Delovi teksta:
4 . Зашто је јерменска страна била ограничена на пасивну одбрану?
Током целог рата јерменска страна је само два пута покушала да се супротстави далекосежним напредним јединицама Азербејџана. Оба пута се то догодило испред Лачина у уској клисури, са екстремном рањивошћу Азербејџанског батаљона-тактичке групе (БТГ). Једном чак и успешан. Међутим , те операције су једноставно сведене на велики удар РССО на непријатељске кластере. Операције су позване да блокирају клисуру, окружујући непријатеља на другим деловима јужног фронта. Међутим , ниједна јерменска јединица се није померила. Невероватан рат у којем једна од страна није спровела никакву офанзивну операцију на терену, ограничена само на и искључиво пасивну одбрану.
Успешна контра-офанзива у клисури испред Лачина толико би самлела азербејџанске снаге у казану да не би ни помишљали да нападну Шушу бар неколико недеља. А касније је било сасвим могуће уништити азербејџански пешадију у Авелатаноц клисури. Али морало је да буде затегнуто.
Не постоји објашњење зашто јерменска страна није ни покушала да се супротстави или користи своју поновљену оперативну предност другим методама. Недостатак ресурса може се бескрајно призвати само у последњим фазама непријатељстава, али пасивна одбрана је била стална тактика од почетка рата.
5 . Зашто се Шуша предала?
Најосетљивије и најнеразумљивије питање. Први напад на град од стране азербејџанске пешадије био је изузетно неуспешан. Тада је друга колона Азербејџана била прекривена ударцем РССО. Уз одређене тензије снага и помоћ Јерменије, азербејџанска група која се пробила до града могла је да буде уништена. Међутим , изненада се доноси одлука да се град напусти без борбе и да се не покушава да се он ослободи у преостала 24 сата повољних оперативних и тактичких услова.
Верује се да су одлуку о оставци Шушија донели председник НКР Араик Харутиуњан и генерални секретар Савета безбедности НКР Самвел Бабајан, локална легенда. Сада, у знак протеста због потписивања примирја, напустио је функцију и одрекао се титуле Хероја Артсака
Armenska strana nije radila nikakve protunapade , zbog toga jer :
1) Nije bilo dovoljno ljudstva , niti raspolozivih rezervnih jedinica koje bi stitile pozadinu i delovale kao pokretni odredi da zacepe rupe.
2)Njihova glavna strategija je bila fiksna odbrana , ukopana i opremljena sa raznim orudjima. Sve su prebacili u rovove , bez da su imali iti jednu jaku jedinicu koja bi u slucaju kolapsa fronta odradila kontranapad ili barem pokrila rupe.
3)Moral i popunjenost rezervnim sastavom u prvim danima rata pa sve do kraja oktobra je bila na vrlo niskom nivou , sta ja i sam predsjednik NG posle izjavio.
Nema se tu sta diskutirati , to pitanje"zasto Armenija nije" je vec sada jasno kao dan , mene vise zanima tok samih borbenih dejstava posebno pre Hadruta tj.probijanja fiksne odbrane i oko Hadruta , ovo sve posle je , ocekivano.
Delovi teksta:
4 . Зашто је јерменска страна била ограничена на пасивну одбрану?
...
Zato sto im je takva bila vojna doktrina, jer im je to upalilo u ratu '90ih. Ni prva ni poslednja vojska koja je previse gledala prethodni, a premalo potencijalni buduci rat.
PS, netacno je da nisu pokusali kontranapade, pokusali su jedan veci kontranapad, ali su prosli jako lose, tenkovski bataljon je nestao za oko sat-dva (i to ne samo od BPL).
Polako, ne zurite sa analizama, bice jos podataka koji ce tek isplivati.
Armeni su u sukobu 90-ih vojnicki odradili sve kako treba. Neki pisu kako su proterali 350.000 Azera i "okupirali" njihov etnicki deo teritorije. Prosto to su morali da urade. Da su ostali samo u svojim etnickim granicama ne bi imali vezu sa Maticom i imali bi PREDUGACAK front. Kalbadzar i Lacin region im je jedina veza sa Jermenijom i to jos iza ledja. Zauzimanjem ta dva regiona resili su zaledjinu i veoma skratili front na severu. Isto to su uradili spustanjem u regione Agdama i Fuzulija cime su osigurali bokove Martunija i znacajno skratili front i na tom delu. U juznom delu zauzimanjem Zangilana i Jabraila i izbijanjem ispred Horadiza su i tu posle zapadnih granica etnosa najvise skratili front i tako zaokruzili Republiku Arcah. Ukopali se i spremili za rovovski deo sukoba na teritoriji koja nije njihov etnos i na taj nacin sacuvali svoja mesta koja ne bi mnogo stradala u nekom buducem sukobu u direktnim rovovskim borbama. Plan koji bi mogao proci 90-ih proslog veka u onom odnosu snaga ali ne i 20-ih godina ovog veka. Sto kaze Bojank ostali u proslom sukobu i nisu gledali dalje od svojih rovova i transea. U toj pozicionoj rovovskoj borbi su izgubili najvise tehnike i ljudstva tako da posle proboja linija na jugu nisu vise imali snage za nesto vise.
Po konfiguraciji terena,rekao bih da ovde ima fotografija i pre i posle Šušija ka Stepanekertu.
Izgleda da su Azeri napredovali dosta prema Stepanekertu,pitanje je gde su stali.
