Bliski istok

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Besotted ::Zasto mislis da neko mora d aim da neku tehnologiju kao da su retardi da ne mogu da naprave nesto svoje?
Uvek se gleda na arape i persijce kao na zaostale mentalno, japance kao odlicne u algebri i matematici a na zapadne i isticne strucnjake kao eksperte dok su svi kineski naucnici plagijatori.
To je banalizovanje stvari i samar tom inventivnom narodu/ima.

u pravu si (previse gledam FOX News, CNN ,BBC )
Persija ? jer ? to je Iran
oko 3000 godina civilizacije
Evropljani su tada gmizali u blatu kao praljudi, a Amerike (osim civilizacije Indijanaca ) nije ni bilo
usput receno ?
jedne od najljepsih zena koje vidjeh u svome zivotu
Iranke ili Persijanke
zamislite kombinaciju Afrikanke , Evropljanke i Arapkinje i plus Azijatkinje ?
a svih njih najbolje probrano , da muskarca izludi i doslovno oslijepi

uf ! kraj OFF -a

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bloody ::
Negde procitah da koristi rakete tipa Naser ? Mozda ja gresim ...

Zar nije Sadam pokušao sovjetskim raketnim čamcima čini mi se tipa Osa a i gliserima nešto da uradi u Persijskom zalivu 1991.?!
Samo što je veoma teško prići koncentraciji američkih ratnih brodova.
Pominjani su i dresirani delfini.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Доста тога о Ирану ...

skyscrapercity.com/forumdisplay.php?s=&forumid=597

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Bloody ::
Negde procitah da koristi rakete tipa Naser ? Mozda ja gresim ...

Zar nije Sadam pokušao sovjetskim raketnim čamcima čini mi se tipa Osa a i gliserima nešto da uradi u Persijskom zalivu 1991.?!
Samo što je veoma teško prići koncentraciji američkih ratnih brodova.
Pominjani su i dresirani delfini.
nije Sadam imao ni priblizno sto imaju Iranci danas

(a pogotovo relativnu zaledjinu i podrsku Rusa i Kineza , zbog para i nafte , kupovine naoruzanja i raznih investicija u tako mnogoljudnoj zemlji od 70 miliona stanovnika , solidno trziste , sada kada im je zapad nametnuo sankcije ) a u arsenalu ? ; nadzvucne protubrodske rakete uz masu superbrzih camaca,
na kraju krajeva ?
Iranci su dobro proucili iskustva intervencija NATO i USA , ukljucujuci i 1991, 1999, 2003...
i zato forsiraju male i ubitacne borbene sisteme koji napadaju velike ciljeve ( poput nosaca aviona i desantnih brodova )
te razvoj balistickih projektila

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:PRVA TAJNA NEOLIBERALIZMA: RAT JE NASTAVAK EKONOMIJE DRUGIM SREDSTVIMA




Teška financijska i gospodarska kriza uvijek dođe u paketu s recesijom – a odgovor na veliku nezaposlenost su javni radovi. A najveći javni radovi su, naravno, ratovi. To znači da je vojska najveći izvođač javnih radova. Posebno američka vojska, razumije se. Još gore: „Američka vojska je najveći – i praktički jedini veći – američki program zapošljavanja“, kaže Robert B. Reich, sada profesor, nekoć Clintonov ministar rada. Ako pogledate brojke, slika se odmah izoštri. Pazite: u vojsci je trenutno 1.400.000 Amerikanaca, 833.000 ih je u rezervi, a oko 1.600.000 ih je zaposleno u poduzećima koja rade za vojsku.

Internetska stranica iCasualties.org, koja prebrojava mrtve na strani okupacijskih sila, ovih dana je izvijestila da je i u Afganistanu pala magična granica od 2.000, da je dakle poginulo već više od 2.000 vojnika – od toga je 1.226 američkih (331 britanskih, a 445 leševa dijele ostali „voljni“). U Iraku je palo još više stranih vojnika, 4.723 – od toga 4.405 američkih. Ali u Afganistanu se rat zahuktava: u lipnju i srpnju je poginulo skoro 200 stranih vojnika.

u Iraku je samo još 50.000 američkih vojnika – svojevremeno je bilo 170.000. To znači da se broj američkih vojnika dramatično smanjio. Ništa loše, još manje dramatično: na drugoj strani se povećao broj privatnih zaštitara koji su zamijenili američke vojnike i koje zapošljavaju podizvođačka poduzeća a la Blackwater, ugovorni partneri Pentagona, kojih je oko 2.700. Ili preciznije: u Iraku je oko 95.000 privatnih zaštitara, a u Afganistanu još više, oko 112.000. Što znači tri stvari: prvo, privatnih zaštitara je u Iraku i Afganistanu više nego američkih vojnika; drugo, kad američki vojnici konačno napuste Irak, broj podizvođačkih poduzeća koja će liferovati privatne zaštitare, nadomjestke američkih vojnika, dramatično će porasti, na 6.000, možda čak 7.000; i treće, rat i okupaciju su posve privatizirali, ali tim perverznim outsourcingom nisu samo stvorili nova, dobro plaćena radna mjesta, već su na radnim mjestima koja su prije zauzimali američki vojnici, zaposlili privatnu vojsku koja obavlja nekadašnji posao vojnika i koja je bolje plaćena od redovne vojske.

Američka vojska je nedavno objavila izvještaj iz istraživanju prema kojem se stopa samoubojstava među američkim vojnicima podigla iznad stope samoubojstava među američkim civilima – i to se dogodilo prvi put nakon Vijetnamskog rata. Samo u lipnju samoubojstvo su izvršila 34 američka vojnika – najviše od početka obaju ratova. Prošle godine samoubojstvo je izvršilo 160 američkih vojnika.

(kompletan tekst na):
http://standard.rs/vesti/37-ekonomija/5232-prva-ta.....vima-.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vule ::Citat:PRVA TAJNA NEOLIBERALIZMA: RAT JE NASTAVAK EKONOMIJE DRUGIM SREDSTVIMA




Teška financijska i gospodarska kriza uvijek dođe u paketu s recesijom – a odgovor na veliku nezaposlenost su javni radovi. A najveći javni radovi su, naravno, ratovi. To znači da je vojska najveći izvođač javnih radova. Posebno američka vojska, razumije se. Još gore: „Američka vojska je najveći – i praktički jedini veći – američki program zapošljavanja“, kaže Robert B. Reich, sada profesor, nekoć Clintonov ministar rada. Ako pogledate brojke, slika se odmah izoštri. Pazite: u vojsci je trenutno 1.400.000 Amerikanaca, 833.000 ih je u rezervi, a oko 1.600.000 ih je zaposleno u poduzećima koja rade za vojsku.

Internetska stranica iCasualties.org, koja prebrojava mrtve na strani okupacijskih sila, ovih dana je izvijestila da je i u Afganistanu pala magična granica od 2.000, da je dakle poginulo već više od 2.000 vojnika – od toga je 1.226 američkih (331 britanskih, a 445 leševa dijele ostali „voljni“). U Iraku je palo još više stranih vojnika, 4.723 – od toga 4.405 američkih. Ali u Afganistanu se rat zahuktava: u lipnju i srpnju je poginulo skoro 200 stranih vojnika.

u Iraku je samo još 50.000 američkih vojnika – svojevremeno je bilo 170.000. To znači da se broj američkih vojnika dramatično smanjio. Ništa loše, još manje dramatično: na drugoj strani se povećao broj privatnih zaštitara koji su zamijenili američke vojnike i koje zapošljavaju podizvođačka poduzeća a la Blackwater, ugovorni partneri Pentagona, kojih je oko 2.700. Ili preciznije: u Iraku je oko 95.000 privatnih zaštitara, a u Afganistanu još više, oko 112.000. Što znači tri stvari: prvo, privatnih zaštitara je u Iraku i Afganistanu više nego američkih vojnika; drugo, kad američki vojnici konačno napuste Irak, broj podizvođačkih poduzeća koja će liferovati privatne zaštitare, nadomjestke američkih vojnika, dramatično će porasti, na 6.000, možda čak 7.000; i treće, rat i okupaciju su posve privatizirali, ali tim perverznim outsourcingom nisu samo stvorili nova, dobro plaćena radna mjesta, već su na radnim mjestima koja su prije zauzimali američki vojnici, zaposlili privatnu vojsku koja obavlja nekadašnji posao vojnika i koja je bolje plaćena od redovne vojske.

Američka vojska je nedavno objavila izvještaj iz istraživanju prema kojem se stopa samoubojstava među američkim vojnicima podigla iznad stope samoubojstava među američkim civilima – i to se dogodilo prvi put nakon Vijetnamskog rata. Samo u lipnju samoubojstvo su izvršila 34 američka vojnika – najviše od početka obaju ratova. Prošle godine samoubojstvo je izvršilo 160 američkih vojnika.

(kompletan tekst na):
http://standard.rs/vesti/37-ekonomija/5232-prva-ta.....vima-.html



Njemu ne škodi!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::
Njemu ne škodi!

Ipak je on stara kuka



I još zna da otpleše sa lepšom polovinom........američka verzija 'Džejms Bonda'
Eh, da je ostao predsednik još koju godinu..... ko zna gde bi im bio KRAJ

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat: Considering the situations in China, Iran, N. Korea, and the Middle East. I think that funding organizations who are seeking democracy may be our best investments. Diffusing these threats through internal changes and uprisings would be much cheaper than going to war with them (granted there are huge risks with destabilizing nuclear powers). My concern with China is that when we confront them (probably over Taiwan) they are going to push Iran & North Korea if not other countries to take on the US at the same time and open a multi-front war. Which considering the size/strength of the Chinese military, we would need all our resources to take them on and if they can spilt up our forces around the globe, they would stand a higher chance of success.

Izgleda da ni iranci nece biti sami protiv amera,cak izgleda da je Iran sitna riba u ovoj prici.Ali bitno je da ce industrija naoruzanja da cveta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vule ::kljift ::
Njemu ne škodi!

Ipak je on stara kuka



I još zna da otpleše sa lepšom polovinom........američka verzija 'Džejms Bonda'
Eh, da je ostao predsednik još koju godinu..... ko zna gde bi im bio KRAJ



Za sve ga je good Lord dao! E da je još koju godinu bio prezidente punio bi turbandžijama Bušer, al sa napalmom
Džordže Džuniore ako sada ovo čitaš popij jednu Fantu i u naše ime. Ono drugo ne smiješ ni da lizneš

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:„FORIN POLISI“: ŠTA JE STVARNI ZNAČAJ ATOMSKE CENTRALE U BUŠERU
Jamie M. FLY; Foreign Policy, SAD

Ceremoniji početka punjenja goriva u reaktor iranskog Bušera prethodilo je niz komentara o posledicama tog čina za nuklearni program Irana i međunarodne napore za presecanje puta te zemlje ka stvaranju nuklearnog oružja.


Bušerska atomska elektrana građena je decenijama i njeno puštanje u eksploataciju bilo je samo pitanje vremena, naročito pošto se administracija Džordža Buša od 2007. godine nije protivila realizaciji ovog projekta nadajući se da će pojavljivanjem reaktora na bazi ruskog goriva u Iranu otpasti potreba za njegovom lokalnom proizvodnjom, na čemu je insistirao Teheran.

Tačno je da Bušer vremenom može postati mesto za proizvodnju plutonijuma, koji Iran može da koristi u pravljenju nuklearnog oružja. Ali Iran će imati i drugi put za sticanje takvog oružja koji se razlikuje od puta uranijumskog obogaćivanja, kojim se sada kreće Teheran. Treba dodati da će, prema sporazumu između Moskve i Teherana, Rusija uzimati nazad isluženo nuklearno gorivo tako što će se ono liferovati na rusku teritoriju. Svi aspekti eksploatacije reaktora, uključujući gorivo, nalaziće se pod kontrolom Međunarodne komisije za atomsku energiju (MAGATE).

Naravno, sve te mere predostrožnosti ne daju stoprocentnu garanciju, ali su blizu tome. Čak i ako Iran odluči da se konfrontira sa Rusima i njih i MAGATE istera iz Bušera, on neće imati tehnologiju za preradu goriva za dobijanje plutonijuma za proizvodnju bombe. Bilo kako bilo, tek međunarodna konfrontacija takve vrste daće Izraelu, ili čak SAD, zeleno svetlo za realizaciju vojnih akcija. Može se pretpostaviti da se na takav rizik Iranci neće osmeliti.

Kritičari navode još jedan argument koji bi mogao izazivati zabrinutost. Prema njihovim rečima, pošto je reaktor pušten u pogon, mnogo je teže realizovati bilo kakvu vojnu intervenciju na taj objekat imajući u vidu da je moguće širenje radijacije kao što se desilo u Černobilju. Pošto u toj atomskoj elektrani, kao što je poznato, prisustvuju i rade Rusi, vojne akcije uopšte nisu moguće. Izrael ni u kom slučaju neće hteti da ubija ruske naučnike i tehničare na objektu, koji je dobio odobrenje nekoliko američkih administracija, koje su predstavljale obe partije. Osim toga, ako se Izrael ili SAD uvere da se Bušer koristi u okviru programa stvaranja nuklearnog oružja, oni će najverovatnije pronaći način za njegovo izbacivanje iz stroja, a da se pri tom radijacija ne proširi na veću teritoriju.

Bez obzira što buka koja se podigla posle puštanja u pogon Bušerske atomske elektrane apsolutno ne odgovara istinskom značaju ovog objekta, iz te činjenice treba izvući niz pouka.

Prvo, to je još jedno podsećanje na neuspeh američke politike prema Iranu, i to politike obe partije. Iranska stosija ne pripoveda samo o neuspehu pokušaja Baraka Obame da uspostavi taj kontakat. Bušova administracija takođe je koristila različite metode prema Iranu, ali ni ona nije uspela da zaustavi njegovo napredovanje u pravcu stvaranja atomskog oružja. Prema tome, ako SAD kao i pre nisu spremne da se pomire sa postojanjem nuklearnog Irana, potrebno je ozbiljno se zamisliti o razradi novih varijanti delovanja ne isključujući pri tom ni vojnu varijantu. Nedavni članak Džefrija Goldberga u časopisu „The Atlantic“ iznedrio je novu eksploziju interesovanja za ovo pitanje, pa treba pogledati debatu koju je članak izazvao na veb-sajtu tog izdanja.

DVE POUKE Drugo, puštanje u pogon Bušera mnogo govori i o tome kako Rusija poima iransku opasnost. Rusija često zaključuje široko reklamirane ugovore sa režimima zemalja otpadnika, a potom godinama odugovlači njihovu realizaciju. Indikativan primer je sporazum o prodaji Teheranu zenitno-raketnih kompleksa S-300. Isto tako je Moskva postupila i sa Bušerom, ali je potom očigledno osetila da je preterala. Poslednjih meseci odnosi između Irana i Rusije bili su neprijateljski jer je Moskva podržala rezoluciju Saveta bezbednosti UN. Zato je ona izgleda odlučila da izgladi svoju krivicu i signalizirala Iranu da ga nisu odbacili ako su glasali za oštrije sankcije.

Administracija Džordža Buša pokušavala je da se direktno suprostavi planovima izgradnje Bušera, ali je vremenom popustila i pristala na izgradnju atomske elektrane. Nije isključeno da je administracija Baraka Obame molila Ruse da odlože puštanje reaktora. Ali, kada je državni sekretar Hilari Klinton u martu ove godine doputovala u posetu Moskvi, ruski premijer Vladimir Putin je izjavio da će reaktor biti pušten u pogon na leto. Po svoj prilici, Bušer je bio uvučen u proces pregovora i trgovine u okviru „resetovanja“. Kako je tvrdio Džej Solomon iz „Wall Street Journala“, administracija se „poslednjih meseci složila da Rusija pusti u pogon Bušer kako bi zadobila podršku Moskve za usvajanje četvrtog paketa sankcija UN protiv Irana, što je i učinjeno u junu“. Dakle, Bušer je ušao u dugački spisak ustupaka administracije Baraka Obame Moskvi u okviru „resetovanja“ američko-ruskih odnosa.

Sada takva odluka izaziva nova pitanja zbog više puta ponovljenih izjava predstavnika administracije da Rusija i SAD podjednako gledaju na iransku opasnost. Jer sada, kada administracija Baraka Obame pokušava da izoluje Iran, ta zemlja će puštanje u pogon Bušera oceniti kao svoju očiglednu pobedu.

I najzad, sva ta buka oko Bušerske atomske elektrane bacila je u senku pravi i opasni aspekt sadašnje krize. Radi se o rokovima realizacije programa stvaranja nuklearnog oružja. Glavni Obamin predstavnik za pitanja neširenja oružja za masovno uništavanje Geri Sejmor nedavno je izjavio (njegove reči je citirao „New York Times“): „Mi mislimo da im je ostalo nešto više od godinu dana do prodora“. Kakvog prodora? Prodora u stvaranju nuklearnog oružja?

Očigledno da Sejmor polazi od toga da u Iranu ne postoje tajna preduzeća za obogaćivanje uranijuma koja bi mogla da budu spremna za puštanje u pogon,. Međutim, to je riskantna pretpostavka. Pošto se nova verzija pogrešne ocene nacionalne obaveštajne službe za Iran iz 2007. godine nije pojavila (mada je odavno vreme za to), sve te diskusije povodom rokova daleko su od okončanja.

ŠTA SME IRAN Ti razgovori o rokovima od godinu dana bacaju u senku još suštinskije pitanje o tome koliko se blizu može pustiti Iran do stvaranja nuklearnog oružja pre nego što budu preduzete vojne akcije za presecanje tog programa. Kako tvrdi bivši direktor CIA Majkl Hajden, Iran može da odluči da je najbezbedniji način da uspori i čeprka na nuklearnom pragu odlažući donošenje odluke o hitnom stvaranju nuklearnog oružja pošto zna da će to dati zeleno svetlo za izvođenje preventivnih akcija. Ukoliko Iran krene tim putem, zapadne obaveštajne službe će godinama praviti zagonetke pokušavajući da shvate da li je ili nije njegov vrhovni lider naredio „napred“. Ostale zemlje regiona mogu zaključiti da je previše riskantno računati na to da Iran nije još stvorio bombu, pa mogu početi udarati temelje za sopstvene nuklearne programe. Prema tome, kako se plaše eksperti, na Bliskom Istoku može početi lančana reakcija širenja nuklearnog oružja, čak i bez objavljivanja izvođenja nuklearnih proba kao što su to učinili Pakistan i Indija.

Sve u svemu, Bušer je nešto više od odvlačenja pažnje od stvarnih problema (i realnih opasnosti) povezanih sa tajnim radovima Irana na stvaranju nuklearnog oružja. Ključ za iranski nuklearni program nalazi se u njegovim objektima u Natanzi i Ishafanu, u zavodima gde se proizvode centrifuge, a takođe u laboratorijama i visokoškolskim ustanovama, u kojima rade naučnici nuklearne fizike. Ali Bušer nam služi kao podsećanje da, pošto Iran nastavlja da povećava svoje mogućnosti u nuklearnoj sferi, nama ostaje sve manje vremena do trenutka kada će njegovo nuklearno oružje postati realnost.