Lend-lease program za SSSR

16

Lend-lease program za SSSR

offline
  • Pridružio: 23 Dec 2006
  • Poruke: 12244

Nadjoh ruski rad u vezi toga i kazu da kolicine koje stizale 1942 su bile znatno manje od onih sto je SSSR trebalo da ne bi ozbiljno oskudevali sa granatama mogu da zamislim kako bi stanje bilo da nije bilo toga:
http://journals.rudn.ru/russian-history/article/view/3781



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • bojank 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 10578

Nije samo stvar sta je stizalo, vec kvalitet tih hemikalija. A to vise niko zivi niti zna niti moze ujuriti.



offline
  • Pridružio: 20 Avg 2018
  • Poruke: 146

Ranije pitanje o Hawker Hurricane avionu u SSSR:

Operacije sa ovim avionom u SSSR su verovatno najzahtevnije u njegovoj operativnoj istoriji. Za razliku od Bitke za Britaniju i slicnog, ovaj avion je u SSSR docekao pojavu BF 109G-2 i G-6 kao i FW-190A.Manje kolicine Mk.IIC su stizale i tokom 1943 godine...

Tipican pilot je zavrsio mornaricku vazduhoplovnu skolu u Jejsku, ima prethodnog iskustva na I-15Bis ili na I-153 i poslat je na preobuku zbog rapidnog opadanja broja tih aviona na stanju. Kao glavna pozitivna strana aviona se navodi da se radi o sazrelom proizvodu koji je adekvatno razvijen i testiran u godinama pre rata i cije je ponasanje u letu predvidljivo, te da se od buduceg pilota ne zahtevaju posebna znanja i vestine.

Na osnovu navedenog u prvoj polovini 1942 postignuto je opremanje 13 novih pukova (145, 147, 152, 197, 435, 609, 760, 767, 768, 769, 835, 837 i kao jedini nelovacki puk 17. jurisni puk) avionima Hawker Hurricane samo na frontu prema Finskoj.

Zakljuceno je da avion ima neadekvatnu brzinu koju brzo gubi a sporo stice, kao i losu sposobnost penjanja. Isto tako avion ima odlicnu upravljivost i nisku brzinu sletanja, mehanizam za uvlacenje i izvlacenje tockova i kontrolu flapsova je opisan kao odlican kao i nisan. Kritikovana je kompleksnost i gabaritnost sistema hladjenja i ulja koja je ogranicavala upotrebu aviona zimi. Kritikovano je brzo habanje drvene elise i nedostatak filtera koji je usled prisustva peska i prljavstine snizavao resurs motora na 30 ili 40 casova. Pohvaljena je stabilnost aviona pri otvaranju vatre i navedeno je da avion omogucava dugotrajniju skoncentrisanu vatru u jednu tacku sto je posebno vazno kod napada na bombarder. U skladu sa time na jednom broju aviona je izvrseno poboljsanje naoruzanja, ostavljena su cetiri browning mitaljeza, a umesto ostatka su dodata dva UBK mitraljeza i dva Shvak topa. Omoguceno je vesanje RS 82 nevodjenih raketa. Zbog ovakve masivnosti naoruzanja nije retko da su se pojedinci upustali u ceone duele sa BF 110.

Tipicno presretanje bombardera sastojalo se od ceonog napada i potonjeg individualnog gonjenja pracenog nedisciplinom, nemogucnoscu povratka dela formacije na visinu sto je uslovljavalo gubitke po pojavi protivnickih lovaca kao i individualnog povratka usled rasipanja formacije.

Tipicna reakcija u slucaju pojave protivnickih lovaca je formiranje "Luffbery kruga" kao defanzivne formacije koja anulira potrebu za velikom brzinom i brzinom penjanja.

Pojedini nemacki piloti poput Rudolfa Mullera iz JG.5 Eismeer su izgradili karijeru na umecu prekidanja Luffbery kruga. Od 92 ukupne vazdusne pobede u njegovom slucaju cak 35 otpada na avione Hawker Hurricane.

Najvise entuzijazma za stupanje u akciju pokazali su pripadnici 152 IAP. Ova jedinica je 2. Novembra 1941. povucena u okolinu Arhangleska radi preobuke a na front je vracena 16. Novembra sa 10 aviona Hawker Hurricane i postala deo 103. Kombinovane vazduhoplovne divizije sa zadatkom odbrane juznog sektora Karelijskog fronta (Medvezegorsk, Mosalsk i Rebolsk), a bazirali bi se na aerodromskom kompleksu "Segezsk". Entuzijazam posada se zasniva na prepoznavanju superiornosti aviona Hawker Hurricane po gotovo svim parametrima u odnosu na Fokker D.XXIsa kojim su se do tada susretali.

Ime koje se u ovim akcijama istice u smislu asa je Pavel Gavrilov, mada je to vrlo tesko dokazati kada se uporedi ono sto je on prijavljivao sa nemackom dokumentacijom.

Pored Gavrilova poznato je i ime adjutanta puka porucnika Vladimira Basova u kontekstu decembra 1941. tj. "herojskog poglavlja istorije puka". Akcija od 4. Decembra 1941 je nesto detaljnije opisana:

Tri Hawker Hurricane aviona predvodjeni starijim porucnikom Nikolajem Repnikom su krenuli u izvidjanje Medvezgorska. Prvo je na njih otvorena vatra sa zemlje da bi se potom pojavilo sedam lovaca koje su piloti prepoznali kao "Me 109" i "Heinkel". Za uzvrat Finski piloti (LeLv 2Cool u MS-406 su pridoslice prepoznali kao "MiG-3". Zabelezeno je da se Repnik upustio u ceoni duel tokom kojeg je poginuo, a avion (BD761) izgubljen. Komadi njegovog aviona su udarili u MS. 406 (MS-329) pri cemu je ovaj avion unisten a pilot as Toivo Tomminen sa 6.5 priznatih pobeda poginuo. Druga dvojica - Vladimir Basov i Stepan Ivanov su prijavili po jedno obaranje sto nema utemeljenja u Finskoj dokumentaciji.

Vec 08.01.1942 2/Lelv 24 sa avionima Brewster Buffalo su prebazirani u sektor dejstva 152 IAP sa aerodroma Kondogoli na Tiliksjarvi. Ovo prebaziranje je primeceno i planiran je napad na Tiliksjarvi:

"U 13:25 pet aviona Hawker Hurricane je izvrsilo tri "prolaza" na Tiliksjarvi pri cemu su otkriveni pet kamufliranih aviona na obodu sume. Kao rezultat napada cetiri aviona Fokker su izbaceni iz stroja. Drugi aerodrom na kojem je bilo do deset Fokkera i Brewstera je napadnut u 13:40 pri cemu su ostecena tri aviona. Do sedam Brewstera i Fokkera su se tad pojavila i napala nase avione. Kao rezultat tri Brewstera i dva Fokkera su osteceni. Nasi gubici su jedan Hurricane i pilot Ljusov koji je prijavio unistenje jednog Fokkera. Niko nije video gde je pao. Kao rezultat napada na Tiliksjarvi i potonje vazdusne borbe sedam neprijateljskih aviona je unisteno sto na zemlji sto u vazduhu. Elisejev tvrdi da je oborio Brewster, Gavrilov isto tako, Ljusov jedan Fokker, Zelencov jedan Brewster i Kuznjecov isto tako".

Finski izvori navode da je jedan Brewster ostecen a da su ostali avioni uzleteli pod vatrom pri cemu je pilot Fokkera i buduci as Hemmo Leino oborio Ljusova a istraga je utvrdila da je Ljusov pilotirao avionom DR340. Jedan Brewster koji je uzleteo je pretrpeo manju stetu - primio je dva metka.

Jedan od vecih ali stvarnih uspeha jedinice se desio 25 juna 1942 kada je zivotni vek Hurricane aviona bio na izmaku te su pojacavani avionima Kittyhawk I. U prepodnevnim casovima stigla je dojava da cetiri Brewstera vrse izvidjanje pruge Kirov. Dva aviona su se vratila dok je clan preostalog para Repin primetio protivnika i javio bazi. Kao odgovor jos tri Kittyhawka su poslata na lice mesta zajedno sa jos tri Hurricane-a. Isto tako borba je prijavljena i na Finskom aerodromu i jos jedan par Brewstera pod komandom Lauri Okukhaijnen-a su poslati kao pojacanje izmedju pruge Kirov i Segozere. Borba je vec trajala 15. minuta bez rezultata tako sto se razbila u tri ili cetiri odvojene manevarske borbe. Piloti prvobitne Finske formacije su uspeli da se izvuku posto su primetili da su im zalihe goriva na izmaku. Par minuta kasnije i Laurijev par je pokusao izvlacenje. Pratilac Kalervo Irmali Anttila nije primetio napadaca i pogodjen je pao u mocvaru odakle se izujedan i blatnjav vratio peske na aerodrom. Lauri Okukhaijnen je na visini od 100m u avionu BW-372 pogodjen iznad Segozero jezera pri cemu se avion zapalio. Lauri je bez smanjenja brzine sleteo na jezero pri cemu se avion prevrnuo ali je on uspeo da izroni i da se peske vrati. Na Sovjetskoj strani izgubljen je Hurricane pilota Repina (Z3096) koji je prvi primetio Fince. Sovjetski piloti nisu primetili njegov pad, dok Finska strana tvrdi da je pad aviona izazvao sumski pozar. Pored Repinovog Finska strana je prijavila obaranje jos 6 Hurricane aviona sto nema potporu u dokumentaciji.

Piloti severne Flote su isto ucestvovali u akcijama prevashodno braneci luku u Murmansku i pokrivajuci konvoje. Prvi uspeh je zabelezio V. V. Kravcenko kod Belokamenka kada je oborio Ju-52 koji je prevozio ljude iz brigade za uredjenje aerodroma. Pilot Rudolf Pesnak je uspeo da se prizemlji na livadu ali ne pre nego sto su se sedmorica putnika ugusila od dima. Potom je jos jedan putnik ubijen od strane Sovjeta jer se opirao zarobljavanju.

Prvi borbeni avion je onesposobljen 17. Decembra 1941. 5 Hawker Hurricane aviona predvodjeni Borisom Safonovim su naisli na 7 Bf 109E iz 14/JG 77. Pilot Alfred Jakobi u primerku Wk. nr. 4081 je zadobio rane i veliku stetu na avionu koji je po sletanju otpisan. Za uzvrat Sovjeti su izgubili dva aviona sa pilotom M. K. Volkovim koji je poginuo i Borisom Safonovim koji je izvucen avionom UT-2 posto mu je motor stao. Iako je pobeda pripisana kao jedna od dve pobede Borisa Safonova na Hurricane istina je da su cetiri pilota pucala na Jakobija - Safonov, poginuli Volkov, Markevic i Sinev.

Slika 1:



V. V. Kravcenko

Slika 2:



Ju-52 kojeg je oborio V. V. Kravcenko

Slika 3:



Sovjetski filter za avione Hurricane.

offline
  • Neimar i savremeni farmer.
  • Pridružio: 24 Nov 2010
  • Poruke: 9633
  • Gde živiš: U sremu voljenome...

liman ::Pa iskrcavanje je uticalo iz prostog razloga što su se zalihe i pojačanja morale sada slati i na zapad a to znači manje sredstava za istok. Ne bi Staljin toliko insistirao na tome da nije bilo bitno.

Шта се правиш блесав, добро се зна када је Стаљин тражио други фронт, а то је било 41/42. када је совјетима било најтеже и када су се повлачили. После пада Стаљинграда и уништавања 6. армије, Немци сем покушаја код Курска више немају иницијативу на источном фронту и тада почиње полако повлачење. Значи преломна година је била 1942/43.

Техеран се десио исте те године 1943. и ту је утврдио јелте Хер Рузвелт и Хер Черчил са све таваришћем Стаљном да ће се савезници јелте искрцати у Нормандији 1944. године, значи скоро па 8 месеци после исте и то је у ствари био коначан одговро Рузвелта и Черчила, Стаљину који је овај чекао ето 3 године, да се отвори западни фронт, како би се СССР растеретио...Кад је скоро био па крај онда се ови сетили да отварају још један фронт...

Међутим Черчил и братија су све то фино одрадили, чекали да се ови помлате што више, па да онда ударе са мање од 200 000 људи у Нормандији, када је било готово, а бојали су се јенкији и енгелзи да неће Стаљин прегазити целу немачки у Јевропу ако то не ураде, пошто су јадни били запели у италији код Монтеказина (Густав линија), а касније и северно од Рима, тој другој не могу да јој се сетим имена...ди су им немци померили џигерицу скоро па 1,5 година савезницима, а ови јадни гинули и гинули и гинули...

Добро се знало колико је снага стационирано на Атланском зиду, а колико је било у Русији и фала богу постоје писани докази колико је ефектива СССР избацио из строја а колико савезници, којима се свуда приписује победа, над фашистима, док се Русиај ставља у запећак, код тебе и теби сличним....

offline
  • voja64 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 20386

Slika i tekst Valentina u izgradnji objavljena nomad ovde
The Tank Museum


This may not have been the best time to distract the worker! He’s grinding a cast nose section for a Valentine tank, ‘preparatory to repair welding.’
The Canadian Pacific Railroad Company built 1420 Valentines at their Angus Works in Montreal, where this photograph was taken. Almost all the tanks were sent to the Soviet Union.
Kao šlag je dato predstavljanje Valentina od strane kustosa muzeja u Bovingtonu..
https://www.youtube.com/watch?v=xIrVVhdC9ac&featur.....gZH-z4GinM

offline
  • Pridružio: 30 Avg 2019
  • Poruke: 9

Znam da je stara tema, prekopah je celu pa rekoh, da se ubacim. Very Happy

liman ::Pa iskrcavanje je uticalo iz prostog razloga što su se zalihe i pojačanja morale sada slati i na zapad a to znači manje sredstava za istok. Ne bi Staljin toliko insistirao na tome da nije bilo bitno.

Nije baš to tako jednostavno. Na kraju avgusta 1944, saveznici su opkolili 20-ak nemačkih divizija i zarobili oko 95 000 POW. U skoro isto vreme Sovjeti završavaju sa Bagrationom u kojoj su 67 nemačkih divizija bile razbijene, od kojih su 17 nestale iz bitke i više ih nikad ponovo nije bilo. Na kraju 1944, 91 savezničke alijanse u Francuskoj, Belgiji i Holandiji su se susreli sa 65 nemačkih divizija na frontu čija je linija bila 400km. Na istoku, 560 sovjetskih divizija se klalo sa 235 nemačkih, na frontu koji je iznosio circa 3 200 km. Od početka Barbarosse do negde maja 1944 Nemci su gubili prosečno 60 000 vojnika svakog meseca, i stotine hiljada je izbačeno iz stroja - zarobljeništvo, ranjeno, razbolelo se, nestalo i slično. Jula 1944, kada su bile žešće borbe u Normandiji i Italiji, poginulo je ukupno oko 350 000 nemačkih vojnika. Od toga, oko 80% na istoku, ili 275 000. "Normalnim" danima, oko 60 nemačkih vojnika je umiralo na zapadnom frontu. Na istočnom, taj broj je iznosio oko 800.

Walter S. Dunn u svom delu Hitler's Nemesis: The Red Army, 1930-45 tvrdi da Sovjetima nije bio potreban drugi front (prema su to mnogi Sovjeti priželjkivali, logično, ali ne i sam Staljin i njegovi bliski saradnici) da bi pobedili Švabe. On smatra da su Sovjeti, nakon Staljingrada, znali da su Nemci definitivno pukli (svoje mišljenje bazira na sovjetskim izvorima). Kursk se desio godinu pre Normandije, gde su Nemci takođe izgubili. Po njemu, saveznici su odlučili da se
iskrcaju onda kada su bili sigurni da su Nemci slomljeni.

Citat:Soviet writers believed that the Americans and British launched the second front only after the Red Army had crossed the Soviet border "and it became quite obvious that the Soviet troops would crush Germany without a second front being opened." In other words, the West waited until the Russians had defeated the German army.

Inače, smatram da Waltera S. Dunna treba čitati u slobodno vreme, zaista ima interesantne knjige.

liman ::Za nekog ko je uspeo da proizvede manje od 50 lokomotiva cifra od 2000 lokomotiva je ogormna pomoć.

Hm, pa nije baš "manje od 50" druže. Bebee Dol Sovjeti su od 1941 - 1945 proizveli minimum 800 lokomotiva (istraživački diktatori kažu 825). 1941 je proizvedeno 707 lokomotiva, a u narednim godinama rata, mnogo manje, od 1942 - 1944 samo 81 (nisu uračunate elektro i parne lokomotive). Do 1943 oni su dobili 44 lokomotiva, što je baš ono odigralo ključnu ulogu u odnosu na vozni park od hiljade i hiljade već postojećih? Very Happy

liman ::Naravno podataka koliko su SSSR izgubili lokomotiva u ratu nema nigde (nezvanično od 5-15 hiljada se pominju cifre) kao ni koliko je od tih 20.000 lokomotiva bilo moderne konstrukcije odnosno lokomotive koje mogu da vuku dugačke kompozicije karakteristične za potrebe industrije i vojske u ratu.

Pa sad, da li baš nema ili mi ne znamo. Brdo informacija o sovjetskoj proizvodnji, tipovima, tehničkim karakteristikama, upotrebi, inovacijama, milion drugih detalja, mogu se pronaći u izvorima iz sovjetskog perioda. Navešću samo neke koje sam ja koristio dok sam se bavio ovom temom.

1. Большая энциклопедия транспорта (Velika Enciklopedija Transporta), 4-ti tom se bavi željeznicom, ima preko 1000 strana.
2. Локомотивы отечественных железных дорог, 1845-1955
3. Эшелоны идут на восток
4. Железнодорожники в Великой Отечественной войне 1941 - 1945
5. Железнодорожный транспорт в дни Великой Отечественной войны
6. На службе фронта и тыла. Железнодорожный транспорт СССР накануне и в годы Великой Отечественной войны (1938-1945)

Itd. Naravno, nisam sve ovo pročitao jer da jesam, verovatno bih danas radio u Ruskoj železnici ali neke stvari su me baš zanimale, konkretno - koliko je železnički transport doprineo sovjetskoj borbi na Istočnom frontu. Elem, cifra od 15 800 se treba posmatrati u kontextu. Reinhardt kaže da su do oktobra zarobili oko 1000 lokomotiva, dakle, u to vreme su Sovjeti raspolagali sa recimio 24 000. Podatak od 15 800 dolazi sa Nirnberškog procesa u kome se govorilo o materijalnoj šteti koju su nacisti pričinili sovjetskim građanima, kolektivnim poljoprivrednim gazdinstvima, društvenim organizacijama, državnim preduzećima i institucijama, itd. U tom izveštaju sovjetske komisije je stajalo da su Nemci uništili, oštetili ili oduzeli 15 800 parnih i motornih vozova, plus 428 000 vagona. No, ovo nije ukupan gubitak svih lokomotiva koji je pretrpela sovjetska železnica - reč je o lokomotivama, industrijskim lokomotivama, o uskotračnim lokomotivama koje nije bilo moguće evakuisati na istok zbog nedostatka mreže sa uskim šinama, itd. Prema sovjetskim izvorima, od leta 1941 do prvog kvartala 1943 sovjetska železnica je izgubila ukupno 3 900 lokomotiva, ili 16% od svojih zaliha. No, 1943-će se vozni park uvećava za nekih 2100 lokomotiva - reč je o lokomotivama koje su, ovoga puta Sovjeti, uzeli od Nemaca zahvaljujući letnjim ofanzivama iste godine (kao i zimskim 1942 na 1943) i oslobađanjem zarobljenih teritorija.

Železničari su radili obiman posao u obnavljanju uništenih stanica i jedinica, lokomotiva i depoa vagona, mostova i drugih uređaja za puteve i strukturu koji su omogućavali vođenje ofanzivnih operacija, oživljavanju i funkcionisanju privrede oslobođenih regiona. Tokom rata je obnovljeno više od 115 000 kilometara pruge i izgrađeno je oko 10 000 km novih linija. 1941 je opravljeno oko 3 500 km šina, proizvedeno oko 2,2 miliona pragova, 28 000 tona dodataka (ne znam kako najadekvatnije prevesti rusku reč накладок), 12 000 tona raznih pričvršćivača, i tako dalje. Postojali su čitavi bataljoni, čitava ekipa, struktura i organizacija, iza delovanja železnice. Pusti ti tih "manje od 50 proizvedenih" lokomotiva za vreme rata, to pre svega nije tačno, a iako bi se dao iskopati podatak koliko je lokomotiva što uništeno a što pokradeno od strane Nemaca, više je nego izvesno da je bar 12 000 ostalo u životu tokom najgoreg perioda rata. Samo kod Kurske bitke je dopremljeno vojne opreme, naoružanja, vojnika, koječega još, u iznosu od nekih pola miliona vagona. To je epski podvig. Gde je Staljingradska bitka. A gde je pre toga evakuacija fabrika, univerziteta, muzeja, škola, arhiva, biblioteka, dečjih vrtića, posebno ljudi (oko 18 miliona), stoka, na istok - najviše uz pomoć železnice. 1911 savezničkih lokomotiva NIKAD nije stiglo u SSSR za vreme rata. Ovde je već neko rekao da je manji deo došao, i to najviše potkraj rata. Bar polovina tih lokomotiva je došlo tek 1947. Kod nekih stvari, kada statistika ide na ruku amerima, vredi ići u detalje, kao ova o lokomotivama. Za dublje je istraživanje u kojoj su meri sve te lokomotive odgovarale sovjetskim standardima, ali mislim da nije potrebno to naglasiti (bar ne sa moje strane) jer je meni više nego očigledno da te lokomotive koje su dobili od saveznika nisu igrale apsolutno nikakvu bitnu ulogu u celokupnom ratu.

liman ::1600 ? Odakle ti taj podatak i za koji je period ? Nije ubacio sve tenkove jer većina nije ni bila na frontu 1941. godine nego su bili u transportu i u unutrašnjosti na obuci posada. On je uzeo presek s kraja novembra kada su Nemci zaustavljeni pred moskvom jer piše o odbrani moskve. Da je računao sve isporučene onda bi Ruskih bilo 30% a ne engleskih. Kasnije su stigla pojačanja u vezi sa moskovoskom kontraofanzivom pa je promenjena statistika ali time se tekst ni ne bavi.

Čak ti i na engleskoj wikipediji piše o tenkovima, članak Battle for Moscow. Često se zapadni istoričari i uopšte istoriografija Istočnog fronta pomalo razlikuje u odnosu na rusku i sovjetsku. Rusi i kontraofanzivu računaju ali ponekad zapadni istoričari ne. Sveukupno je bilo dosta tenkova kod Moskve, koliko god. Very Happy

liman ::Ne bi ja potcenjivao ni pomoć u železnici. Sovjeti skoro i nisu ništa proizvodili i praktično jedini način da nadoknade gubitke im je bio LL.

Ni ja ne bih potcenio ni 2 lokomotive, ali kako objasniti prostu činjenicu da su do 1943 dobili samo 44 lokomotive i u svom voznom parku u isto vreme imali bar, da budem skroman, 10-ak hiljada svojih parovoza, lokomotiva, električnih lokomotiva, koječega još?

Čisto iz radoznalosti sam pronašao ovo. Lokomotive (u raznim izdanjima) su se proizvodile u nekoliko fabrika. Zanimljivo kako nikad nisam razmišljao o nekim stvarima. Npr., Brjanski mašinski zavod je proizvodio lokomotive još od 1873 godine. 1941 je evakuisan u Krasnojarsk, proizvodio je uglavnom parovoze, cisterne, vagone, delove, i još neke stvari koje ne znam šta su. Kolomenski zavod, osnovan 1863, 1941 evakuisan u Kirov gde je malo prepravljen: proizvodio je tenkove, artiljerijsko oruđe, kaćuše. Luganski zavod osnovan 1896, samo do 1917 godine proizvedeno više od 2000 lokomotiva. Ljudinovski zavod je jedan od starijih, osnovan 1745. 1941 takođe evakuisan. Novočerkaski elektromašinski zavod, osnovan 1932, takođe evakuisan 1941 - proizvodio je u periodu rata avione, neka oruđa, remontovao tenkove. Zavod Maljševo u Harkovu osnovan 1895, za prvih 6 godina proizveo 480 parovoza. Takođe evakuisan i Nižni Tagil a njegova motorna proizvodnja u Čeljabinsk, služio za remont vojne tehnike. I tako dalje. Reći da su Sovjeti proizveli "manje od 50" lokomotiva za vreme rata, i imati cifru od 1911 ukupnih lokomotiva od strane saveznika (ne dovodimo u sumnju njihov kvalitet i da li su odgovarali sovjetskom tržištu, kao ni godine kada su one stizale i gde su sve završile) i u isto vreme imati minimalnu cifru od 25 000 sovjetskih lokomotiva pre početka Barbarosse je nešto što je meni neshvatljivo.

liman ::SAD nije izašao iz depresije zahvaljujući LL, to je odrađeno pre rata. Čak naprotiv najveći deo LL su platili ameri. Tek nekih 10% su naplatili od drugih. SSSR i Rusija su platili oko 700 miliona $ za pomoć od oko 11 milijardi $. To je samo mit koji se najviše kod nas primio da je SAD zaradio na ww2.

Ima tu još mitova. Npr., američka pomoć SSSR-u je iznosila manje nego pomoć koju je dobila Britanija. Manje od 1/3 pomoći je došlo do SSSR-a, veći deo je odlazio kod Britanaca. Pomoć su dobili i Kinez, Jugosloveni, Francuzi. Tačno je, u manjem iznosu nego Britanci pa i SSSR ali svejedno su Amerikanci Lend-leasom profitirali.

Drugo, kako sam razumeo iz nekih sovjetskih izvora, Sovjeti NISU ni bili dužni da plate za tenkove, avione, opremu, itd., koja je na bilo koji način bila uništena tokom rata. Otuda tih 1,3 milijarde dolara, odnosno 722 miliona dolara. I treće, Sovjeti su dostavili tone i tone minerala, zlata i drugih stvari Americi - o tome mislim da ne postoje zvanični podaci, ili ih ja ne znam. Oni su deo duga otplatili još za vreme rata.

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22422
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Хвала за одличан пост и допуну теме. Погледај ову забелешку. Написао сам је испровоциран коментарима МЛ који је ЖДВ представио као одсек за одржавање пруга...

https://www.mycity.rs/must-login.png

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11278

Негде смо раније дискутовали о ЛЛ локомотивама.
Совјети а једноставно нису требале нове, све док нису прешли границе 1944. Иста ствар као и са храном, ослобођењем Украјине која је била опустошена им је требало пуно хране, коју су добили из ЛЛ.

Релативно мало локомотива је изгубљено, како написа непобедиви, док је изгубљено око половине железничке мреже. Због тога су првих година рата Совјети у ствари имали вишак локомотива, па су зато и фабрике правиле друге ствари.

Оно што јесте било битно а непоменуто су америчке локомотиве испоручене за иранске железницу. Пар десетина комада, али без њих би та рута далеко слабије функционисала.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 459 korisnika na forumu :: 26 registrovanih, 6 sakrivenih i 427 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2732 - dana 31 Okt 2019 06:39

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: antonic.igor2050, Apok, bato, branko7, CUCLA70, darkstar101, duskovuk63, Ehinacea, Gama, girici3, havoc995, Japidson, Krusarac, louderick, m0nstrum_, Maschinekalibar, mgaji21, milijarder, MilosKop, Miskohd, Nebo_M, nradukic, ostoja, Panonian, stug, Vojvoda S.