offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5241
|
Metanoja ::raketaš ::
Da li se itko zapitao kako je u najkvalitetnijem čeliku( Č 4734.4 ) i najtežem za obradu urađena ta masa malih rupica i navoja ili kako je uopće napravljen onaj kvadratni kanal za bravicu kočnice .
Zbog tog kanala je dva tri puta mijenjana konstrukcija rakete ,a samim tim i lanser i naravno mehanizam za otvaranje kočnica.
Pitao sam se,kada sam slikao ovu sliku,stajao sam dobrih 10-ak minuta i blenuo u taj stroj,jer mi nije uopšte ličilo na nešto proizvedeno kod nas,imalo je neki zapadni šmek,pravi nemački inženjering.Jel bi moglo to sada jeftinije da se uradi?A da da istu preciznost?Pa na onoj slici posle dejstva,čini mi se da bi mogla da mu se dodaju nova krila,pa ponovo na raketu-novu?
Mislim da bi za ruse,to bili gubljenje vremena,ono njihovo rešenje sa onim šerpama na uraganu  ,pa orkan je mercedes za to,ali ne sumnjam da i ono radi posao.Kada sam 99. skupljao neke delove od NATO raketa,uglavnom US made,izgledalo je upravo ovako,uredno,fiiniširano,označeno...
Vučur je prenio dosta konstruktivnih detalja sa Ognja na Orkana tako da su i nosači krila "skuhani u istom loncu" princip uležištenja kočnica , bravica kočnica , sve je to skoro isto samo veće. Tko je slično bilo i sa povećanjem Grada na kalibar Uragana , ono što je rađeno iz lima štancanjem na Gradu štancano je i na Uraganu.
Sa ove distance kad gledam moglo je bolje i i jednostavnije brže i jeftinije , ali tada smo bili sretni da leti da ispunimo ugovor da ode tih 4000 komada u Irak,a onda bi se napravila vjerojatno revizija prije uvođenja sustava u JNA, bio bi drugi odnos prema toj raketi da je bila rađena za JNA išle bi investicije nekim drugim linijama .
Negdje sam čitao da je u industriju Jugoslavije upumpano 3 milijarde dolara kredita za opremu potrebnu za proizvodnju tenka M84 , a Orkan je po kompleksnosti složeniji i naravno skuplji.
Orkan je svojim dimenzijama daleko prevazilazio naše mogučnosti , nama je tada plafon po dimenzijama bio kalibar 122-130 mm tu se moglo ugurati sve rakete i granate , i kupovani su strojevi za optimalnu proizvodnju tih kalibara. Jer da bi bili rentabilni i konkurentni na svjetskom tržištu moramo raditi na optimalnim strojevima po snazi i dimenzijama.
Pretis je od 1975 do 80 uložio ogroman novac u opremu za proizvodnju tih kalibara ( nekoliko stotina miliona dolara ), naravno da kad se ulaže takav novac u opremu da se gleda barem jedan korak unaprijed i to se radilo , znalo se da dolazi NORA , i već je tada poneki stroj iz serije bio planiran malo veći , bar pola broja da ne žulja  Ali kad je Vučur došao sa tom mrcinom ostali smo svi tropa.
Sječam se da sam na kolegiju konstruktora postavio dilemu i dao da ljudi razmisle i daju ideje kako to čudovište montirati iz dijelova , da li ležečki ili stoječki .... , dao sam nalog u stolariji da nam naprave dasku za crtanje dugačku 5 metara i na nju smo montirali nekakvu šinu da možemo voziti kulmana po njoj i nacrtati raketu u mjerilu 1/1
Mnoge renomirane evropske firme su pale na tom zadatku sve su obećavali sve su mogli , a onda bi podvili rep otfurali stroj doma , vratili lovu , a mi smo mogli pjevati borbene ... a rokovi ističu
Tih godina je u strojogradnji "nož prestigao stroj ", znači napredak tehnologije praha , sintera i vakuumskih presvlaka na alatima je bio tako velik da strojevi nisu imali tu brzinu, ili snagu da iskoriste taj kvalitetan nož, u toj situaciji su renomirani proizvođaći strojeva počeli koristiti betonske blokove za postolja mašina . jedino je masa betona od 10-12 tona mogla smiriti tu mrcinu dok se vrti.
Pretis je među prvima u evropi koristio te strojeve od "umjetnog kamena- granitana ", zbog Orkana smo u svojim pogonima osvojili proizvodnju dijelova od prirodnog kamena Jablaničkog granita , mjerne klupe , mjerne stolove , za sebe i za druge smo proizvodili u seriji , a sve je počelo zbog mjerenja ekscentriciteta rakete.
Da bi pokrili potrebe Orkana za specijalnim napravama uređajima itd kupljeni su strojevi za obradu velikih dijelova do 6 metara dužine i sa prolazom metar x metar što je tada imala jedino Lola u Železniku i Prvomajska u Zagrebu, kupljen je nejprecizniji obradni centar Dixi kojeg tada nije imala ni jedna tvornica u Jugi, Moor koordinatna brusilica , Reishauer brusilica za navoje itd.
I možda šečer na kraju u nekim od tih strojeva su bili keramički ležajevi na glavnim vretenima što je tada bilo još jako čuvana tehnološka tajna i tražena je državna garancija za strojeve ... Naravno da smo gurnuli nos u to , pa imali smo u krugu tvornici lagera , a na fakultetu nekoliko doktora znanosti za lagere ...
Znači kupovane su mašine samo da se može proizvesti raketu , da se zatvori tehnološki krug , a zatvoriti seriju i usaglasiti takt na svim pozicijama to je savim druga priča , o tome se nije moglo razmišljati tih godina , tako da je bio veliki nesklad u kapacitetima za valjanje komora i izradu nosača krila , koji je bio bolna točka, i zbog njega je sve kasnilo ..
Možda bi sve išlo drugim tokom da je bila postavljena druga organizacija i da Vučur nije bio takav kakav je , on je bio vođa tima , ali jako sputanog i nesposobnog tima , bez njega se nije smjelo mrdnuti , a on si je natovario i problem radilice motora u Famosu i problem SUV a u Čajevcu , malo karikiram ali je jasno što želim reći , nas se to nije ticalo to je bila organizacija VTI a , ali smo trpili zbog toga.
Taj je.eni kanal za bravicu kočnice je stvarao probleme od prvog dana , ali mi nismo imali pravu "polugu" da nešto pokrenemo dok je problem bio mali , tek kad se stvar zakomplicirala do stupnja da sve propadne onda se mijenjalo. Problem su bili ljudi ... Vučur je imao u tvornici svoje ljude od povjerenja i sa njima je direktno komunicirao , ta ekipa je bila još od Plamena uigrana , ali Plamen je bio mala beba...u međuvremenu od Plamena do Orkana je u tvornici izrasla plejada sposobnih konstruktora , školovanih vani , koji su postali šefovi sektora direktori ili docenti na fakultetu i slično, a Vučur je to sve zaobilazio i imao svoju liniju nekoliko poslušnih i vrlo sposobnih tehničara ( Kragujevačka škola ) , a mi smo u proizvodnji imali inženjere na CNC strojevima .
No da skratim , nosač krila je mogao biti sasvim drukčiji i jednako funkcionalan , a bar 5 puta jeftiniji.
|
na prelazu `88 /`89
