SVLR Grad 122 mm

• 5Ovo se svidja korisnicima: danijell, Gargantua, voja64, Mercury, miodrag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na zraku bi trebalo da je između 2000 i 2500 degC

Zapaljeni krovovi su zapaljene kuće, izgore ulice, čitavi blokovi, naselje…grad Tokio, grad Drezden

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::Na zraku bi trebalo da je između 2000 i 2500 degC

Zapaljeni krovovi su zapaljene kuće, izgore ulice, čitavi blokovi, naselje…grad Tokio, grad Drezden

spominjete da je ova neka legura Mg i Al?
Grad Tokio, Drezden su bili vecinoma konstruisani iz drva, i to uglavnom drvenih dasaka. Iz istog razloga najvise zrtava je bilo kao posledica pozara u Hiroshimi, Nagasakiju....
Sovjetski gradovi su ipak armirani beton. Cak ulazna vrata u blokove, barem gde sam ja bio, su uvek bila celicna. Krov takodje cesto beton i slicno.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ravni krovovi su beton pokriven bitumenom.

• 9Ovo se svidja korisnicima: Drug pukovnik, Gargantua, voja64, Mercury, Insan, rovac, amstel, miodrag, Griffon vulture
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

legura magnezija i aluminija pod nazivom Elektron se teško zapali ali kad krene nema gašenja, u slučaju gašenja vatre sa vodom razdvaja molekulu vode uzima si kisik i oslobađa vodik koji u smješi sa zrakom ( kisikom ) grune poput termobarika.

U ovom slučaju primjene na čeličani Azov je to bilo upozorenje, dana radimo sa elektronom, a sutra to isto radimo sa fosforom. Fosfor se gasi u vodi ali dok izgara na zraku sa vodenom parom iz zraka stvara fosfornu kiselinu koja se vidi kao bijeli dim -bojni otrov zagušljivac.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Drug pukovnik, voja64, Mercury, nemkea71, rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Par sličica:







Osnovna zamisao je korišćenje iznad položaja cevne i reaktivne artiljerije te druge tehnike, eventalno iznad nekih industrijskih postrojenja kao što smo videli na primeru Azovstala. Upotreba prema civilnim objektima čak i prema vojnim objektima ako su u civilnom okruženju je zabranjena Ženevskom konvencijom o nekim vrstama konvencionalnih oružja iz 1981.

• 10Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua, Mercury, Insan, Rocker, raketaš, rovac, miodrag, Griffon vulture, Cranium
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moja iskustva hodanja po čeličanama, ovakvim velikim i prljavim, od Indije preko Rusije do Francuske, zadnje što bi želio da me poklopi na toj ogromnoj prašnjavoj površini, debelog sloja ugljene i koksene prašine su ovakve “šibice”

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::Moja iskustva hodanja po čeličanama, ovakvim velikim i prljavim, od Indije preko Rusije do Francuske, zadnje što bi želio da me poklopi na toj ogromnoj prašnjavoj površini, debelog sloja ugljene i koksene prašine su ovakve “šibice”
Пуковниче
Лигнит и кокс се пали кад он хоче
и не гаси се никако вода не
а варно млеко ( крено-млеко) упитно.

• 1Ovo se svidja korisniku: Insan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod visokih peci je stvarno puno nekih gasova kao metan i koks...ma gotovo kod svih peci..dobar deo metalne industrije nema niste vise nego hidraulicno ulje... tamo cak i kad se zapali obicno ne izgori puno sve celik i beton...inace vatrogarsci prvi beze kad su takvi pozari u pitanju a i ja sam tako hrabro postupio kad je pored mene gruno vodonik. E sad ste me podsetili na valjanje aluminijuma gde se za podmazivanje koristi kerozen... i kako je jedna fabrika u rusiji koja je to radila izgorela:).
Da koristenje takvih municija je zabranjeno u gradovima, mada mnogo sto sta je zabranjeno pa se koristi...eto tehnicki osiromaseni uran ne bi smeo da se koristi zbog dugorocnih posledica po okolinu pa ga bacaju...
To koristiti protiv artiljerije u prirodi je hm..zapalis protivnicke polozaje a gde onda ode vatra po travnjaku ili sumi?
To je kao bacanje hemijskih otrova..lako dodje natrag do tebe.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::

Unutra je ukupno 180 zapaljivih elemenata, 18 u oživalu i 162 u cilindru i jedna raketa odnosno glava pokriva okvirno 6400 m2.

Значи 40 ракета из једног оруђа покрива 25 хектара?Батерија од 6 оруђа покрива 150 хектара или квадрат 1.2 х 1.2 Км.Теоретски наравно.

Мали оф

raketaš ::legura magnezija i aluminija pod nazivom Elektron se teško zapali ali kad krene nema gašenja, u slučaju gašenja vatre sa vodom razdvaja molekulu vode uzima si kisik i oslobađa vodik koji u smješi sa zrakom ( kisikom ) grune poput termobarika.



Како се гаси,ако уопште може?

• 6Ovo se svidja korisnicima: rovac, danijell, bojank, miodrag, Griffon vulture, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Maj 2022 7:28

Ne gasi se, i vatrogasci od toga bježe , aparat sa CO2 ne pomaže jer uzme kisik od ugljika i nastane monksid koji je tihi ubojica , najgori krvni bojni otrov, a voli i grunut ne tako kao vodik , ali grune.

Gašenje sa zemljom ili pijeskom tako da se baklja pokrij i odvoji od pristupa okolnog kisika , ali i to je vrlo opasno jer to govno pršti na sve strane baca iskrice , male komadiće materijala. Taj šesterokutni tuljak je rađen od sitnih zrnaca elektrona , prešanjem tako da postoji ta zrnata struktura veličine pšence a unutar tuljka je uprešana termitna masa koja služi da zapali elektron , on crveno valovito što se vidi na fotkama je pripala usporaća , možda drug Pukovnik iskopa neki podatak više o samoj konstrukciji .

Ja sam davno (prije 40 i kusur godina ) bio u tvornici TOMOS sa ekipom tehnologa iz Pretisa da vidim mjere protupožarne zaštite i tehnologiju lijevanja te legure, naime oni su tada lijevali kućišta nekih trkaćih motora , možda netko zna nešto više o tome, ja sam već izlapio . Nama je tada bilo zanimljivo kumulativno zapaljivo djelovanje bojeve glave za raketu OSA i slične sustave, ali nismo direktno radili na ovim krijesnicama , ne znam možda je netko na VTI ili u Vinći radio na tome .

Dopuna: 29 Maj 2022 7:39

zoran MKD ::Drug pukovnik ::Moja iskustva hodanja po čeličanama, ovakvim velikim i prljavim, od Indije preko Rusije do Francuske, zadnje što bi želio da me poklopi na toj ogromnoj prašnjavoj površini, debelog sloja ugljene i koksene prašine su ovakve “šibice”
Пуковниче
Лигнит и кокс се пали кад он хоче
и не гаси се никако вода не
а варно млеко ( крено-млеко) упитно.

U biti se vodi računa o debljini sloja ugljena na skladištu i stalno se vlaži sa vatrogasnim šlaufom , nekad davno je JNA imala u rezervi lokomotive parnjače i velike depoe ugljena, sad se više ne sjećam točno ali mislim da je bila visina do 4m , i znalo je pomalo dimiti iz tih hrpa ugljena. Ako krene požar nema gašenja osim bagerima navesti hrpu zemlje preko toga.

Užareni ugljik bez problema uzima kisik od vode i nastaje mješavina vodika i monoksida , to je jedan proces koji se do prije pedesetak godina koristio za industrijsko dobijanje vodika i monoksida koji su polazni proizvodi za proizvodnju amonijaka , dušične kiseline, i nitrata kao gnojiva ili eksploziva , a monoksid je neophodan u proizvodnji polimera .