Malo smo se raširili i razvodnjili...
U sukobu kakav je bio američko nadiranje u Irak (glavnim putevima, često sa isprepletanim linijama dejstva i pomešanom pozadinom i prvim linijama), lake i pokretne snage mogu da zadaju udar tamo gde je protivnik slab.
Primera radi, iako su amerikanci stigli do Bagdada, pozadina je bila neobezbeđena. Udarom po linijama snabdevanja (oklopna vozila traže mnogo goriva), bi se mogla pogoršati situacija na prvim linijama i bez direktnog napada na njih.
U Iranu je još teža situacija - dosta brda i malo puteva, lako se može preseći snabdevanje jedinice koja je predaleko otišla.
Постоји један мотоцикл који ми је "највојничкији" од свих, иако у својој каријери није видео рата колико нпр. немачки BMW R-71, "Zündapp" KS 750 или "Harley Davidson" WLA/WLC, као ови са Трпеове фотке изнад. Тај мотоцикл је своју каријеру завршио под марком "Harley Davidson" МТ, иако се ни по чему могло рећи да је из те куће. Мотоцикл има веома занимљиво "породично стабло".
"Harley Davidson" MT-350
Основа МТ-а је модел XN "Tornado", благопочивше миланске фабричице SWM (Speedy Working Motors) која је током свог кратког постојања, од 1972. до 1984. године, производила већином мотоцикле намењене "крос" ("regolaritá") и "трајел" такмичењима који су остваривали солидан успех у Италији и Европи. 1978. године фабрика добија на коришћење поуздани четворотактни ваздухом хлађен једноцилиндраш аустријског "Rotax"-a и почетком '80-их појављује се поменути XN модел (пар фотографија – http://www.swm-moto.org/modelli/enduro//img/xn350.jpg и http://www.swm-moto.org/modelli/enduro//img/xn350_fd.jpg ). Године 1984. италијанска фабрика банкротира, а сва права за производњу тог модела купује млада (основана 1980. године) енглеска компанија "Armstrong - CCM Motorcycles" из града Болтона у Ланкаширу. Добро, није то баш једноставна прича: није "Armstrong" настао тако што су неки решили да уложе новац и ето компаније: има ту и неки баја Ален Клоуз и компанија CCM за производњу теренских мотоцикала коју је основао '71., пошто је напустио спортску екипу чувенe фабрике BSA. Па има у целој тој причи и неки галиматијас у коме се помињу "Can-Am", "Bombardier" и "Rotax", па онда повратак CCM-а у руке Клоуза после "Armstrong"-ове продаје права за производњу МТ-а "Harley Davidson"-у '87. године, али да не запетљавам причу јер ни мени ти односи нису најјаснији нити су толико битни за причу о МТ-у.
Из модела XN Италијани развијају војну верзију за чију су производњу купио "Armstrong", наводно, за потребе армије Уједињеног краљевства за рат на Фокландима, али ми тајмлајн није нимало уверљив. Рат на Фокландима био је у пролеће '82. а прве испоруке по уговору са британским Министарством одбране No.FVE23B1680, сада већ "Armstrong" MT-500 , почеле су 1984. године. Од укупне количине произведених од око 2500 мотоцикала, већина је припала армији Уједињеног краљевства, Канада је за пограничене јединице купила између 80 и 90 примерака "Armstrong"-а, тамо "прекрштених" у М-50, који су се разликовали од оних за Британце по постојању електростартера, а били су у служби до почетка '90-их. Ограничена количина мотоцикала отишла је и у Јордан. Постоји и неутврђен, али у сваком случају мали број МТ-500 у Британији са електростартером, за које се претпоставља да су покушај "Armstrong"-а да направи мотоцикл за потребе полиције, али обзиром да они користе теже мотоцикле и ово је претпоставка "на дугом штапу". Године 1987. онај раније поменути "Can-Am" престаје производњу својих модела у "Armstrong"-у и отприлике у исто време права на производњу продаје "Harley Davidson"-у. Кој' ће андрак њима војни мотоцикли, које нису производили деценијама? Одговор лежи у мотору. "Rotax"-ове моторе "Harley Davidson" je користио у својим моделима за "dirt track" трке, нешто налик „спидвеју“. Нису хтели да стоји чињеница да користе туђе моторе за своје такмичарске мотоцикле па су купили права за производњу, а и између компаније и и војних структура постојали су контакти од раних '80-их, када је војна наруџбина спасила фабрику од банкрота. Уз то, некако је и NАТО-у устребао мотоцикл, а Американци баш и не воле да возе туђе и – voila: "Armstrong" MT-500 постаде "Harley Davidson" MT-500.
Armstrong MT-500
Ево основних техничких података за МТ-500
мотор - једноцилиндрични, четворотактни са два издувна канала, брегастом у глави мотора са четири вентила, балансним вратилом, декомпресором и кик-стартером
радна запремина - 485 цм3
пречник и ход клипа - 89 х 77,4 мм
максимална снага - 32 Bhp (Brake horse power, снага мотора измерена на коленастом вратилу изражена у коњским снагама) при 6200 о/мин
максимални обртни моменат - 38 Nm при 5500 о/мин
систем за паљење – тиристорско електронско паљење, независно од акумулатора и алтернатора (AC-CDI)
подмазивање - суви картер са резервоаром за уље у раму мотоцикла са интегрисаним филтером, уље под притиском подмазује мотор и мењачку кутију
филтер за гориво – груби, који се пере и заменљиви фини филтер
филтер за ваздух - елемент од филтрирајућег папира.
систем за напајање горивом - карбуратор "AMAL" са пречником дифузора 30 мм
мењачка кутија – пет брзина са стално упареним зупчаницима
спојница – вишеламелна у уљу
финални пренос – 520 (5/8" x 1/4") "O-ring" ланац, ланчаници 17 зуба напред, 47 зуба назад
сува маса – 161 кг, распоред масе: 42% напред, 58 % назад
ширина (управљач) – 83,5 цм
дужина – 214 цм
база – 144,5 цм
клиренс – 22 цм
гориво – нискооктански оловни или безоловни бензин
запремина резервоара – 13 л.
запремина уља у мотору – 3,2 л.
акумулатор – 12V, 5Аh
алтернатор – 190 W, трополни
предње светло – дуго/кратко 45/40 W, позиционо 5W
задње светло – 5W, стоп 10W (активира се обема кочницама)
показивачи правца – напред и назад 21W
светлосни индикатори на инструмент табли
рам – челични, варени у коме је интегрисан резервоар за уље, глава предње виљушке са конусним лежајевима и игличастим лежајевима задње виљушке, који су код каснијих верзија добиле могућност подмазивања, склопивим ногоступима, централним и бочним ослонцем мотоцикла
подрам – челични цевасти, варен и завртњима везан за рам
задња виљушка – варена из челичних кутијастих профила, са затвореним игличастим лежајем
заштита мотора – пресовани челични профил
седиште – за једну особу
предња виљушка – класична "Marzocchi"
задњи амортизери - 2х "Öhlins"
точкови – "Akront" од магнезијумске легуре са жбицама, напред 21", назад 18", стандардно опремани "Metzler" ендуро пнеуматицима
кочнице – затворени добоши пречника 140 мм напред и назад
сви делови бочне оплате, блатобрани, маска фара и кутија ваздушног филтера су од еластичне пластике
максимална брзина - ~150 км/ч
минимална константа брзина – ~ 625 м/ч
убрзање од 0 до 100 км/ч – ~ 10 с.
кочење 50-0 км/ч – 13,1 м
најмањи пречник заокрета – 4,25 м
водени газ - 50 цм
потрошња – 3,8 - 4,7 л/100 км
аутомомија – ~ 240 км
МТ-500: "Rotax"-oв мотор и ознака "Armstrong" бочном пластичном панелу
МТ-500 није био идеалан мотоцикл и већ током осамдесетих је по питању циклистике и мотора заостајао за "мотоциклистичким мејнстримом" у то време. Па чак и ако упоредите са гро савремених мотоцикала, приметићете да су и ланац и ланчаник са "погрешне" (десне) стране. Оно што му се није могло замерити јесте робусност и једноставност. Постоји легенда која каже да су их на маневрима избацивали кроз врата авиона, као кладе, али ми то личи као још један прилог за зборник војних митова. Направљен је да ради и са најлошијим бензином, мотор се подмазивао искључиво јефтиним минералним уљима (сипање неког квалитетнијег, синтетичког, доводило је до проклизавања ламеле), електрични систем се веома прост и све поправке су могуће у теренским условима. Мала литарска снага мотора (много фина ствар, вероватно најбољи део мотоцикла; такав, али са алнасером, виђен је на MZ 500 R са почетка '90-их) и издувни систем веома велике запремине показали су у пракси две ствари: веома тих рад (обзиром на војну намену – то је велики плус) и, уз мало пажње и обзира, велики ресурс мотора. Постојање балансног вратила у мотору никако није негативно утицало на миран рад мотора – напротив.
Један од често помињаних минуса МТ-500 јесте "шунтави" карбуратор, енглески "AMAL". Ко не зна, то је фирма чији се процват и пад поклопио са процватом и падом некада велике енглеске мото-индустрије. Другим речима, добри су то карбуратори када седнете на неки класичан енглески мотоцикл типа BSA и викендом се одвезете на скуп љубитеља мотоцикала "олдтајмера", али за дуготрајну употребу у најтежим условима и са мало сервисирања, да кажемо - нису идеални. Тешко се подесе како ваља, мотор са њима даје скромну снагу, лако "пресиса", хоће да "заштуца" када се мењају брзине на нижим обртајима, а ни потрошња није мала. Поред свих других произвођача карбуратора, Енглези одабраше к'о прстом у .... .
ОК, сваки старији мотоцикл са карбуратором има неки свој ритуал стартовања, али како је мотор веће запремине и има само кик-стартер, његово стартовање када је хладан баш и није само "пали и вози". Неко генерално правило је да се хладан МТ- 500 стартује следећом процедуром: отвори се славиница за гориво, повуче "саух" до краја, притисне полуга декомпресора и онда следи један притисак на кик-стартер (или курблу, како вам драго) који је са леве стране. Онда се отпусти полуга декомпресора, ручица за гас завије на око једну осмину свог пуног хода и са вером да ће да упали из прве, наскочи на курблу. Ако мотор не почне да испушта испрва лењи "пуф-пуф-пуф...", онда се "саух" враћа на пола, мало заврне гас и са још већом вером да ће да упали, поново наскочи на курблу. Ако ни тад не упали, можете бити сигурни да је онај "шунтави" карбуратор "пресис'о". Онда следи процедура пражњења карбуратора тако што притиснете декомпресор, па курблате неколико пута. После тога следи понављање вишеописане процедуре стартовања. Када то учините сувише много пута, дођете у искушења да, као што је добар део власника МТ-500 већ и урадио, купите јапански "Mikuni" карбуратор, мало експериментишете са дизнама и поштедите себе нервирања и безуспешног скакања на курблу. Ако је за неку утеху, када је мотор врућ, и са "AMAL"-ом лако пали (али хође да се угаси на леру....)
"Armstrong" MT-500 на тенковском полигону негде у Енглеској
"Раздуживање" модела МТ-500 из армије почело је још '89. године, а већина их је замењена између '94. и '98. године. Велики део тих мотоцикала завршио је код цивила и убрзо је та мала заједница власника МТ-ова (имају и свој форум - http://www.whisp.co.uk/MTRC/) почела да модификује своје мотоцикле, тако да су се, осим поменутог "Mikuni" карбуратора, појавиле и друге модификације и опрема: седиште за двоје, посебни 10-литарски канистери (да се повећа аутономија, штитници за фарове и руке, већи резервоари, нерђајући издувни лонци, обртомер (стандардни модел од инструмената има само километар сат и пола туцета контролних лампица) и ко зна какви све још детаљи.
"Harley Davidson" MT-350 са боксом за пушку и предњим боксовима за пртљаг
Са мотоциклима у војсци у модерно доба постоје два проблема са којима су се сусрели и у "Harley Davidson"-у. Први је принцип "једна армија – једно гориво". Имплемантација дизел мотора код мотоцикала није тако лако решив проблем и тек однедавно је америчка армија решила тај проблем мотоциклом са дизел мотором потпуно савремене конструкције. Други проблем јесте израчивање топлоте. Мотоцикл, коме ваздушно хлађен мотор није ничиме "сакривен" од ИЦ камера, исијава топлоту на све стране. Да би донекле решио тај проблем, "Harley Davidson" унапређује мотоцикл и уграђује такође "Rotax"-ов мотор, али мање запремине – 350 цм3. Nије пуно слабији од модела веће запремине, али зато има елекростартер. Друга начин за смањивање топлотног одраза је, јесу носачи за пластичне боксове који прикривају врели цилиндар мотора. Такође, неретко се виђа мотоцикл са боксом за пушку (за СА-80; пошто су Британци били најбројнији корисници) иза возача, на десном боку мотоцикла. Колико је то ефикасно – не знам, тек ето нови модел: МТ-350. Међутим, то нису једине промене које је претрпео МТ-500: добио је диск кочнице са једноклипним кочним чељустима на оба точка, стари карбуратор замењен савременијим CV типа и исправљени су ситнији недостаци примећени на моделу МТ-500. Од 1993. до 2000. године, по уговору са Министарством одбране No: LV2A/067, за потребе британске армије у земљи, Немачкој, Криту и Персијском заливу, "Harley Davidson" је испоручио око 1700 мотоцикала, а остатак до укупног броја од 3500 произведених мотоцикала МТ-350 продаван је разним безбедносним структурама широм света, цивилним купцима, а пред крај производње и колекционарима.
"Harley Davidson" MT-350 са боксовима за пртљаг
Таблица техничких карактеристика модела МТ-350 је готово иста као модела МТ-500, али поменућу само оно што се разликује
мотор - једноцилиндрични, четворотактни са два издувна канала, брегастом у глави мотора са четири вентила, балансним вратилом, декомпресором, електро и кик-стартером
радна запремина - 348 цм3
пречник и ход клипа – 79,5 x 70,4 мм
максимална снага - 29.5 Bhp при 8000 о/мин
максимални обртни моменат – 27,9 Nm при 6500 о/мин
систем за напајање горивом - карбуратор CV (constant velocity) типа
акумулатор – 12V, 14Аh
кочнице – по један диск пречника 230 мм са једноклипним чељустима напред и назад
додата је заштита за руке на управљачу
"Harley Davidson" MT-350
МТ-350 се, за разлику од МТ-500 лако стартује, било због мотора мање запремине, који је лакше статрује курблом, било због електростартера и на крају – бољег карбуратора. Диск кочнице су свакако биле корак напред поготово при вожњи на отвореном путу. Међутим, због поменутог настојања армија да испоштују принцип "једна армија – једно гориво", и МТ-350 се "раздужује" из армије и долази у руке цивила. Модел МТ-350 не тражи толико оптимизације као МТ-500, а и генерално, пошто су млађи, у бољем су стању. Постоје случајеви да власници 350-ки праве "бастарде" тако што користе главу, цилиндар, клип модела 500, или да се на 500-тке монтирају предњи штапови са све точковима и диск кочницама са 350-тки или постављају њихови носачи боксова коју сакривају мотор, тако да се на први поглед не зна који је модел у питању.
Са ажурном армијом и свом њиховом папирологијом има једна добра ствар. Ако лепо замолите, можете добити читаву "биографију" нечег што сте пазарили од њих. То су и чинили неки од власника МТ-ова и осим уредних техничких књижица добијали податке у којој је јединици мотоцикл био распоређен, где је све ангажован, ко га је возио... Они обојени у сјајну зелену боју су вероватно били за неке формалну службу типа ескорта, они мат зелени су вероватно били "радни коњи", они боје песка су вероватно служили у Персијском заливу, Практично, ваш мотоцикл постаје историјски артефакт.
"Harley Davidson" MT-350 у боји песка.
Је ли неко зна, да ли наша војска продаје оне "неперспективне" зелене "Guzzi"-је? Не би имао ништа против да поседујем такав "историјски артефакт".
Jedna od velikih prednost lake konjice nad klasicnim vojnim borbenim vozilima jeste njena laka vazdusna prenosivost. (Jedan helikopter bi mogao da da ponese umesto 1 Hamera gomilu motora ili ATV). Na slici iznad je prikazano iskrcavanje iz helikoptera tajvanskih specijalnih snaga. Mislim da bi mogli da preradimo nase transportne helikoptere Mi-8 za nosenje i iskrcavanje motora. Jedan Mi-8 bi mogao da ponese jedinicu od jedno 4-6 motora koja bi mogla da koristi protivoklopne rakete poput Korneta ili automatske bacace granata za napad na neprijateljske pozadinske jedinice. Posle dejstva bi se motorizovana jedinica mogla u slucaju potrebe evakuisati helikopterima sa neprijateljske teritorije.
Не сећам се тачно али мислим да је на Дискавери каналу пре неколико година Америчка војска тестирала монти бајк са алтернативним електричним погоном, где су ел. моторори били смештени у предњем и задњем точку и наравно приликом кочења се могла допунити батерија. Наравно да овај ел. монти бајк није имао скоро никакав ИЦ одраз.
Godine 1974 (nadam se da ne grešim), magazin Flight International je objavio reportažu o američkoj cavalry, i tada je bila aktuelna šema 5 AH-1 sa 3 OH-58 u eskadrili, i posebnim dodacima, na primer grupa CH-47 koji dovlače sve i svašta, pa i field fuel station itd. E tu je bila prikazana jedinica koja ima neku izviđačku namenu, i odrađuje je tako što šalje napred UH-1D sa dva bajkera u njima na nečemu što su oni nazvali neki suzuki, i tamo negde napred bi se UH-1D spustio i izbacio bajkere da dalje izviđaju. Usput ceo broj magazina je bio posvećen vertikalnom bojištu i avijacijama kopnenih vojski.
Mislim da je poenta konjice u danasnjem svetu, upravo to sto je bila nekada. A to su laki i brzi udari na neprijatelja u svim pravcima i na svim mestima. To se najbolje pokazalo u toku vijtnamskog rata, kada su ameri posle skoro trideset godina odlucili da oforme 2. konjicku diviziju i neko je ovde opisao kakva je njena formacija bila sto se tice vazduhoplova, preciznje hilihoptera. Ipak se takav princip pokazao kao neumesan za takav sukob, ali izuzetno koristan za mozda neke druge sukobe i namene.
Nego da se ja vratim na pocetak teme, a to su oni irancici na motorima.
Dakle koncept i je mozda malo pogresan sto se tice naoruzanja (u nekim juznoamerickim drzavama ovakve jedinice postoje zadnjih pet, sest godina i izuzetno su usoesne u borbi sa narko kartelima, ali su naoruzani samo puskama). Mislim da bi mali cetvorotockasi bili korisniji sto se tice tezeg naoruzanja, ali oni se mogu okarakterisati kao teska konjica. Ipak ta mala cuda mogu da vuku i BT, a mozda, ako gledamo neki siri spektar dejstava, treba naoruzati jednu bateriju sa B-1 topovima ili sl. (ovo drugo je malko neobicno, ali sto ne probati) Takva baterija moze da sluzi za neposednu podrsku sa zemlje. Ipak, ja kao ljubitelj brzih i tacnih malih akcija, smatram da nasa vojska moze slobodno da se mane siroko formacijskih jedinica i oformi jedan eskadron (bataljon) lake konjice i da ih npr. ubaci kao deo Garde. Naravno, da pored svojih ratnih (borbenih) duznosti imaju i paradnu i reprezentativnu namenu. Ipak u ovoj Srbiji postoji neka tradicija konjice, koja bi mogla da se iskoristi. Narano, znam da je to skup projekat, ali je daleko jeftiniji nego nabavka 200 transportera ili sl. koji su daleko skuplji i za odrzavanje i namenska moc u sukobima niskog inteziteta bi im bila ogranicena.
Da sumiram, ja licno smatram da je pred, nekakvom, novom konjicom lepa buducnost, ali samo uz mnogo truda i napora.
