Samohodna haubica 155 mm „Nora“ B-52

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ima ko još pitanja?


.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odakle je ovo?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

fin ::

Ima ko još pitanja?


.
Rekoh ja nasa tehnologija je bolja a ljudi mi ne veruju

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel ta slika iz BSS?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odakle je slika bre!,Koji m.j tu neke skracenice i zavlacenja...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo mora da je nesto novo cim se ne zna u Kraljevu, ako je iz Trstenika?! Obecali su jednom prilikom bio je u poseti ministar mislim Dinkic da ce oni uloziti novac u PPT Cilindre da rade cevi, pa ja pitah negde prosle godine i rekose mi od toga nema nista, sto znaci ovo moze biti u ovoj novoj fabrici, nagadjam! Kad izliju prvu svi da se veselimo, u nasoj Drzavi, to je vec ogroman uspeh.

• 3Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, Metanoja, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da moramo neke stvari razjasniti .

Hidraulički cilindri se rade od bešavnih cijevi proizvedenih kod Mannesmann -a ili nekog tko ima taj postupak izrade cijevi , najbolji čelik koji se još može preraditi u cijev i kupiti bez nekih velikih peripetija sa embargom i sličnim glupostima po tom postupku je 20MnV6 , to je čelik koji je još zavarljiv bez nekih velikih peripetija , a može se i zakaliti - poboljšati . Od sličnih ili istih čelika smo mi proizvodili komore za raketne motore za Plamen A , a u ratovima devedesetih je čak korišten i za neke lošije varijante minobacača.

Taj čelik svojim mehaničkim karakteristikama dozvoljava tlakove u cilindru do nekih 400 bara , a sve opreko toga je jako jako kritično.

U jugi je bila podjela posla po željezarama i bilo bi suludo da se u Srbiji sada kupuje Mannesmann liniju za proizvodnju cijevi kad je takva linija propala u željezari Sisak , u Smederevu je valjaonica limova , u Zenici valjaonica profila , u Sisku valjaonica cijevi , Split i Nikšić možemo zaboraviti kao nebitne za ovaj posao.

Jedina prava linija za ljevanje i kovanje trupaca od kojih se može napraviti topovska cijev je u slovenskim železarnama , u Ravnama , oni mogu u velikom loncu izlegirati potrebni sastav čelika sa dovoljno kvalitetnim materijalom bez sumpora fosfora i bakra, To su čelici legirani sa cromom i niklom i molibdenom i od toga mogu otkovati i u grubo napraviti topovsku cijev , daljnja obrada je bila u Travniku , tamo su bile isto tako velike preše za kovanje cijevi i bile su peći za kaljenje cijevi i kompletne linije za obradu.

Crom molbdenski čelici su korišteni i za izradu zatvarača i ostalih naj opterečenijih dijelova u naoružanju ali za izradu zatvarača je uvijek bila kritična sila preše za kovanje tijela , jedino se kovanjem mogla postići tražena struktura materijala , čvrstoća i žilavost , uz velike poteškoće i uz angažiranje cjelokupne znanosti jugoslavije uspjevalo se ponekad dobiti , ali ponavljam jako teško i uz velike količine škarta čelik koji je ispunjava sve kriterije postavljene od strane profesora Anastasa Paligorića i VTI a .

Anastas nije to iz malog prsta isisao, imali smo licencnu dokumentaciju za nekoliko ruskih topova , a imali smo i te topove , naravno da smo ih razrezali na komadiće i ispitali sastav materijala i svojstva, mogli smo mi pjevati borbene i busati se u junačka prsa , ali je taj ruski čelik za nas bio misaona imenica, nismo se nikada uspjeli približiti njima po svim parametrima.

Realno je kupiti čelik kod rusa eventualno slovenaca , to otkovati u sloveniji , u grubo obraditi u Travniku , zakaliti u Travniku ako su osposobili peći , i fino obraditi cijevi u Trsteniku , a ožljebiti u Plani ili Trsteniku.

I to je fantastično veliki korak za industriju Srbije , a te fantazije o izradi čelika u Smederevu i ljevenju trupaca za cijevi ,, mačku o rep.

Ako je tako lako dobiti čelik za zatvarać ili kompletan zatvarač onda je suluda politika rasturati dobre topove M 46, a da bi se sa njih skidao zatvarač za izradu NORA B52

Peči na prethodnim postovima nisu ni dovoljno duboke niti rade pod zaštitnim plinom ( helijem ) , a to je neophodno za cijevi tipa NORA ili KAPELA, te peći su ok za neku alatnicu ili tvornicu hidraulike ali za topovske cijevi ne zadovoljavaju .

Nama su padale serije čak i zbog takvih sitnica kao što je sastav helija , utrošili smo godine istraživanja dok to nismo shvatili da ima razlke helij iz Bakua , od helija iz Teksasa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ja samo da kazem da PPT cilindri rade u 3 smene, trenutno rade za Ruse cilindre od 12m , dakle ne znam da li mogu da kale i temperuju to cu da se raspitam a da obrade i razbuse na tu duzinu mogu, imaju masine za sve vrste obrade i busenja za duzine nesto preko 12m .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Raketas
Koliko cesto se desavalo da ceo trupac ide u skart?! Posle kovanja se ispituje materijal, nije dobro pa ponovo, kolikk cesto se to desavalo, ako znate?

• 5Ovo se svidja korisnicima: BSD, CheefCoach, voja64, RJ, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 27 Jul 2015 21:19

meni je pojam temperovanje vezan uz ljevano željezo gus . Ne znam u kom smislu si iskoristio pojam temperovanje ... hidraulički cilindri se ne kale , ne poboljšavaju se , već se rade od sirovog ( normaliziranog ) materijala .

Topovske cijevi se rade iz punog kovanog trupca i buši se rupa u njima , a onda se ta rupa razbuši , raširi , na potrebni promjer , Petoletka kupuje gotove cijevi kod mannesmanna i širi na potrebnu mjeru i onda obrađuje honovanjem što je jedna od operacija u izradi topovske cijevi .

Dopuna: 27 Jul 2015 21:26

BSD ::@Raketas
Koliko cesto se desavalo da ceo trupac ide u skart?! Posle kovanja se ispituje materijal, nije dobro pa ponovo, kolikk cesto se to desavalo, ako znate?

U principu je to bio škart za nas iz vojne industrije , jer smo imali svoje armijske standarde puno strože od onih civilnih , ali je to bio svršeno dobar materijal za komercijalnu upotrebu , tako da oni to nisu bacali na otpad već prerađivali , valjali i kovali na manje promjere i prodavali kao čelik Č 4734.4 koji je bio fantastičan za civilnu industriju , prekrasnih osobina , pouzdan, dobro se kalio , dobar za obradu , izuzetno čvrst i žilav ... ali na minus 30 C nije imao potrebnu žilavost , i tu smo mi stalno kuburili sa tim jebenim minusom , ma ne samo mi . i Hitler se tu otego. ha ha.

Ima tu raznih tumačenja zašto je ruski čelik iz Motovihilke bio tako dobar od mikrolegirnih elemanata , pa do korištenja drvenog ugljena bez sumpora u procesu topljenja rude , pa do same rude iz Magnitogorska , koja je zapravo ostatak nekog kometa ili metora, ima tu dosta i mistike i šumskih vila i duhova ali su činjenice nemilosrdne na minus 30 C.