Ručni bestrzajni bacači

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, aramis s
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

III Njutnov zakon na praktičnoj primeni uz minimum modifikacija.
Dok je na nekima ta kontra masa pesak ,slana voda ovde je očito za to iskorištena apsorciona čaura-posuda koja je uz zadršku dok je potisnut projektil i sama krenula u kontra smer i pokupila sav ostatak potisnog punjenja sa sobom.Elegantno i prosto rešenje iza koga sigurno stoje hiljade pucanja na opitovanju i ko zna koliko izmena u sastavu potisnog punjenja dok se nije postigao željeni radni učinak a sam projektil je ovde uslovno rečeno verovatno spoj starijih iskustava sa sličnih sredstava(Bur-Muha)i zadatog tehničkog uslova naručioca.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nekada su najbolja rešenja i najjednostavnija, samo treba mućnuti glavom, a u današnje vreme komjuterske simulacije dobrano skraćuju ispitivanje.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Analiza fotki koje je postavio Pukovnik pokazuje :

Na drugoj fotki projektil je izletio do pola van , a čahura još miruje.
Na trečoj fotki više nema pojektila u kadru , a čahura je do pola vani.

Rekao bih da je u prvih par milisekundi vanjski kontejner , nišan i masa vojnika uključena u kontra masu , znači sve bi se trebalo trzati kao kod puške, a onda kad se pokida neka mehanička veza između projektila i čahure kad je projektil skoro sav vani , počinje kretanje čahure kao kontra mase , što naravno ublaži trzaj

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, aramis s
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Pogled na mlaznice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čemu služe zaseci na svakoj od mlaznica?

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Možda u utore usjeda neka dodatna kapisla, vidi se i O-ring koji bi trebao nešta držati. Spominju i mogućnost korištenja iz zatvorenog prostora, min 30 kubika

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vjerojatno za ključ , da se našarafa na komoru, čahuru.

Možda nije u pitanju kidanje neke mehaničke veze , možda je u pitanju gašenje "raketnog motora" dok on radi gura čahuru naprijed , a kad prestane raditi ( prestane izgaranje goriva ) čahura je puna plinova koji ekspandiraju kroz mlaznicu i guraju projektil naprijed , kako tlak pada mlaznice više ne guraju čahuru prema naprijed , i dolazi do izbacivanja čahure unazad.

Tipično rusko rješenje matematike do jaja, ono do bola , a tako sve jednosatavno.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nakon ovog opisa i ponovnog gledanja snimke, tako i izgleda da je.
Na slici br.2 nije granata koja je izvirila iz lansera nego cijev, granata je vjerovatno već vani samo se nije mogla slikom uhvatiti. Trzaj nosa lansera prema dole.
Znatno sporiji hod cijevi u nazad, izleće van i trzaj nosa prema gore.
Savršena vaga.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Treba malo nabaciti matematiku za to , projektil se pod tlakom kreče naprijed , a čahura nazad , ali taj isti tlak kroz mlaznice preko površine mlaznice i Cf stvara potisak koji gura sve prema naprijed .i sad ti budi pametan ha ha .

• 6Ovo se svidja korisnicima: voja64, aramis s, pein, sevenino, jazbar, raketaš
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Tatjana mi je došapnula kako su sve to zamislili i kako BUR radi




Pozicija 1 je kontejner lansera, pozicija 2 je granata koja se nalazi u cijevi (poz.3) i cijev je navojem spojena na korpus motora (poz.5). Između motora i granate je pregrada, donje dno motora (poz.4).
Barutno punjenje (poz.6) je između korpusa motora i plinovodne cijevi (poz.12) koja je sa zadnje strane zatvorena sa adapterom (poz.7) gdje se nalazi inicijalna kapisla i pripala (poz.8 i 9).

Pozicija 11 je natezna čaura, navojem spojena sa granatom. Kroz čauru ide plinovodni kanal pozicija 13, a pozicija 10 je ključna. Prekidna šajba, i ako je ostalo kako je zamišljeno napravljena je od polimera (polietilen) jer kod polietilena mehanička svojstva (prekidna čvrstoća) su direktno vezana sa temperaturom (kao i kod većine materijala u ambijentalnom temperaturnom opsegu o kojem govorimo). Ali kod polietilena je to valjda izraženije.
Sve je iz razloga različite brzine gorenja baruta na -40 i na +50, a kako ovaj sistem mora biti skroz izbalansiran, tisućinka sekunde je bitna. Naravno, razlika kidanja dovodi do neujednačene početne brzine granate i naravno odstupanje od tablica gađanja.

Znači kada se barutno punjenje pripali, plinovi idu kroz mlaznicu, i cijeli sklop (motor, granata i cijev) reaktivno se kreće prema naprijed. Istovremeno plinovi iz motora se preko plinovodne cijevi prenose i u međuprostor između granate i prednjeg dna motora i kada tlak u tom međuprostoru dostigne svoj kritični iznos, profilirana glava natezne čaure smično odsjeca šajbu i nastupa prekid sistema. Granata je slobodna i uz dodatno povećanje brzine od ekspanzije plinova izleće, a cijev sa motorom ostaje u lanseru ili sa minimalnom brzinom ispada van.

Patent je u pitanju, ali od strane tulskog KBP-a, datumski odgovara tako da se može sa 99% sigurnošću reći da je to to.