Oružane snage islamske republike Iran

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kolega Jazbar, iranski forumi već neko vrijeme pišu da koriste pasivne troposferske radare. Prije 2 mjeseca sam prenio tu informaciju na ovaj forum ( bez ovih fotki, prvi puta su ih prikazali prije par dana) i zamolio kolegu Vrabca da pojasni o čemu se radi. Možete naći njegov odgovor na stranici 58. Istina, on nije potvrdio niti opovrgao da oni imaju te radare, ali je objasnio princip rada i da se na tome u svijetu uveliko radi. E sad, jesu li iranci zaista usvojili tu tehnologiju ja ne znam, ali tako pišu......

• 1Ovo se svidja korisniku: rzbrzotrz
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo neobično i jedni i drugi ste u pravu.
Jazbar je pogodio da su prabole za bežičnu vezu i one to verovatno i jesu, što ide sasvim u prilog, jer kod ovakvih sistema se (obično mada ne mora može i kružno ali ređe) postavlja više prijemnika u obliku triangulacionih zona, dakle izduženi pravougaonik pravilno isečen prijemnicima kao kad topografi rade triangulaciju terena, zapravo i rade za ove prijemnike makar i GLONASSOM ako ne klasično.
Kao što rekoh triangulaciono to sasvim odgovara istovremenom vezom na tri pravca.

Međutim pasivni pelengujuči sitem nije u tim parabolnim antenama već u o onim elementima ispod. AKo pažljivo osmotrite videćete da su svi nagnuti pod drugim ulglom odnosno da su
Prijemni senzori su kao ljudski dlan pod određenim uglom što koincidira da glavni prijemnici nisu sasvim omnidrekcioni (na osnovu fotke teško mogu odmah da procenim horizontalni ugao) i da su usmereni na stanu i na gore što sve koincidira sa uptrebom tropsferskog radara.
Nemojte se prevariti u poređnju sa Kasidijanom, to je pasivni radar koji radi na odbijanju digitalnog TV signala i FM radio stanica i on može a dima omnidirekcioni sklop antene jer su emiteri mnogobrojni i sa svih strana. Nesimetričnost i rotacija kao u dlanu ruke, prijemnika kod ovog iranskog prijemnika govori da on ne hvata TV i radio signale već se usmerava ka nadolazećim talasima koje neki emiter isijava ukoso na tropopauzu.
Tako da po mom mišljenju ovo jeste PRIJEMNIK troposferskog radara NIJE predajnik.
I iskreno rečeno po slobodnoj proceni nije baš previše moćan, dakle sa radošću očekujemo da uskoro vidimo i MODEL 2. Ovakav je dobar za velike međuplaninske zone ali ne i za veliku ravnicu južno i jugoistočno od Teherana, za nju bi mogao i jači model. Bože, kako se ovakav sitem lepo uklapa sa BSR-1 za dejstvo među velikim planinama...Kakav li je BSR-2 (multistatik garantovano?)
Ekstra intiligentno od Irana što je otišao na ovu vrstu radara a ne Sajlent sentri ili Kasidijan čisto pasivne tipove koji se zanivaju na civilnim emisijama. (ISTINE radi nisu Ameri ni Evropljani uopšte prvi razvili taj pasivni oblik nego neki tamo Belorusi .) Zašto, pa znate već oni tuku po TV repetitorima bez milosti pa i Rusija ovakve pasivce razvija samo sekundarno.
Koliko ja vidim Iran će ovako ili onako izgleda uću u istoriju radarske lokacije kao prva zemlja koja se utimativno uhvatila sa problemom stvaranja radarskog polja između velikih planina...
Ead 250 - 300 km je verovatno duža stranica pravougaonika a na osnovu radiorelejne parabole mogli bismo i da provizorno izračunamo broj pasivnih čvorišta ako usvojimo neki oblik rasporeda.
nek bude na prvu ruku recimo 4 možda + 2 dkle 6 ali smao ovako na prvu ruku. Za precizniju analizu morao bih da dohvatim ruske knjige (neke novije!)

Šta ZNAČI Aleem (dragi kamen?)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Vrabac: Hvala Majstore, da nije tebe mi bi se "poklali" oko stvari o kojima pojma nemamo. Inače, vjerujem da će biti nastavka serijala "Iranian domestic radars" koji , u nepravilnim razmacima, izlazi na Iran military forum. Očigledno da žele čuti šta drugi misle o tome. Možda ćemo ipak vidjeti taj MODEL 2 kako si ga nazvao, i još puno više toga, nadam se....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znači, jonosferski radari, poput iranskog, zbog principa rada i razdvojenosti predajnog i prijemnog dela, pomažu, da se prevaziđe problem "mrtvih zona" i fizičke dostave klasičnih radara u planinskim bespućima. Nekoliko pitanja :

kakva je tačnost koordinata, koje odredi takav radarski sistem ,

kakve su mogućnosti takvih radara u otkrivanju letelica sa smanjenim radarskim odrazom i srednjih bespilotnih letelica,

da li protiv predajnika, takvog radara mogu delovati današnje antiradarske rakete,

da li je interval između zasecanja cilja talasom takvog radara i njegovog konstatovanja od strane operatera, isti kao konvencionalnih radara, ili ima razlike ?

Izvinjavam se, ako je o nečemu od ovog bilo reči, hvala unapred

• 1Ovo se svidja korisniku: djole81
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma kakvi bilo reči, ovo je za nas čist SF možemo samo da nagađamo.
Ne verujem da mogu da ti odgovorim na sva pitanja uopšte.

Generalno proces zasecanja cilja je sličan kao kod rada sa Tamarom ili Vegom odnosno pasivnim pelengatorima, znači kada su ispunjeni atmosfersko topografski uslovi sasvim dovoljno brz za realnu borbu, mada pomalo hirovit ponekad u odnosu na atmosferske uticaje...mada nad Iranom ne mnogo obzirom na klimu.

Raketa pRR tipa bi mogla da deluje ali pod uslovom da pre toga otkriješ gde je predajnik za šta bi ti trebala Kolčuga ili SInteza ili eventualno SDR-2 ako još neki negde radi...a pošto su to zemaljski uređaji koji ponekad imaju domet 50 a ponekad 550 km uglavnom piši propalo kada je Iran u u pitanju.
Rivet Džoint bi mogao da proba ali se ne bih kladio ni na otkrivanje a kamoli lokaciju dovoljno tačnu za PRR. Dodatni problem je što se u ovakvim sistemima po pravilu sreće više emitera i više rezervnih emitera jer cena samih emitera nije velika.

Što se vidljivosti tiče, B-2 vidi odlično za ostale da i ne govorimo.

Preciznost lokacije je međutim najmanja u radarskoj porodici, za red veličine lošija od lokacije recimo metarskim radarima koji su u tom pogledu verovatno najlošiji, što je međutim sasvim dovoljno za PVO.

E sad koji BPL ?
Ako misliš na X-47 i ovaj koji su smlatili (kako se beše zove RQ-170?) njih znatno slabije vidi od B-2 i to ti je vrlo jasan razlog zašto se Iran naoružao sa 1L222 Autobazama, pasivnim pelengatorima jer takve letelice za sada ne mogu da reše problem zasecanja od strane takvih pelengatora. Svi ti tipovi BPL se za sada sasvim uspešno zasecaju takvim pelengatorima.
Ali one se zapravo mogu otkriti i Iranskim metarskim radarima, mada se metarski radari najlakše ometaju jednom vrstom smetnji (što ameri sa mukom ali dobro rade) a sva je prilika da takve ometače oni nose na bortu. Ometači opet za pelegatore (mada ne baš konkretno Autobazu već Vegu-Orion za koje ne znam da Iran ima) i troposkaterske radare ne da ne koriste nego štete a i same radarske mreže su ipak na kraju razvile dosta dobre metode određivanja položaja postavljača smetnji mada je takav postupak efikasan samo kod pojedinačnih slučajeva i malih grupa, a slabo radi u masovnom napadu i naravno u kontrasmeru i on je najnetačniji u metarskom opsegu.
Dakle ometanje metarskih radara koje koje je uspešno ka troposkateru je kontaproduktivno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala još jednom. Znači preciznost je slaba. Padoše mi na pamet iranski PVO topovi 100 mm i mogućnost da se oni koriste u modernom ratu. Pa bi takav jedan sistem bio koristan da se odredi pravac neprijateljskih bombardera i topovi stave u borbenu gotovost. Ili, da se po otkrivanju takvim radarom, prati po malo raznim tipovima radara, koji bi radili po kratko i bili razasuti po celom Iranu. U svakom slučaju jako komplikovano i zahteva mnogo resursa. Naravno da su topovi iznuđeno rešenje, ali kada se gleda šira slika, njegova upotreba nije bez osnova,

za X 47, tj ono što bi trebao da bude u operativnoj upotrebi, je gadan, još uz jako ometanje raketama ometačima, koji preopterećuju PVO, to je scenario za katastrofu napadnutog. Sreća da Iran ima mogućnost da zatvori Hormuz i balističke projektile, pa ih je to sprečilo i to daje nadu Iranu, da će razviti domaći moderan sistem PVO i celi spektar sredstava. Znači, po tome ispada da je Avtobaza vrlo koristan sistem. Nepoznanica je da li su amerikanci usavršili vojni GPS sistem i koliko je otporan na ometanje ( mislim zbog pasivne borbe protiv sve te vazdušne gamadi koje prete u rukama amerike). A sada laku noć , iako je jutro

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Autobaza je zasekla staelitski link u Ku bandu koji BPL-ovi stalno koriste.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne radi se o sistemu komunikacije,več smo jednom diskutovali o ALEM sistemu i postavljen je tada tekst o njemu gdje je u kratkim crtama objašnjeno o čemu se radi,a može se nači i na IMF-u jer su i oni jedno vrjeme nagadjali o čemu se radi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zoki bajo, F-35 je verovatno slabo rešenje bar kada je Iran u pitanju.
Njegova stiltnost u metarskom pdručju je skoro ništavna pa bi eventualni prodor po velikim visinama bio brzo kažnjen. Ispada da je F-15 u vrlo niskom letu mnogo opasniji protivnik.
Istina Iran još uvek ne može da kaže da je dovoljno jak na u PVO na velikim visinama jer S-75 je nedovoljno pokretljiv i podložan ometanju u procesu gađanja a topovi su u malom broju još uvek i nisu previše efikasni.
S-200 je nepokretan.
Međutim Neve, čak i Kubovi (ovi su modernizovani značajno) i HAWK-ovi i kineske rakete dostižu već velike visine.
Malo neheterogeno (u borbi to zna da bude korisno samo je noćna mora za logistiku) ali Iran polako gura gde treba. Polako ali sigurno potrebna im je nabavka jednog održivog lovca presretača, makar i ne iz prve lige, već jednog za zasedna dejstva isključivo nad sopstvenom teritorijom.
Na njihovom mestu možda bih uzeo MiG-35.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa, oni bi sigurno kupili Su 35 u perspektivi, jer su zemlja sa velikom teritorijom, ali su im rusi uveli embargo. U perspektivi bio bi im dobar i J 10 B sa AESA radarom ( valjda će ova američka diktatura i hegemonija jednom oslabiti). Ipak su aerodromi jako izloženi napadu, zato im je potreban moderan, višekanalan sistem PVO dometa, makar 80 km, kao i razvoj pasivnih i sistema za integrisanje i upravljanje PVO ,

Vrabac, da li bi mogao da kažeš, šta može Autobaza, osim što može da otkrije UAV, po tom linku ? Da li može da otkrije i avione i da im nekako ometa, radare, komunikacije ? Da li sistem Vega ima drugu specijalizaciju, ili je samo moderniji od avtobaze ?