Kosava raketa (artilerijski raketni sistem)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Obzirom na nemoć našeg vazduhoplovstva koja će i nadalje trajati
trebalo bi razviti siteme koji pešadiji daju nadmoć nad potencijalnim protivnikom.
Recimo jurišmi top po maniru iz 2, sv. rata.
I recimo nešto ovako kao što je Košava. ALi sa što težim varijantama aeroslne, kasetne pre svega ali fosforne.
MEh mene budale, uapsili prof. Ćurčina za 4000...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::Obzirom na nemoć našeg vazduhoplovstva koja će i nadalje trajati
trebalo bi razviti siteme koji pešadiji daju nadmoć nad potencijalnim protivnikom.
Recimo jurišmi top po maniru iz 2, sv. rata.
I recimo nešto ovako kao što je Košava. ALi sa što težim varijantama aeroslne, kasetne pre svega ali fosforne.
MEh mene budale, uapsili prof. Ćurčina za 4000...
Не бих се сложио са овим. На савременом бојишту је теже наћи мету него је погодити, захваљујући вођеном оружју, али и бржем одговору класичне артиљерије.
Топ са директним гађањем ту нема шта да тражи - мора да се изложи да би гађао, а вођена оруђа имају већи домет од топа.
Кошава са ласерским вођењем би била јако занимљива - један лансер би могао да покрива 20-ак км фронта, и да има бржу реакцију од авиона или бпл.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Top sa direktnim gađanjem nema šta da traži u ratu.?????????????
OČIGLEDNO JE DA NIKAD NISI BIO NA PRVOJ LINIJI NIKAD U RATU.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::Top sa direktnim gađanjem nema šta da traži u ratu.?????????????
OČIGLEDNO JE DA NIKAD NISI BIO NA PRVOJ LINIJI NIKAD U RATU.
Приметићеш да је од Другог светског рата, кад је био врхунац класичних оклопних возила, дошло до великих измена,
- јуришни топови, које заговараш у претходном посту, се више не производе и јако мало се користе. Осим С тенка, који је ипак изузетак.
- Ловци тенкова и лаки тенкови се такође праве у мањем броју, више за посебне јединице (ваздушнодесантне)
- и тенкови, као последњи носиоци топова са директним гађањем, се праве и користе у све мањем броју. У свим земљама НАТО и бившег ВУ, у задњих 15-ак година је направљено мање од 1000 нових тенкова.

Против оклопна средства постају све прецизнија, убојитија и са већим дометом. Против добро опремљеног противника тенк има мале изгледе.
Ако заговараш тактику кориштену код нас (испали и склони се), онда је оклопно возило са куполом боље решење од оног где је уграђено у шасију.

А ако имаш да даш неки коментар осим ишчуђавања, изволи.
Живо ме занима како би објаснио употребу јуришних топова данас...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Chivanga, mikrimaus
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Okt 2011 20:44

Lepo akademska rasprava je uvek dobra.
Vidi ovako:
- danas je bojište mnogo više urbanizovano nego nekada, mnogo više sela , sela imaju brojnije kuće, kuće su sve veće višlje i od sve jačeg materijala
- današnja pešadija je sve više naoružana u tom smislu i za protivoklopnu borbu a največe povećanje nejne moći u tom smislu je upravo sa sredstvima malog dometa dakle od kategorije Zolje (law71,rpg18) pa do kategorije Vampira (rpg29) što za jendokratnu što za višekratnu...
- broj tenkova se smanjuje a jedan od glavnih razloga je njihova složenosti i visoka cena koji su uzrokovani preteranom bolje rečeno preambicoznim planovima državnih organa koji stoje iza proizvodnje tankova u tom smislu i inženjera. Svi su ultimativno razmatrali ekstreman slučaj tenk na tenk na maksimalnoj daljini u pokretu sa čela pokalibarni na potkalibarni i to je dovelo do toga da te smao SUV košta milion dolara a ceo tenk nekoliko miliona pa i više od 5. Složenost koriščćenja te tenike je velika kao i njenog održavanja...
To je u značajnojmeri uzrokovalo pad broja tenkova. Druga stvar je da su se umnogim ratovima desili slučajevi da prosto ne možeš takvog skupog specijalizovanog istrebitelja drugih tenkova isteaš na prvu borbenu liniju na kojoj neko može da ga rkne sa nečim jeftinim, još gore snajper, slučajni metak, grante pa topa mogu da oštete elemetne SUV i kuku meni ostadosmo bez super-mega-giga istrebitelja protivničkih tenkova. Tako se u mnogoslučajeva takva naprava pretvara u nevinu (bukvlano) devojčuru koja ne sme ni artiljerijskoj vatri da se izloži a kamoli da izađe na liniji da daje pešadiji podršku. PAZI nije stvar do podoficira i oficira odnosn posada i jedinica KONCEPCIJA je loša.
- tenkovski topovi su se uskospecijalizovali za ispaljivanje APFSDS projektila kao osnovnog. To uzrokuje dužinu života (prosečnu ili proračunsku) od 500 opaljenja. Kalibar tih topova je ostao relativno mali zadnjih pola veka 100-115-125 ili 90-105-120 što znači da su im razorne granate još uvek razmerno lake tek malo preko 20 kg.
- artiljerija je takođe pretrpela takav idiotski put jurenja protivnika. Dakle cev na cev na maksimalnom dometu kontrabatiranje. Dometi gigantski, SUV , specijalne granate, samohodnost, BPL-ovi vau.... Nije sporno da treba imati takvih jedinica, to nije sporno, ali ovo je poskupelo oruđa, usložnilo trupu i radnje u trupi slično kao kod tenkova i krajnjoj meri cenu. Povratno artiljerija se sve više grupiše u brigade što objektivno smanjuje ukupnu specifičnu gustinu cevi za podršku po sopstvenom vojniku (ne računajući minobacače koji i ne ulaze u priču) ili bolje rečno samnjuje se broj raspolođivih oruđa
A kakva sve sranja prate realnu upotrebu artiljrije kod posrednog gađanja da ne pričam. Čak i najbolje države se zajebu da ne dužim, za podršku ima sve manje raspoložive artilejrije bez obzira na pričće d amoderna artilojerija obavlja više nego stara za isot vreme SVE JE TO ZBOG PARA zbog smanjenja vojske nema šanse da 5 PUTA manji broj modernih oruđa obavi posao starih. 2 puta il i3 puta možda ali pogledaj broj oruža se modernizacijom smanjuje 5 do 8 puta.
- prateća artiljerija da kažemo poljska artiljerija je napustila pešadiju velikim povećanjem broja minobacaća a koji po pravilu osim nekih izuzetaka nisu imali mogućnost neposrednog gađanja
- bestrzajni topovi su povućeni jer su ih smenile vođene rakete

I sad ideš na zadatak i imaš utvrđeno selo ispred sebe. Dvospratne zgrade, jake međusptane ploče.
Tenkova nema. Artilejrija za podršku nije dostupna na primer naš jeidni divizion

NASTAVAK SLDEDI ODMAH SAM DA POPIJEM KAFU (šta bi Misirac reko na ovo?)

Dopuna: 01 Okt 2011 21:30

se zaglavio u blatu ili mu se zaglavili kamioni koji mu doturaju municiju ili jednostavno nije stigao ili nemamo radio vez sa njim. A da imamo koliko je artiljerija brza i spremna da posredno dejstvuje po cilju koji je skup vrlo tvrdih otpornih talačaka, koliko dobro može da ga pogodi uz koji utrošak granata i kolio brzo i na kraju SA KOLIKIM EFEKTOM OBZIROM NA PUTANJU pa ponekad i na kalibar.
Nije to problem smao malih armija i kod velikih je isto skoro upotpunosti. Jedino Ameri malo odstupaju svojom vazdušnom podrškom sa specijalizovnaom službom za navođenje i Rusi u mnogo manjoj meri (kavantiativno) sa svojim prednjim punktovima za navođenje ili punktovima za kolekciju izviđanja.

Ikod Amera se javilo u prvom idrugom zalivskomratu da samohodna artiljerija jurne za tenkovima i pređe na poluposredno i neposredno gađanje. Pročitaj one moje postove o artiljeriji ima tamo malo otim problemima.
Kod nas smo iz naftalina izvlačili 75 mm bestrzajece a delovali su i BsT 82 mm ZIS 76 i M48. Garantujem da su oni više roklnuli protivnika nego posredna gađanja a i D-30 pa čak i M-46 sam vido u neposrednim gašanjima. Efekat 100 sa T-55 ili još i gore M-36 ili T-34 (3 in. i 85 mm) je tkaođe bio slab za ovkeve ciljeve i slične kojih naDANAŠNJEM BOJIŠTU ČAK IKADA RATUJUPAPUANCI IMA MNOGO. Gledaj Afgan gađaju mudžose PT raketama javelin ???!!!

Mnogo puta jednostavno osetiš da ti treba nešto kao Brumbar sa pancirušom od 150 ili SU-152 sa istom illi sa razornom sa usporenim uplajčem. I to ti treba ODMAH jersi POD VATROM i treba ti HORIZONTALNO pravo u ciilj u tačno neki njegov deo (na primer prizemlje) ili taj deo brda šume čistom razornom. Nije se dugo ratovalo i svi su pojurili neki model gomila tenkova VU protiv NATO i slično. A zaboravili su II. sv. rat.
Koliko je pešadija imala samohotki za NEPOSREDNU podršku. Tisuće... Neke sklepane (Bison) neke slabe (SU-76) ali bogami neke koje su se uvek tražile komad više (SU-122, Brumbar).
Laserski navođene granate Krasnopolj su jedini približan model savremenosti koji delimično rešava ovaj problem ali nikako u potpunosti. Veza, brzina dejstva, stalna spremnost za dejstvo (što nije uvek kod artiljerije sa Krasnopoljima i sličnim), u svkom trenutku na svakom mestu i karkteristika putanje su na strani prateće arteiljerije.
Iz tog razloga su Rusi i napravili ČUDNE minobacače Vasiljek Nona koji mogu da dejstvuju neposredno čak i kada su u lafetnoj izvedbi. I zbog toga su vratili 100 mm na oklopne transportere. Ali to retko ko može da imitira zar ne, takav skup sistem višetrukih rešenja. A Ameri ma vodili bi oni Abrams u svaku patrolu sa Hamerima (može on to brz je Miško) al to amerika ne može da plati jer rknuće ga Zoljom a on se spremao da se bori s aT-72 pa je tako i skup. U nekomfilmu vojnik kaže gledajući na Abramse parkirane kraj Bagdada da ne vidi šta će oni tu kad nigde nema 5000 ruskih tenkova..

Vreme je da se samohotke za podršku pešadiji vrate na scenu. Ovako ili onako što bi rekli Hercegovci...

Drugarski pozdrav od Koje!!!! i amo dalje u polemiku ovo je krajnje ozbiljno a osim mog idejnog projekta s apočetka 2000-tih koji nisu htelida razmatraju ni katedra a Kruševac nije nogao niko drugi se nije upustio u ozbiljnu analizu ovoga osim Rusa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo je zaista interesantno sto pise Vrabac. Moram reci i potpuno logicno. U ratovima devedesetih se Zolje koristile masovno, ne kao protivoklopno oruzje, vec protiv dobro utvrdjenog neprijatelja. Ali Zolja je Zolja, a top je top.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Potpuno se slažem Vrabac,
u mnogim situacijama se koristio T-12 kao oruđe koje svojom izuzetnom preciznošću ali i vatrenom moći zamjenjivalo sve tipove tenkova koji jednostavno nisu mogli"priuštiti" da se zavuku između kuća i unište otpone tačke.Iako jako velikih dimenzija(9600 mm dužine),dobro obučena posada bi spuštala treće točak i relativno brzo pomjerala oruđe.
Još jedna prednost je bila što bi se top transportovao kamionom 500 do 800 metara od vatrenog položaja gdje bi ga posluga odgurala na VP te bi se na taj način izbjega izdajnička buka gusjenica.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::Kod nas smo iz naftalina izvlačili 75 mm bestrzajece a delovali su i BsT 82 mm ZIS 76 i M48. Garantujem da su oni više roklnuli protivnika nego posredna gađanja a i D-30 pa čak i M-46 sam vido u neposrednim gašanjima. Efekat 100 sa T-55 ili još i gore M-36 ili T-34 (3 in. i 85 mm) je tkaođe bio slab za ovkeve ciljeve i slične kojih naDANAŠNJEM BOJIŠTU ČAK IKADA RATUJUPAPUANCI IMA MNOGO. Gledaj Afgan gađaju mudžose PT raketama javelin ???!!!

Mnogo puta jednostavno osetiš da ti treba nešto kao Brumbar sa pancirušom od 150 ili SU-152 sa istom illi sa razornom sa usporenim uplajčem. I to ti treba ODMAH jersi POD VATROM i treba ti HORIZONTALNO pravo u ciilj u tačno neki njegov deo (na primer prizemlje) ili taj deo brda šume čistom razornom. Nije se dugo ratovalo i svi su pojurili neki model gomila tenkova VU protiv NATO i slično. A zaboravili su II. sv. rat.
Koliko je pešadija imala samohotki za NEPOSREDNU podršku. Tisuće... Neke sklepane (Bison) neke slabe (SU-76) ali bogami neke koje su se uvek tražile komad više (SU-122, Brumbar).
Laserski navođene granate Krasnopolj su jedini približan model savremenosti koji delimično rešava ovaj problem ali nikako u potpunosti. Veza, brzina dejstva, stalna spremnost za dejstvo (što nije uvek kod artiljerije sa Krasnopoljima i sličnim), u svkom trenutku na svakom mestu i karkteristika putanje su na strani prateće arteiljerije.
Iz tog razloga su Rusi i napravili ČUDNE minobacače Vasiljek Nona koji mogu da dejstvuju neposredno čak i kada su u lafetnoj izvedbi. I zbog toga su vratili 100 mm na oklopne transportere. Ali to retko ko može da imitira zar ne, takav skup sistem višetrukih rešenja. A Ameri ma vodili bi oni Abrams u svaku patrolu sa Hamerima (može on to brz je Miško) al to amerika ne može da plati jer rknuće ga Zoljom a on se spremao da se bori s aT-72 pa je tako i skup. U nekomfilmu vojnik kaže gledajući na Abramse parkirane kraj Bagdada da ne vidi šta će oni tu kad nigde nema 5000 ruskih tenkova..
ОК, сад ми је јасније шта си хтео рећи.
Мислим да би за такав задатак било погодније лакше оклопљено возило са куполом - јер може да се брже постави, гађа и склони. Значи, уместо СУ-152 нпр М109, или Акација. Вишак оклопа ту ипак није потребан.

Али ипак мислим да би погоднија за дејство била класична артиљерија, која је директно повезана са предњим извиђачем и који је наводи. Подаци о ватри се добијају практично тренутно, а једно оруђе покрива већи део фронта (20-40км), у односу на неких 5км код оруђа које директно гађа. Технолошки је захтевније решење, али боље.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::
Али ипак мислим да би погоднија за дејство била класична артиљерија, која је директно повезана са предњим извиђачем и који је наводи. Подаци о ватри се добијају практично тренутно, а једно оруђе покрива већи део фронта (20-40км), у односу на неких 5км код оруђа које директно гађа. Технолошки је захтевније решење, али боље.
A jesi li uzeo u obzir vreme koje je potrebna granati da doleti do cilja koji je udaljen 20-40 km (koje ostaje cak i ako podatke za dejstvo obezbedis u realnom vremenu) koje je daleko vece nego kod neposrednog dejstva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma ljudi el znante koje je rasipanje + - 4E granta na 20 km za one koji ne zanju toje isto što i rapodela tri sigme iz matematike samo napravljena ne na 3+3 dela nego na 4+4 dela. Ogromna preko 100 m kako time uništiti otpornu tačku sa manje od 200 do 250 granata...
zašto nisu pogodne AKcije Gvozdike i slično. Zato što ne mogu da izdrže nikakvu vatru spreda. Nikakvu.
Takva samohotka kao Brumbar ili SU152 mora da ima čelo jako oklopljno i samo njega da izlaže borbi. I to umaniru kooji smo i koristili u ovim jebenimratovima. Lociraš cilj ako treba i osmotripš ga van vozila i onda brz izlaz dejstvo i odmah nazad.
I vrhunac svega oruđe bi trebalo da bude 203 mm ili da sa jednom dve granate uništi cilj.
Sa kuplom bi bilo bolje rešenje ali ima dva problema koja nisu lako rešiva:
- kupola je mnogo nezgodnija za ugradnju oruđa velikog kalibara a ostane dovoljno oklopljena
- povećava se i težina a uz prethodno u konačnici i cena oruđa
Prednji deo mora da bude sposoban da izdrži direktna pogodak RPG probojnosti 400 mm pa makar to ostvareno i sa dinamičkom zaštitom ili reaktivnim oklopom kako ko zove i uz senvič spreda makar kao na M'84 čelik tekstolit.
da i manipulacija dvodelnom municijom je teža u kupoli nego ukazamat tipu, sve ostalo je nastrani kupole
Imora da bude teško oko 50 t ne treba žaliti na prednjem delu, ako nema masu ne vredi oklop
ako nema jaku oklopnu zaštitu dobijaš BoV sa velikim kalibrom ko iz te kartonske kutije sme da deluje...
Mogli da ozbiljenije sakupimo argumente za i protiv pogotovu što još uvek imamo znanja za hodni deo i uopšte šasiju ovakvog vozilaa sa 90% sam siguran d amožemo da skalupimo 203 za ovu potrebu i to od starih ali sa velikim ulaganjem pameti a malo para ako nisu već razjurili, penzionisali i pohapsili ono malo ljudi što u VTI znate već....
nezgodacija je projektil morao bi da bude nov, ne bi mogle uobičajene 203. Međutim ne bi bio epohalno skuplji od obične granate.
Ah da ovakvog borbenog oruđa posle povlačenja JSU-152 u svetu više nema.
Št amislite dal bi bilo zanimljivo malim armijama s slabim vazduhoplovstvima.
A što se tiče artiljerije umesto ovoga, pogledajte moje postove o artiljeriji i obrati pažnju do koje mere poznajem poroblematiku upravo posrednog gađanja sa potpunom pripremom. To jeste majka mara za dejstvo ali ne i za otporne tačke, lake i srednje tačkaste fortifikacije koje sukcesivno imaš na pravcu nastupanja. A u odbrani, da vidiš kako bi se ponašala pešadija kad je rokne 203 a ako se pojavi neki tenk od 5 miliona dolara e onda je zajebano ali imaš otprilike jednu šansu da ga zvekneš. Baš bi voleo da vidim šta ostane od Abramsa ili Leoparda 2 kada ga rokne 100 kg pancirne 203 pa makar i malom brzinom.
Ma razornom ne mora pancirnom ni kumulativnom.