Luftvafe u Drugom svetskom ratu-njena uloga u blickrigu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Posto smo obradili sve moguce WWII tenkove(sve teme poceo Leonard ),treba nesto reci i o avijaciji,spominjali smo Nemce poprilicno,tako da bi trebalo pored tenkova reci i koju rec o Luftvafe,njenoj ulozi u Blickrigu kao i kasnijoj odbrani Nemacke.

Necu sad nesto mnogo da davim sa uvodom,samo cu pomenuti ulogu Luftvafe u blickrigu i njen zadatak,Bitka za britaniju,odbrana Nemacke od saveznickog bombardovanja...(malo cu da davim)...

Blickrig (nem. Blitzkrieg, u prevodu „munjeviti rat“) je popularan naziv za operativnu vojnu doktrinu koja predviđa upotrebu mobilnih snaga koje napadaju koristeći brzinu i iznenađenje kako bi onemogućile neprijatelja da blagovremeno uspostavi koherentnu odbranu. Vojne doktrine bazirane na teoriji blickriga razvijene su posle Prvog svetskog rata kao metod za izbegavanje pozicionih rovovskih borbi u budućim sukobima.

Blickrig je po prvi put u velikom obimu primenjen od strane nemačkog Vermahta tokom Drugog svetskog rata. Ratne operacije na samom početku rata, kao što su napad na Poljsku, napad na Francusku i Operacija Barbarosa.
Jedan od najvažnijih i najsnažnijih činioca predstavljalo je Vermahtovo ratno vazduhoplovstvo ili Luftvafe. Još 30-ih godina Luftvafe je dobila nekoliko za ono vreme najboljijih i najinventivnijih vazduhoplova tipa ŠtukaJunkers Ju 87, Bf 109 Meseršmit i Ju-88. Među njima daleko najpopularnija je bila Junkers Ju 87 i upravo je ona najzaslužnija za mnoge uspehe Vermahta na frontovima. Sam koncept sadejstva avijacije i kopnenih trupa u Španskom građanskom ratu pokazao je da je klasično bombardovanje teškim bombarderima potpuno neefikasno ako nema velike koncentracije protivnika i veoma neprecizno. Međutim nemački inženjeri su ravili avion koji je u početku trebao biti lovac ali koji se vremenom pokazao da koliko je loš lovac toliko je odličan avion za obrušavanje. Junkers Ju 87 se često obrušavao pod uglom od 90 stepeni i samim tim postizao vrhunsku preciznost. Bezbroj mostova, vozova, tenkova i objekata uništenih na svim frontovima se pripisuju Štukama. Hitler je bio toliko oduševljen da je lično naredio ugradnju na svim aparatima posebne sirene za obrušavanje nazvanom „Trube Jerihona”. Ta sirena je izazivala paniku kod protivnka svojim zaglušujućim zavijanjem i naročito se pokazala kao efikasno sredstvo prilikom invazije na Poljsku i Francusku. Međutim prilikom invazije na Sovjetski savez mnogim Štukama su skinute sirene jer je protivnička avijacija veoma lako uništavala Štuke(zbog sirene brzina se smanjivala i do 2 puta). Naravno da bi Blickrig bio uspešan bila je potrebna i odgovarajuća podrška lovačke avijacije. Tu je glavni primat imao čuveni Meseršmit Bf 109 koji je bio jedan od najboljih lovaca svog vremena.

Bitka za Britaniju:

Bitka za Britaniju je jedno od najvećih bojišta u ranoj fazi Drugog svetskog rata. Ovo je ime kojim se obično naziva pokušaj nemačkog Luftvafea da stekne vazdušnu premoć nad britanskim RAF-om, pre planirane pomorske i vazdušne invazije na Britaniju (operacija Morski lav). Ni Hitler, niti nemački Vermaht nisu verovali da je moguće izvršiti uspešan amfibijski napad na britanska ostrva dok britanska avijacija ne bude neutralisana. Sekundarni ciljevi su bili uništavanje proizvodnje aviona, i zemljišne infrastrukture, kao i terorisanje britanskog naroda, sa namerom da se on zaplaši i navede da zatraži primirje, ili se preda.

Ova operacija je predstavljala Hitlerov poraz. Britanci su pokazali velike napore, snalažljivost, hrabrost i odlučnost da se ne predaju. Činjenice govore da su Nemci napali Britaniju sa 2.600 aviona Luftvafea (Luftwaffe), 1.200 bombardera, 280 obrusavajucih, 760 jednomotornih lovaca, 220 dvomotornih lovaca, 140 izviđačkih aviona, zajedno sa Petom vazdušnom flotom u Norveškoj koja je brojala 190 aviona. Nasuprot njih stajao je RAF (Royal Aircraft Force – Kraljevske vazduhoplovne snage), koji je raspolagao sa 1.171 avionom, što lovcima, što bombarderima.

Prevlast u vazduhu nad svojom teritorijom RAF duguje izuzetnom zalaganju ljudstva, kvalitetnom i umešnom upotrebom lovačke avijacije, kao i primenom radarske tehnike u protivvazdušnoj odbrani. Uz sve to, može se zaključiti da su Britanci dobili ovu bitku zbog inteligentnih rešenja članova Saveta za ratno vazduhoplovstvo, koji su pobili teoriju „bombarderi će se uvek probiti“. Uverili su se da postoji odbrana od bombardera, pa su se usredsredili na gradnju jeftinijih i fleksibilnijih lovaca za čiju je proizvodnju bilo potrebno mnogo manje vremena. Iako se ne može sa sigurnošću reći da je bitka za Britaniju bila prekretnica Drugog svetskog rata, činjenica je da je imala političku i vojnu težinu, jer je kasnije uveliko doprinela ukupnoj savezničkoj pobedi na Atlantiku i u zapadnoj Evropi.

Odbrana Nemacke od saveznickog bombardovanja:

Posle zaustavljanja blickriga i stabilizacije istocnog fronta i propale sanse da se pokori Britanija,Nemacka Luftvafe je pocela polako da gubi premoc u vazduhu.
1943 pocinju bombardovanja nemackih gradova od strane velikih formacija saveznickih bombardera.
Jedan broj jedinica Luftvafe je vraceno sa frontova kako bi stitili gradove od velikih formacija bombardera B-17,Lancastera....
U prvo vreme je Luftvafe nanosila poprilicne gubitke saveznickim bombarderima ali je opet izgubila premoc 1944 pojavom P-47 i zatim P-51 koji su pratili i stitili saveznicke bombardere.
Posle Dana-D i iskrcavanja u Normandiju saveznici skoro potpuno preuzimaju premoc u vazduhu i tako je ostalo sve do kraja rata i sloma Nemacke.
Luftvafe je pokusala da ponove stekne nekakvu prednost uvodjenjem mlaznog lovca(ME-262) ali je on dosao kasno i nije imao zapazene uspehe,jer je Nemacka vec bila pred slomom.

Glavni avoioni Luftvafe:

Lovci:

ME-109(glavni lovac,najbrojniji)



FW-190(verovatno najbolji nemacki lovacki avion)



ME-110(teski lovac,prvobitno zamisljen da leti sa bombarderima i stiti ih,ali se ubrzo videlo da nemoze da se nosi sa saveznickim avionima)



ME-262-prvi mlazni lovac,pojavio se pred sam kraj rata i u malom broju.



Bombarderi:

JU-88



HE-111



JU-87-Stuka


Ovde ima dosta toga sto bi se moglo reci......dali je Luftvafe mogla da izdrzi rat na toliko frontova,dali je mogla da dobije bitku za Britaniju,dali je trebalo praviti ME-109 ili je bolje bilo praviti FW-190,dali je mogla da odbrani Nemacku od bombardovanja.........

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U više izvora je pominjano i veoma je bitno za dalji tok rata, a to je pogrešna procena Geringa u napadu na Englesku. Naime, prvobitni plan je bio da se uništi RAF što bi otvorilo vrata invaziji svom snagom, jer istočni front nije ni postojao zbog pakta o nenapadanju sa Staljinom. Stalnim bombardovanjem aerodroma, instalacija i borbama sa Luftwafe, RAF se praktično našao na kolenima i uz još 7-10 dana upornosti, bi bio verovatno slomljen, a zatim i brzo potučen. Nestrpljiv zbog obećanog roka"vođi", Gering je prešao na bombardovanje gradova čime je RAF-u skinuta omča sa vrata te je mogao da se posveti "samo" vazdušnim borbama u kojima je se bazirao prevashodno na obaranje bombardera kojih je sada bilo u većem broju te su i "žetve" bile obilnije i demorališuće po Luftwafe.
Još jednom se postavlja pitanje, šta bi se desilo da je Hitler sa vrhuškom i maršalima slušao generale...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U bitci za Britaniju se pokazalo da Nemci imaju neke nedostatke u svojoj avijaciji.
1.Njihovi bombarderi su bili dvomotorni i nisu mogli nositi mnogo bombi.
(nisu mogli praviti toliku stetu kao kasniji teski saveznicki bombarderi)

2.Stuke koje su obrusavajuci avioni i mogle su vrlo precizno da pogode neki cilj,nisu mogle nista bez dobre lovacke zastite.

3.Mozda najveci problem je nedovoljan dolet BF-109,on je mogao kratko ostati u borbi,i onda bi morao da bezi nazad jer mu je ponestajalo goriva.

4.BF-110,zamisljen kao teski lovac koji bi bio uz bombarder nije mogao da se nosi sa Harikenom,te su BF-109 morali da se bore i protiv Spitfaera i da cuvaju bombardere od napada.

I pored svega toga su oni upeli da pokore skoro celu evropu,ali su se ovi nedostaci osetili kad su naleteli na Britance.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aramis, mislim da je ovo jedan od mitova iz II svetskog rata, slično kao i uloga Malte.

Sama postavka nemačkog napada, da uništi RAF napadima na njih je teško održiva - nemci su imali veće gubitke od engleza u avionima, a drastično veće u pilotima, što je daleko teže nadoknadivo.
Osim svoje industrije i pilota, englezi su mogli da računaju na pilote koji su prebegli iz okupirane Evrope, iz Komonvelta i SAD, a mogli su i da kupuju i avione u SAD. Uzevši sve u obzir, Nemci su se borili protiv neprijatelja koji je stalno jačao, a oni slabili.

Nemci su maksimalno mogli da postignu vazdušnu premoć na određeni period vremena, što im je opet bilo nedovoljno jer nisu spremili invaziju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@vathra
Nemci su imali ogromnu prednost na početku i gubici su bili li-la dok nisu krenuli na gradove. Da su bombardovali aerodrome zbog uništenja tehničke baze(mnogo su bitni hangari, alati za opravku i krpljenje, cisterne, rezervni delovi a o tehničkom kadru koji avione "izvlači iz mrtvih" da ne pričam), radarske stanice na obali i fabrike za proizvodnju aviona, RAF ne bi dugo izdržao. Bez obzira na nedostatke nemačkih aviona njihova masovnost bi presudila.
Piloti koji su stigli iz okupirane Evrope su i onako odmah uključeni u RAF i dosta su pomogli ali oni nisu odlučujuća snaga, a ameri još uvek nisu prešli na ratnu proizvodnju. Za Spitove su topili sve što su mogli da nađu po britanskim kućama od aluminijuma.A što se stalnog jačanja tiče, ono je počelo tek kada su ih Nemci ostavili na miru. Koliko je bilo kritično, pokazuje i odluka Čerčila da žrtvuje Konventri da bi sačuvao u tajnosti englesko posedovanje Enigme koja im je pomogla da pravilno upućuju lovačku aviaciju na nemačke formacije možda i više nego radari.
Da su završili plan do kraja London bi posle toga prošao kao i Varšava i onda bi nepokolebivost britanaca bila veliko znak pitanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jos jedna stvar koja je znacajna a to je taktika upotrebe nemackih lovaca(BF-109).

Mesersmiti su leteli zasebno,odnosno isli su u takozvani "slobodni lov" i nisu bili toliko vezani za bombardere,te su oni napadali britanske lovce i unistavali ih,posebno su ih napadali u trenutcima kad su ovi kretali nazad da popune gorivo i municiju,te su Britanci morali da organizuju dodatne lovce koji bi tada poletali i stitili ove sto su bez goriva i municije.

Ta taktika slobodnog lova i koncentrisanja na borbu sa britanskim lovcima a ne na vezivanje za bombardere je donoslila rezultate.

Nemacki piloti su imali gubitke,bili su pod velikim naporom,ali su Britanci bili u jos vecem problemu jer su im ginuli piloti a lovacka komanda je bila pred slomom.

Ali tu je nastupio Gering,koji je zbog grcevite borbe britanskih pilota u nameri da zaustave luftvafe naredio da se odustane od taktike slobodnog lova i da se BF-109 veze za bombardere.

Posto su BF-109 imali mali dolet on nisu mogli dugo pratiti bombardere,te su posle prvih okrsaja morali da se vrate u bazu.

Kasnije je Gering sve uprskao prebacivanjem napada sa lovacke komande na London i ostale gradove,a to je dalo priliku lovackoj komandi da se oporavi jer je stvarno bila u teskom stanju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@aramis
Čini mi se da termin "RAF ne bi dugo izdržao" može prilično široko da se tumači. Verovatno da bi nemci imali ograničenu kontrolu neba nad južnom engleskom, ali...
- englezi su povećavali proizvodnju aviona
- imali su sve više i više pilota
- iz amerike su dobijali sve više aviona
- baze RAF na severu su bile (uglavnom) bezbedne, što je omogućavalo nesmetanu obuku i sigurnu bazu

Dobar je primer odnos gubitaka pilota i posada aviona:
Englezi 544, nemci 2.500.
A ovo se teže nadoknađuje od aviona.

Tako da se nemačka nadmoć brzo topila. I što je još bitnije, nisu ni znali šta bi sa njom radili.

Da su nemci bili efikasniji u bombardovanju, da li bi pokolebalo engleze?
Ne verujem, englezi su se spremili za udar, istrpeli ga i onda vratili 10-struko, kao što i jesu. Isto kao što su nemci istrpeli još goru situaciju par godina kasnije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sa svime se slazem, samo da dodam...

bitan hendikep za nemce je bilo sto, ako je neki pilot izgubljen, tj. oboren, velike su sanse da padne na britansko tle i postane zarobljenik. britanki piloti ako prezive, vrate se u jedinicu i opet u borbu.

problem koji su nemci imali je velika nadmoc britanske flote. ne bi oni bez debele prednosti u vazduhu ni mogli da stignu do obala britanije. isti problem je imao napoleon. jaka flota je najpametnije sto su englezi ikad napravili. zahvaljujuci njoj, postali su vodeca imperijalna sila i sacuvali svoju t teritoriju. dakle, ulazili su i izlazili iz ratova kako su hteli.

slom luftwaffea nije uzrokovan nedostatkom aviona, vec goriva. da nisu slusali hitlera i uveli me-262 1-2 godine ranije, sta je moglo da se uradi, ishod saveznickog bombardovanja i vazdusna premoc bi bili pod znakom pitanja. hitler je insistirao da me-262 bude bombarder...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@vathra
Englezi su odahnuli kad su Nemci krenuli na gradove umesto da su i dalje napadali aerodrome.
Neprestano su leteli. Piloti su bili premoreni. Da su Nemci nastavili otpor bi bio slomljen.
To govore sami Engleski izvori.

@sebab
Nisu Englezi uvek dominirali. Dobrom taktikom su se spasili od Spanaca, a cinimise da su ih Holandjani isprasili jednom prilikom ili u vise. Ne poznajem detaljno istoriju ratovanja na moru pa cu se tu zadrzati...

--------------------

TOP GUN ::Posto su BF-109 imali mali dolet on nisu mogli dugo pratiti bombardere,te su posle prvih okrsaja morali da se vrate u bazu.
Po nekoj proceni imali su goricva za oko 15min pre nego sto bi se upalila signalizacija da se moraju vratiti u Francusku.

--------------------

vathra ::Dobar je primer odnos gubitaka pilota i posada aviona:
Englezi 544, nemci 2.500.
A ovo se teže nadoknađuje od aviona.
To su piloti i posade u bombarderima. Pa Englezi i Amerikanci su izgubili preko 100 hiljada vojnika u bombarderima iznad Nemacke.

RAF; Pilots and Aircrew Killed (Fighter Command): 544.
Aircraft Losses:
Fighters: 1,023
Bombers: 376
Maritime: 148 aircraft (Coastal Command)
Total: 1,547 aircraft destroyed.

Luftwaffe; Pilots and Aircrew Killed: 2,500.
Aircraft Losses:
Fighters: 873
Bombers:1,014
Total: 1,887 aircraft destroyed

Da su Nemci imali veci dolet na Me 109 imali bi jos manje gubitke. A bitka za Britaniju bi bila brzo okoncana.
Uspostavili bi novu vladu i onda bi celokupna Engleska, Ceska i Francuska industrija radla za treci rajh.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

leonard ::@vathra
Englezi su odahnuli kad su Nemci krenuli na gradove umesto da su i dalje napadali aerodrome.
Neprestano su leteli. Piloti su bili premoreni. Da su Nemci nastavili otpor bi bio slomljen.
To govore sami Engleski izvori.
Kako sam i napisao, mit, napravljen da bi pokazao da su oni dosta patili u ratu, i da bi lakše opravdali svoje potonje zločine.

Nekoliko godina kasnije, saveznici imaju sve što bi nemci poželeli u Bici za Britaniju - uspevaju da sruše kompletne fabrike i gradove, i ne postižu puno više psihološki i politički.