Kako su komunisti izručivali četnike Nemcima

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lažni Kalabić ::
Zaključak:[/b]
Da nije bilo srpskih i hrvatskih komunista na Kordunu 1941. koji su organizovali narod i podigli ustanak protiv NDH, na Kordunu bi retko ko od Srba preživeo rat.


Без увреде, ал' ово је један од најсмешнијих закључака које сам прочитао.

Сада ми је јасно зашто догађаји, попут 6/7 маја у околини Санског моста, или онај 3. јуна 1941. у селу Доњи Дрежањ ( почетак чувене Друге невесињске пушке) никада нису ушли у званичну послератну историјографију ( парадоксално, у оба случаја устаници су завршили у партизанима).
Испада да се људи нису организовали због покоља, већ је морао неко са старне да их организује.

А тек ово са поделом оружија...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako nisi primetio, govorili smo o ustanku i događajima na Kordunu. Sanski Most je u Bosni. Nevesinje je u Hercegovini. Prnjavor je takođe u Bosni, ali se preselio na Poglede.

Dakle, narod Korduna je organizovan od strane komunista u pružanju otpora ustaškoj genocidnoj tvorevini NDH. Zahvaljujući partizanskom pokretu narod Korduna je uspeo da se suprotstavi ustašama, kasnije i da im nanese poraz.
Naveo sam referentnu literaturu koja potkrepljuje ove teze (to nisu moje teze, da se razumemo, već teze onih koji su pisali o ovim istorijskim događajima). Pri tom, reč je o dva naučna rada dvojice doktora istorijskih nauka. Obojica su Srbi iz Hrvatske.

Možda si i ti od onih koji odbijaju da čitaju...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lažni Kalabić ::Ako nisi primetio, govorili smo o ustanku i događajima na Kordunu. Sanski Most je u Bosni. Nevesinje je u Hercegovini. Prnjavor je takođe u Bosni, ali se preselio na Poglede.

Dakle, narod Korduna je organizovan od strane komunista u pružanju otpora ustaškoj genocidnoj tvorevini NDH. Zahvaljujući partizanskom pokretu narod Korduna je uspeo da se suprotstavi ustašama, kasnije i da im nanese poraz.
Naveo sam referentnu literaturu koja potkrepljuje ove teze (to nisu moje teze, da se razumemo, već teze onih koji su pisali o ovim istorijskim događajima). Pri tom, reč je o dva naučna rada dvojice doktora istorijskih nauka. Obojica su Srbi iz Hrvatske.

Možda si i ti od onih koji odbijaju da čitaju...

Да ли су комунисти организовали устанак на Кордуну ( и Банији)?
Па то је неупитно...

Али написати да Срба на Кордуну не би било након рата да није било комуниста, јер не би било кога другог да их организује је у рангу приче отварача ове теме који ''сарадњу'' партизана и усташа доказује фотографијом заробљених партизана на Купресу и припадника Црне легије, и која је објављена у књизи једног хрватског публицисте-ревизионисте управо под насловом ''заробљени партизани''.

Значи ли то да су Срби на Корудуну толико глупи да је требало да неко са стране да каже: ''узимајте оруж'је и беж'те у шуму, или ће све да вас покољу''?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uspešan ustanak zahteva organizaciju. Uspešnost oružanog poduhvata širokih razmera, kakav je ustanak (iako mi pod ustankom podrazumevamo najčešće dan kada je prvi put sevnula puška, što je pogrešno), zavisi umnogome od sposobnosti organizovanja. Ova uspešnost dodatno je izglednija ukoliko postoji politička organizacija. Na Kordunu je postojala komunistička organizacija. Da nije bilo ove organizacije, ustanak na Kordunu imao bi daleko manje šanse da bude uspešan. Građanske partije nisu imale nikakvu političku organizaciju na Kordunu 1941, za razliku od KPJ/KPH. Povezanost partizana sa Korduna sa komunistima iz Karlovca i Zagreba i sa partizanskim odredima na Baniji, severnoj Lici i Gorskom kotaru, dodatno je plodotvorno uticalo na ustanak na Kordunu. A sve je ovo bilo nemoguće ostvariti bez organizacije. Stihijski, neorganizovani ustanak (bez političke snage koja koordiniše borce) - imao bi daleko manje šanse za uspeh.
Samim tim, smrtnost među borcima i stradanje civila u znak odmazde, bilo bi izraženije...
U uspomenama učesnika ustanka na Kordunu pojavljuju se svedočenja o tome kako su organizovani komunisti i simpatizeri KPJ (koji su se takođe organizovali sa komunistima) bukvalno molili imućnije seljake koji su imali nekakvo naoružanje, da im se pridruže, ili makar da im ustupe oružje. Bilo je i primera nasilnog oduzimanja oružja od ovakvih pojedinaca uoči ustanka. Mnogi predstavnici ovog sloja (imućniji seljaci) poslušno su prihvatili poziv ustaških vlasti -- neki za odlazak u Srbiju, neki za pokrštavanje -- ali svi su završili u glinskoj crkvi s obzirom da je u pitanju bila ustaška prevara. (Napominjem da je upravo velik broj kordunaških seljaka iz kotara Vrginmost stradao u glinskoj crkvi).
Da su od samog početka bili odlučni u tome da se organizuju i oružano suprotstave terorističkom ustaškom režimu, imali bi šansu da prežive ili makar da dostojanstveno poginu u borbi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

OrthodoxWidowmaker ::а код споменика не оног великог на који очигледно циљате већ мале плоче(стајала код школе у Црном Потоку) са именима жртава сам се и сликао као мали.Тамо је све окићено комунистичким знамењем а нико од погинулих није био комуниста.

Jel mozemo i mi da vidimo sliku te male ploce da bi videli imena i komunisticke simbole ??
Ne da ti ne verujem, vec me stvarno interesuje koja su imena na ploci i kako je izgledala.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lažni Kalabić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

super-unuče ::Испада да се људи нису организовали због покоља, већ је морао неко са старне да их организује.super-unuče ::Значи ли то да су Срби на Корудуну толико глупи да је требало да неко са стране да каже: ''узимајте оруж'је и беж'те у шуму, или ће све да вас покољу''?Ključna stvar - i za ovu mini-polemiku, kao i za onu na temi o Kruševcu - je da se razume da "organizovati se" jednostavno nije isto što i "uzeti oružje i pobeći u šumu".

Organizovanje naravno podrazumeva stvaranje vojnih formacija.
Ali i mnogo više od toga.
Na prvom mestu, potrebna je neka vrsta strateškog koncepta koji podrazumeva veći broj opredeljenja, npr:
- stalna aktivnost ili pasivnost i čekanje kod svojih kuća
- koncept seoskih straža ili formiranje krupnijih pokretnih jedinica
- ofanzivnost ili iscrpljivanje u odbrambenim borbama
- povezivanje i organizovanje na antifašističkom ili na etničkom principu
- šire povezivanje, međuzavisnost i planiranje, ili princip "svako za sebe"
- principijelna borba protiv svih delova osovinske koalicije, ili "taktiziranje"
Opredeljenja po ovim pitanjima formirala su i osnovu za konkretnu integraciju u evropsku protivosovinsku borbu na operativnom nivou.

Komunistička partija ponudila je jednu koncepciju, i ljude za njeno provođenje. Mihailovićeva organizacija ponudila je drugu koncepciju i ljudstvo za njeno sprovođenje.
U praksi se pokazalo da je Mihailovićeva koncepcija gubitnička, i u suštini samouništavajuća.

Tačno je da je borba u prvim nedeljama i mesecima imala karakter spontanog narodnog ustanka. Ali upravo to je ono što je u svemu bilo loše i gubitničko. Generalno, koncept spontanog ustanka je propao. Borba je počela da donosi plodove tek kad je počela da se povlači "spontanost", i kad je uznapredovala organizacija koju je nametalo rukovodstvo NOP-a: organizovanje u pokretne jedinice, širenje područja borbe, pacifikacija i pridobijanje hrvatskih i muslimanskih masa pozitivnim stavom, razvlačenje neprijateljskih koncentracija stalnim napadima na komunikacije i gradove.

Ne može se sa praga svoje kuće, ili vireći iza prvog drveta "videti" da li su "četnici spašavali narod", i da li je politika saradnje sa fašističkom Italijom ispravna.
Kao što se, zbog Galilejeve relativnosti, sa svog praga ne može videti da li se Sunce okreće oko Zemlje ili obratno.
To su strateška pitanja koja se rešavaju na velikoj slici, uzimajući u obzir i posledice koje nisu trenutne, i ne nastupau na istom mestu, a mogu biti mnogo gore.

Zato je svaka priča tipa "pričali mi ljudi koji su videli svojim očima" kad su u pitanju različite strategijske koncepcije potpuno deplasirana.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lažni Kalabić ::Uspešan ustanak zahteva organizaciju. Uspešnost oružanog poduhvata širokih razmera, kakav je ustanak (iako mi pod ustankom podrazumevamo najčešće dan kada je prvi put sevnula puška, što je pogrešno), zavisi umnogome od sposobnosti organizovanja. Ova uspešnost dodatno je izglednija ukoliko postoji politička organizacija. Na Kordunu je postojala komunistička organizacija. Da nije bilo ove organizacije, ustanak na Kordunu imao bi daleko manje šanse da bude uspešan. Građanske partije nisu imale nikakvu političku organizaciju na Kordunu 1941, za razliku od KPJ/KPH. Povezanost partizana sa Korduna sa komunistima iz Karlovca i Zagreba i sa partizanskim odredima na Baniji, severnoj Lici i Gorskom kotaru, dodatno je plodotvorno uticalo na ustanak na Kordunu. A sve je ovo bilo nemoguće ostvariti bez organizacije. Stihijski, neorganizovani ustanak (bez političke snage koja koordiniše borce) - imao bi daleko manje šanse za uspeh.
Samim tim, smrtnost među borcima i stradanje civila u znak odmazde, bilo bi izraženije...
U uspomenama učesnika ustanka na Kordunu pojavljuju se svedočenja o tome kako su organizovani komunisti i simpatizeri KPJ (koji su se takođe organizovali sa komunistima) bukvalno molili imućnije seljake koji su imali nekakvo naoružanje, da im se pridruže, ili makar da im ustupe oružje. Bilo je i primera nasilnog oduzimanja oružja od ovakvih pojedinaca uoči ustanka. Mnogi predstavnici ovog sloja (imućniji seljaci) poslušno su prihvatili poziv ustaških vlasti -- neki za odlazak u Srbiju, neki za pokrštavanje -- ali svi su završili u glinskoj crkvi s obzirom da je u pitanju bila ustaška prevara. (Napominjem da je upravo velik broj kordunaških seljaka iz kotara Vrginmost stradao u glinskoj crkvi).
Da su od samog početka bili odlučni u tome da se organizuju i oružano suprotstave terorističkom ustaškom režimu, imali bi šansu da prežive ili makar da dostojanstveno poginu u borbi.

Је л' си ти озбиљан?

Мислим ово са имућним сељацима који сакривају оружије, слабим грађанским странкама на Кордуну , насупрот јаке огранизације комуниста, који су у читавој држави имали 12.000 чланова?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, ja sam ozbiljan, jer se pozivam na ozbiljne izvore. Priložio sam literaturu. Ne pričam napamet kao oni koji se pozivaju na svoju pokojnu babu. Pre nego što bilo koga upitaš da li je ozbiljan, pročitaj nešto. Vidim da nisam pogrešio kada sam pitao da li si i ti jedan od onih koji odbijaju da čitaju...

Što se tiče broja komunista uoči rata na području Kraljevine Jugoslavije, on je veći od 12.000. Samo na tlu Srbije (bez Vojvodine), partija je uoči ustanka imala 2.500 članova, oko 1.000 kandidata za članove i oko 9.400 članova SKOJ-a, kao i na hiljade simpatizera koji će postati članovi KPJ tokom Narodno-oslobodilačkog rata. Ovo su podaci Venceslava Glišića, najboljeg poznavaoca istorije KPJ na teritoriji Srbije.
Podatke o organizaciji KPJ na Kordunu uoči ustanka priložio sam u jednom od prethodnih komentara. Postavio sam link za knjigu Dušana Baića, Kotar Vrginmost u NOB 1941-1945.
napominjem da se ovi Baićevi podaci odnose samo na područje opštine Vrginmost, dakle ne i za područje opština Vojnić i Slunj, kao ne i za delove opština Karlovac i Duga Resa koji pripadaju geografskom okviru Korduna. Tamo nigde nije bilo četničkih formacija tokom rata. Isključivo partizani. (Govorim o srpskim delovima Korduna, izuzimam hrvatska sela oko Slunja i Lasinje).

• 2Ovo se svidja korisnicima: prekodrinski, Jovan Nenad
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 23 Feb 2013 23:10

gorran ::super-unuče ::Испада да се људи нису организовали због покоља, већ је морао неко са старне да их организује.super-unuče ::Значи ли то да су Срби на Корудуну толико глупи да је требало да неко са стране да каже: ''узимајте оруж'је и беж'те у шуму, или ће све да вас покољу''?Ključna stvar - i za ovu mini-polemiku, kao i za onu na temi o Kruševcu - je da se razume da "organizovati se" jednostavno nije isto što i "uzeti oružje i pobeći u šumu".

Organizovanje naravno podrazumeva stvaranje vojnih formacija.
Ali i mnogo više od toga.
Na prvom mestu, potrebna je neka vrsta strateškog koncepta koji podrazumeva veći broj opredeljenja, npr:
- stalna aktivnost ili pasivnost i čekanje kod svojih kuća
- koncept seoskih straža ili formiranje krupnijih pokretnih jedinica
- ofanzivnost ili iscrpljivanje u odbrambenim borbama
- povezivanje i organizovanje na antifašističkom ili na etničkom principu
- šire povezivanje, međuzavisnost i planiranje, ili princip "svako za sebe"
- principijelna borba protiv svih delova osovinske koalicije, ili "taktiziranje"
Opredeljenja po ovim pitanjima formirala su i osnovu za konkretnu integraciju u evropsku protivosovinsku borbu na operativnom nivou.

Komunistička partija ponudila je jednu koncepciju, i ljude za njeno provođenje. Mihailovićeva organizacija ponudila je drugu koncepciju i ljudstvo za njeno sprovođenje.
U praksi se pokazalo da je Mihailovićeva koncepcija gubitnička, i u suštini samouništavajuća.

Tačno je da je borba u prvim nedeljama i mesecima imala karakter spontanog narodnog ustanka. Ali upravo to je ono što je u svemu bilo loše i gubitničko. Generalno, koncept spontanog ustanka je propao. Borba je počela da donosi plodove tek kad je počela da se povlači "spontanost", i kad je uznapredovala organizacija koju je nametalo rukovodstvo NOP-a: organizovanje u pokretne jedinice, širenje područja borbe, pacifikacija i pridobijanje hrvatskih i muslimanskih masa pozitivnim stavom, razvlačenje neprijateljskih koncentracija stalnim napadima na komunikacije i gradove.

Ne može se sa praga svoje kuće, ili vireći iza prvog drveta "videti" da li su "četnici spašavali narod", i da li je politika saradnje sa fašističkom Italijom ispravna.
Kao što se, zbog Galilejeve relativnosti, sa svog praga ne može videti da li se Sunce okreće oko Zemlje ili obratno.
To su strateška pitanja koja se rešavaju na velikoj slici, uzimajući u obzir i posledice koje nisu trenutne, i ne nastupau na istom mestu, a mogu biti mnogo gore.

Zato je svaka priča tipa "pričali mi ljudi koji su videli svojim očima" kad su u pitanju različite strategijske koncepcije potpuno deplasirana.

''Стратегијски концепт'', губитнички и добитнички!


Након што си прписао то из неког уџбеника Општенародне заштите, дозволи да ти напоменем неколико општепознатих чињеница.
Партизани, све до јесени 1944, били су безначајна војна формација ( четници ће то остати читавог рата) : Немци су на простору Југославије држали, у просеку, између 7 и 9 дивизија, од чега су 5 ( а ако укључимо и 21. С.С, шест) саставили од домицилног становништва.
Или народски речено, док књига која се бави Првим светским ратом има два поглавља која се односе на Србију, књига која се бави Другим светским ратом има два пасуса, у најбољем случају, који се баве Југославијом.

Тај ''добитнички'' и ''губитнички'' стратегијски концепт је функционисао и у Грчкој ако се не варам?
Ал' како је онда победио ''губитнички''?
Не би ли можда да су се којим случајем англо-американци искрцали на Јадранској обали ( што је из објективних разлога- Отанска врата, разуђеност обале, било веома тешко, али ипак могуће) и овде победио ''губитнички стратегијски концепт''?

И мислиш ли да би тај ''добитнички'' концепт био ''добитнички'' и да којим случајем је луди молер надмудрио Кобу?

Што се тиче пацификације хрватског и муслиманског становништва, једна мала цртица: 1. априла 1945. од 503.132 бораца ЈА ( она цифра од 800.000 смешна и нетачна, и кориштена је у пропагандне сврхе) било је 99.736 Хрвата.
Оних 150.000 ''хрватских'' партизана ( тачније 156.220), чинило је априла 1945. и 33.000 Срба.

А на другој страни Оружане снаге НДХ су бројале 167.067 бораца.

А и то што се ''пацификовало'', мислим да је мање због ''позитивног става'', а више због тога што су Немци пуцали на свим фронтовима.

Dopuna: 23 Feb 2013 23:18

Lažni Kalabić ::Da, ja sam ozbiljan, jer se pozivam na ozbiljne izvore. Priložio sam literaturu. Ne pričam napamet kao oni koji se pozivaju na svoju pokojnu babu. Pre nego što bilo koga upitaš da li je ozbiljan, pročitaj nešto. Vidim da nisam pogrešio kada sam pitao da li si i ti jedan od onih koji odbijaju da čitaju...

Što se tiče broja komunista uoči rata na području Kraljevine Jugoslavije, on je veći od 12.000. Samo na tlu Srbije (bez Vojvodine), partija je uoči ustanka imala 2.500 članova, oko 1.000 kandidata za članove i oko 9.400 članova SKOJ-a, kao i na hiljade simpatizera koji će postati članovi KPJ tokom Narodno-oslobodilačkog rata. Ovo su podaci Venceslava Glišića, najboljeg poznavaoca istorije KPJ na teritoriji Srbije.
Podatke o organizaciji KPJ na Kordunu uoči ustanka priložio sam u jednom od prethodnih komentara. Postavio sam link za knjigu Dušana Baića, Kotar Vrginmost u NOB 1941-1945.
napominjem da se ovi Baićevi podaci odnose samo na područje opštine Vrginmost, dakle ne i za područje opština Vojnić i Slunj, kao ne i za delove opština Karlovac i Duga Resa koji pripadaju geografskom okviru Korduna. Tamo nigde nije bilo četničkih formacija tokom rata. Isključivo partizani. (Govorim o srpskim delovima Korduna, izuzimam hrvatska sela oko Slunja i Lasinje).

Ма главно је да ти читаш:
Citat:U poređenju s njenom brojnom snagom uoči ustanka (12.000 članova), Partija je iz rata izašla kao organizacija od 141.066 članova, uvećavši se za nešto manje od dvanaest puta. Povećavanje članstva u periodu obnove i industrijalizacije nije značilo i poistovećivanje KPJ s masovnim komunističkim partijama, prema kojima se njeno rukovodstvo odnosilo s krajnjim nepoverenjem januara 1946, smatrajući ih zdanjem na „glinenim nogama"znaci.net/00001/95_2.pdf

Као што рекох, између тебе и теби сличнима, и оних који причају о супер-четницима разлике нема.
Две стране исте медаље...

• 3Ovo se svidja korisnicima: ltcolonel, Lažni Kalabić, lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

super-unuče ::Партизани, све до јесени 1944, били су безначајна војна формација ( четници ће то остати читавог рата) : Немци су на простору Југославије држали, у просеку, између 7 и 9 дивизија, од чега су 5 ( а ако укључимо и 21. С.С, шест) саставили од домицилног становништва.Ovakva "prosečna" frljanja ne zaslužuju komentar.