|
ATV-а има заиста много врста, моторима различитих снага и запремина са диференцијалом, без, крутом задњом осовином, или са хомокинетичким зглобовима, различитим врстама мењача, погоном на задње или на све точкове, разних габарита и намена. Да се не зезамо: није сваки од њих за фарбање у маслинасто-зелено. Тај ATV мора да буде магаре у правом смислу, мора да је поуздан и ради са најгори могућим горивима и оптерећен преко мере, а то тек тако не могу сви. Ево, мени само неколико великих имена падају на памет, они чији би производи могли да "служе војску": "Бомбардиер", "Поларис", "Арктик кет", Јапанци - "Хонда, "Кавасаки", Сузуки", па можда још понеко. Има један проблем да свима њима: погледајте ценовнике. Коштају као Светог Петра кајгана. Скидање "фенси" пласичних оплата и постављање нечега робуснијег и утилитарнијег и још понека модификација да би се изашло у сусрет војним корисницима никако не скида цену (не мислим овде на оружане системе, за везу или осматрање и нешто слично). ОК ако треба за неке потребе, да довлачи муницију, извлачи рањене, вуче онај фамозни БсТ или неки не претешки минобацач, али мислим да је употреба АТV-ова уско ограничена.
Ја сам бих за ту работу користио "баги" направљен на бази домаћих компоненти кога би лако било конструисати да одговори задатим потребама. Мотор од "Југића" 45-це, са карбуратором, (има ланац уа развод вентила, гута свакакво гориво, зна га сваки механичар и не само они) мењач такође и остале домаће компоненете накалемљене на једноставну и чврсту шасију (то није неки "хај-тек", можемо то да одрадимо овде) и ето одлична брза и агилна платформа за неко оружје, извиђачки систем, возило да понешто повуче или понесе, а опет јефитније од ATV-a. Те "багије" су већ користили Американци, али чим се користе и даље, значи да нису лоша идеја.
Знате ону фразу: "Шта би било кад би било..."? Постојала је озбиљна прилика да крајем '80-их ЈНА дообије домаћи ендуро мотоцикл направљен по војним захтевима. Не знам сећа ли се ко оних пар трка Светског првенства у мотоциклизму одржаних на писти Гробник близу Ријеке. У то време је потписан уговор у сарадњи (тада) нашег "Томоса" и (тада) велике италијанске "Кађиве". Почео је увоз без дажбина одређене количине "Кађивиних" ендуро модела 350 Т4 и 500 Т4. У то време је "Кађива" понудила заинтересованим армијама модел кога су назвали "Кађива Милитари", који је био ништа друго до у детаљима измењен модел 350 Т4. Међутим, срадња између "Томоса" и "Кађиве" није кренула како треба, а посао је пропао. Недуго затим су почеле '90-те и сав онај хаос, а онда нико није ни мислио на нешто као војни мотоцикл. Оно јест'- чуо са да их има пар комада у центру за обуку возача у Краљеву.
Ево овде има десетак фотки великог формата те "Кађиве" која служи у француској армији. Оригинално је једнобојна зелена, али видим да су је "камуфлирали". http://www.primeportal.net/misc/gert_burkert-opitz/cagiva_350t4/
Онај руски мотоцикл са "Конкурсом" у приколици је призвео Ирбитски Мото Завод, а на цивилном тржишту је познатији под брендом "Урал". Ко не зна (ако таквих има), особеност ових приколичара је изведен погон и на точак приколице.
Сајт им је на адреси - http://imz-ural.com
|
.
