Poslao: 28 Maj 2022 14:33
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5481
|
Na zraku bi trebalo da je između 2000 i 2500 degC
Zapaljeni krovovi su zapaljene kuće, izgore ulice, čitavi blokovi, naselje…grad Tokio, grad Drezden
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 28 Maj 2022 15:32
|
offline
- Pridružio: 18 Nov 2017
- Poruke: 1445
|
Drug pukovnik ::Na zraku bi trebalo da je između 2000 i 2500 degC
Zapaljeni krovovi su zapaljene kuće, izgore ulice, čitavi blokovi, naselje…grad Tokio, grad Drezden
spominjete da je ova neka legura Mg i Al?
Grad Tokio, Drezden su bili vecinoma konstruisani iz drva, i to uglavnom drvenih dasaka. Iz istog razloga najvise zrtava je bilo kao posledica pozara u Hiroshimi, Nagasakiju....
Sovjetski gradovi su ipak armirani beton. Cak ulazna vrata u blokove, barem gde sam ja bio, su uvek bila celicna. Krov takodje cesto beton i slicno.
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Maj 2022 15:51
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5321
|
legura magnezija i aluminija pod nazivom Elektron se teško zapali ali kad krene nema gašenja, u slučaju gašenja vatre sa vodom razdvaja molekulu vode uzima si kisik i oslobađa vodik koji u smješi sa zrakom ( kisikom ) grune poput termobarika.
U ovom slučaju primjene na čeličani Azov je to bilo upozorenje, dana radimo sa elektronom, a sutra to isto radimo sa fosforom. Fosfor se gasi u vodi ali dok izgara na zraku sa vodenom parom iz zraka stvara fosfornu kiselinu koja se vidi kao bijeli dim -bojni otrov zagušljivac.
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Maj 2022 16:02
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5481
|
Moja iskustva hodanja po čeličanama, ovakvim velikim i prljavim, od Indije preko Rusije do Francuske, zadnje što bi želio da me poklopi na toj ogromnoj prašnjavoj površini, debelog sloja ugljene i koksene prašine su ovakve “šibice”
|
|
|
|
Poslao: 28 Maj 2022 16:45
|
offline
- zoran MKD
- Legendarni građanin
- Pridružio: 21 Jan 2010
- Poruke: 3423
- Gde živiš: Makedonija
|
Drug pukovnik ::Moja iskustva hodanja po čeličanama, ovakvim velikim i prljavim, od Indije preko Rusije do Francuske, zadnje što bi želio da me poklopi na toj ogromnoj prašnjavoj površini, debelog sloja ugljene i koksene prašine su ovakve “šibice”
Пуковниче
Лигнит и кокс се пали кад он хоче
и не гаси се никако вода не
а варно млеко ( крено-млеко) упитно.
|
|
|
|
Poslao: 28 Maj 2022 19:04
|
offline
- Pridružio: 18 Nov 2017
- Poruke: 1445
|
Kod visokih peci je stvarno puno nekih gasova kao metan i koks...ma gotovo kod svih peci..dobar deo metalne industrije nema niste vise nego hidraulicno ulje... tamo cak i kad se zapali obicno ne izgori puno sve celik i beton...inace vatrogarsci prvi beze kad su takvi pozari u pitanju a i ja sam tako hrabro postupio kad je pored mene gruno vodonik. E sad ste me podsetili na valjanje aluminijuma gde se za podmazivanje koristi kerozen... i kako je jedna fabrika u rusiji koja je to radila izgorela:).
Da koristenje takvih municija je zabranjeno u gradovima, mada mnogo sto sta je zabranjeno pa se koristi...eto tehnicki osiromaseni uran ne bi smeo da se koristi zbog dugorocnih posledica po okolinu pa ga bacaju...
To koristiti protiv artiljerije u prirodi je hm..zapalis protivnicke polozaje a gde onda ode vatra po travnjaku ili sumi?
To je kao bacanje hemijskih otrova..lako dodje natrag do tebe.
|
|
|
|
Poslao: 28 Maj 2022 23:03
|
offline
- amstel
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 2563
- Gde živiš: Hiljadu milja od topolivnice
|
Drug pukovnik ::
Unutra je ukupno 180 zapaljivih elemenata, 18 u oživalu i 162 u cilindru i jedna raketa odnosno glava pokriva okvirno 6400 m2.
Значи 40 ракета из једног оруђа покрива 25 хектара?Батерија од 6 оруђа покрива 150 хектара или квадрат 1.2 х 1.2 Км.Теоретски наравно.
Мали оф
raketaš ::legura magnezija i aluminija pod nazivom Elektron se teško zapali ali kad krene nema gašenja, u slučaju gašenja vatre sa vodom razdvaja molekulu vode uzima si kisik i oslobađa vodik koji u smješi sa zrakom ( kisikom ) grune poput termobarika.
Како се гаси,ако уопште може?
|
|
|
|
Poslao: 29 Maj 2022 07:39
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5321
|
Napisano: 29 Maj 2022 7:28
Ne gasi se, i vatrogasci od toga bježe , aparat sa CO2 ne pomaže jer uzme kisik od ugljika i nastane monksid koji je tihi ubojica , najgori krvni bojni otrov, a voli i grunut ne tako kao vodik , ali grune.
Gašenje sa zemljom ili pijeskom tako da se baklja pokrij i odvoji od pristupa okolnog kisika , ali i to je vrlo opasno jer to govno pršti na sve strane baca iskrice , male komadiće materijala. Taj šesterokutni tuljak je rađen od sitnih zrnaca elektrona , prešanjem tako da postoji ta zrnata struktura veličine pšence a unutar tuljka je uprešana termitna masa koja služi da zapali elektron , on crveno valovito što se vidi na fotkama je pripala usporaća , možda drug Pukovnik iskopa neki podatak više o samoj konstrukciji .
Ja sam davno (prije 40 i kusur godina ) bio u tvornici TOMOS sa ekipom tehnologa iz Pretisa da vidim mjere protupožarne zaštite i tehnologiju lijevanja te legure, naime oni su tada lijevali kućišta nekih trkaćih motora , možda netko zna nešto više o tome, ja sam već izlapio . Nama je tada bilo zanimljivo kumulativno zapaljivo djelovanje bojeve glave za raketu OSA i slične sustave, ali nismo direktno radili na ovim krijesnicama , ne znam možda je netko na VTI ili u Vinći radio na tome .
Dopuna: 29 Maj 2022 7:39
zoran MKD ::Drug pukovnik ::Moja iskustva hodanja po čeličanama, ovakvim velikim i prljavim, od Indije preko Rusije do Francuske, zadnje što bi želio da me poklopi na toj ogromnoj prašnjavoj površini, debelog sloja ugljene i koksene prašine su ovakve “šibice”
Пуковниче
Лигнит и кокс се пали кад он хоче
и не гаси се никако вода не
а варно млеко ( крено-млеко) упитно.
U biti se vodi računa o debljini sloja ugljena na skladištu i stalno se vlaži sa vatrogasnim šlaufom , nekad davno je JNA imala u rezervi lokomotive parnjače i velike depoe ugljena, sad se više ne sjećam točno ali mislim da je bila visina do 4m , i znalo je pomalo dimiti iz tih hrpa ugljena. Ako krene požar nema gašenja osim bagerima navesti hrpu zemlje preko toga.
Užareni ugljik bez problema uzima kisik od vode i nastaje mješavina vodika i monoksida , to je jedan proces koji se do prije pedesetak godina koristio za industrijsko dobijanje vodika i monoksida koji su polazni proizvodi za proizvodnju amonijaka , dušične kiseline, i nitrata kao gnojiva ili eksploziva , a monoksid je neophodan u proizvodnji polimera .
|
|
|
|