offline
- VLADA-M.
- Ugledni građanin
- Pridružio: 22 Dec 2006
- Poruke: 405
- Gde živiš: Zemun
|
Američki ministar odbrane Caspar Weinberger je još 1987. godine tražio da se ispita potencijalna nadgradnja F/A-18 u slučaju odlaganja projekta Avenger. Ta studija je maja 1992. izbila u prvi plan, kada su obelodanjene i predstavljene prve konture budućeg aviona, danas poznatog kao F/A-18E/F Super Hornet.
U relativno kratkom periodu je izrađeno sedam prototipova F/A-18E/F i to pet jednoseda (verzija E) i dva dvoseda (verzija F). Prvi prototip F/A-18E je poleteo 29. novembra 1995. godine otvarajući sezonu četvorogodišnjih ispitivanja u vazduhu.
Glavne odlike Super Horneta naspram njegovog prethodnika su: približno 25 odsto veće dimenzije celokupnog aviona (ali ima 42 odsto manje delova); 33 odsto više unutrašnjeg goriva, 41 odsto veći dolet, 35 odsto veći potisak motora, šira primena kompozita, a donekle i stealth karakteristike. Ojačana struktura krila i dve dodatne linije naoružanja (ukupno jedanaest) omogućuju nošenje za oko jednu tonu veće količine ubojnih sredstava, uključujući i najnovija "pametna" oružja, kakva su JDAM i JSOW. Iako znatno teži, novi avioni su sačuvali visoke manevarske mogućnosti i čak otišli korak dalje: brojnim promenama konstrukcije, dovedeni su na nivo poslednje generacije lovačkih aviona. Kabina je vrlo slična prethodnim verzijama Horneta. Izbacivo sedište je tipa Martin-Baker SJU-5/6. tipa "0-0", dok je avionika u preko 90 odsto slučajeva identična kao i na verzijama C/D.
Radar je i dalje AN/APG-73, ali je zato na instrument tabli postavljen novi i veći višenamenski pokazivač u boji. Upravljanje displejima se vrši preko tastature osetljive na dodir, a uveden je i novi praktičniji prikazivač stanja goriva. Efikasnost u namenskim zadacima povećava se podvesnim kontejnerom ATFLIR sa širim spektrom uređaja za elektronske protivmere. Dvočlana posada F/A-18F deli poslove rukovanja naoružanjem tako što pilot koristi sisteme vazduh-vazduh, a operateru su poverena sredstva vazduh-zemlja.
Jedno od poboljšanja je motor F414-GE-400 firme General Electric, namenski razvijan za A-12. Iako je to u suštini derivat ranijeg modela F-404, novi motor pruža 35 odsto veći potisak na režimu dopunskog sagorevanja. Takve performanse zahtevaju i povećan protok vazduha, zbog čega je uvodnik vazduha dobio sasvim drugačiji izgled i na izvestan način postao "sredstvo" za najlakše vizuelno prepoznavanje E/F varijanti. Umesto ranijeg D-oblika, novi uvodnik ima izgled pravougaonika, između ostalog i zbog smanjenog radarskog odraza. U njemu se nalazi rešetka premazana radarsko-apsorpcionom bojom, u cilju sprečavanja refleksije radarskih signala od lopatice ventilatora. Na ostalim delovima konstrukcije, koji bitnije reflektuju radarske signale, primenjeno je oko 70 kg radarsko-apsorpcione boje.
Obe varijante Super Horneta E i F podjednako lako su prošle kroz sve provere i prvi serijski primerci su ušli u naoružanje skvadrona za preobuku 2000. godine, ali umesto prvobitno planiranih 1000 aviona, biće proizvedeno 548. Taj broj bi mogao biti i veći bude li novih porudžbina sa strane ili bude li umesto vremešnog EA-6B Prowler prihvaćen predlog aviona za elektronska dejstva EF-18G Growler. Uz dosad proizvedenih 1500 primeraka, koji osim u američkoj vojsci lete i u vazduhoplovstvima Australije, Španije, Švajcarske, Finske, Malezije i Kanade, F/A-18 Hornet početkom 21. veka ostaje jedan od najmasovnijih borbenih aviona današnjice.
Planovi za budućnost uglavnom su usmereni na stalno usavršavanje avionike. Radi se na integraciji radara AN/APG-79 sa AESA antenom i pilotske kacige sa JHMCS - uređajem za usmeravanje IC samonavođene rakete AIM-9X u bliskom manevarskom vazdušnom boju. Neki od dvoseda nosiće taktičke izviđačke podvesnike SHARP sa aerofoto-kamerom sa zumom za snimanje na udaljenostima 24-80 km. Takođe, dvosedi F/A-18F su polazna osnova za razvoj EF-18G Growler za elektronsko ometanje, odnosno u novoj američkoj terminologiji "avijacijske elektronske udare". Oni bi trebalo da zamene EA-6B u periodu posle 2015. godine. U RM SAD zahtevaju da avioni zadrže višenamenske mogućnosti, a konstruktori vode bitku sa preklapanjem elektronike. Naime, podvesnici za ometanje AN/ALQ-99 onemogućavaju rad vitalnih elektronskih sistema kao što su radar, signalizator radarskog ozračenja i digitalni sistem komandi leta. Kada problemi budu rešeni, standardna konfiguracija tereta na EF-18G biće tri kontejnera za ometanje, dva dodatna rezervoara za gorivo i dve rakete AIM-120 AMRAAM za samoodbranu. Alternativna namena Growlera može da se poredi sa J-STARS-om zato što će radar AN/APG-79 moći da otkriva površinske pokretne ciljeve, a u kombinaciji sa podvesnicima ATFLIR i SHARP posada aviona imaće sasvim solidnu sliku taktičke situacije.
Da F/A-18 nije slučajno odabran da i u narednim dekadama bude najbrojniji mornarički avion svedoče i neki standardi, postavljeni kroz dosadašnju upotrebu. Tako, na primer, na hiljadu časova održavanja Horneti lete 39,2 sata, naspram 17,9 sati Intrudera, ili 16 u slučaju F-14 Tomcat. Visok procenat pouzdanosti i rada bez otkaza Hornet svrstavaju daleko ispred svojih konkurenata, opravdavajući epitet najznačajnije imovine mornaričke avijacije. U prilog ovoj tvrdnji ide i cifra od 5.100 a/p i 18.000 časova provedenih u vazduhu, koje je ostvarilo oko 200 F/A-18 tokom Pustinjske oluje, kada su izručili oko 8.200 tona ubojnih sredstava i oborili dva iračka aviona. Tom prilikom su zvanično izgubljena dva Horneta, a naročita zanimljivost je vezana za nevoljno priznavanje slučaja u kojem je irački MiG-25 oborio F/A-18C.
|
