Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@raketaš

Nesto ih nisam nasao ( slike ) .. nadam se da cemo ih imati na temi .. moguce da su to sve iste platforme ...

Kako je to kompleksan sistem u pitanju kad u samo jednoj bateriji ( osnovna vatrena jedinica ) ima 15 tak raznih vozila ..

• 6Ovo se svidja korisnicima: Oscar, ray ban11, mikrimaus, Gargantua, Mercury, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lanser i kamion za prijevoz raketa ( 24 komada ) su jedan komplet ( jedan BK ) i oni su isti ili slični gledano sa satelita i na istom FAP u sa 4 osovine, to je ono što Vučur kaže da su vraćeni na doradu , u cijeloj toj prići je FAP za prijevoz raketa žrtveni jarac , njega se podmeće da ga se vidi iz zraka , a lanser se krije do zadnje minute.

U nekoj igri skrivača , lanser se može napuniti van neke opasne zone dobro zamaskiran , a transporter sa preostalih 12 raketa ode na rezervni položaj i istovari rakete , i dalje glumi lanser.

Lanser može uzeti rakete sa zemlje , to je bitno u cijeloj prići , ne moraju biti dva kamiona istovremeno na istom mjestu.

Ostala vozila su dvo- osovinci i njih se lako odglumi ili zamaskira sa nekim vatrogasnim vozilom, ili vozilom hitne pomoći.

Cijeli je sustav zamišljen da se bije sa protivnikom koji ima apsolutnu premoć u zraku i u elektronskom djelovanju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Pa da ..nema razlike izmedju FAP3232 i FAP2832 kad se gleda odozgo to je bitno .. Cak su i cerade na platformi prakticno iste .. ostala vozila su na FAP2026 makar je KVB a druga predpostavljam da su na istoj toj troosovinskoj platformi .

• 2Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, Cranium
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Извињавам се због прескакања с теме на тему, а нарочито да се захвалим Ракеташу на овим одличним објашњењима па и лаику као мени је много јаснија слика око коректуре ватре. Али зашто коригујемо нешто у ваздуху када не знамо гдје је пала тј. истресла ,,звончиће,, прва, друга или трећа ракета по којој коригујемо лансирни уређај и само возило ? Тако коригујући можемо гријешити и гријешити...

Лако је тенку и пушци кориговати када, готово да видмо пад пројектила циљ.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dok to neko vizuelno ne potvrdi, nema pogodka u cilj. Sem, naravno, ako cilj nije neko naseljeno mesto, pa gde padne. Kolone vozila, komandno mesto... bez vizuelne korekcije. Ima li u opšte drugog načina?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Danas je to lako moguce izvesti pomocu izvidjackih BPL ( slike pogodaka odnosno rasipanja b/g raketa sa prenosom u realnom vremenu ) recimo a tada tj u vremenu kad je Orkan razvijen i proizveden u malom broju za Irak( vise neisporuceno nego isporuceno ) toga nije bilo na raspolaganju .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo nekih interesantnih podataka ..

Citat:Ugovorom koji je 1989 godine potpisan sa Irakom je trebalo isporučiti četiri baterije sa po četiri oruđa i 4000 raketa od toga jedna baterija i 1000 raketa je izvezeno u Irak. Deset oruđa je ostalo u fabrici Bratstvo Novi Travnik gde su se Orkani proizvodili, a rakete u Pretisu Vogošća. U osvit zalivskog rata isporučena je jedna baterija, a ostale su ostale zbog embarga na uvoz vojne opreme. Preostalih deset oruđa proizvedena su krajem 1991 i početkom 1992. Otvoreno neprijateljstvo rukovodstva fabrike i otvoreno distanciranje dovelo je do toga da se u maju mesecu odustane od izvlačenja tih vozila iz Novog Travnika tako da su sistemi pripali HVO i Armiji BiH. Paket određenih količina raketa je ostao u luci Ploče prilikom isporuke za Irak a to su uništili avioni JNA.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:
Raketaš
Topografsko vozilo je posebna priča , i u njemu aerofoto karte cijele teritorije države . Tih je godina bilo obilježeno svako značajnije križanje cesta , šahtovi, i međe parcela , bijelim kvadratima , to je sve poslikano iz zraka , i na bazi toga je napravljen bazis poznatih točaka na teritoriji države. Sa tog bazisa je bilo moguće dosta točno odrediti mjesto na kom se nalazi lanser i pravac sjevera u svim mogućim i nemogućim uvjetima.

Ovakva vozila možda zaslužuju posebnu temu ali takvo vozilo je ja alem kamen svih dejstava iza horizonta naročito za zemlje koje nemaju satelitsku pokrivenost teritorije 24h. Nekada je je cela teritorija države bila pokrvena aerofoto snimcima obogaćenim podacima iz katastra. Iako danas postoje raznorarzni drugi vidovi upravljanja i kontrole vatre, topografsko vozilo je nezamenljivo i dan danas kao poslednja linija u uslovima intenzivnog elektronskog ometanja. To može biti običan Dajc komandni furgon na primer ofarban u roze ili bilo koje drugo vozilo kako je Raketaš naveo u kome je smeštena oprema sa dovoljnom količinom podataka koje može da prosledi bateriji ili divizionu da se bojevi komplet ne istrese na nečiji svinjac i poljski klozet i naravno ne na čelo svojih jedinica nego na tenkoprohodne livade ili puteve kojima nastupaju snage protivnika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Valjda cemo uskoro razgovarati o BPL,za navodjenje.Topografske karte su nuzno zlo,i krajnja mera.One ne mogu pratiti napredovanje jedinica na 50km,pa kakve god da su!

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, ray ban11, Gargantua, sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mr. Majevica ::Извињавам се због прескакања с теме на тему, а нарочито да се захвалим Ракеташу на овим одличним објашњењима па и лаику као мени је много јаснија слика око коректуре ватре. Али зашто коригујемо нешто у ваздуху када не знамо гдје је пала тј. истресла ,,звончиће,, прва, друга или трећа ракета по којој коригујемо лансирни уређај и само возило ? Тако коригујући можемо гријешити и гријешити...

Лако је тенку и пушци кориговати када, готово да видмо пад пројектила циљ.

Vučur je to 1977 godine obrazlagao i dokazivao , da se jedino tako može preživjeti u uvjetima zračne nadmoći protivnika , ako bi čekali da prva raketa padne na cilj , lanser bi morao biti nepokretan , stabiliziran , na vatrenom položaju 3- 4minute i onda vršili korekciju za drugu raketu , i opet čekati dok raketa doleti do cilja i tek onda sasuti rafal , obrni okreni ispada desetak minuta bi Lanser bio totalno izložen kontrabatiranju ili zračnim udarima .

Opaljenje bustera je veliki termički poremećaj , a i vatreni trag od 4 sekunde na nebu je dovoljan satelitu da ga uoči i nađe, raketa je dovoljno velika da je i osrednji balistički radar nađe na nebu, i bez satelita. Vučur je računao da granate ili rakete za kontrabatiranje isto putuju par minuta, i isto tako putuju na slijepo, a i zrakoplov koji je na nebu dok dođe u zonu VP, treba neko vrijeme , sve je to igra živaca , maskiranja, lažnih ciljeva i sekundi za bežaniju.

Vjerojatno bi daljnji razvoj išao u smjeru da jedan lanser, nazovimo ga osnovni , ispali prvu raketu i bježi na novi vatreni položaj , zatim izvrši korekturu prema TV snimkama iz rakete ili sa bespilotne letjelice i saspe rafal , ostali lanseri mogu biti prikriveni i sasuti rafal po urakljanom cilju.

Temelj za takav način upotrebe je sigurno poznavanje svoje geografske pozicije, koordinata cilja i siguran pravac sjevera. Da li je Vučur bio toliko dalekovid i mogao računati na razvoj satelitske navigacije, ili je računao na daljnji razvoj senzorike lasera, žiroskopa i akcelerometara , vjerujem u ovo drugo , nisu nama tada bili nepoznati ti sustavi , ali je za tako nešto trebalo za još jedan korak podići tehnološki nivo cijele zemlje ili bar jednog dijela .

To što je urađeno tada treba posmatrati kao temelj , sa kojeg se kreće dalje .

Sigurno bi nakon iskustava sa prvom serijom svaka od tvornica koja je bila uključena u projekat , poboljšavala svoj dio projekta, kroz taj je projekat stasala jedna generacija mladih inženjera oficira koji su bili u tvornicama i ti mladi ljudi bi glodali tu kost dalje .

Uopće nije u pitanju da bi na primjer ekipa koja je radila na stabilizatorima ubrzala taj proces i skinula to sa 60 s na 15 s, i tako u svakom segmentu.