Poslao: 31 Maj 2016 16:39
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 20079
|
Vodeci prsten je ispod domalog (najtanji), vidi se da je "mobilan" odnosno smanjuje brzinu rotacije zbog optimalnijeg dejstva kumulativnog punjenja.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 31 Maj 2016 17:31
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5504
|
Pitanje...zbunjen totalno vezano uz onu balastnu slanu vodu.
Prema šemi od AT4cs, voda je u kapsuli, spremniku. Ajd nek bude NaCl i nek bude čak 35-postotna slana voda, tlak od 3,5 bara bi trebao biti da se ne ledi na -40 deg C.
Masa i gustoća vode nebitna, zanima me kako to uopće funkcionira. Ajd kod AT4 možda sve pukne i izleti (iako ne bi želio da mi puca kapsula pod tlakom pored tintare), ali kako kod ove granate 655 odnosne njene čahure.
Ako je slana voda isto u nekoj tlačnih piksli i sve to u čahuri, gdje to onda sve isfijati van. Ne vidim nikakve roše na čauri. Jel mlaz izbija dance van? Mlaz oko čaure?
Inače gdje mu dođe udarna kapisla? Možda samo nju izbije?
Sad kad već zatrpavam, isto tako i za ove ''obične'' šveđanke sa istim takvim čaurama. Gdje to izbija van?
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Maj 2016 19:43
|
online
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28739
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
@Drug pukovnik
ako se vratiš na 155.stranu, videćeš da čaura ima dance koga izbijaju barutni gasovi (ofarbano crveno), a da je kapisla za pripalu bočno iznad oboda čaure. Ako je unutrar FFV 655 kapsula slane vode, a petpostavka je da jeste jer su Šveđani pragmatični narod, onda se verovatno aktiviranje kapisle prenosi nekim barutnim kanalom do barutnog punjenja koje je možda između klipova suprotnog dejstva kao i kod AT4.
Jedan potiskuje granatu, a drugi usporava ekspanziju produkata sagorevanja i usmerava mlaz kroz kapsulu sa slanom vodom.
|
|
|
|
Poslao: 31 Maj 2016 20:38
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5367
|
Malo to sve djeluje zbunjujuće... koristi se jedan projektil za dva potpuno različita oruđa. Karl Gustav koristi aluminijsku čahuru koja ima plastični čep kao dno , taj čep je spertlan u čahuru i on drži sve zatvoreno do tlaka od nekih 150 bara kad puca , vjerojatno po nekim unaprijed definiranim linijama , odnosno zarezima.
To je jako bitno da svi čepovi pucaju na istom tlaku , i da čvrstoća čepa ne ovisi od temperature uporabe. Dok se dostigne taj tlak( taj se tlak naziva fortsman odnosno tlak forsiranja ) barut gori u potpuno zatvorenom prostoru ( u konstantnom volumenu ) kako tlak raste tako se projektil utiskuje u žljebove , deformira se zaptivni prsten , unutar te milisekunda zapale se sva barutna zrnca i ona najudaljenija od pripale.
U jednom trenutku počinje kretanje projektila , sad više volumen nije konstantan , nego raste , ali raste i brzina izgaranja baruta i zbog toga raste i tlak u čahuri . U tom prvom trenutku se lanser pomiče unazad , ali ne puno jer dok krene projektil puca taj plastični čep i oruđe je uravnoteženo reaktivnom silom barutnih plinova. Dalje su u ravnoteži sila akcije i sila reakcije . Veličinom mlaznice odnosno stupnjem ekspanzije barutnih plinova se ta ravnoteža relativno lako uspostavi, kad bi mlaznica bila veća onda bi oruđe trzalo prema naprijed.
Kod AT-4 imamo sasvim drugi princip rada .. cijev je od kompozita bez žljebova i jednokratna je. Projektil i taj kanister sa vodom su fiksirani u cijevi i po sličnom principu nema nikakvog gibanja sve dok se ne zapale sva zrnca baruta. Kad se to ostvari, mora puknuti neki osigurač , neki vijak , koji drži spojen klip projektila i klip kanistera . U prvoj fazi kretanja taj kanister leti unatrag kao komad drveta , kao kontra masa , po zakonu akcije i reakcije u suprotnom smjeru se giba projektil , Mase projektila i kontra mase ne moraju biti iste , obično je kontra masa manja , ali zato ona brže leti i mora imati veći prostor , veću dužinu cijevi za kretanje .
Na kraju cijevi sa nalazi rešetka - nož ,koja razbije kanister i sad dolazi do miješanja vode i barutnih plinova , do naglog hlađenja istih i pretvaranja vode u maglu i paru.
|
|
|
|
Poslao: 01 Jun 2016 08:18
|
online
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28739
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
@raketaš
možda [url=https://www.mycity.rs/must-login.png leži rešenje za svo mozganje.
|
|
|
|
Poslao: 01 Jun 2016 08:23
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5504
|
Priznajem, prespavao sam stranu 155...hvala aramis.
A ovo bi trebala biti unutrašnjost ispucane cevke AT4cs. Prvo sam pomislio da su ova 4 ''pera'' ta rešetka ili nož što je raketaš spomenuo, ali onda kad sam ponovo pogledao presjek čini mi se da su ta ''pera'' ispred kontramase.
|
|
|
|
Poslao: 01 Jun 2016 11:15
|
online
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28739
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
Mislim da kanister ne ide nigde, ostaje tu gde jeste. Voda je u stvari kontra masa koja sa vrelim mlazom ističe kroz mlaznicu, snižava njegovu temperaturu pretvarajući se pri tome u vodenu paru koju vidimo na svim snimcima AT4.
Kod C. Gustafa je izgleda isti princip smo što je sve to smešteno u čauru, jer je višekratno oružje.
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Jun 2016 20:02
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5367
|
Vratimo se malo na Aramisovu sliku sa stranice 155 .
Sa 1 sam označio karakteristično zakrilce na stabilizatoru , time je definiran položaj projektila u čahuri i raspoloživ prostor u istoj.
Sa 2 sam označio barutne cjevčice koje su kao kod rakete Osa dugačke i tanke i smještene između krilaca stabilizatora
Sa 3 sam oznaćio plastičnu kutijicu sa crnim barutom , pripalom .
Sa 4 sam označio plastični čep koji zatvara čahuru i drži je zatvorenom sve dok se sve cjevčice ne zapale i projektil se ne usječe u žljebove cijevi ( tlak forsiranja )
Iz slike i rasporeda dijelova je jasno da tu nema nikakvog karnistera sa vodom, već stvar radi kao klasični bestrzajni top i uravnoteženje je samo sa potiskom mlaza , o tome sam pisao u prethodnom postu.
Kod AT -4 je primjenjen sasvim drugi princip rada .. sa kontra masom . Iz čisto termodinamićkih razloga taj kanister mora ostati zavoren sve dok barut gori , kako se ne bi hlađenje plinova izgubio potisak . Taj kanister svojom masom i masom vode u njemu i masom plastičnog klipa preko kojeg barutni plinovi djeluje kao kontramasa . Ti su svi djelovi jedna kompaktna cjelina točno određene mase i jedino se tako može osugurati bestrzajnost oruđa .
Kad bi se pucalo na otvorenom terenu onda bi moglo umjesto vode mogao biti pijesak ili tanke niti , bitno je samo da ta masa izleti nekom točno zadanom brzinom iz cijevi i da u tom trenutku i projektil izleti van , tako da cijev ostane prazna na obje strana, to je dovoljno da se ostvari bestrzajnost.
Sasvim je druga situacija kad se puca iz sobe ili podruma .. u tom bi seslučaju kontra masa mogla odbiti od zida i još gore barutni plinovi bi stvorili naspritisak u podrumu tako velik da bi izbacio strganog nišanđiju van , ili u najboljem slučaju razbijenih bubnjića oštečenih očiju i sa krvi u plućima .
Upravo zato služi taj kanister sa vodom , da se voda rasprši u maglu i naglo ohladii barutne plinove , sitni dijelovi plastike razbijeni na " nožu " nisu opasni po nišanđiju ali bi bili opasni za nekog iza lansera.
Jedan litar vode od nekog normalnog stanja dok se ispari potroši cca 600 kalorija , a i kilogram baruta koji je dio svoje energije predao projektilu i kontramasi u trenutku kad počinje paranje kanistera nema više od tih 600 Kcal , možda maksimum 1000 Kcal , jer ni u trenutku pripale nema više od nekih 3500 Kcal.
Švabe na Arbrustu rade isto sa kontramasom ali ne hlade barutne plinove već oni ostaju zarobljeni u lanseru , preko dva klipa koji zatvaraju lanser
Bio sam u učionici kad je jedna budaletina okinula Armbrusta u strop , ništa se nije dogodilo , upaljač se nije armirao jer je stvar tresnukla u zid nakon par metara , eksplozije nije bilo , nije bilo ni bljeska , samo smo imali tih dlaka u ušima i nosu i ustima.
|
|
|
|