offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
- 12Ovo se svidja korisnicima: bojank, amaterSRB, kolateralnasteta, yrraf, _commandos_, MB120mm, Levi, sasans23, zlaya011, Dicus, Revolucion, aBobban
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Imaš dva nivoa problema sa cevima i njihovom krivinom, naročito dugim cevima. Prvi problem je njihova tolerancija položaje ose cevi u odnosu na idealnu u smilsu izrade odnosno proizvodnje. Ne izađe iz proizvodnje idealna već sa nekom tolerancijom odstupanja ose. Sa druge strane vrlo dugačka cev se silom gravitacije krivi na dole. Nisu to velike vrednosti ali za ekstremalna oruđa postaju sasvim realni elementi izvora greške a čak se to i ranije sa starijim oruđima u proizvodnji vodilo računa. Onda ti lepo sedneš i izračunaš krivljenje zbog sopstvene težine, mada to uopše nije jednostavan sport ako hoćeš da dobiješ vrlo tačnu vrednost, a danas je već moguće sa većom preciznošću. Ne znam za ranije ali danas bi to bilo možda moguće i meriti u nekoj da kažemo labaratorijskoj skalameriji, možda je i nekada bilo tako ali ne znam. Onda pri ostvarenju sppajanja između cevi i zadnjaka *okreneš kontra* grešku poteklu od tehnologije-izrade u odnosu na zemljinu težu.
Krivljenje zbog sopstvene težine je malo ali tehnologija cevi daje vrlo mala odstupanja i izgleda da su te greške bile koliko toliko slične i ovim obrtanjem u kotra stranu si ih dobrim delom poklapao.
E sad stvarna osa cevi se dobija tek na projektilu odnosno interakciji cevi i žljebova, e sada su i oni u igri i to daje stvarno odstupanje od idealne ose, dakle ako postoji odstupanje ose ne samo zbog tehnološke zakrivljenosti i težine zemlje nego i zbog postojanja sistematske greške kada se uzme u obzir interakcija cev-projektil oblast vezana u osnovi za odnos vodećeg(ih-prstenova) i žljebova i oslonih prstenova ili naba i žljebova . To sada komplikuje život jer onda moraš imati strašno precizan etalon projektil i da obezbediš istovetan izlaz njegov iz cevi kao na opaljenju i da pri svemu tome nađeš sitematsku grešku. Malo na izgled skoro pa ćorava posla.
Ono što posle svega ima sex sa našim pilićima a nije petelin, je da to uopšte nije kraj problema naprotiv. Cev naravno radi pri opaljenju. Osciluje i to poprilično, pravi neki odskočni ili čak nadskočni ugao u odnosu na osu. Zato ovi novi projekti sa dugačkim cevima imaju slabije gasne kočnice na krajevima cevi, slabije po efikasnosti ali mnogo lakše od kočnica sa velikom efikasnošću dakle problem je definitivno realan i neki se sa njim očito i bore. Razlog tome je što teška končnica na kraju cevi, cevi koja je vrlo duga i na krajevima postaje vitka i gubi krutost i postaje time sklona složenijim i većim uzdužnim oscilacijama i onda sa velikom težinom gasne kočnice na kraju postane loša u amlplitudama, počne efekat *mlata* da ga tako nazovem, zato pribegavaju manje efikasnim a lakšim gasnim kočnicma a ostatak trzaja kupe na sve moćnije protivtrzajuće uređaje. A lakom kočnicom kroz modele uzdzužnog oscilovanja minimizuju odskočni ugao odnosno prilagode cev da kada i zaociluje uzdužno odnosno iskrivi se po dužini da amplituda na kraju cevi baš prolazi ili bude što bliža nuli. Najgore pri tome je da se banalno cev oslanja na ostatak oruđa i da zapravo konačno rešnje osim navedenih uključuje i čitavo ponašanje oruđa odnosno ukupnu dinamiku balističkog sistema sve do oslonaca na zemlji. I zemlju.
Na kraju moraš posmatrati balistički sistem u celosti. Dva ista oruđa jedno za drugim u seriji, dve granate jedan za drugom u seriji, dva barutna punjenja jedan za drugim napravljena pa ipak ceo sistem na kraju daje razlike koje se na danas moćnim oruđima do 5 km ne primećuju, do 10 se vide, na 15 se vide dobro na 20 više nisu nimalo male, na 24-27 ajmo 30-32 su velike, iznad toga počinju da bivaju u stotinama.
Ovo ti je školski prikaz, ja dalje od toga više ne znam. Ali, obzirom da imamo nekoliko teorija o propadnju cevi i da sve one važe a da još nismo našli koja je najuticajnija ili možda ispravnije koliko koja utiče na propadanje cevi, iako je proces u cevi možda ipak složeniji nego krivljenje cevi, vidiš da tu ima zaista mnogo vampira i za današnje vreme.
Mila majko da li sve metoda konačnih elementa, baundari i svakakvi softveri danas i naravno strašno pismeni ljudi koji ih koriste mogu da izađu uopšte na kraj sa tim u nekoj konačnici, ali da se ljudi bore sa tim vidi se po tim gasnim kočnicma.
I onda kada smo u našoj zamišljnoj priči uštrojili onog petelina odjednom otrkrijemo da neko njega i dalje j2,71be. Atmosfera naša mila, koju ništa manje nego dišemo.
A njen problem je za nevođeni projektil nerešiv. Istina vrlo teški stari mornarički projektili u stotinama kila manje naravno pate od nje jednako kao Pionova granata recimo u odnosu na neku od 155 ali i one imaju granicu. A ove naše stndardne od 50 kg jednostavno imaju ograničenje tu negde i kraj priče, posle toga rasturanja ne da su u stotina metara već dobrano zagrebu ka kilometru.
Nisu dedovsko-prađedovske generacije Prvog i Drugog svetskog rata bile veverice naprotiv, skoro sve u modernoj artiljeriji je tada nastalo ili bar začeto OSIM navođenog projektila, gurali su Nemci do Pariskog topa čak a i drugi svašta nešto u temi. I sve su oni probali i videli gde se udara glavom u stativu a gde u prečku, priroda je oderedila na kraju vratnice u koje možemo da ubacimo loptu. Pogledaj maksimalne domete kopnenih dalekometnih topova Drugog svetskog rata i neposredno posle njega i sve će ti biti jasno; odnosno koliki je taj fudbalski teren gde ima smisla tući na gol, pa sada pošto u stvarnosti ima raznih golova, ako je to rafinerija nafte ili zona kasarni i skladišta ili velika strašno važna raskrsnica, onda zašto ne. Pogotovu što danas imao *bolji balon ili dvokrilac* za osmatranje, tj. BPL radare, dostupnije meteo sonde i kompiće za izračunavanje u realnom vremenu.
Međutim da ne bi rasipao po tom kilometru nema druge nego nego GPS ili navođenje na laserom označen cilj i baš ono (lasersko) koje ovakvo kakvo je sada je ipak ograničenije zapravo koje pokazuje UPRAVO OVO OGRANIČENJE o kome govorimo, jer ono odradi barem na zemaljskim sistemima, mornarički mogu malo dalje, tek tu negde do 20 i neki kilometar jer dotle naši sistemi popravaka mogu da ga dovedu u pristojnu poziciju da završi navođenje iz prve što bi rekli, dalje je je već i onako i ovako.
Ovi što se ozbiljnije, za razliku od mene razumeju u temu će već reći nešto drugo ili me korigovati u greškama, od mene yraff po pitanju toliko, više ne znam.
|
