Ručni bestrzajni bacači

• 1Ovo se svidja korisniku: jazbar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ispitivanje HEAT 655 CS

• 1Ovo se svidja korisniku: MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Interesantan mi je ovaj način punjenja na HEAT 655 CS i podseća na BST a.
Čak se vidi da u cevi ima narezane žljebove za rotaciju i stabilnost projektila samo je onaj povratni impuls minimiziran-prigušen za razliku od BSTa.
Ka ovome se moglo ići i kod nas na BST M79 da su poradili na ovakvim projektilima a sama cev lansera je laka pa bi dobili i multipraktik...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vojo, ovo je dobro poznati bestrzajac Carl Gustaf M4, samo što je onomad po prvi put dobio municiju za bezbedno dejstvo is ograničenog prostora (Confined Space-CS) poput one na AT-4 CS.
Suština je da se ispred barutnog punjenja u čauri nalazi klip koji gura projektil prema ustima cevi a sa zadnje strane zid sa čepom iza koje se nalazi rezervoar sa slanom vodom kroz koju se hladi vreo mlaz na putu ka zadnjaku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Vojo, ovo je dobro poznati bestrzajac Carl Gustaf M4, samo što je onomad po prvi put dobio municiju za bezbedno dejstvo is ograničenog prostora (Confined Space-CS) poput one na AT-4 CS.
Suština je da se ispred barutnog punjenja u čauri nalazi klip koji gura projektil prema ustima cevi a sa zadnje strane zid sa čepom iza koje se nalazi rezervoar sa slanom vodom kroz koju se hladi vreo mlaz na putu ka zadnjaku.

"It should be noted that the AT4-CS version also reduced its muzzle velocity from the original 290 m/s to 220 m/s as part of its effort to be user safe in a confined space, making the AT4-CS version less effective."

Arami s-e jel prvi put upotrebljen na AT4 čepsa slanom vodom ili je bilo i ranije eksperimenata sa nečim sličnim jer sam prvi put to video na Diskaveriju u emiusiji Future weapons???

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Armbrust ima kao kontra masu tanke niti poput kose , dok su u cijevi ponašaju se kao komad plastike , a kad se razlete po prostoru onda ih imaš i u nosu i u uhu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naš M57 kao kontramasu ima pesak, Ameri u zadnje vreme rade sa nekim gelom.

• 1Ovo se svidja korisniku: MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma RB M57 je meni odlično poznat kao i svi naši modeli RRBa do izrade zadnjeg Stršljena u SFRJ.
Iz većine naših RBa sam imao i praktičnu obuku a i ona druga dejstva dok mi ovo strano nije toliko poznato.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nešto gledam koliko je to sve zakomplikovano. Švedi su jednostavno metak (faktički) sa Carl Gustafa ubacili u plastičnu cev i dobili AT-4. Zamenom barutnih cevčica barutnim granulama i smeštanjem između klipa i zida spremnika slane vode, dobili su AT-4 CS.
Kinezi su isto svoju raketu na PF-98 smestili u metalnu čauru koju pričvršćuju na zadnji deo plastične lansirne cevi. Nekada je genijalnost u jednostavnosti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aramise to su dvije različite škole , raketna i bestrzajna . Meni osobno nije jasno zašto smo radili OSU na taj način, i zašto smo kad je bilo jasno da je koncepcija nakaradna nastavili dalje , i što je najgore produžili sa tom koncepcijom do Stršljena . S druge strane vidimo cijelu lepezu ruskih Vampira rađenih po istom raketaškom principu. Dok je Amerika otišla skroz na bestrajce.

Za Zolju ne znam sve detalje, ona je rađena u Krušiku kopiranjem , ili kupljenom dokumentacijom od Muhe. U svakom slučaju znam sigurno da je ekipa iz Pretisa koja se bavila lanserima uredno u nekoliko navrata bila na službenim konsultacijama u Češkoj u zavodu Konštrukta u Trenčinu , odatle je išao transfer svih sovjetskih tehnologija, pa tako i tih lansera. Nakon pomnih analiza pala je odluka da se lanser za OSU radi mokrim postupkom po uzoru na Francuze ( Strim ).

Kroz Muhu odnosno Zolju došlo se do tehnologije piezo upaljača , i svih elemanata bojeve glave , ali ne i do goriva odnosno tih barutnih cjevčica , a tu je glavna caka , u čvrstoći i brzini izgaranja tog baruta

Paralelno sa Osom su rađeni neki elaborati i studije o bestrzajnoj varijanti , bila je vrlo jaka grupa cijevnih balističara na VTI u predvođeni Jankom Viličićem , i ono su zagovarali bestrzajnu varijantu , ne ovu sa slanom vodom , već klasičnu bestrzajnu topčinu na bazi modernih tehnologija. Mislim da su uvijek padali na težini cijevi i na problemu izrade žljebova u cijevi .

Da li je bilo pokušaja izrade žljebova elektrokemijskim putem i ojačavanja cijevi namotavanjem kevlara ne znam , to možda ti iskopaš iz svojih fotki .

• 1Ovo se svidja korisniku: goxin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Raketas
citat
Da li je bilo pokušaja izrade žljebova elektrokemijskim putem i ojačavanja cijevi namotavanjem kevlara ne znam , to možda ti iskopaš iz svojih fotki .
**Овде сам својевремено предложио Врапцу да се одради цев за Бст по систему Мораве,што га је јако заинтригирало.Било какво намотавање морало би ићи *на мокро*,а ојачања са модификованим полимерним влакнима под обавезно.На крају би се машина исплатила.Намотавање ручно оставља огроман међумолекуларни простор,и није немогуће да неко погине користећи такву цев.Било би скупо за мале серије,али за комплетно пренаоружавање и неки извоз не би.