Haubice kalibra 203 mm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ova oprema za ciguli miguli i olučenje 203 mm x 12m je i dalje u funkciji?

Taman bi bila za 203 mm L59, uh...

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 19 Nov 2021 15:18

Nema razloga da nije u funkciji , tamo je onomad gorila trafo stanica i bazen sa uljem za kaljenje, a ti su strojevi malo dalje od toga.

Dopuna: 21 Nov 2021 11:36

Negdje ranije sam spomenuo da je Paligorić kroz projekat Kolos htio đule teško oko 100 kila dobaciti 50 km i to bez kerefeka sa gas generatorima i raketnim dodacima koji stvar čine jako nepreciznom.

Na prvi pogled to djeluje malo čudno da top Nora sa brzinom granate od 950 m u sekundi ne može dobaciti 50 km , a Haubica Kolos sa brzinom od cca 700m/s može. Sve je to zapisano u starim knjigama, i prosto je nevjerojatno koliko su ti stari balističari znali, odnosno koliko su se ubijali u proračunima često puta rađenim pješke sa logaritamskim tablicama.

U knjizi Balistika iz 1958 godine od pukovnika Jovana Marinkovića imamo to lijepo objašnjeno


Đule od 203 mm koje je napravljeno po suvremenim aerodinamičkim linijama i koje ima 100 kg ima veće poprečno opterećenje od isto tako modernog đuleta u kalibru 155 mm sa masom od 50 kg. Veće poprečno opterećenje znači da na njega otpor zraka djeluje manje nego na ono drugo, pogotovo ako se gađa na 50 km kad je tjeme putanje na visini 25 km.

Kolos je bio direktni odgovor cjevaša protiv raketaša koje je vodio tada pukovnik Vučurović, cilj je bio isti: dobaciti precizno krmaču od 100 kila 50 km daleko, s tim da bi onih 12 raketa sa Orkana nadomjestile tri granate sa Kolosa ispaljene u istom vremenu, sa desetak puta nižom cijenom.

Nepravda je da Paligorić nije dobio čin generala, a njegova je Nora kao model M84 uvedena stvarno u naoružanje JNA, a Orkan samo fiktivno.

Mi smo u Varaždinu zarobili 18 Nora , a našlo se tokom godina još koja, i tu je bilo jako bitno da je Nora mogla trošiti municiju od D-20 ali i svoju povećang dometa M-86 i M-87, tako da je taj koncept Paligorić sigurno zadržao i na projektu KOLOS. Ako tražimo neke balističke karakteristike Kolosa trebamo prekopati karakteristike 203 sa zapada i 203 sa istoka i u kombinaciji sa lafetom od Nore C-3 možemo sa sigurnošću reći da smo demistificirali Kolosa.

• 1Ovo se svidja korisniku: vathra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Uprkos tome, ne slažem se sa brzinom od 700 m/s.

Kineska priča je nekako slična našoj. Ambiciozni balističari, došao Bull, malo pogurao, napraviše fantastičnu seriju 155 L45 i prvu modernu samohotku na gusenicama, PLZ-45.

Kinezi su negde u to doba razvijali svoj samohodni top W90 203 mm (uz vučenu podvarijantu FGT-203), L45. 2 granate su napravili; ER FB BT (95,5 kg) i ER FB BB (100,1 kg), dakle jedna sa upuštenim dnom a druga sa gasogeneratorom. Početna brzina je 933 m/s, odnosno 936 m/s, oboje daleko od 700 m/s.

Rezultati dometa su im sledeći, BT ide 40 km (39159 m, 51°, teme putanje 15135 m); BB ide 50 km (49582 m, 52°, teme putanje 18553 m). Puno punjenje za ove rezultate je teško 42 kg; nemamo podatak o zapremini komore, maksimalan pritisak je 329 MPa, hromirana autofretovana cev sa 64 žlebova, nikl-hrom-molibden ESR čelik; garantovana za 1000 komada. Efikasnost gasne kočnice 65,9%. Preciznost solidna, 0,8 mila. Pominje se i cargo granata, koja poslovično ima mnjeh rezultate, domet tek 36000 m. Generalno, marginalno bolji rezultati od 2S7M Malke, ali uz korišćenje kraće, L45 cevi. (Malka je L52).

Ja sam gotovo siguran da bi Kolos bio baš ovo; jer se previše podataka poklapa. Zahtev da Kolos mora da može da koristi prastaru američku municiju je u najmanju ruku blesav, previše se gubi za krajnje marginalnu korist, a ni te municije nije bilo baš mnogo da bi se na nju moglo ozbiljno računati.

Prilažem i par slika - čisto Bullovo topče.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ta stara americka municija bi verovatno bila samo sa prvih par punjenja, za ratnu upotrebu na manjim rastojanjima i za jeftinu vezbu. Isto kao sto je sovjetski top 122mm A-19 mogao i top-haubica 152mm ML-20 da koriste haubicke granate "ako bas mora", ali samo sa osnovnim punjenjem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo da se urade tablice gađanja za staru municiju iz novog topa pa si već potrošio preko pola stoka te municije, haha

• 1Ovo se svidja korisniku: raketaš
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Granata 203mm od 100kg sa 700m/s ne može dohvatiti 50km ni da je u formi božanstvenog koeficijenta otpora.
Sa 900m/s i super ispeglanom formom već hvata 50km

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ok onda je jedna dilema riješena, ali ostaje enigma da je Paligorić napisao da bi lafet Nore C3 trebao izdržati tu krmaču od 100 kila

• 6Ovo se svidja korisnicima: HrcAk47, Bahuss, darkangel, sasans23, Oluj2.1, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Колеге,
Преднацрт предлога нацрта ТТЗ-а за КОЛОС-а је, колико се сећам, предвиђао следеће:
1 - стандардни пројектил је требало да лети до око 30000 m,
2 - пројектил типа ERFB-BT je требало да лети до око 40000 m, а
3 - пројектил типа ERFB-BB је требало да лети до око 50000 m.
To све из цеви дужине 45 калибара. Такође, колико је мени познато, лафет самопокретне НОРЕ-Ц је био планиран и за прихват топа КОЛОСА. Бар на почетку развоја. И стварно је огроман, мислим лафет.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa naravno, to smo i utvrdili na prošloj strani. I Kinez i Kolos su braća po očevoj liniji, a tatko im je FGH-203 od Bulla lično.

Inače, i kod njega je išao dupleks. FGH-155 (dalji razvoj GC-45, koji je trebao da ima L52 cev) i FGH-203 L45, jedan malo predimenzoniraniji samopokretni lafet za oba.

Sad je Indijski Bharat Forge kupio sve što je ostalo od Noricuma, zato što su utvrdili da numeju da naprave čestit top, insistiraju da bude vučen/samopokretan, a nekako im ispao vučen težak kao i ceo Caesar. Ciganska posla.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja bih dodao i to da se kod Nore može ložiti stara municija, e sad tu ima nekih dilema oko barutne komore.

Kod Nore je njemu bilo napisano kao zadatak da mora koristiti staru municiju od D20, a da sa novom municijom mora dići domet.

Što to znači kod razdvojenog punjenja?? mogao je produžiti cilindrični dio za 100-200 mm i time povećati volumen barutne komore, posada topa kad gura đule onom motkom gura dok se ono zabije u konusni dio cijevi , time je definiran početni volumen u kom počinje izgaranje baruta. Generalno to znači nešto niži ukupni tlak i znači mali pad početne brzine. Kod tih velikih oruđa je dozvoljeno trošenje žljebova odnosno tog prijelaznog konusa od cca 200 mm i to se kroz tablice gađanja odnosno popravke može uzeti u obzir.

Upuštanjum dna na granati još se može dobiti litra-dvije volumena barutne komore , i to svi naprave jer kod novog oruđa imamo novu, dužu cijev i novu gasnu kočnicu tako da se moraju raditi nove tablice gađanja i za stare i za nove granate.

E sad je kvaka u tome koliko neka armija ima znanja i koliko njeni znanstvenici vladaju numeričkim metodama, prof Janković je ostavio duboki trag u tome, tako da danas njegovi studenti rade te tablice bez puno gađanja na poligonu.

Konkretno kad je bila u pitanju Nora sa starom municijom, zbog duže cijevi početna brzina je bila veća i tablice nisu štimale.

Stara municija ima stari oblik i ona se računa po zakonu otpora iz 43 godine, to je poznati zakon iz literature ali je trebalo izračunati stvarni Cx za tu staru granatu, i tablice sa novom brzinom i tim starim koeficijentima. Tu je Boba unaprijedio stvar utoliko što je primjenio metodu proračuna 6 DOF - šest stupnjeva slobode kratanja projektila. Da bi se to moglo potrebno je poznavati momente inercije projektila jer se u toj metodi ne gleda projektil kao točka koja ima neku masu otpor i brzinu, već kao balvan koji se klati na putanji.

Za projektil za kojeg se nema te momente inercije mora se napraviti proračun, obično se TNT iz projektila istopi i prazna košuljica razreže po dužini točno po osi i onda se na mašini za mjerenje dimenzija izmjere vanjski i unutrašnji promjer košuljce na svakih 10 mm dužine. Tako formiranim prstenima pravokunog ili romboidnog presjeka se računa površina , računa se težište te površine i razmak tog težišta od težišta cijele košuljice, to je poznato kao Steinerova metoda proračuna momenta inercije. U proračun se ubaci i trotil kojeg nema, bude malo gužve oko bakrenog prstena, i upaljača, ali dobra ekipa to odradi za par dana.

Tako se dobiju tri momenta inercije oko tri ose oko kojih se raketa tumba i tri pravca kretanja rakete, sa time se krene sa starom početnom brzinom, starom elevacijom , metodom korak po korak i varira koeficijente dok se pogodi domet. Kad se pogodi domet iz tablica gađanja i proračunata putanja koeficijenti su ok. Nakon toga se računaju tablice za novu početnu brzinu.

Izvrši se kontrolno gađanje sa nekom brzinom i ako tablice pogađaju onda se ide u proračun kompletnih tablica za movu brzinu sa starom granatom