Haubice kalibra 203 mm

• 2Ovo se svidja korisnicima: HrcAk47, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Војно-технички гласник

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ta NORA C je imala drukčije riješen lafet od ostalih NORA, u transportu i vožnji po livadi njena cijev je bila okrenuta unatrag prema dvokrakom lafetu , nešto slično haubici D-30. Na vatrenom položaju bi Nora legla na platformu i nakon širenja lafeta bi se cijev okrenula u kontra smjeru.

Jedna rečenica u tom Paligorićevom radu nije baš jasna, ispada da bi KOLOS u kalibru 203 mm bio top, a NORA haubica u kalibru 152 /155. Rekao bih da je stvar trebala biti obrnuta, da bi Nora sa novom tada projektirano cijevi i shodno tehnološkim mogućnostim bila top sa dužinom 60 kalibara , a Kolos haubica sa respektabilnih 45 kalibara.

Jedino tako mogu uštimati energije trzaja odnosno mase projektila i početne brzine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Управо се те сцене сјећам. НОРА Ц прилазак борбеном положају, ширење лафета, окретање цијеви. Нелико војника углавном ништа не раде... Сад не знам да ли је то била ова Ц3 (самоходна) или Ц2.

• 1Ovo se svidja korisniku: HrcAk47
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bila je samovozna, imala je benzinski motor sa hidroagregatom i hidromotore u kotačima, za vožnju. Vozač je imao sjedalo i upravljač-nekakav volan . Prednji pogonski kotači su bili fiksni, ali bi preko tog volana koji je imao Danfosov razdjelnik mogla ići ista količina ulja u oba hidromotora i tada bi stvar pićila ravno. U zaokretu bi kao kod tenka smanjio brzinu jednog kotača i proporcionalno tome povećao brzinu drugog. Zadnji kotači na krajevima lafeta su bili pokretni kao onaj kotač na prikolici za čamac i oni su se prilagođavali kod manevra prednjim kotačima. Kod širenja lafeta bi se ti kotači usmjerili u pravcu širenja.

Anastas to zove funkcionalni model zato što nije imala cijev prave dužine , nego neku koja mu je bila u tom trenutku slobodna, ali je mogla pucati.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::Ta NORA C je imala drukčije riješen lafet od ostalih NORA, u transportu i vožnji po livadi njena cijev je bila okrenuta unatrag prema dvokrakom lafetu , nešto slično haubici D-30. Na vatrenom položaju bi Nora legla na platformu i nakon širenja lafeta bi se cijev okrenula u kontra smjeru.

Jedna rečenica u tom Paligorićevom radu nije baš jasna, ispada da bi KOLOS u kalibru 203 mm bio top, a NORA haubica u kalibru 152 /155. Rekao bih da je stvar trebala biti obrnuta, da bi Nora sa novom tada projektirano cijevi i shodno tehnološkim mogućnostim bila top sa dužinom 60 kalibara , a Kolos haubica sa respektabilnih 45 kalibara.

Jedino tako mogu uštimati energije trzaja odnosno mase projektila i početne brzine.

Nora sa cevkom L45 ima sve kriterijume da se zove top jer je početna brzina ~900 m/s, a tek sa L52 tu nema dileme (~940 m/s). Za poređenje, čistokrvna topčina M46 (130 mm L52) ima početnu brzinu 930 m/s.

Dok sam oduševljen nad mogućnošću ideje domaćeg L60 topa, u glavi mi se vrzma podatak da su peći u Sloveniji mogle da termički obrade ~9500 mm dugu cev, to je baš knap za 155 mm L60, tesno mu ga skroji nane.

raketaš, beše si ti objavljivao davno još tehničke crteže nekih 203 mm granata? Zna li se zapremina komore na Kolosu? Početna brzina, štagod? Pretpostavljam da se nije išlo na čauru, nego na vrećice.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam točno, mogu samo pretpostaviti na bazi tih skica koje sam objavio na nekoj temi, moram to potražiti.

Te skice su nastale u trenutku kad je direktor kovnice Nikšić Hilmija , tada se to službeno zvalo TDM, poslao cirkularno pismo svim svojim suradnicima sa zadatkom da pod hitno daju procjenu izvodivosti tog zadatka.

U prethodnom periodu od 15 godina on je prošao normalni put od fakulteta ( smjer kovanje kod prof. Binka Musafije ) pa tehnologa u kovnici, šefa tehnologije u kovnici , tehničkog direktora u kovnici, do direktora kovnice. U jednoj od tih svojih ranih faza u razvoju je on otkovao košuljicu granate 152 sa upuštenim dnom na preši od 1000 tona kupljenoj deset godina ranije kroz program kalibra 130 mm za top M46. Nitko normalan to ne bi pokušao to kovati, ali eto Hilmija je to otkovao i skratio za cca 5 godina program uvođrenja u naoružanje metka M-77 i M-78 za NORU- A M-84. Tim svojim inovacijama ( trikovima) je pokrenuo proizvodnju , probni komadi probne partije i nulta serija te stvorio preduvjete da se kupi nova jača preša (Lasko 1250 tona ) koja to bude kovala svaki dan u seriji (bez trikova ala Hilmija ).

Kod kalibra 203 je Hilmija opet računao na pomoć svoje dobre vile, i na tek puštenu prešu Lasko 1250 tona. Već tada u trenutku pravljenja tih skica je preduzeo aktivnosti oko pronalaženja jače preše 1600- 2000 tona koja bi dala jednu komociju i sigurnost dugotrajne proizvodnje tih velikih komada. Ne treba zaboraviti da se tada teškom mukom guralo kroz kovnicu komade od rakete 262 mm ( Orkan ), bilo je tamo par ozbiljnih hrga , dno motora , nosač strujne cijevi i mlaznica.

Slična pisma su uputili i ostali direktori svojim suradnicima sa zadatkom jedne cjelovite analize da li takva hrga od 100 kila prolazi kroz firmu ili ne.

Paligorić je sa sličnim ciljem povukao jednu haubicu 203 mm iz Zagreba, da snime zavojni de Bange zatvarać , pretpostavljam da je izvršio sva ispitivanja materijala i probna gađanja sa postojećim granatama i postojećim barutom i dao zadatak da se razvije takav barut, naime bilo bi suludo razvijati novu haubicu u kalibru 203 , a da ona ne može trošiti postojeću municiju. To bi uradio svaki normalni inženjer i dao bi taj zatvarač u Travnik da oni procijene da li to mogu napraviti ili ne, jer u tom kalibru nešto tako nisu radili

Sjećam se da je već u toj fazi razvoja te ideje išlo preliminarno dimenzioniranje kasetne granate za zvončiće.

Paligorić kaže da je dimenzioniranje lafeta Nore C bilo takovo da on može podnijeti Noru u kalibru 152 sa BB , a to bi bilo cca 950 m /s i cca 47 kg, pa iz toga možemo izvući parametre za Kolosa brzina do 700 m i masa oko 97 kg.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja mislim da bi moglo to više; 2S7M Malka ima L52 cevku i sa zrnom 3ВОФ34, 110 kg, dometa 37,4 km ima početnu brzinu 960 m/s, dakle čista balistika bez kerefeka zvanih upušteno dno, gasogenerator, raketiziranje, napredan oblik...

Mislim da bi se i kod nas lovila brzina od barem 900 m/s. Ipak je L45 cevka gotovo 2x duža od stare 203 mm, a komora sigurno veća. Barem na de Bange zatvaraču nije teško imati veliku komoru.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Paligorić je sigurno imao sve parametre novijih haubica u kalibru 203, ali je lijepo napisao da lafet od samokretnog oruđa Nora C mora izdržati i trzaj oruđa od 203 mm. Zbog razlike mase od skoro 50 kila između oruđa kalibra 152/155 i oruđa kalibra 203 mm mora biti i razlika u brzinama, a kako energija trzaja mora biti ista sa predanom energijom na đule onda ostajemo kod pitanja koliko ublaži trzaj dinamička kočnica i HES

• 1Ovo se svidja korisniku: babaroga
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razumem problematiku, ali duplo duža cev (iz L25 na L45) i da se pridoda samo 100 m/s, pa malo je kako god okreneš. Što se tiče stare municije, i to je upitna ušteda. Najveći deo Bullovih čudesa je balistički bolja municija sa silnim kerefekama ne samo za produženje dometa, nego čak i za drastično bolje punjenje.

Po drugoj strani, praviti vučenu haubicu u kalibru 203 kad već postoji genijalan koncept NORA B mi se ipak čini nekako suvišnim. Ne vidim smisao (osim za svrhe ispitivanja). I NORA C mi je konceptualno nekako nategunta. Doduše, imao bi je za muzej*. Kod koga li je ona ostala?

*U ovim krajevima uspeva vinova loza i artiljerija, red je da se napravi čestit muzej artiljerije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima li igdje čestitih fotografija te samovozne Nore u vožnji ili borbenom položaju?