Kasetne Avio Bombe (KAB); Cluster Bomb Unit (CBU) - Opis, namena, dejstvo i vrste
Citat:
Pod pojmom kasetne avio-bombe (KAB) podrazumevaju se klasične, slobodnopadajuće, aerodinamički oblikovane, u principu nevođene avio-bombe, sa bojevom glavom - specijalnim ,,kontejnerom” u kome se smešta od nekoliko desetina do nekoliko stotina malih avio-bombica različitih kalibara i namene pod nazivom submunicija (Submunnition). Spadaju u grupu vazduhoplovnih sistema oružja sa kasetnom bojevom glavom.
Kasetne avio-bombe su konstruisane tako da u svojoj unutrašnjosti nose submuniciju najrazličitijeg dejstva:
rasprskavajućeg, probojnog, zapaqivog ili kombinovanog
Masa ovih malih bombi (subprojektila) se kreće od nekoliko stotina grama, pa do nekoliko kilograma.
U svetu postoji mnogo vrsta ovih avio-bombi, ali najrasprostranjenije su američke i neke iz evropskih zemalja članica NATO.
Za mnoga ratna vazduhoplovstva u svetu termin ,,klaster” bomba (Cluster Bomb - rasejavajuća bomba), postao je sinonim za kasetnu avio-bombu BL-755, firme Hunting Engineering, Velika Britanija, koju je RAF uveo u upotrebu 1972.godine, a namenjena je za uništavanje vozila, tenkova i ljudstva.
Namena KAB
Kasetne avio-bombe (KAB) su namenjene za nošenje i razbacivanje odjednom ili programirano većeg broja subprojektila (bombica) malog kalibra, kao i PT mina. Konstruisane su tako da u svojoj unutrašnjosti nose i do nekoliko stotina malih, ali veoma opasnih bombica najrazličitijeg dejstva: rasprskavajućeg, probojnog, zapaljivog ili kombinovanog.
Male avio-bombe su namenjene za uništavanje žive sile i oklopljenih ciljeva, zaprečavanje određenih taktičkih prolaza, za rušenje PSS i sl. Pored toga submunicija može da se pojavi u obliku ,,koktela” svih ovih bombica i mina uz dodavanje specijalnih zapaljivih elemenata (belog fosfora ili cirkonijuma), radi izazivawa požara.
Bombice mogu da se aktiviraju odmah prilikom pada, mogu biti obične mine sa različitim vremenima usporenja ili specijalne mine, opremljene sa raznim tipovima senzora (IC, akustični i seizmički) za detekciju i samonavođenje na objekat dejstva.
Osnovni deo kasetne avio-bombe čini kaseta napunjena sa više stotina kasetnih bombica i uređaj za programirano izbacivanje kasetnih bombica.
Otvaranje kaseta, posle odbacivanja sa aviona, moguće je, zavisno od konstrukcije KAB, korišćenjem jednog od sledećih principa:
-Rotacionom silom (kod ranijih tipova kaseta sa uvijenim stabilizatorima),
-Vazdušnom strujom,
-Piromehanizmima i barutnim gasovima (kao npr. kod krstareće rakete kasetnog tipa Tomahavk BGM/UGM-109D, ili kod planirajućeg autonomno vođenog projektila kasetnog tipa AGM-154A ), kao i
-Putem tempirnih upaljača i satnih mehanizama.
Posebnu grupu sistema za razbacivanje submunicije sa aviona čine podvesni kontejneri stalnog tipa (dispenzeri), koji se mogu koristiti više puta. Opremaju se sa nekoliko stotina malih avio-bombi u različitim kombinacijama i za različite namene.
Prednosti kasetnih avio-bombi u poređenju sa ostalim vrstama avio-bombi:
-mogućnost veće zone dejstva, što daje veću efikasnost pri dejstvu po rastresitim objektima;
-mogućnost kombinovanog dejstva, koje se postiče opremanjem kasetne avio-bombe i podvesnih kontejnera sa različitim vrstama kasetnih bombica (kumulativnog, parčadnog i zapaljivog dejstva);
-veća verovatnoća pogađanja tačkastih ciljeva.
Nedostatak većine postojećih vazduhoplovnih kasetnih ubojnih sredstava je u tome što avion koji izvodi napad sa istima dolazi u rejon cilja (nadleće cilj na relativno maloj visini) po kome dejstvuje, tako da pri dobro organizovanoj PVO može doći do znatnih gubitaka. U cilju rešavanja ovog problema razvijaju se samonavođene (planirajuće) kasetne avio-bombe poput letećeg kontejnera AGM-154.
Prema konstruktivnoj izvedbi KAB možemo podeliti na:
-kasete stalnog tipa, neodbacujuće (kasetni dispenzeri) i
-kasete potrošnog tipa, odbacujuće (KAB i kasetni kontejneri).
I jedne i druge su oblika specijalnih kontejnera napunjene velikim brojem malih avio-bombi. Kasete oba tipa imaju aerodinamički oblik i podvešavaju se na spoljne, unutrašnje ili podtrupne nosače naoružanja vazduhoplova.
Raznolikost i vrsta ciljeva koji su bombardovani iz vazduha, uslovili su izradu velikog broja vazduhoplovnih kasetnih oružnih sistema ili, drugim rečima, vazduhoplovnih sistema oružja sa kasetnom bojevom glavom najrazličitijeg dejstva i tehničkih rešenja.
Obzirom na veliku efikasnost upotrebe vazduhoplovnih sistema oružja sa kasetnom bojevom glavom za bombardovanje velike površine i teritorije jednim naletom, sva sredstva za nošenje i razbacivanje malih bombica iz vazduha možemo podeliti na:
a). Svežnjve malih avio-bombi potrošnog tipa;
b). Kasetne avio-bombe;
c). Kasete stalnog tipa (kasetni dispenzeri), neodbacujući (kontejneri stalnog tipa);
d). Kasete potrošnog tipa (kontejneri), odbacujući (planirajući kontejneri,vođeni leteći kontejneri,odbacivi dispenzeri, autonomni slobodnoleteći kasetni dispenzeri, kasetni dispenzeri ili kontejneri sa raketnim pogonom za povećanje dometa, minijaturne krstareće rakete sa kasetnom bojevom glavom itd.);
e). Krstareće rakete sa bojevom glavom napunjenom subprojektilima
Kasetna bomba CBU-87/B (CBU - Cluster Bomb Unit) u originalu razvijena je od strane firmi Honeywell Defence i Marine Systems a u naoružanje americkog RV uvedena je tokom 1986g.
Sama konfiguracija CBU-87/B predstavlja kontejner sa 202 specijalno konstruisana subprojektila BLU-97/B.
BLU oznacava "aktivnu bombu" (BLU- Bomb Live Unit) a sama oznaka "B" u americkoj terminologiji oznacavanja se odnosi na potrošno oružje (municiju).
Subprojektil BLU-97/B je tako konstruisan da ima tri razorne mogucnosti (kumulativno; parcadno i zapaljivo) i otuda potice naziv "kombinovano dejstvo".
Kumulativno punjenje subprojektila BLU može da probija oklop, parcadno dejstvo da ubije ili rani živu silu u precniku od 20 metara a zapaljivi cirkonijum izaziva požar.
Ovakve karakteristike cine BLU idealnim oružjem protiv širokog spektra ciljeva na bojnom polju ukljucujuci konvoje, lako oklopljene formacije, stokove i skladišta municije i sl., avione na stajankama....
*Opis kasetne bombe CBU-
CBU-87/B je kontejner cilindricnog oblika tankih zidova, sa poluloptastim vrhom.
Ima rep sa 4 krilca koja kad su sklopljena iznose pola metra a otvorena (kad se bomba odvoji od aviona) 1 metar.
Napunjena sa 202 subprojektila bomba ima masu 430 kg.
Subprojektili su cilindricnog oblika nalik konzervi, opremljeni usmeravajucim padobranom. Projektil ima težinu 1,5 kg i dužinu od 17 cm ali se prilikom izbacivanja iz kontejnera i aktivacije produži na oko 35 cm.
Bojeva glava subprojektila iznosi 287gr. eksploziva ciklotola (70% ciklotola i 30% cirkonijuma).
*Upotreba i dejstvo-
Pre otpuštanja kontejnera, posada aviona odabira jedan od dva načina aktiviranja - vremenski ili bliznski.
Vremensko podešavanje može se podesiti u rasponu od 0,5 sekundi do 4,5 sek. u dvanaest položaja.
Blizinsko aktiviranje podešava se u rasponu visina od 900 do 90 metara od tla u 10 položaja.
Kontejner odbačen od aviona pada nadole i otvaraju se repna krilca koja prouzrokuju rotaciju kontejnera odabranom brzinom. Upravo taj rotacioni efekat služi za kontrolu širine raspršivanja subprojektila nakon otvaranja kontejnera. Brzina okretanja može se podešavati od 0 do 2500 obrtaja u minuti (u delovima od po 500 obrtaja).
Istovremeno sa otvaranjem krilaca nakon otkačinjanja aktivira se i termalna baterija koja obezbeđuje napajanje upaljača kao i za paljenje eksplozivnih klinova i zabravljivanje krilaca.
Osnovni položaj krilaca od 56 stepeni omogućuje rotaciju od 2500 obrtaja u minuti za manje od pola sekunde.
Nakon 0,4 do 0,8 sekundi po napuštanju kontejnera, upaljač subprojektila se armira a padobran se otvara. Padobran ima namenu da uspori pad i usmeri subprojektil vertikalno na cilj čime se obezbeđuje maksimalan efekat dejstva.
Pri detonaciji subprojektila, fragmentirana košuljica se raspršuje na komadiće mase 30 gr. sposobne da onesposobi lako oklopljena vozila na 15m, ošteti avione na stajanci na 75m. i rani ljudstvo na 150m. u krugu.
Kumulativni mlaz može da probije 125mm pancirnog ili 190mm slabijeg čelika.
Pored toga, cirkonijumov prsten pri detonaciji se raspršuje i pali te izaziva požar.
CBU-izgled....
BLU-izgled...
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame.
Eto , i posle osam godina može da se naleti na ostatke kasetne bombe ...
Ostaci oplate tela bombe (sivo) , delovi iz unutrašnjosti tela bombe (narandžasto) i stabilizator jedne od malih bombica (crno - podseća na zvezdicu) .
Mogući opasni deo je crni stabilizator jer se u njegovom nastavku može nalaziti eksplozivni deo zaboden u zemlju .
Ostali delovi na slici nisu opasni ali upućuju na činjenicu da se "srećni" nalazač ovih delova nalazi na području gde je pala bomba .
Kasetna bomba CBU-102 (V) 2/B i submunicija BLU-114/B
Grafitne kasetne bombice odnosno submunicija BLU-114/B namenjene su za paralisanje elektroenergetskih postrojenja (trafostanice, elektrane, dalekovodi)
Oznaka kasetne bombe-nosača submunicije je CBU-102 (V) 2/B (Blackout bomb) - to je kontejner u koji se pakuje submunicija BLU-114/B (Soft-bomb) ili meka bomba. Ovaj naziv dobila je zbog male verovatnoće da prouzrokuje usputne štete.
Sastavni delovi kasetne avio-bombe CBU-102 (V) 2/B mase 670 Ib (oko 304 kg) su:
- univerzalni taktički kontejner SUU-66/B (Tactlcal Munitions Dispenser),
- 202 komada malih avio-bombi (kasetica sa kalemovima grafilnih niti) BLU-114/B smeštenih u njega pojedinačne mase oko 1 kg.
Projektovana je za dejstva sa visina od 60 m do 6000 m pri brzinama od 460 km/h do 1200 km/h. Koristi se za napad odozgo,odbacivanjem sa aviona, i pokriva površinu u obliku elipse dimenzija približno 150 x 360 m.
Male kasete BLU-114/B predviđene su i za izbacivanje i iz planirajućeg kontejnera pod nazivom AGM-154 iz sistema oružjfl JSAW (Joint Standoff Attack Weapon) jeftinog i pouzdanog oružja za dejstva sa distance od 28 do 70 km.
Ispitivanje ove bombe i taktičkih postupaka na poligonima završeno je potkraj 90-ih a prvi put primenjena u stvarnim borbenim dejstvima kod nas 02. maja 1999.godine.
Osnovni TT podatci kasetne bombe CBU-102(BLU-114)
Kalibar (masa) bombe...................................(70 Ib (oko 304 kg).
Godina proizvodnje,,.,..................................1994,
Vek upotrebe ................................................ do 10.god.
Broj malih bombi BLU-114/B u kaseti..........202 komada
Oznaka male bombe.......................................BLU-114/B
Masa male bombe..........................................do 1 kg.
Dimenzije BLU-114/B................,...................60x160mm
Broj kalema u BLU-114/B..............................21 x 7 ° 147 komada
Masa kalema..................................................2 grama
Dužina vlakana u kalemu.............................150 m
Broj monofilamenata u vlaknu....................oko 30
Materijal monofilamenata ......................... grafitno-karbonska nit
Prečnik monofilamenta ................................6.7 nm
Materijal provodnog sloja.......................... aluminijum
Debljina provodnog sloja............................ 6 - 7 nm
Radioaktivnost vlakana................................na nivou prirodnog fona
Način primene kasetnih avio-bombi sa grafitno-karbonskim vlaknima sa metalnim komponentama je poznat iz operacije "Pustinjska oluja" ( Desert strom) u napadu na iračka
elektroenergetska postrojenja, Napad je izvršen januara 1991,godine po el. centrali "Al Rašid" (Al Rashid) i energetskim postrojenjima u Beji, što je uzrokovalo paralizu gotovo
kompletnog elektroenergetskog sistema. Tada su takozvane meke bombe rasule pomoću krstarećih raketa Tomahawk BGM-109 TLAM D u čiji se bojevi kompleks smešta 4
kontejnera sa 166 komada malih bombi - kaseta BLU-114/B, pod službenim nazivom CBU-94 (Blackout bomb), a bojevi komplet rakete se naziva "Klt-2". Mogućnosti ovako opremijene krstareće rakete su dejstvo na 4 nezavisna cilja na programiranoj putanji leta.
Način delovanja-
Kasetna bomba CBU-102 (V) 2/B je u SRJ upotrebljena odbacivanjem sa aviona. Bomba je laborisana tempirnim upaljačem sa visinomerom koji na zadatoj visini od tla
(visokonaponskih postrojenja) aktivira detonaciono sečivo. Detonacionim sečivom se odbacuju prednji i zadnji deo bombe sa stabilizatorima, dok se telo bombe (kontejner) raseca
u tri meridijalne ravni pod uglom od 120, čime se otvara kontejner i oslobađaju male bombe-kasete BLU-114/B. Tako oslobođene kasete razleću se u okolni prostor. Svaka mala bomba-kaseta snabdevena je sopstvenim tempirnim upaljačem sa satnim mehanizmom koji nakon izabranog vremena aktiviranja odbravljuje "poklopac" na čelu kasete. Snažna spiralna konusna opruga potiskuje iz kasete kaleme (kojih ima u svakoj kaseti BLU-114/B ima po 147 komada) sa namotanim elektroprovodnim vlaknima.
Usled sila potisne opruge kombinovane s odgovarajućom masom kalema počinje razmotavanje elektroprovodnih vlakana i formiranje fine mreže iznad visokonaponskih postrojenja ili vodova.
U momentu pada vlakana na elemente i vodove pod naponom, nastaju kratki spojevi između elemenata različitih faza ili uzemljenja, što dovodj do žarenja-pregorevanja i isparenja metaliziranog sloja (grafitnog vlakna i aluminijumskog sloja) niti filamenata.
Od isparenja se stvara jonizovani kanal (a od velikog broja vlakana, jonizovani oblak) koji je sposoban da provodi struju. U tom trenutku se kroz taj oblak stvara snažan električni udar i
varničenje, odnosno vrši se električno pražnjenje praćeno intenzivnim svetlosnim bljeskom. Trajanje električnog pražnjenja uslovljeno je reakcijom trostepenih sigunosnih sistema, koji razdvajaju izvore napajanja (elektranu) od prenosne mreže. U ovom momentu nastaju veliki problemi u samoj elektrani čiji agregati ostaju bez radnog opterećenja a postrojenje (turbine) još uvek raspolažu sa ogromnom energijom koju treba brzo osloboditi.
Pri dejstvu sa ovim kasetnim avio-bombama, uočeno je i sledeće:
manji deo provodnih vlakana, pada na elemente postrojenja pod naponom izazivajući kratke spojeve i automatsko isključenje elektroenergetskog sistema. Veći deo vlakana pada po elementima sistema koji nisu pod naponom, a najveći deo u vidu delimično ili potpuno nerazvijenih ili ne otvorenih kaseta- završava na tlu ispod ili oko postrojenja.
Za ponovno uključenje postrojenja u rad, neophodno je potpuno uklanjanje svih vlakana sa "napadnutog" postrojenja. Tu su stručnjaci stekli dragocena iskustva za vrlo brzo i efikasno
uklanjanje vlakana.
Kada nije postignut zahtevani učinak paralisanja elektroenergetskog sistema pomoću "grafitnih" avio-bombi, primenjena je druga faza - fizičko razaranje i uništavanje sistema trafo stanica i prenosnih dalekovoda, upotrebom vođenih avio-bombi razornog i zapaljivog dejstva.
BL-755 je kasetna avio-bomba sa slobodnim padom razvijena u firmi Hunting Engineering Ltd, Reddings Wood, Ampthill, V. Britanija.
Kasetnu avio-bombu BL-755 RAF je uveo u upotrebu 1972.godine, a
namenjena je za uništavanje tenkova i ljudstva i nalazi se u naoružanju mnogih zemalja.
Bomba (Br. 2) je u proizvodnji od 1986.godine.
Razvijena je po zahtevu da se stvori oružje visoke verovatnoće uništenja raznih malih tvrdih i mekih ciljeva, uz istovremeno znatno smanjen rizik za avion, pošto se odbacuje iz niskog brišeg leta.
Podvešava se na podkrilne i podtrupne nosače avio-bombi, a i na skupne nosače (na bombarderskim bravama sa jednom ili dve zakačke na rastojanju 355,6 mm), tako da zavisno od toga koliko avion ima podvesnih tačaka zavise i njegove mogućnosti za nošewe avio-bombi BL-755.
Opis:
Postoje dve vrste avio-bombi BL-755:
Br.1 sa varijantama 1, 2 , 3 i 4; i Br.2.
Kasetna avio-bomba BL-755 namenjena je za nošenje 147 malih protivoklopnih bombica MK-1, koje imaju dvostruku namenu:
uništavanje raznih ciljeva na frontu i u pozadini (oklopna i druga vozila, kao i avioni na stajankama) i za dejstva po živoj sili (parčadno dejstvo).
Bomba je konstruisana za bombardovanje iz horizontalnog-brišeg leta po tačkastim ciljevima u krugu elipse, pri brzini aviona od 500 km/h. Minimalna visina odbacivanja je 50 m, a napad se izvodi direktnim nadletanjem cilja.
Dejstvo bombe je površinsko pošto se bombice rasipaju u elipsastoj zoni površine 50 x 200 m (zavisi od brzine aviona i visine odbacivanja i otvaranja kasete).
Pogodna je za napad na kolone vozila i linijske ciljeve.
Bomba se može koristiti sa jednostavnim ili savremenim nišanskim uređajima, a obezbeđena je osiguračima koja omogućavaju zaštitu osoblja i aviona za vreme podvešavanja, nošenja, odbacivanja i odvajanja malih bombica od kostura bombe. Bomba je takođe zaštićena od delovanja elektronskih protivmera.
Avio-bomba BL-755 nije problematična za integraciju, te je mogu nositi razni avioni, u unutrašnjem prostoru i na spoljnim nosačima. Može se koristiti sa jednostavnim i sa računarskim nišanima.
Kasetna avio-bomba BL-755, Br.1 sadrži submuniciju vrste:
·Mk.2 - sa kratkim vremenom kašnjenja;
·Mk.3 - ima dodatno gnezdo za zakačke od 250 mm;
·Mk.4 - ima vremena kašnjenja kao varijanta Br.2.
Kasetna avio-bomba BL-755, Br.2 je razvijena sa ciljem da ima veću probojnost oklopa. Ima veću tačnost pogđanja, pošto je izmenjen oblik jata rasutih bombica. Male bombice imaju veću mogućnost kočenja, tako da imaju i veći upadni ugao za probijanje oklopa. Primenjeno je poboljšano kumulativno punjenje i tehnologija eksploziva (posle uvođenja u upotrebu bombe varijante Br.1).
Kasetna bomba BL-755 nosi u sebi 147 malih bombica MK-1, smeštenih u 7 spremnika i to po 21 kom u svakom spremniku. Svaki spremnik ima po 7 odeljaka za smeštaj po 3 bombice koje se izbacuju istovremeno.
Bombice MK-1 uništavaju oklopne ciljeve kumulativnim dejstvom, a živu silu oko tenkova parčadima rasprsnutog tela bombice (težina parčadi oko 0,13 g).
Stabilizator bombe je promennjivog raspona. Četiri pokretna peraja se nalaze u uvučenom položaju za vreme čuvanja, transporta i do otkačinjanja sa aviona. Posle odbacivanja bombe pokretna krilca stabilizatora se izvlače i daju veću stabilnost bombe na putanji.
Za dejstvo bombe koriste se dva piropatrona:
-primarni, za odbravljivanje i odbacivanje oplate tela bombe i
-sekundarni, za izbacivanje bombica iz bombo-odseka.
Iniciranje piropatrona vrši mehanizam armiranja i okidanja (SAFU) samo ako se bomba odbacuje na ,,aktiv” i pri brzinama otkačinjanja bombe sa aviona oko 500 km/h.
Pri toj brzini armirajuća vetruška uspeva da ostvari oko 5000 O/min, što je uslov da se izvrši aktiviranje primarnog patrona.
Kasetna avio-bomba BL-755 podeljena je u tri osnovna dela:
prednji osnovni konus, centralni deo bombe i zadnji deo bombe - sklop stabilizatora.
Funkcionisanje kasetne bombe BL-755:
Posle podvešavanja bombe na nosač mora se postaviti dvostruko uže aktiv-pasiv. Kraći kraj užeta se veže za potezni osigurač opružnog mehanizma a duži za potezni osigurač za otvaranje stabilizatora.
Pred poletanje aviona iz bombe se izvlače transportni osigurači iz ograničavača okretanja vetruške, iz opružnog mehanizma i iz stabilizatora
Posle odbacivanja bombe na ,,aktiv” uže aktiv-pasiv otpušta opružni mehanizam koji zatvara zadnji deo cevi za razvod gasova i istovremeno se vrši otvaranje stabilizatora.
Sa zatvaranjem cevi za razvod gasova opružnim mehanizmom, povezano je povlačenje osigurača koji oslobađa okretanje vetruške na prednjem delu bombe.
Kada vetruška dostigne 5000 O/min centrifugalni tegovi na njenoj osovini se razdvoje i nalegnu na unutrašnju stranu doboša koji se počne okretati. Njegovo okretanje se prenosi na udarnik koji se navrće na nosač udarne igle, te dolazi do sabijanja udarne opruge. Pošto je oslobađanjem vetruške preko dvokrake poluge otpušten tj. uključen satni mehanizam koji sklanja osigurač udarne igle, a pošto je udarna opruga za to vreme sabijena dolazi do opalenja primarnog piropatrona. Stvoreni gasovi delujući na horizontalne klipove vrše povlačenje spojne šipke oplata, te se oplate oslobađaju jedna od druge. Kada gasovi doteraju klipove do krajnjeg položaja one ulaze u vertikalne cilindre u kojima delujući na klipove vrše potiskivanje oplata gore tj. dole. Čim oplate budu zahvaćene vazdušnom strujom otvaraju se i padaju sa kasete.
Gasovi sekundarnog patrona deluju na prednji deo centralne razvodne cevi za distribuciju gasova, smirujući zadržavajući prstenasti osigurač, te dolazi do pomeranja razvodne cevi unazad i poklapanja otvora na razvodnoj cevi sa kalibrisanim otvorima kroz koje gasovi ulaze u naduvavajuće kesice (u svakom bomboodseku-spremniku nalazi se po 7 kesica). Naduvane kesice guraju bombice, držeće stege pucaju na oslabljenim mestima i male bombice izleću iz svojih ležišta. Da ne bi došlo do sudaranja bombica posle izbacivanja iz odseka različite su početne brzine bombica, što je regulisano veličinom pritiska. Pri daljem padu bombice MK-1 se otvaraju i pripremaju za dejstvo.
Protivoklopna kasetna bombica MK-1
Namenjena je za borbu protiv oklopnih ciljeva (tenkova i oklopnih transportera) i neutralisanje žive sile. Bombica MK-1 predstavlja kombinaciju kumulativne i rasprskavajuće bombice koja se izbacuje iz kasetne bombe BL-755.
Svaka bombica je teška oko 1,13 kg, a pri eksploziji tela bombice daje oko 2200 malih parčadi za uniitavanje žive sile. Prosečna masa parčadi iznosi 0,13 g,
Armirajući i sigurnosni uređaj omogućava da upaljački sistem bombice bude u sigurnom ili armiranom položaju, što znači da je eksplozivno punjenje detonatora izolovano od eksplozivnog punjenja (prekinut inicijalni lanac) pre armiranja. Osnovno punjenje je eksploziv RDX/TNT.
Dejstvo osnovnog punjenja (koje je sastavljeno od 60% CYCLONITE i 40% TNT) prouzrokuje da se košuljica bombice rasprsne u 2200 sitnih komadića.
presek KAB BL-755...
1-armirajuća vetruška; 2-SAFU; 3-komplet zatvarača i ventila; 4-opružni mehanizam za oslobađanje obloge; 5- smicajna ploča; 6-utikač; 7-zatvarač distribucije gasa; 8-gasna cev; 9-naduvna kesa; 10-hrbatna ploča; 11-elastična stega bombica; 12-bombice; 13-gornja oplata; 14-donja oplata; 15-oružni motor i sigurnosni ventil za pritisak; 16-pripremno uže za aktiviranje opružnog motora; 17-repni kabal; 18-izvlačiva krilca stabilizatora.
Kasetna avio-bomba HADES (HADES - Hunting Area Denial System)
HADES je kasetna avio-bomba sa slobodnim padom.
Namenjena je za dejstvo po stacionarnim zgusnutim ciljevima kao što su aerodromi, železnička čvorišta i slično.
Razvijena je u Velikoj Britaniji od kasetne avio-bombe BL-755 (koristi isto telo) u firmi Hunting Engineering Ltd i puni se sa submunicijom-minama za zaprečavanje HB-876, razvijenim za kasetni kontejner JP-233.
Uvedena je u naoružanje vazduhoplovstva V.Britanije krajem 1987.godine.
Opis:
Posle odbacivanja od aviona kasete HADES, pod dejstvom pritiska barutnih gasova odvajaju se oplate košuljice kasete, iz koje se izbacuju mine (isto kao kod BL-755). Posle izbacivanja mina HB-876 na istima se otvaraju padobrani za stabilizaciju i smanjenje brzine padanja.
Opis dejstva mine HB-876 isti je kao kod podvesnog kontejnera JP-233.
Aktiviranje mine HB-876 može biti pomoću senzora, pomoću inercionog upaljača ili nakon određenog vremena.
Bojeva glava mine ima dvostruki efekat, a obzirom na veliku brzinu parčadi ista prodiru u unutrašnjost sredstva i mogu oštetiti na većoj daljini vazduhoplove na stajankama, motorna vozila ili vazduhoplove koji rulaju.
HADES ima iste spoljne dimenzije i masu kao i BL-755 koja se podvešava na čak 22 tipa vazduhoplova.
Zaprečna mina HB – 876
Mina HB-876 je parčadno-probojnog dejstva, a namenjena je za dejstvo po živoj sili i po nezaštićenoj tehnici, koja se koristi za opravku PSS oštećenih dejstvom avio-bombi SG-357.
Kasetna mina za ometanje ili, kako se još naziva "zaprečna mina HB-876", predstavlja kasetni MES koje se baca zajedno sa drugim avio-bombama, naročito sa kasetnom kraterskom bombom SG-357 za rušenje PSS.
Razvijena je firmi Hunting Engineering Ltd za opremanje kasete stalnog tipa JP-233 kao i KAB HADES.
Mina je kumulativno-rasprskavajuća čije je punjenje smešteno u masivno narezano telo.
Opis:
Mina HB-876 služi da spreči brzu opravku porušene PSS, kao i da blokira kretanje svim inžinjerijskim mašinama i transportnim vozilima po aerodromu, u cilju saniranja stanja posledica bombardovanja.
HB-876 izbacuje se iz kasetnog uređaja JP-233, samostalno ili zajedno sa SG-357.
Obzirom na dimenzije HB-876, ista je našla široku primenu za odbacivawe iz kasetnih avio-bombi američke proizvodnje, kao i engleskih kasetnih avio-bombi BL-755 (HADES) koja je modificirana za nošenje ovih mina.
Dejstvo mine HB-876
Obzirom na namenu HB-876, da vrši ometanje i ne dozvoli opravku već porušene PSS, to je njeno dejstvo usporeno i sa određenim tempiranim vremenom od momenta udara iste o tlo.
Kada se HB-876 izbaci iz izbacivača otvara se padobran čiji je zadatak da uspori pad i smanji silu udara mine u tlo. Pri udaru mine o čvrstu pregradu (padu na zemlju) odvaja se padobran, kao i prsten čeličnih opružnih nožica (šapica). Šapice se razmiču u stranu i minu orjentišu tako da njen kumulativni konus bude usmeren na gore. Istovremeno se aktivira baterija za napajanje elektronskog i senzorskog upaljača. Time je mina spremna za dejstvo. HB-876 ne dejstvuje pri padu na zemlju, već nakon izvesnog vremena, kada se ista pokrene.
Poseduje vrlo osetljv senzorski upaljač koji raguje na svaki dodir mine posle njenog armiranja tj. pada na cilj.
Mina je opremljena sa dve vrste upaljača - nekontaktnim magnetnim i upaljačem vremenskog dejstva od nekoliko minuta do nekoliko časova.
Dodirom, pomeranjem ili kotrljanjem iste mina se aktivira.
Ako nakon određenog (tempiranog) vremena ne dođe do pomeranja iste, programator u elektronskom delu mine se aktivira i mina eksplodira.
Telo bombe:
Dužina.......................................2,45 m
Prečnik tela................................419 mm
Prečnik stabilizatora....................566 mm
Težina.......................................259 kg
Punjenje submunicije HB-876.......49 kom
Submunicija HB-876
Dužina.....................0,15 m
Prečnik tela...............100 mm
Težina.......................2,45 kg
Ajd kad vec pisete o ovome.... negde sam citao (verovatno na netu) da su Ameri u Vijetnamu koristili neke "Ananas" bombe. Kako sam shvatio i one su neka vrsta kasetnih bombi.
Koja je to bomba ?
Ajd kad vec pisete o ovome.... negde sam citao (verovatno na netu) da su Ameri u Vijetnamu koristili neke "Ananas" bombe. Kako sam shvatio i one su neka vrsta kasetnih bombi.
Koja je to bomba ?
Radi se o kasetnoj submuniciji (bombicama) BLU-3/B "Pineapple" (ananas) iz sastava kasetnih bombi CBU-2 i CBU-14 koje su rasejavane iz dispenzera SUU-7/A i SUU-14/A.
To je jedan od prvih primeraka kasetne municije primenjene u ratu u vijetnamu - naziv je dobila po obliku koji podseća na ananans.
MW-1 je kasetni dispenzer stalnog tipa, namenjen za polaganje-sejanje mina sa borbenih aviona Tornado i F-4 i sličan je sistemima za istu namenu drugih zemalja. MW-1 dispenzer se odbacuje prazan.
Razvoj:
Nemačke firme Raketen-Technik GmbH (RTG), Unterhaching u kooperaciji sa firmom Messerschmitt-Bolkow-Blohm GmbH (MBB) i Diehl GmbH&Co (Diehl Group), razvile su konvencionalni višenamenski oružni sistem (dispenzer) MW-1 za razbacivanje pet vrsta potkalibarne municije za dejstvo protiv oklopno-mehanizovanih jedinica, prvenstveno u kretanju; razaranje PSS i uništavanje aviona na otvorenom prostoru (na stajankama, ili pri rulanju).
Ovo oružje je specifično po načinu upotrebe: dispenzer se odbacuje prazan, pa prema tome MW-1 nije kasetna avio-bomba.
Višenamenski dispenzer MW-1 spada u rasipavajuća oružja V-Z treće generacije. Od 1984.godine je u operativnoj upotrebi RV Nemačke, a od 1986 godine i u italijanskom RV.
Opis:
Podvesni dispenzer MW-1 je univerzalni kontejner koji se sastoji od četiri odvojena bloka (kasete) sa saćastim cevima (28 cevi po bloku, ukupno 112 cevi, u kojima se smeštaju mine). Izbacivanje ubojnih sredstava se vrši pirotehničkim putem sa obe strane dispenzera, a prema redosledu koji određuje intervalometar.
Cevi su postavljene normalno na pravac leta aviona, a brzina i vremenski intervali izbacivanja mina se programiraju prema zahtevima za dimenzijama i gustinom minskog polja. Za kasetni sistem MW-1 su razvijene mine ili bombice različite namene i principa dejstva.
Dužina kasete je oko 5,3 m, širine 1,3 m, visine 0,7 m, a masa zavisi od vrste mina kojima je kaseta napunjena i može dostići 4 - 5 t.
Za dejstvo po aerodromima dispenzer se oprema sa 200 probojno-betonskih mina tipa STABO ili sa 688 mina MUSA. Naravno, može se koristiti i njihova kombinacija.
Takođe se koristi i druga vrsta submunicije u sledećim kombinacijama:
I - Kombinacija
- 4.704 kom bombica KB-44, ili
- 896 kom mina MIFF, ili
- 672 kom mina MUSA, ili
- 672 kom mina MUSPA, ili
- 200 kom bombi STABO;
II - Kombinacija ovih vrsta do maksimalne mase kontejnera.
- KB-44, protivoklopna bombica, mase 0,58 kg;
- MIFF, protivoklopna mina, mase 3,4 kg;
- MUSA, rasprskavajuća mala avio-bomba, mase 4,5 kg;
- MUSPA, mina za zapreavanje aerodroma, mase 4,5 kg;
- STABO, probojna mala avio-bomba za razaranje PSS, mase 16 kg
Kumulativna bombica KB – 44
Ova bombica kalibra 44 mm (prečnika 44 mm) i mase oko 0,5 kg, cilindričnog je oblika, dejstvuje protiv oklopnih ciljeva kumulativnim dejstvom (odozgo, gde je oklop manje debljine i tenk ranjiviji), a protiv nezaštićene žive sile parčadnim dejstvom. Uvedena je u naoružanje 1984 godine. Namenjena je prvenstveno za dejstvo po oklopnim vozilima i za zaprečavanje zajedno sa minama MIFF.
Posle izletanja iz kasete, iz repnog dela razvija se šest peraja stabilizatora koja stabilišu i usmeravaju nosni deo bombice naniže.
U nosnom delu bombice na izbacivom štapu postavljen je kontaktni davač upaljača koji obezbeđuje aktiviranje kumulativnog punjenja pri udaru u prepreku. Kumulativnim mlazom probija oklop tenka do 200 mm
Protivtenkovska mina MIFF
Mina MIFF (mine flach-flacih) sa specijalnim senzorom za otkrivanje i uništavanje tenkova u pokretu, namenjena za probijanje dna tenka (odozdo).
Mina MIFF ima cilindrični oblik, prečnika tela 132 mm i visine 98 mm. Na osnovama punjenja, takođe oblika cilindra, nalaze se kumulativni konusi sa metalnom košuljicom, po jedan sa svake strane. Konstrukcija mine je takva da pri padu na zemlju, jedan od konusa je uvek usmeren na gore.
Mina MIFF je protivtenkovska mina sa probojnim diskovima sa obe strane u pravcu njene ose, što joj obezbeđuje efikasno dejstvo bez obzira kako padne na tlo. Mina je opremljena elektronskim senzorskim nekontaktnim upaljačem (akustični), koji detektuje nailazak tenka na osnovu zvuka motora i aktivira eksplozivno punjenje u momentu nailaska tenka iznad mine.
Upaljač ima mogućnost programiranja vremena samouništenja. Ovo vreme se bira neposredno pre izbacivanja mina iz kontejnera.
Mina je obezbeđena od ručnog ili mehaničkog razminiranja (eksplozijom aeroslonim bombama, miniranjem i slično), jer ima šok blokadu protiv aktiviranja bliskom eksplozijom i ima ugrađenu zaštitu od dejstva elektronskih sredstava neprijatelja.
Jednim aviopoletanjem sa sistemom MW-1 minama MIFF može se izraditi minsko polje dimenzija 500 x 200 m. Po izbacivanju iz kontejnera mine padaju slobodnim padom, a pomoću peraja se uspravljaju u približno vertikalni položaj.
Mina MUSA
Mina MUSA je namenjena za punjenje kasetnog sistema MW-1 i služi za izbacivanje iz upotrebe vozila za opsluživanje vazduhoplova, kao i vazduhoplova koji rulaju po aerodromu. Mina je rasprskavajućeg dejstva.
Opremljena je senzorom, koji može da otkrije cilj i da aktivira eksplozivno punjenje u trenutku kada se on nađe u zoni uništenja
Nakon izbacivanja iz kontejnera iz mine se izvlači padobran koji je spušta na zemlju (aerodrom). Njen prečnik je 130 mm, visina 134 mm i masa 4,3 kg.
Mina MUSPA
MUSPA (multi spelitter passiv) je kasetna mina čija je prvenstvena namena sprečavanje kretanja aviona i vozila na aerodromu napadnutom bombama. Ona ima cilindrični oblik, prečnika tela 132 mm i visine 134 mm.
Mina je opremljena upaljačem sa elektronskim senzorom koji reaguje na zvuk motora u radu (kretanje aviona pri sletanju ili uzletanju i kretanju vozila na pistama unutar radijusa efikasnog dejstva mine). Parčići su izvedeni u obliku teških metalnih kuglica, čiji je radijus razletanja-efikasnog dejstva oko 100 m. Na taj način je pri bombardovawu aerodroma sprečeno korištenje neoštećenih delova piste ili opravka iste.
Posle izbacivanja iz kasete, mina se spušta padobranom.
Rasprskavajuća mina MUSA ima isti oblik, dimenzije i bojevu glavu, ali za razliku od mine MUSPA, opremljena je još i sa upaljačem usporenog dejstva.
STABO je probojna kasetna mala avio-bomba, namenjena za rušenje PSS i ABS-ova na aerodromima. Bombicama STABO puni se kasetni sistem MW-1.
Oblika je cilindra, prečnika 132 mm i dužine 602 mm, mase 16,8 kg.
Bojeva glava se sastoji iz kumulativnog i fugasnog punjenja.
Posle izbacivanja iz kasete bombica se spušta padobranom. Padobran služi za stabilizaciju u toku leta, a nalazi se u zadnjem delu oko fugasnog punjenja.
Pri udaru u PSS aktivira se upaljač koji inicira eksploziju kumulativnog punjenja. Kumulativno punjenje probija podlogu (beton) i pravi ,,tunel” za prodor ostatka avio-bombe, pri čemu sa određenim zakašnjenjem dolazi do aktiviranja fugasnog punjenja ispod betonske prekrivke PSS i stvaranja kratera, ali i naprslina i ispupčenja na okolnom delu PSS.
Efekti dejstva: zbog upotrebe velikog broja ovih bombica u jednom naletu, stvara se ogroman broj malih kratera i oštećenja što za duže vreme izbacuje PSS iz upotrebe.
JP – 233 je dispenzer za nošenje submunicije namenjene za razaranje PSS i za zaprečavanje.
Razvoj je počeo 1977.godine u firmi Hunting Engineering Ltd, za avion Tornado. U operativnoj upotrebi je od 1980.godine.
Svu potkalibarnu municiju avion može da izbaci u jednom naletu, nakon čega odbacuje i dispenzere.
Opis:
Dispenzeri submunicije JP-233 su jedno od najefikasnijih sredstava za dejstvo po aerodromima. U Zalivskom ratu su ih nosili avioni Tornado (po 2 kom), a u svakom dispenzeru je postavljeno po 30 bombica za uništavanje pista SG–357 i po 215 mina sa programiranim dejsvtom radi onemogućavanja opravke oštećenih mesta HB-876.
Koriste se pri brzinama leta od oko 232 m/s sa visina 30-45 m.
Podvesni dispenzer JP-233 namenjen je za nošenje i razbacivanje dve vrste MES-a:
-Kraterske (probojno-betonske) bombice za rušenje PSS i rulnih staza, malog kalibra, SG – 357 i
-Mine protiv aerodromske mehanizacije, za sprečavanje transporta na aerodromima i za sprečavanje opravke oštećenih mesta na PSS, HB - 876.
Dispenzer JP-233 predstavlja ustvari razbacivački kasetni uređaj predviđen za upotrebu u tri varijante i to:
1. varijanta : 30 kom SG 357 i 215 kom mina HB 876 (ukupna masa kasete 2235 kg),
2. varijanta : 30 kom SG 357, (ukupna masa kasete 1370 kg),
3. varijanta : 215 kom mina HB 876, (ukupna masa kasete 1150 kg).
Sva tri tipa dispenzera predviđena su za upotrebu na taktičkim avionima V.Britanije (Tornado) i nekim avionima SAD (F-111, F-16 i dr.)
Dispenzeri su četvrtastog preseka.
Kraterska bombica SG – 357
SG 357 predstavlja posebnu vrstu kasetne bombice konstruisanu sa specijalnim dvostrukim punjenjem za probijanje i stvaranje kratera u betonu PSS aerodroma. SG 357 spada u red bombi malog kalibra, kasetnog tipa.
Opis:
SG 357 se nose u kasetnom uređaju JP 233 i to same ili u kombinaciji sa minama HB-876 (za zaprečavanje), koje sprečavaju kretanje i rad inžinjeriskoj mehanizaciji posle bombardovanja, čime se usporava opravka PSS i produžava neupotrebljivost aerodroma.
Bomba je u operativnoj upotrebi više zemalja NATO pakta.
Kraterska bomba SG 357 spada u grupu bombi za PSS sa specijalnim dvostrukim punjenjm. Prvo punjenje bombe probija PSS, a drugo eksplozijom pravi krater sa podizanjem gornjeg sloja PSS, čime se otežava popravka iste.
Po konstrukciji je slična nemačkoj bombi STABO, s tim, da su joj za 50% veći masa i dimenzije. Ove avio-bombe se postavljaju u cevi podvesnog kontejnera JP - 233, koje su ugrađene pod uglom od 30 stepeni u odnosu na vertikalnu ravan kontejnera, čime se obezbeđuje njihovo izbacivanje u stranu suprotnu od pravca leta aviona.
Dejstvo bombe:
Posle odbacivanja bombe iz kasete, otvara se kočeći padobran koji usporava pad bombe i tako omogućava sopstvenom avionu da napusti opasnu zonu dejstva bombe.
Kada bomba dođe do cilja (betonske PSS), dejstvuje senzorski upaljač i aktivira primarnu bojevu glavu, koja svojim dejstvom stvara rupu u betonu, te omogućava da se sekundarna glava usadi, nabije dalje u otvoru betona.
Dejstvom drugog upaljača sekundarne glave, aktivira se visoko brizantni eksploziv koji svojim dejstvom stvara duboki krater u PSS, sa gotovo pravilnim kružnim otvorom, malo uzdignutim i potpunim oštećenjem tog dela piste. Unutrašnjost kratera ide ispod betona u širinu, što kasnije otežava opravku PSS.
Bojeva glava je sa tandem punjenjem
Zbog upotrebe velikog broja ovih bombica u jednom naletu, stvara se ogroman broj malih kratera i oštećenja, što za duže vreme izbacuje PSS iz upotrebe.
Kasetna bomba CBU-97 je namenjena za dejstvo po oklopnim vozilima. Visina odbacivanja bombe iznosi 60-600 m.Po odbacivanju sa aviona pod dejstvom eksplozivnog punjenja bomba se otvara i izbacuje 10 potprojektila BLU-108 B. Posle odbacivanja projektili BLU 108 se usporavaju padobranom i dovode u priblizno vertikalni polozaj kada im se daje velika brzina rotacija pomocu radijalno postavljenih raketnih motora. Svaki od 10 podprojektila BLU-108 sadrzi 4 samonavodjana projetila koja se odbacuju od njega pomocu centrifugalne sile. Projetili Projektili Skeet lete po putanji koja je slicna horizontalnom hicu pretrazujuci teren ispod sebe pomocu dvobojnih IC tragaca. Kada IC senzor Skeeta otkrije i indentifikuje cilj daje signal upaljacu koji aktivira eksplozivno punjenje. Eksplozija formira projektil koji probija cilj svojom kinetickom energijom. Kasetne bomba CBU-97 ima duzinu 230 cm precnik 40 cm a masu 420 kg.
Hvala Veliki Blek, ja bih dodao još koji komentar za CBU-97
Polovinom 80-tih godina američko RV započelo je razvoj sistema SFW (Sensor Fuzed Weapon-oružni sistem sa senzorskim upaljačem), namenjenog za lansiranje sa malih visina (iz brišućeg leta) pri velikim brzinama.
CBU-97/B-sistem oružja sa senzorskim aktiviranjem (SFW), razvijen je od strane firme Textron Defense Systems, za potrebe američkog RV za vođenim protivtenkovskim kasetnim oružjem, namenjenim za borbu protiv tenkova iz gornje hemisfere. To je prvo oružje iz nove generacije koje može da dejstvuje istovremeno po većem broju tenkova.
Razvoj je završen 1992. godine, a u američkom vazduhoplovstvu je u upotrebi od aprila 1993.godine (serijska proizvodnja je počela 1996.godine).
CBU-97/B kontejner je konstruisan da bude kompatibilan sa američkim i NATO avionima, a testiranja su vršena na avionu F-16. Takođe je izvršena modifikacija za upotrebu na A-10, F-15 i F-111.
Tokom 1995.godine izvršena je modifikacija aviona B-1B koji može poneti 30 kontejnera u spremištu za bombe ili 24 kontejnera u obrtnom lanseru.
Bombarder B-52H Stratofortress može poneti 16 kontejnera ispod krila i 8 u obrtnom-rotacionom lanseru.
Prethodnici CBU-97/B SFW su CBU-89/B TMD, koji sadrži 72 PT mine i 22 PP mine. Komplement mu je CBU-87/B sa submunicijom kombinovanog dejstva.
Kontejner CBU-97/B SFW je cilindričnog oblika, tankih zidova, sa poluloptastim vrhom, ima rep sa četiri krilca i prednji upaljač, a puni se ,,pametnom” submunicijom za napad na oklopljene ciljeve.
Sastavni delovi:
TMD-Tactical Munition Dispenser (taktički muinicijski dispenzer), predstavlja potkrilni kontejner (Suspended Underwing Units, SUU-66/B, mase 1000 funti (454 kg)), tj. cilindar sa tankim limenim zidom oblika bombe sa polusfernim nosem i sa krstastim otvarajućim krilcima na zadnjem delu.
Submunicija BLU-108/B se nalazi u dva posebna odeljka unutar dispenzera u grupama od po 5 komada.
TMD je dizajniran da izbacuje širok spektar subprojektila (bombica), u kome je smešeno 10 komada submunicije BLU-108/B, a svaka BLU-108/B pojedinačno nosi po 4 mine tipa Skeet - ,,pametne” bojeve glave, opremljene sa IC senzorom za lociranje i detekciju oklopnih ciljeva.
Kombinovani visinski i vremenski upaljač se nalazi u nosnom delu avio bombe.
Submunicija BLU-108/B je u osnovi cev cilindričnog oblika sa 4 mala pravougaona krilca na zadnjem delu, a opremljena je raketnim motorom i padobranskim sistemom za kočenje u zadnjem delu, kao i radio-visinomerom na prednjem delu. Unutar cevi su smeštena 4 kumulativna projektila ,,Skeet”-a. U kontejneru se nalazi ukupno 10 komada BLU-108/B.
Kumulativni Skeet ,,pametni” projektil (bojeva glava) je oblika pločastog cilindra (paštete), u kome se nalazi probojno kumulativno punjenje i IC senzor smešten sa spoljne strane projektila koji je otporan na ometanje.
Jedna CBU-97/B sadrži ukupno 40 Skeet projektila.
Princip rada:
Pre odbacivanja CBU-97/B posada aviona bira jedan od dva načina rada upaljača na dispenzeru TMD SUU-66/B, vremenski ili visinski.
Nakon odbacivanja, pošto se CBU-97/B udaqi od aviona, posle prethodno podešenog vremena ili na prethodno podešenoj visini, TMD se otvara pod dejstvom tri linearna eksplozivna punjenja i i izbacuje 10 cilindričnih potprojektila BLU-108/B.
Nakon izbacivanja iz TMD-a, podprojektili BLU-108/B, svaki od njih se usporava pomoću stabilizirajućeg padobrana i dovodi u približno vertikalni položaj padanja, a zatim na prethodno određenoj visini, izmerenoj pomoću radio-visinomera startuje se radijalno postavljeni mali raketni motor koji zaustavlja pad i zarotira cilindar BLU-108/B.
Skeet projektili (4 kom) se, pod dejstvom centrifugalne sile, zaljuljani i zarotirani izbacuju horizontalno (radijalno) iz cilindra (tela BLU-108/B), lebde iznad zone cilja što omogućava da IC tragaču u vidu konusa pretražuje teren. Pošto detektuje cilj dolazi do aktiviranja eksplozivnog punjenja Skeet-a u formi kumulativnog punjenja (mlaza) prema izvoru IC zračenja.
Ako se cilj ne detektuje posle izvesnog vremena, dolazi do automatskog aktiviranja projektila.
Brzina aviona pri odbacivanju CBU-97/B se kreće od 370-1300 km/h sa visina od 60-1200 m.
Pojedinačni podprojektil Skeet može samostalno da pretraži (pokrije) zonu od približno 2800 m2, dok svih 40 podprojektila, koliko ih ima u jednom kontejneru, pretražuju zonu površine 60000 m2, odnosno površinu pravougaonika širine 150 m i dužine 400 m.
Amerikanci su razmatrali i dalje usavrsavanje Skeeta koje bi se sastojalo u sledecem :
-poboljsanju sistema samonavodjena dodavanjem laserskog radara koji bi bio dopuna postojecem IC senzoru radi bolje detekcije i zastite od ometanja kao i radi povecanja visine na kojoj senzor postaje operativan sto ce dovesti do dvostrukog povecanja zone koju pokriva jedan projektil
-zamene bakarnog diska koji je primenjen kod sadasnje varijante sa 25 radijalno postavljenih malih diskova koji po aktiviranju eksploziva postaju projektili. Na taj nacin ce se postici veci stepen ostecenja ciljeva osetljivih na dejstvo parcadi kao sto su visecevni bacaci raketa i samohodni sistemi PVO.
Za koriscenje sa BLU-108 System Dynamics je za potrebe americkog vazduholovstva razvio MAV (micro air vehicle) mini letelicu koja je namenjena za procenu stete prilikom bombradovanja. Potreba za ovom letelicom pojavila se tokom dejstva na Kosovu kada je NATO avijacija imala velike probleme pri oceni efekta svog dejstva. Letelica koja je opremljena minijaturnim autopilotom, GPS prijemnikom i padobranom ce moci da se izbacuje iz avionskih kasetnih sistema. MAV ima sklopiva krila zahvaljujuci cemu moze da stane u submuniciju BLU-108. Zahtevi koji su postavljeni prilikom projektovanja MAV su bili:
- Siguran start i izlaz iz dispenzer
- Sposobnost autonomne stabilizacije posle odbacivanja
- Sposobnost samostalnog letenja oko kordinata na kojima se nalazi meta
- Sposobnost emotovanja video slike do letelice
Preliminarni testovi su bili namenjeni oceni stabilizacije i kontrole leta. U tim testovima MAV je odbacivan sa 2.7 m velikog bespilotnog aviona Sig Rascal. Ovi testovi su potvrdili da MAV moze postici stabilnost posle odbacivanja. Prvo odbacivanje iz taktickog dispansera obavljeno je iz BLU-108 submunicijom sa koje je bila uklonjena Skeet bojne glave, Skeet mehanizam, raketni motor i visinomer kako bi se dobila neophodna zapremina za smestaj letelice MAV.
CBU-24
Namenjena je za dejstvo po živoj sili i lako oklopljenoj tehnici. Sastoji se od:
- dve polutke oplate
-640 bombica BLU-26/B Guava
-vremenskog upaljača N-907 E-2 sa vremenom usporenja od 5-90s i -barutnog punjenja koje vrši razdvajanje polutki
Bombica(bomblet) Guava ima prečnik 61mm, napravljena je od silumina u koji je uliveno 300 kuglica prečnika 6,5mm najpre pravljenih od čelika, a kasnije od plastičnih masa zbog većeg ranjavajućeg efekta. Bombica je mase 0,45kg, exploziv 0,088kg, poseduje upaljač trenutnog i usporenog dejstva(20min~6h).
Optimalna visina odbacivanja bombe je 600-750m pri čemu se dobija elipsa 500x250m.
@Veliki_Blek
Citat:
-zamene bakarnog diska koji je primenjen kod sadasnje varijante sa 25 radijalno postavljenih malih diskova koji po aktiviranju eksploziva postaju projektili.
Oko velikog diska na Skeet-u već postoje mali radijalno postavljeni mali segmenti. Jedino ako ne žele da kompletna površina bude pretvorena u segmente, poput saća.
----------- Dopuna: 10 Mar 2009 12:57 ---------
Rockeye 2
Namenjena je za protivoklopna dejstva.
Satoji se od košuljice Mk.7 mod 2 u koju je smešteno 717 bombica M-118. Upaljač je tempirni Mk 339 mod 0 mehanički sa izborom vremena aktiviranja. Bomba ima dve uške za kačenje i četiri sklapajuća stabilizatora.
Bomba se odbacuje iz brišućeg leta , stabilizatori se otvaraju a bomba usporava. Upaljač sa željenim usporenjem aktivira gasni sistem koji otvara oplatu i razbacuje protivoklopne kumulativne bombice Mk-118.
Mk-118 TTK:
-dužina: 165mm
-diametar: 53mm
-masa: 0,59kg
U sklopu modernizacije bombe i prilagođavanje za dejstvo i protiv žive sile (APAM), razvijena je bombica BLU-77/B koja ima kombinovano dejstvo. U zavisnosti od čvrstine podloge ona bira mod rada. Ako udari u čvrstu prepreku, ispoljava kumulativno dejstvo; u slukaju meke podloge barutno punjenje odbacuje bombicu u vis gde primarno ispoljava parčadno dejstvo.
Da se ne zaboravi
O kasetnim bombama zaostalim posle agresije NATO-a NA Srbiju 1999. godine Podmuklo oruzje razasuto je sirom Srbije – po teritoriji 16 opstina
U Beogradu, u Medija centru na Terazijama, 10. marta 2009. godine, saopsteni su rezultati istrazivanja posledica od incidenata sa neeksplodiranim kasetnim bombama, deset godina nakon bombardovanja Srbije, koje jos uvek predstavljaju smrtonosnu opasnost za desetine hiljada ljudi koji zive u 16 opstina sirom Srbije. Istrazivanje koje je sprovela Norveska narodna pomoc uz finansijsku podrsku Ministarstva inostranih poslova Norveske po prvi put otkriva detalje prave razmere uticaja kasetnih bombi u Srbiji.
Predstavljajuci rezultate istrazivanja na konferenciji za novinare odrzanoj 10. marta 2009. godine u Beogradu, Regionalni direktor Norveske narodne pomoci (NPA) za Jugoistocnu Evropu, Emil Jeremic ukazao je da je ”sa ovako detaljnim izvestajem Srbija dobila orudje za resavanje problema neeksplodiranih kasetnih bombi u ugrozenim sredinama”. Jeremic je naglasio da je za Srbiju izuzetno vazno da potpise Konvenciju o zabrani upotrebe kasetnih bombi, jer, ”potpisivanjem Konvencije, Srbija otvara vrata medjunarodnoj donatorskoj zajednici koja je spremna da ucestvuje u uklanjanju kasetnih bombi kao i u pruzanju pomoci zrtvama. Ovim potpisom Srbija bi se vratila na svoj prvobitni stav kada je pruzala podrsku Oslo procesu koji je imao za cilj uvodjenje zabrane upotrebe ovog podmuklog oruzja koje ne pravi razliku izmedju civila i vojnih meta.”
Kasetne bombe su bacene u 105 zona u vreme NATO intervencije, 1999. godine. Koriscene su cetiri vrste kasetne podmunicije (kasetnih bombica). Od ukupno 37.000 bacenih, procena je da je ostalo 2.500 neeksplodiranih na zemlji. Odmah nakon bombardovanja, Vojska Srbije je povrsinski ocistila delove teritorije, ali podaci o ociscenim povrsinama nisu bili dostupni. Od tada, ciscenjem po medjunarodnim standardima uklonjeno je 250 neeksplodiranih bombica sa povrsine od 4 km2.
Ukupna velicina rizicne povrsine je 30.7 km2 (kao povrsina Novog Beograda) i prostire se na 16 opstina. Do sada u nesrecama je evidentirana 191 zrtva. Poginulo je 31 lice a ranjeno je 160. Vise od 88.000 ljudi zive u neposrednoj blizini sumnjivih povrsina u 28 lokalnih zajednica.
”Srbija nije samo ucestvovala vec je predvodila proces koji je imao za cilj uvodjenje potpune zabrane upotrebe kasetnih bombi u svetu. Srbija se posebno zalagala za poboljsanje zivota zrtava, njihovih porodica i svih ljudi na koje su kasetne bombe ostavile posledice”, rekao je Dejan Dikic, civilna zrtva kasetnih bombi koji zivi u Nisu i jedan je od glavnih svetskih zagovaraca zabrane upotrebe kasetnih bombi, ”previse ljudi je ubijeno ili stradalo od kasetnih bombi. Ne zelimo vise ni jednu zrtvu ovog oruzja a jedini nacin da sprecimo dalja stradanja je da potpisemo Konvenciju i ocistimo Srbiju od kasetnih bombi”.
Karakteristika svih oblasti zagadjenih neeksplodiranom kasetnom municijom je da su nepristupacne za privredjivanje i obicno indukuju ozbiljne i mnogobrojne socio-ekonomske posledice.
Od ukupne kontaminirane povrsine, 33% cini poljoprivredno zemljiste, 20% kontaminiranog zemljista onemogucava obnovu infrastrukture naselja i komunalnih objekata dok 14.2% zemljista sprecava obnovu stambenih jedinica. Za razvoj turizma blokirano je 9% povrsine, a za eksploataciju i odrzavanje suma 8% .
”Nacin povredjivanja od kasetnih bombi u Srbiji je isti kao i u ostalim konfliktnim zonama sirom sveta. Jednom bacene, kasetne bombe ne prave razliku izmedju civila i vojnih meta i nastavljaju da ubijaju i godinama nakon okoncanja sukoba. Zato ih je veci deo sveta zabranio i zato ce ovo oruzje uskoro postati proslost. Srbija mora da izabere hoce li da zivi u proslosti ili ce da se okrene ka buducnosti”, rekao je Tomas Nes, koordinator Koalicije za zabranu kasetne municije (CMC).
Velicina rizicne povrsine koju jos treba ocistiti od neeksplodirane kasetne municije u Srbiji je procenjena na oko 15 kvadratnih kilometara.
Ciscenje kontaminiranih teritorija je jedino resenje ovog problema kojim ce se trajno ukloniti smrtonosni rizik kojem je izlozeno stanovnistvo u ugrozenim zajednicama i omoguciti im da ponovo obradjuju svoju zemlju.
Vecina kontaminiranih zona se nalazi u juznim i centralnim delovima Srbije, u opstinama koje su medju najsiromasnijim u Srbiji.
Izvidjanje je finansiralo norvesko Ministarstvo inostranih poslova a izvedeno je kao regionalni projekat u kojem su ucestvovali eksperti NPA programa za humanitarno deminiranje u Bosni i Hercegovini, NPA Regionalna kancelarija za jugositocnu Evropu i srpski Centar za razminiranje.
Napomena:
Vrste kasetne podmunicije (bombica) bacene tokom NATO bombardovanja su:
- BLU 97 americke proizvodnje;
- BLU 97 A/B i Mk-4 (takodje poznata kao BL755) proizvedena u Velikoj Britaniji;
- MK 118 proizvedena u SAD.
Kontakt osobe:
- Emil Jeremic, Regionalni Direktor NPA za Jugoistocnu Evropu, mobilni +381 63 37 47 75
- Per Nergaard, Sef odeljenja za deminiranje, NPA sediste u Oslu, mobilni: +47 90 98 03 11
- Tomas Nes, Koordinator Koalicija za zabranu kasetne municije, mobilni: +44 77 11 92 67 30
Isto kao i od dejstva artiljeriske vatre sklanjanjem u sklonista. WCMD je oznaka za inercialni sistem navodjenje namenjen za ugradnju na postojece bombe. Amerika planira da nabavi 40 000 ovih sistema koji omogucavaju avionima da kasetne bombe odbacuju precizno sa velikih visina od preko 12 000 metara van dometa vecine protivnickih PVO sistema.
WCMD
Spisak starih kasetnih bombi i njihovih novih oznaka posle dodavanja ovog sistem.
sa WCMD******bez WCMD**subprojektili koje nosi
CBU-103/B**** CBU-87/B***202x BLU-97/B u SUU-65/B
CBU-103A/B*** CBU-87A/B**202x BLU-97/B u SUU-65/B
CBU-103B/B*** CBU-87B/B**202x BLU-97A/B 2 u SUU-65/B
CBU-104/B**** CBU-89/B***72x BLU-91/B + 22x BLU-92/B u SUU-64/B
CBU-104A/B*** CBU-89A/B**72x BLU-91/B + 22x BLU-92/B u SUU-64/
CBU-105/B**** CBU-97/B***10x BLU-108/B in SUU-66/B
CBU-105A/B*** CBU-97A/B**10x BLU-108A/B 4 u SUU-66/B
CBU-105B/B*** CBU-97B/***10x BLU-108B/B 4 u SUU-66/B
CBU-105C/B*** CBU-97C/***10x BLU-108C/B 4 u SUU-66/B
CBU-107/B****************3750 strelica u SUU-66/B
Ukupno su 147 korisnika na forumu :: 20 Registrovanih, 6 Sakriven i 121 Gosta [ Administrator ] [ Urednik ] Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 267 - dana 29 Jan 2010 20:04 Korisnici trenutno na forumu: 10x10, boyce, d1slavisa, Danko SVIK VRS, Dejan84, DJORDJE-NO-1, igla, Khaless, konjokradica, Lieutenant, Loznicanin91, mean_machine, MIg, Miha79, plavi_vojnik, RJ, S-lash, TOP GUN, vathra, yufighter
Stranica generisana za 0.122 sec [0.128008 sec (user time) + 0 sec (system time)] Skripta zauzela u memoriji: 2.152.472 bajta
Svaki korisnik ovog sajta je odgovoran za sadržaj svoje poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za sadržaj tih poruka.
Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela na ovaj sajt, saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela, i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja, bez saglasnosti uprave sajta.
Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta, i uz obavezno navođenje adrese MyCity sajta. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika MyCity sajta.
MyCity pokrenuo, administrira i razvija Predrag Damnjanović, a o uređenju sajta se brine MyCity Tim.
Ukoliko želite da nas kontaktirate kliknite ovde.
SuperModerator 
Administrator 
