Poslao: 31 Avg 2024 18:35
|
offline
- Frunze
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Mar 2022
- Poruke: 2597
- Gde živiš: Soncovka
|
Denaya ::
У овој ситуацији да ме јако подсећа на једну претходну битку:
Димитров = Карло-Либкнехтовск
Красноармејск = Артјомовск
(извињавам се за архаичне називе градова, али јаче је од мене)
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 31 Avg 2024 18:37
|
offline
- Pridružio: 22 Jan 2012
- Poruke: 1903
|
- 26Ovo se svidja korisnicima: Romibrat, stankolich, Panter, DonRumataEstorski, dule10savic, panzerwaffe, sap, kybonacci, Nemanja.M, FileFinder, kolle.the.kid, Frunze, Bobrock1, S2M, amaterSRB, Leonov, rovac, MiG-29M2, kalens021, proleter373, meyconi, zlaya011, vlad4, raptorsi, ILGromovnik, styg
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
nemkea71 ::Неко је прије десетак страница окачио линк на текст са искуствима мобилисаног руског студента из Лугањска са почетка СВО: https://aftershock.news/?q=node/1416236
Свима препоручујем да прочитају, али пошто је текст на руском и прилично је дуг, написаћу овдје основне тезе и занимљивости на српском.
+ Врело љето под Изјумом
Момак није служио војни рок и на почетку СВО је мобилисан у 204. пук мобилизационе резерве.
Прича како су "вадили" мушкарце из аута и бацали их у аутобус (исто оно што сад гледамо по Украјини скоро па сваки дан). У војним одсјеку су им рекли да ће, узимајући у обзир чињеницу да велика већина није служила војни рок, они бити у позадинским јединицама, да ће помагати правим, искусним јединицама. Опрема и оржује које су дали његовој јединици је била мјешавина војне производње Совјетског Савеза и чак су неке појединачне ствари биле из времена царске Русије. Прву ноћ је спавао у ходнику, слушајући разговоре других бораца како планирају дезертерство.
Кад се завршио процес формирања јединице, почели су да нагађају на који дио фронта ће их послати. Неко је рекао да иду у Харковску област, али у Харковску област нико није хтио да иде јер, како каже, "то није наша земља". После долазка у Белгородсу област, руски цивили су их позрављали са ријечима "Браво!" и "Хвала вам!", али они су се суздржавали да им не одговоре ријечима "Идите на курац!".
У Белгородској области су провели 2 седмице. Испочетка су команидири, нижи официри, хтјели да проведу некакву обуку са њима, али су и они брзо изгубили мотивацију, те се обука свела на ударање стројевог корака по кругу касарне.
За ручак су моралу да чекају у реду пет сати на хладном да би добили сто грама хељде, ако те посрећи и парче хлеба и ледени чај. Због тога је долазило и до туча међу гладним војницима, али то није бринуло командире јер су они имали своју исхрану, другачију од обичних војника.
Њихов пук (204. пук НР ДНР) је имао примјера наоружања из 1915. године, али зато 202. пук НР ДНР чак није имао довољно оружија на све војнике.
Прича како су се једном сви разболили, да су чак у једном моменту имали више болесних од рањених. Његовог командира одјељења старог 54 године су у рат послали на носилима, јер, по твдњи командира чете: "У рату нема болесних".
Њихов батаљон је послан под Изјум, и приликом првог минобацачког напада на њихову позицију настала је паника и општи хаос, батаљон је већ у првим минутима изгубио контролу и борбену ефикасност, сви су почели да бјеже на све стране, чула су се контрадикторна наређења команданата.
Организација батаљона је била на том нивоу, да је овај момак морао буквално да лута по улицама и да по подрумима тражи било кога познатог. Кад су се коначно сабрали и кренули на сусједне позиције, неко је упитао већ искусног официра "Како је тамо на том дјелу фронта (на тим позицијама)?" на шта му је овај одговорио: "Ако вам стварно кажем како је тамо, побјећете и дезертираћете".
Прича како му се много пута десиле сличне ситуације; кад им је командовање лагало да "тамо непријатеља скоро да и нема". Даље прича како је на путу ка позицији видио много уништене руске технике, удављене руске војнике, чак и оборене авионе. Упознао је неког комаданта "Крима" (замјеник комаданта дивизије или пука). Он ми је њекао да у батаљону није остало ни једног поручника.
Срео је момке на одслужењу војног рока, којима су комаданти фалсификовали потписе на уговорима о служењу у армији, т.ј. захваљујући фалсификованим потписима, морали су да остану на фронту.
Прича како је видио много ратних злочина почињених украјинцима, и како је било доста рањених цивила. Једини назови доктор у кругу од 5-10км је био студент медицине - педијатар. Он је морао да помаже огромном броју рањених цивила и војника.
Прича како га је командир чете подсјећао на феудалца, а они су били његови сељаци/робови. Узимао је себи храну, цигаре и хуманитарну помоћ које је трампио за друге услуге, док су његови подчињени јели хељду и само 2 конзерве тушенке (нешто као месни нарезак, нађите на интернету) на 40 људи. Због тога су једном изударали тог командира чете, и замало да дође до мањег оружаног конфликта.
Пар пута је по њиховим позицијама одрадила украјинска авијација, док руске авијације практично није било. Тачних удара руске артиљерије није било, противартиљеријска ватра је била минимала и ударало се само по секторима/квадратима. Укри су имали дронове и касетну муницију, која им је представљала велики проблем. Прича како су укри растурали русе код села Долгенькое, како су тамо руси имали велике жртве и како су се молили да их не пошаљу баш на то село.
Морал је био, по његом ријечима, мањи од нуле. Највише их је погађало то што су гледали дезертерства професионалних искусних војника - руских десантника. Нису имали никакве комуникације са позадином. Стално су чекали вјести о демобилизацији или ротацији, а у неформалним разговорима се стално расправљало како побјећи/дезертирати.
Биле су честе туче са командирима и каже да га је руска армија све у свему тад подсјећала на руску аримју 1917. године. Кад су излазили из Изјума виђали су натписе "Командир батаљона је педер".
Једне прилике под Изјумом су их извиђачи упозорили да украјинци спремају напад на њих, на што командир није реаговао. Срећа па су их успјели спасити ти исти извиђачи, додуше не све.
После неког времена су отишли у оно село Долгенькое, гдје је он после удара тенковске гранате био рањен и контужен, након чека је евакуисан у Лугањск у болницу и на томе се рат за њега завршио. У болници је чуо да је почела укро офанзива на Харковску област, да је легендарни 202. пук практично уништен. Његов пук (204.) је почео толико организовано одступати, да нису знали ни куда иду ни које позиције да заузимају. На крају су некако дошли до Белгородске области, гдје су им рекли да тамо нису добродошли...
Као највеће проблеме у руској армији наводи: "Апсолутна курцобоља команданата, недостатак рада са људством, распадање, стрес од великих губитака, скоро потпуни недостатак подршке".
Ja se posle ovog pitam i čudim kako Ukrajinci nisu, ne u Donjecku ili Lugansku već u Moskvi i Sankt Peterburgu!
|
|
|
|
Poslao: 31 Avg 2024 18:38
|
offline
- Pridružio: 10 Maj 2015
- Poruke: 141
- Gde živiš: Podgorica
|
Kakve vijesti za kraj avgusta - šuma sjeverno od belgorovke oslobođena. Ako doguraju do visoravni, pokrenuće se ovo i napokon završiti mučenje sa njom
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Avg 2024 18:57
|
offline
- flash12
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Dec 2016
- Poruke: 2733
- Gde živiš: Beograd
|
Posetilac1 ::
Pretpostavljaš da će Rusima trebati mesec dana da stignu do Pokrovska? Po ovom što vidimo ne deluje tako. Deluje da će stići dosta ranije. A ruku na srce ne deluje ni da će rasputica uskoro.
U principu videćemo.
Usporile su stvari kod samog Pokrovska, Rusi su sav fokus bacili na jug, tj na Selidovo i rušenje ovog dela fronta između Karlovke i Krasnogorovke, kao što sam u osnovi i rekao da treba da urade još pre nekoliko dana.
Deluje da su se Ukrajinci malo sastavili na Pokrovskom frontu nakon onog naglog popuštanja prethodne nedelje - borba za Selidovo traje duže nego što je delovalo da će, kad su se Rusi ušetali u njene istočne delove pre neki dan. Odaje se utisak da su Ukrajinci tu poslali pojačanja da spasu šta se spasiti može.
Ali ono što ne mogu da spasu je taj gorepomenuti front između Karlovke i Krasnogorovke, njegova sudbina je zapečaćena gubitkom Karlovke pre neki dan, i sad bi im najpametnije bilo da izvuku snage iz te ispupčine i nesrećnog Neveljskog, i pokušaju da se stabilizuju na liniji Selidovo-Ukrajinsk-Gornjak-Kurahovka.
Naravno, ako Selidovo ipak padne u neko skorije vreme, ni ovo im neće upaliti, i onda verujem da nastupa ubrzano rusko napredovanje sve do ovog velikog jezera kod Kurahova.
|
|
|
|
Poslao: 31 Avg 2024 18:59
|
offline
- kunktator
- Legendarni građanin
- Pridružio: 29 Avg 2016
- Poruke: 2542
|
DejanSt ::+ još malo o železnici@Kunktator
Ako Rusi nisu baš ispogađali vučne trafostanice 25kV ili dalekovode koji ih napajaju urušavanje EES Ukrajine nema direktne posledice na funkcionisanje železnice. Ima naravno neke, ali manje nego na bilo šta drugo širom Ukrajine. Ako obližnji gradovi imaju uopšte ikakvu struju u toku dana znači da železnica radi. Čisto sumnjam da će neko da ugasi vučnu trafostanicu da se Mikoli ne bi otopio zamrzivač. Ovo "u toku dana je bitno" jer tokom dana troše jeftinu/besplatnu struju koje uglavnom ima u višku u EU kad je sunce najjace. Uveče se ranije legne.Evo zašto me stanje žel. mreže toliko interresuje (a što me neka deonica više zanima, debljom je linijom na slici predstavljena):
Koji god plan NATO/Ukrajinci imaju da se izvuku iz ove krize (a nekakav sigurno imaju), moraće se osloniti na brze rokade velikim jedinicama. Oni su sada u situaciji da ne znaju tačno šta treba da brane. Nema vidljivih ruskih koncentracija koje bi nagovestile nekakav glavni pravac napada. A ceo front se ljulja.
Ukrajinci, hteli ne hteli, moraju se setiti Sun Cu-a i braniti se poput one zmije koja te udari repom ako je uhvatiš za glavu, glavom ako je uhvatiš za rep, a i glavom i repom ako je hvataš za sredinu. Ali oni nemaju tolike rezerve da bi ih mogli spremne držati i iza Harkova (i Sumija), iza Kupjanska (Oskola), Slavjanska, Pokrovska, Ugljedara, itd, itd. Sada moraju manevrisati. Stalno. I to velikim sastavima, kao što je pokazala ekskurzija u Kursku oblast.
Kupjansk i Pokrovsk sada su suviše blizu linije dodira za bilo kakav masovniji vojni transport. Njih zaokružujemo i brišemo iz grafa. Verovatno isto važi i za Slavjansk i Kramatorsk koji možda još uvek drže redovan putnički saobraćaj*. U pozadini imaju tek nekoliko "hub"-ova oko kojih mogu prikupiti strateške rezerve. A ne mogu se osloniti samo na drumski saobraćaj (a ni samo na železnički).
Gubitkom Pokrovska (dovoljna je i pretnja), gube jednu komunikacionu magistralu od tri koje su imali na raspolaganju. Sada im na levoj obali Dnjepra ostaje komunikacija Zaporožje-Pavlograd-Lozova-Harkov. I iza nje, Dnjepropetrovsk-Krasnograd-Harkov koja je slabija železnički ali jača drumski. Imamo iza toga i Poltavu, ali ona je priča za sebe, ranjivija iz pravca Harkova i Sumija. Do zime, prva navedena linija biće manje ili više ugrožena, pao Pokrovsk ili ne, svejedno. I Ukrajinci će lagano ostajati sa sve manje opcija za strateški manevar. Pored navedenog, zanimljivo je i pitanje šta su za slobodu manevra spremni da žrtvuju i kako će se premeštati. A i koliko vremena u stvari kupuju.
* Neki info može se izbunariti iz lokalnih TG grupa u kojima civili raspravljaju o opcijama za putovanja. Takve priče intenzivirale su se i u Bahmutu i u Avdejevci, pred pad tih gradova. Evo jednog primera: https://t.me/Slovyanskiy_chat
|
|
|
|
Poslao: 31 Avg 2024 19:17
|
offline
- Pridružio: 08 Sep 2010
- Poruke: 777
|
pein ::Grenadir grešiš evo malo južnije od Selidova kod Kurahova zijanila ruska kolona.
https://t.me/ButusovPlus/13099
Mrzi me dalje da tražim bio snimak i Pokrovskog pravca kolona tenkova i BMP.
Да баш мало не претјерујемо с ,,колона,,ово је нека руска претходница од три или четири машине од којих су двије поклопљене.
Проблем је нешто друго,а то је оно што трубимо одавно.Укри уопште нису у бјежанији него у некој врсти тактичког повлачења и ако руси буду овако убацивали снаге у празан простор неће се добро провести до краја.
Понегдје пролазиш па се опустиш па те поклопе и тако више пута па губици постану осјетни.
Због тога генерално примјећујем да руси и не журе,помаци су и даље минимални, мада многобројни па нам изгледају велики.
На крају ће и бити велики али потрајаће и то поприлично.Празан простор ваља попунити иако ниси планирао помаке на тим правцима јер губљењем борбеног додира непријатељ ти измиче и добија вријеме да се осврне,погледа,испланира одговор,нанесе штету,заузме бољи положај итд...и то све с релативно мањим снагама што главнини омогућава извлачење и прегруписавање за конкретнији одговор,а ти трпиш губитке.
Имају укри много проблема и то их је и натјерало на овакве поступке.На крају да закључим,.,
Надам се да руси схватају да укри мјењају тактику воћења борбе и да нису ни близу слома.
|
|
|
|
Poslao: 31 Avg 2024 19:19
|
offline
- Srle993
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Nov 2021
- Poruke: 3325
|
Оружане снаге Украјине довеле су огроман број пешадије у Покровск, која припрема град за одбрану. Са Новогродовком дефинитивно неће радити.
https://t.me/divgen/53776
Verovatno ce u Pokrovsk da guraju rezerve sve dok moze kao kod Bahmuta.
Ako je istina sada ne treba ocekivati brze prodore, ali je moguce negde drugo da ce da pukne, Oskol se klima, Siversk se klima, kao i Casov Jar.
|
|
|
|
Poslao: 31 Avg 2024 19:29
|
offline
- Frunze
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Mar 2022
- Poruke: 2597
- Gde živiš: Soncovka
|
kunktator ::Kupjansk i Pokrovsk sada su suviše blizu linije dodira za bilo kakav masovniji vojni transport. Njih zaokružujemo i brišemo iz grafa. Verovatno isto važi i za Slavjansk i Kramatorsk koji možda još uvek drže redovan putnički saobraćaj*.
По сајту Укро железнице из Покровска и Краматорска (преко Славjaнска) има још увек возова ка западу. Могу се купити и карте онлајн.
|
|
|
|
Poslao: 31 Avg 2024 19:31
|
offline
- Pridružio: 06 Jan 2008
- Poruke: 340
|
Denaya ::
Ja se posle ovog pitam i čudim kako Ukrajinci nisu, ne u Donjecku ili Lugansku već u Moskvi i Sankt Peterburgu!
Нема шта да се чудите уважени колега,Вама као искусном човеку је потпуно јасно да је све тачно укри би стварно можда не би били у Москви него ту негде али сигурно на Криму.
Баш такве приче, уважени колега, слушао сам и ја деведесетих. Потпуно исто ако речи Руска армија ѕаменимо речју ЈНА. А ради баланса, можда бих могао да посаветујем да прочитамо и наставак – на целе три стране, наравно на руском. Али разумећете, сигуран сам.
Ништа као добар стари коментар да осветли све углове!
рецимо један од коментара:
"Видно что автором текста является ЛНРовец студент с упадническим настроением. Мне показалось на месте, что у всех ЛНРовцев там такое настроение, воевать за свою землю они не хотят. Русские придите и повоюйте за нас. Там дороги сейчас все ремонтируют, мосты восстанавливают. Это наша русская земля! И заселять её нужно будет только русскими людьми, а этих всех переселять на Дальний Восток. Не они отвоёвывали, не им там жить."
"Всё это пахнет набросом.
Я месяц назад вернулся с СВО. Служил в под Лисичанском в Барсе.
Да и сейчас опасно стоять рядом с ЛНРовцами, у них там бардачок творится в подразделениях. В штурм вместе с ними лучше не ходить, могут кинуть, отступить. Бывали случаи, когда они сдавали наши позиции хохлам, и по нам потом прилетало. Когда их посылают на задание, могут отказаться. Служить не хотят, вообще не понимаю чем они там занимаются? Мородерят это точно. Не надёжные товарищи "
|
|
|
|