

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dakle, tenk M-84 opet ratuje. Dorađeni su u Njemačkoj, dodan im je dodatni oklop i kavez protiv dronova. Koja je verzija otišla u Njemačku teško je reći. Jednom sam na nekoj vojnoj paradi u Hrvatskoj izbrojao sedam verzija M-84, to su zadnji komadi M-84 u ĐĐ, pa su sklapani od onoga što se je zateklo u fabrici. Raznorazno šarenilo tenkova. Bio je čak i onaj tenk iz prve serije M-84 koji je zarobljen u Vukovaru, tenk iz brigade iz Kraljeva. Bilo je M-84, M-84A, M-84AB, M-84A4 i neke iskombinovame verzije. Onaj zarobljeni tenk T-72 registarski broj 20646, zarobljen kod Donjeg Malovana u operaciji Oluja, prepravljen je u neku međuverziju M-84A4 i nalazi se u Hrvatskom vojnom učilištu u Zagrebu na Črnomercu, u onoj istoj hali gdje sam ja predavao M-84. Taj valjda nije otišao u Ukrajinu.

U Banja Luci ima još dosta dijelova za ove tenkove, a ja imam sve moguće šeme. Čak i šeme kuvajtske verzije. Dobio sam davno sve šeme tenka i svu dokumentaciju koju sam tražio od ĐĐ. Konstrukciona dokumentacija, tehnološka dokumentacija, tehnološka upustva, razrada detalja, tehnološki postupci izrade itd. Kad Rusi zarobe neki od ovih tenkova, ako zapne, tu sam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ekser222 ::-Dobio sam davno sve šeme tenka i svu dokumentaciju koju sam tražio od ĐĐ. Konstrukciona dokumentacija, tehnološka dokumentacija, tehnološka upustva, razrada detalja, tehnološki postupci izrade itd. Kad Rusi zarobe neki od ovih tenkova, ako zapne, tu sam.

Pozdrav Vlado , hvala na svim informacijama i iskustvu.
Ima li koja shema za postaviti za nas siromahe na ovom forumu , neka koja ima vojnu tajnu manje poverljivo.

• 4Ovo se svidja korisnicima: MagicniHerpes, rovac, ILGromovnik, DezurniOperativni
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 30 Sep 2026 20:12

Šeme su velike nekoliko kvadratnih metara, neke su dugačke tri, četiri metra, pa ih je teško objaviti.
Evo jedna sastavnica.



I jedna malo drugačija



Ima šema sa proračunima, matematikom, naponima, optetećenjima, uzubljenjima, itd.

Ima i tehnoloških opisa. Nikad nisam pisao o tehnologiji obrade dijelova u vodi i spajanju dijelova bez prisustva vazduha.
Imali smo neke probleme pri kretanju kupole, pa smo to dugo rješavali, i na kraju je izmjeren uticaj transformstora kad je jedan pored drugog, te smo ih drugačije razmjestili. A električna šema je ista, ali montažna šema nije. Pa onda postoje različite verzije po serijama. Za Kuvajt ima jako puno izmjena. Te izmjene za Kuvajt nisu vidjelu ovi koji se bave modernizacijom tenka u Srbiji, jer na tim modernizovanim verzijama se vide, jako dobro se vide, problemi koji su rješeni u seriji za Kuvajt. Drugačija šema. Mjesto da pogledaju izmjene za Kuvajt izmišljaju toplu vodu.

A najveći štos je bio prije koju godinu. Popravljam preko telefona jedan tenk u Kraljevu. I govorim onom momku tamo koji napon da izmjeri. Ne slaže mi se nikako. Ti naponi ne mogu biti toliki ni u kom slučaju. Pa daj drugi napin, opet nešto bez veze. Ne shvatam. Pitam ga za naziv šeme, kad ono šema verzije koje nema u Srbiji. Otkud ti to, ke, dobio iz TRZ Čačak. To znači da ni oni nemaju pojma. Zovnem prijatelja u TRZ Čačak, pitam otkud im ta šema, kažu dobili iz VTI-ja. Dignem ruke od svega, obavjestim o tome pomoćnika Ministra odbrame Srbije neka rješi problem. U VTI-ju ne znaju ni koje su verzije šema u tenku u Srbiji.
Itd
Pozdrav
Vlado

Dopuna: 30 Sep 2026 20:14

• 6Ovo se svidja korisnicima: Mcdado, suton, Metanoja, Arhiv, luka35, bolenbgd
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Okt 2026 8:22

Zbog pisanja i hvalisanja pojedinaca po forumima i štampi dosta je iskrivljena slika o proizvodnji i održavanju tenkova tipa M-84.
Tenkovi su montirani, stacionarno podešavani i ispitivani, poligonsko testirani u Đ. Đakoviću.
Nakon poligonske razrade i kontrolno-prijemnih testiranja na svim tenkovima je u fabrici izvršeno servisiranje koje je podrazumevalo pregled i dotezanje hodnog stroja, pranje filtera zamenu radnih fluida provera i podešavanje radnih parametara.
Svaki tenk je imao svoju kontrolnu knjigu u koju su upisivani svi izmereni parametri i fabrički brojevi važnijih delova koji su ugrađeni u taj tenk. Sve kontrolne knjige su čuvane u našoj arhivi što je olakšalo rešavanje problema u slučaju kvarova.
Montaža tenka je bila odvojena celina u posebnom prostoru tu su bile smeštene i prateće službe sa velikim magacinom.

Ceo proces montaže postavila je i pratila tehnologija montaže bez pomoći sa strane. Tu nam se ni VTI nije mešao.
Startovali smo kao mala grupa koja je pred sobom imala obiman posao, da pronađemo licencnu tehnološku dokumentaciju i pribavimo potrebnu kostrukcionu dokumentaciju.
Okosnicu grupe su činili oficiri sa tehničkim obrazovanjem sa minimalnim pripremama neki su posetili fabriku tenkova u Čehoslovačkoj neki bili u SSSR-u a ako se sećam bili su i nekoliko dana u TRZ-u Čačak gde se obavljao remont tenka T-55

Kap. Lule je bio šef naše grupe a ja ,,Paša,, sam bio tu da obradim deo njegovih jednostavnijih tehnologija.
Kap. Poleksije je imao obiman posao da ugradi skoro sve delove u oklopnom telu.
Kap Fiki je vodio montažu kupole.

Inženjer Čonda je bio zadužen za elektro-opremu korpusa a inženjerka Višnja za elektro-opremu kupole.
Poligonskim ispitivanjima se bavio p.puk Vojo a tehnologije je kasnije pisao Stevo Z. i jedan mašinac (zaboravih ime a i nije dugo radio kod nas).

Vredno smo radili, posao je bio obiman, trebalo je ugraditi nešto više od 3000 montažnih jedinica definisati specijalne alate radna mesta. Sva dokumentacija je bila na ruskom jeziku pa smo morali sami da se snalazimo a svakog petka smo referisali puk. Škrbini kako ko napreduje.
Kako je vreme prolazilo Lule se sve više bavio organizacijom i uvođenjem informatike tako da sam ja obradio skoro sve njegove tehnologije on je obradio sam tri.
Imali smo i nekoliko tehničara koji su crtali alate ili skice gde je bilo potrebno.

Svako od nas je svoje tehnologije i alat detaljno proverio radeći sa majstorima. Majstori su bili iz fabrike šinskih vozila a mi smo ih kroz probnu partiju obučavali da montiraju tenk.
Pošto se kasnilo sa isporukom delova prvi tenk probne partije smo radili skoro neprekidno. Majstori su se menjali a mi smo morali da budemo tu što više sa njima. Dobili smo posebne propusnice za kapiju pa kad se umorimo odemo kući malo odspavamo i ponovo na posao.
Dali su nam i nekoliko dušeka pa smo ponekad odremali na njima u posebnoj prostoriji.

Pre početka nulte serije morali smo da definišemo linije proizvodnje radna mesta, stendove, kanale transport unutar hala. Napravili dijagrame sa redosledom izvođenja tehnoloških postupaka. Pošto nismo imali dizalice potrebne nosivosti morali smo da pravimo kombinacije tipa tandem dizalica.
Ja sam obradio tehnologije za stacionarna ispitivanja korpusa pa sam radio i na definisanju prostora. Problem je bio malo složeniji kako rešiti transport u sledeću halu izolovati prostor i rešiti se izduvnih gasova.
Oficiri su počeli da to razmatraju to bez mene ali im nije baš nešto išlo onda sam im ponudio svoje rešenje.
Malo su se iznenadili kad su videli da sam sve dobro rešio, prihvatili su moje rešenje i doveli mi stručnjake iz instituta da reše odvod izduvnih gasova.
Posle je Poleksije kad se pojavi problem imao običaj da kaže daj da pogledamo u Pašinu svesku.
Kasnije sam dobio zadatak da projektujem novu halu u kojoj se servisiraju tenkovi nakon poligonski ispitivanja i gde će biti smeštena naša servisna služba za tenkove koji se nalaze u JNA.

Za nultu seriju smo od naše konstrukcije dobili overene kopije naših crteža, po potrebi smo doradili i normirali naše tehnologije i kopije lansirali na linije montaže. Paralelno smo radili na unosu u računar montažni jedinica po našim albumima. Specifikacije ugradbenih delova postale su prilog za svaku tehnologiju. Jednu kopiju specifikacija dobila je Operativna priprema koja je trebovala delove iz magacina i slagala ih u stalaže po radnim mestima.
Mi smo bili prva služba u Specijalnim Vozilima koja je u praksi primenila informatiku.
Kroz nultu seriju smo proverili naše kapacitete i spremnost za serijsku proizvodnju.

Kako se obim proizvodnje povećavao primani su novi radnici i stručnjaci ali smo mi postavili temelje i osposobili ceo proces montaže tenka.
Posle bitke mnogi bi da budu generali a posle raspada sistema 91 god uz pomoć prikupljenih informacija imamo pojavu i lažnih generala.

Dopuna: 01 Okt 2026 10:41

Propustio sam da pomenem i prvog šefa linije montaže tenka Branu . D. koji je kasnije otišao u Sremsku Kamenicu da obučava policajce (tada je imao simpatičnu i ljubaznu sekretaricu).

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kobrim, Gosha101980
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Dvije slike.
Jedna iz daleke Azije.
Moja malenkost i Borislav Pecić iz fabrike ĐĐ. Kao što sam već pisao fabrika je slala na službeni put samo pametne, strućne i sposobne. Oni koji nisu imali pojma o tenku nisu nigdje išli. Rukovodioci fabrike su znali ko ima, a ko nema pojma. Ovdje je bilo otprilike dvadesetak radnika ĐĐ.



I druga slika iz Zagreba. Našli se stari prijatelji.





Razgovor o starim prijateljima, starim događajima, gađanju na poligonima, Krivolak itd. Boro je, kako ga zovu, bio siva eminencija fabrike ĐĐ.
On je imače glavni konstruktor one dve hrvatske verzije tenka M-84. Detaljno smo o tome razgovarali. Opisao mi je kako njihova modifikacija tenka duplo brže vrti kupolu. Kao ruski tenk Armata. A i bio je konstruktor borbene stanice Konigštat (ili tako nekako) koja se montira na kupolu tenka M-84.
Ovi što rade modifikaciju M-84 u Srbiji bi trebali napraviti takvu modifikaciju. Nije nešto komplikovano, ali treba napustiti sistem 2E28MM.

Boro ima sada fabriku pancirnih odijela u Zagrebu. Pravi ih od titanijuma i istih materijala sa borbenih aviona. Detaljno smo razgovarali o prikazima tenka u Kuvajtu i Pakistanu koje je on vodio. Tu je bilo otprilike pedesetak radnika ĐĐ.
Boro sada živi u Zagrebu. Otišli smo na banjalučki čevap u Zagrebu, ali banjalučki ćevap je dobar samo u Banja Luci.

Inače smo sarađivali od prototipa M-84 do kraja proizvodnje. Često sam bio kod njega u ĐĐ, a i on kod mene u RČ. Puno problema se je rješavalo na prijateljskoj osnovi, dogovorom i pronalaskom rješenja.

Pozdrav
Vlado