Mozes kolega mene da kritikujes koliko hoces ,ne branim ti ,uostalom nadao sam se da cemo medjusobnim komentarima i ispravkama nesto postici ,na nesto ukazati na ovoj temi ,pa isto je kao i ranije ,hm .
Radari sa antenskom resetkom npr `planarnom antenskom resetkom` imaju i el. ali i mehanicko skeniranje ,nista novo .
Da li ti je poznato da je jos radar N010 Zhuk na MiG-29M mogao da gadja 4 VC sa raketama R-77A ili R-27R/ER a ne da se uhvatimo Kopove izjave kako noviji i daleko mocniji Irbis gadja eto 8 VC sa R-77-1 a samo 2 sa R-27R/ER ,pa to je stvarno nidje veze vise.Uostalom neko ko napise da je `look-down shoot-down` rezim rada radara a sto uopste nije nego samo princip radara tj radna sposobnost ,sta onda ...
Citat:A radar system has look-down/shoot-down capability if it can detect, track and guide a weapon to an air target moving below the horizon as seen by the radar.
Da li ti je do sad bilo poznato da Irbis kao takav jeste prelaz sa PFAR -radara na AFAR-radare jer sustinski on ima mogucnosti ( opet ovo pisem ) kao i mnogi AFAR-radari danasnjice.Salje razlicite signale razlicith frekvencija,istovremeno podrzava rezime V-V i V-Z ,istovremeno prati i gadja dosta ciljeva u VaP i na zemljinoj povrsini .Ima mogucnost radio-lokacije i radio-pelengacije jel to onaj LPI neko svetsko cudo mozda ,kad se vec hvatas za to,zapitaj se cemu sluze one antene L-pojasa kod Su-35S .Hoces da ga poredimo sa AN/APG-77 i evo nivom N036 Belka ,pa da i kolega `Sale` uvidi zasto je Irbis na njihovom nivou.
Irbis je radar prednjeg i bocnog osmatranja jel tako ,to sve Su-57 ima sad sa jednom prednjom i dve bocne AFAR -antene ,F-22 to nema .Energetika radara ? Posto se cesto ,evo ja u prvom redu , hvatamo za te kW ,oni i nisu toliko bitni koliko duzina trajanja i ponavljanje recimo rezima punog zracenja gde je npr Zaslon bio sampion sa 25% rada na rezimu `RPI` tokom radnog ciklusa tj tokom onog Izlucenia kako oni kazu -zracenje .To je i sad pojam za AFAR-radare jer stotinama ili hiljadama malih PPM treba dosta mnogo toga obezbediti tokom rada ,posebno na rezimu maks izlazne snage ( kod AN/APG-77 se to krece sad do 10W po PPM ) .
Sa druge strane imamo 20kW-atni `Irbis` sa dve zracece cevi i ako su tehnicki zahtevi za hladjenje i odrzavanje na rezimu RPI ispunjeni tek on moze konstantno dosta dugo i dosta cesto da salje signale u prostor a vidimo pod kojim sve rakursima i kojim sve rezimima rada istog .
Pominjati nekakve komercijalne/civilne novotarije ili detalje u kontekstu ove price je sasvim nepotrebno ,to su dva razlicita sveta i polazista .
Irbis je kao sto rece kolega `ltcolonel` veoma moguce vrhunac razvoja radara sa PFAR ,daleko ispred Barsa a po mnogo cemu u rangu sa Zaslon-AM koji radi samo u rezimu V-V jer njemu drugi i nisu potrebni .
Vidimo nesto ,cesto ali bas cesto sam jos tamo pocetkom 90tih i kasnije u zapadnoj stampi citao komentare sa sve slikama sovjetskih /ruskih radara ,recimo Rubina,Maca itd koji su se bazirali na onim pomalo `smesnim` Kasagrejnovim ogledalima i onim `zracecim lampama` ( na ruskom LBV ) ,pa kako su oni inferiorni ,kako su slabi i tehnicko-tehnoloski zaostali za zapadnim a koji su se tada bazirali upravo na planarnim antenskim resetkama .Jeste ,bas tako da ne kazem,kasnije se kroz analize i razne vezbe pokazalo da ti isti `zaostali` radari po mnogo cemu prednjace u odnosu i na neke koji su se na zapadu pojavili 20-25 godina kasnije .
Svako resava svoje probleme po datim TTZ,svako od njih bilo Ruje ,Ameri ili ko drugi ima svoje specificne zahteve i potrebe i na osnovu toga razvijaju i izradjuju date gotove proizvode .
Jedan od takvih proizvoda je upravo N035 `Irbis` i sam lovac Su-35S koji po mnogo cemu vise ukazuje da je lovac 5tog nego li 4tog pokolenja .
Svaki radar sa antenskom resetkom moze da podrzi rezime V-V i V-Z.
Pri tome frekvencijska agilnost sa tim nema nikakve veze.
Ne vredi, mozemo ja i ti ovde da se macujemo do sudnjega dana. Ja mogu neke stvari i da ti nacrtam, nece vredeti.
Ali, recimo ovako. Ako su sve stvari o kojima su zapadnjaci govorili bile gluposti, zasto su rusi jednu po jednu primedbu usvajali, i primenjivali na svojim radarima?
Sada, ili su stvarno ti zapadnjaci bili glupi, ili su rusi na kraju bili jos gluplji, jer su na kraju usvajali sve ono sto su ti zapadnjaci postavili dali kao primedbe, dali kao standard.
Zato što svi redom u nekim situacijama prodaju muda za bubrege.
To ti je kao ona priča kako dekadentni zapad zaradjuje na fino upakovanom đubretu, te u međuvremenu sami Rusi počnu sve to konzumirati.
Nego kreni s nekim jednadžbama i opštim stvarima. Nisam se ni ja udubljivao. Ovako "veruj mi na reč" ili "shvati iz konteksta" očito ne prolazi u ovoj raspravi.
Prvi američki AESA radar koji koliko toliko zadovoljava kriterijume za usvajanje u naoružanje (ne računam radare za F-22) je AN/APG-83 koji je zvanično usvojen u naoružanje juna 2017. godine ali neće biti operativan u skvadronima pre početka 2020. godine. Kao što vdimo, prvi manje više potpnumo operativan AESA radar u USAF ili NG neće to biti pre početka 2020. godine i to u NG. Radari APG-81 na F-35 neće biti potpuno operativni u skvadronima (nivo4) pre 2022. godine. Otprilike tada (možda već 2021) će biti operativni APG-83 i u USAF.
Vrlo je čudno da ako je Nortropov AESA radar na F-22 bio potpuno operativan već 2007. godine da će slećem Nortropovom AESA radaru biti potrebno još skoro 15 godina da i on postane potpuno operativan. Izvini ali meni tu nešto debelo smrdi.
Dopuna: 27 Nov 2017 2:49
Pritome je "tehnološko čudo" APG-83 dostupno na slobodnom tržištu - na izvolte.
Dopuna: 27 Nov 2017 2:53
To znači da Ameri shvataju da će u to vreme, 2020 - 2022. godina i njihovi glavni konkurenti Evropa, Rusija i Kina raspolagati AESA tehnologijom bar na nivou radara APG-83.
Samo sto APG-77 i APG-83 nisu isti sto se tice zahteva, kod APG-83 je zahtev bio da se napravi sto jednostavniji AESA radar koji moze da se prakticno ugradi i bilo koji moderan americki avion (npr. uvecana verzija ce biti za B-1B) sto zahteva ogromne kompromise.
Zbog cega se moduli koje koristi APG-77/80/81 ne koriste kod APG-83 sto se najlakse vidi ako se uporedi izgled antena radara,
Zixo o tim radarima sam već pisao na forumu. Prvih 17 operativnih F-15C/D sa radarima biće kompletirano do januara 2019. godine. Što se tiče prvih 24 F-15E i oni će biti kompletirani 2019. godine. Dakle i F-15C i F-15E biće operativni u skvadronima najverovatnije tokom 2020. godine ali samo 17 F-15C/D i 24 F-15E. Tek tokom 2021. godine uvešće se u naoružanje dovoljno APG-63V3 za dva kompletna skvadrona F-16C/D a 2022. godine i za treći.
Što se tiče APG-79 to je posebna priča koga interesuje može da nadje na netu. Čak i Ameri zvanično priznaju da taj radar bar do 2015. godine nije imao nikakve prednosti nad starijim radarom i bar do kraja te godine ga nisu tretirali kao operativnog. Izgleda da su ga proglasili operativnim tek novembra 2016. godine ali je interesantno da svi radari APG-79, slučajno ili ne, do 2022. godine treba da prođu modernizaciju.
Dopuna: 27 Nov 2017 15:07
Mean ne čini li ti se da ako je nešto uprošćeno može lakše da se konstruiše i proizvede. Meni bar nije logično da 15 godina ne možeš da uvedeš u naoružanje jednostavniju kopiju. To bi trebalo da bude boza i limunada ali kao što vidimo nije.
Dopuna: 27 Nov 2017 15:18
Upravo APG-79 pokazuje da ni kod Amera sa AESA tehnologijom ni izbliza ne ide sve kao po loju. Taj radar je počeo da se ugrađuje u avione F-18E još tamo negde 2006/7. a proglašen je operativnim tek novembra 2016. godine (ako uopšte jeste - nema zvanične potvrde).
Elem ako ove dve vrlo bitne stavke su kod AESA znatno bolje od PESA radara onda ne vidim kako neki PESA radar moze da se smatra nekakvim hibridnim PESA/AESA radarom? Meni to vise deluje ko marketing iz sredine 2000tih kad Rusi jos nisu bili nacisto u vezi AESA tehnologije pa ajde da reklamiramo nov radar koji razvijamo kao malte ne AESA radar za mnogo manje pare. Dok sad vidim da ce Su-57 imati aesa radar, da ce MiG-35 takodje aesa radar da indijski Su-30MKI ce dobiti aesa radar a ne N035 itd.
Sto se tice tematike N035 i R-27 stvari nisu tako jednostavne da samo gledamo koliko moze da gadja meta sa R-77 pa to onda primenimo na R-27, ne kazem ja da nije nemoguce da gadja osam meta sa pars raketama, ali pogledaj npr. koliko S-300PMU moze da gadja meta, pri tome S-300PMU koristi jos i TVM mod.
Dopuna: 27 Nov 2017 15:50
ltcolonel ::
Mean ne čini li ti se da ako je nešto uprošćeno može lakše da se konstruiše i proizvede. Meni bar nije logično da 15 godina ne možeš da uvedeš u naoružanje jednostavniju kopiju. To bi trebalo da bude boza i limunada ali kao što vidimo nije.
Imao sam dodira sa necim slicnim tokom srednje skole, pre svega teorijskog a nesto i prakticnog i licno sam video da je mnogo jednostavnije projektovati nov elektronski sistem za neku novu masinu nego pokusavati da nov elektronski sistem ugradite u vec postojecu pa jos relativno matoru masinu.
Zato su F-22 i F-16 blok 60 mnogo pogodniji za aesa radare nego F-15, obicna F-16 i F-18.
ltcolonel ::
Zixo o tim radarima sam već pisao na forumu. Prvih 17 operativnih F-15C/D sa radarima biće kompletirano do januara 2019. godine. Što se tiče prvih 24 F-15E i oni će biti kompletirani 2019. godine. Dakle i F-15C i F-15E biće operativni u skvadronima najverovatnije tokom 2020. godine ali samo 17 F-15C/D i 24 F-15E. Tek tokom 2021. godine uvešće se u naoružanje dovoljno APG-63V3 za dva kompletna skvadrona F-16C/D a 2022. godine i za treći.
Što se tiče APG-79 to je posebna priča koga interesuje može da nadje na netu. Čak i Ameri zvanično priznaju da taj radar bar do 2015. godine nije imao nikakve prednosti nad starijim radarom i bar do kraja te godine ga nisu tretirali kao operativnog. Izgleda da su ga proglasili operativnim tek novembra 2016. godine ali je interesantno da svi radari APG-79, slučajno ili ne, do 2022. godine treba da prođu modernizaciju.
Upravo APG-79 pokazuje da ni kod Amera sa AESA tehnologijom ni izbliza ne ide sve kao po loju. Taj radar je počeo da se ugrađuje u avione F-18E još tamo negde 2006/7. a proglašen je operativnim tek novembra 2016. godine (ako uopšte jeste - nema zvanične potvrde).
Activity
• DOT&E reported on APG-79 radar IOT&E in FY07, assessing it as not operationally effective or suitable due to significant deficiencies in tactical performance, reliability, and BIT functionality.
• The Navy conducted APG-79 radar FOT&E in FY09 in conjunction with SCS H4E SQT. The Navy’s Commander, Operational Test and Evaluation Force subsequently reported that significant deficiencies remained for both APG-79 AESA performance and suitability; DOT&E concurred with this assessment.
• Concurrent with SQT for SCSs H6E and 23X, the Navy conducted a second APG-79 radar FOT&E period in FY11. The Navy conducted the testing in accordance with the DOT&E-approved Test and Evaluation Master Plan (TEMP) and test plan. DOT&E issued a classified report on this testing in FY12; finding that the Super Hornet made incremental improvements, but still retained important deficiencies.
Assessment
• The APG-79 AESA radar demonstrated marginal improvements since the previous FOT&E period and provides improved performance relative to the legacy APG-73
radar. However, operational testing does not demonstrate a statistically significant difference in mission accomplishment between F/A-18E/F aircraft equipped with AESA and those equipped with the legacy radar.
• Full development of AESA electronic warfare capability remains deferred to later software builds.
• While SCSs H6E and 23X demonstrate acceptable suitability, the AESA radar’s reliability continues to suffer from software instability despite software upgrades. The radar’s failure
to meet reliability requirements and poor BIT performance remain as shortfalls from previous test and evaluation periods.
miodrag2 ::Svaki radar sa antenskom resetkom moze da podrzi rezime V-V i V-Z.
Pri tome frekvencijska agilnost sa tim nema nikakve veze.
Ne vredi, mozemo ja i ti ovde da se macujemo do sudnjega dana. Ja mogu neke stvari i da ti nacrtam, nece vredeti.
Ali, recimo ovako. Ako su sve stvari o kojima su zapadnjaci govorili bile gluposti, zasto su rusi jednu po jednu primedbu usvajali, i primenjivali na svojim radarima?
Sada, ili su stvarno ti zapadnjaci bili glupi, ili su rusi na kraju bili jos gluplji, jer su na kraju usvajali sve ono sto su ti zapadnjaci postavili dali kao primedbe, dali kao standard.
Oh vise,moze Miodraze ,ali moze li istovremeno,dakle mogu li istovremeno raditi u tim rezimima ? Dalje ,napisao si i jos si boldovao da svaki radar sa antenskom resetkom ima el. skeniranje,boldovao si to znaci .Netacno je to ,postoje avionski radari sa antenskom resetkom i to `planarnom antenskom resetkom` koji imaju mehanicko skeniranje VaP .Nego `deno` da nas dvojica vise nadjemo zajednicki jezik ,moze ? Nadam se da moze vise .
Kad smo se uhvatili za Irbis ,dao sam jedan od razloga zbog cega je on u rangu sa radarima sa AFAR ,ocigledno je da to nisi razmotrio.Dalje ,uhvatili smo se za navodjenje raketa koje imaju PARS u zavrsnoj fazi, rekoh ,to je jedno slobodno tumacenje dr K.Kopa ,veoma moguce a preneto na rusku wiki -stranicu .To nijedan ozbiljan ruski izvor ne navodi .Zakljucimo vec jednom ,ako radar ima 8 kanala za istovremeno navodjenje i korektovanje raketa sa RGS ,nebitan je nacin/princip samonavodjenja u zavrsnoj fazi leta.Takav radar moze navoditi ne samo rakete sa RGS vec i sa TGS,to je sustina ,mozemo li se sloziti u tome ?
U zdravlje
Segrej Bogdan u poznatoj radio-emisiji govori ponesto o ovim detaljima.Voditelj doduse malo gresi kad je rekao da Irbis istovremeno zahvata 30 VC ,zapravo ih prati a od njih 8 gadja po izboru racunara -SUV,opstepoznato .Od 8:15 min
Citat:Чем удивляет СУ-35 и Т-50? Откровение пилота. Вот что происходит на радио ЗВЕЗДА. 02.03.2016
@mean
Podatke o brzini el.skeniranja Irbisa nemamo ali se verovatno tu radi o nanosekundama kao i kod AN/APG-77. Uostalom praktican ti je primer Rubina koji duplo brze skenira VaP u svom sektoru za rezim osmatranja ( ima mehanicko skeniranje, zraceca lampa-LBV i K.ogledalo jel tako ) , dakle duplo brze od recimo AN/APG-68(V)9 sa planarnom antenskom resetkom i moguce upravo el. skeniranjem .Poslednji se pojavio nekih 20 godina nakon N019 .
miodrag2 :: Svaki, ali svaki radar sa antenskom resetkom je radar sa elektronskim skaniranjem.
Pa nije baš...
Pojam antenske rešetke se može odnositi i na potpuno pasivnu strukturu tipa slotted planar array što su zapravo antene sa zračećim prorezima kakve imaju AN/AGP-65/63/68 ili Žuk za Mig-29M itd.
Evo jedan rad koji daje primer dizajna upravo takve antene.
http://ma.kaist.ac.kr/papers/118.pdf
miodrag2 ::
Ali, oni su, hteli mi to da priznamo, i svidjalo se to nama ili ne, buducnost. I kako tehnologija bude sazrevala, PESA radari ce lagano odlaziti u proslost. Ukoliko Rusi stvarno ozbiljno udju u razvoj ROFAR radara, to ce biti zadnji trzaj PESA tehnologije, jer ce u pocetku neke stvari biti lakse ostvariti na taj nacin. Ali, posle toga ce otici lagano u istoriju.
ROFAR po svemu što sam našao traži frekvencije oko 100GHz dok TWT pojačavači ne funkcionišu preko 50-60GHz (60 GHz je jedan od opsega izuzetne apsorpcije atmosfere).
Dakle ROFAR i PESA ne treba da se nadju u istoj rečenici.
Evo piše ovde u uvodnom delu
https://en.wikipedia.org/wiki/Traveling-wave_tube
E sad kako neko planira da prodje kroz oblake sa talasnom dužinom od 3mm koja će da se odbija od kapljica kiše grada i svega ostalog stvarno ne znam
ray ban11 ::
Podatke o brzini el.skeniranja Irbisa nemamo ali se verovatno tu radi o nanosekundama kao i kod AN/APG-77. Uostalom praktican ti je primer Rubina koji duplo brze skenira VaP u svom sektoru za rezim osmatranja ( ima mehanicko skeniranje, zraceca lampa-LBV i K.ogledalo jel tako ) , dakle duplo brze od recimo AN/APG-68(V)9 sa planarnom antenskom resetkom i moguce upravo el. skeniranjem .Poslednji se pojavio nekih 20 godina nakon N019 .
Pomeranje snopa kod PESA ili AESA je praktično trenutno.
Problem je što brzina svetlosti nije beskonačna. Dakle ako vam je cilj na 150km daljine morate sačekati 1ms da se odbijeni impuls vrati a ako je na 300km onda 2ms i tako dalje.
E sad jedan impuls kod impulsno doplerovog radara vam ne znači apsolutno ništa već morate integraliti više odbijenih impulsa sa mete.
Zapravo da bi uopšte doživeli da skenirate ceo sektor sa nekim normalnim dometom morate koristiti specijalne tehnike žongliranja gde miksujete dve učestanosti ponavljanja impulsa sa periodom koja obezbedjuje mnogo manji domet na prvi pogled i dodatnom analizom signala rešiti tu neodredjenost po dometu. Imate lepo prikazan primer na dnu objašnjenja.
https://en.wikipedia.org/wiki/Range_ambiguity_resolution
Dakle uzimajući vremena gore da bi pratili/ozračivali 8 ciljeva na daljini od oko 150km treba vam bar 24ms da se odvoji za to ne računajući vreme za pomeranje samog snopa.
U stvarnosti koriste se 4 PRF da bi se eliminisale slepe zone po brzini ili dometu kao i razdvojili višestruki ciljevi na različitim dometima.
E sad ima ta čuvena priča da AESA može da se deli na dva nezavisna radara (ili više) ali definitivno jedna antena ne može da emituje dok druga sluša ili obrnuto da ne bi bilo spaljivanja komponenti.
Zapravo kada razmislim malo bolje o svemu ovome mislim da smo prešli horizont koji amateri mogu da dosegnu. Prave implementacije sistema verovatno zna samo neko ko radi u gorepomenutom Rejtionu, Nortropu ili pak Tihomirovu i Fazotronu i ostalima. Koja su ograničenja specifičnih radara i zatim uslovljenost samim sistemima za navodjenje na raketama u smilsu broja ciljeva koji se gadjaju i prate može reći samo neko ko se aktivno bavi tom oblašću...
Mi možemo samo da grebemo po površini.
