Rat u Africi 1941-1942

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloga flakova od 88mm djelomično me podsjeća na ulogu maljutki u rukama Egipćana 1973. Protivtenkovska zavjesa oslobađa sve ostale da slobodno napadaju ili povlače dok protivnik gubi kapitalna borbena sredstva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Protiv tenkovski topovi su izvedeni iz protiv avionskih topova (vazna je duga cev). Inace isto su radili i Sovjete, npr. u bitci za Moskvu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Napisano: 20 Maj 2013 13:28

Ne Čif to je nekorektno, nijedan balističar to ne bi prihvatio kao opštu karakterizaciju.
Ni sam rani period razvoja PT sredstava i topova na kraju i posle I sv. rata ne bi podržao takvo uopštenje.

Tačno je da su PA topovi imali značajnu ulogu u PT borbi, na početku II sv. rata čak i oni manjih kalibara ali kasnije samo većih, no to je iznuđeno rešenje koje je bilo kompromis koji kao i svaki kompromis nije baš lagodan i primenjivano je samo u nedostatku boljeg.
Takođe imaš malobrojnu upotrebu mornaričkih topova kao PT sredstava, mada ekstremno uspešnu.

Takođe je tačno da su unutrašnjebalistička rešnja pre svega sklopa cevi (ali već ne i protivtrzajućeg uređaja pa često ni zadnjaka i zatvarača a najčešće ni u vezi gasne kočnice) u nekoliko značajnjih slučajeva poslužila tenkovskim oruđima ili PT topovima. Međutim imaš slučjajeva da je isto tako poslužilo rešenje mornaričkog topa za oruđe zemaljske artiljerije pa se ipak nikako ne izvodi zaključak da je zemaljsko oruđe uopšteno poteklo od mornaričkog.

Dopuna: 20 Maj 2013 13:33

No da se mi vratimo na Tuhačevski-Hart-Triandafilovsko meditiranje nad osnovnom temom, odnosono ogledu u ratnoj veštini i ratnoj tehnici, priemnjenom na jedan period rata u Severnoj Africi.


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 20 Maj 2013 18:48

Dakle za početak mormao da bacimo kratak pogled na stanje na bojištu pre početka Prve bitke za Tobruk.

Najteže je pratiti sastav trupa.
Tokm cele bitke se kontinulano odvijao dotok ljudstva imaterijala sa nemačke strane ali isto tako i sa italijanske.
No kako je transport išao u toj fazi preko Tripolija isključivo, propisano stanje jedinica, stanje na krcanju u brodove i avione i stanje posle iskrcavanja sva su redom različita.
No to je za nas manje važno mi ćemo korisiti samo ono poslednje, ali ono što jeste problem je razlika u tome koje i kakve su jedinice priustne bile na afričkom tlu a koje jedinice su, i što je gore kada, uspele da uđu u borbu. Naime, vrlo brzo se osetila enormna udaljenost bojišta od glavne operacijske baze odnosno Tripolija.
Tako je cela prva faza bitke u ad hoc formiranim grupma koje su ne baš haotično ali u prilično nekoherntnom režimu stizale na front.
No toliko o tome ovo nije za našu osnovnu temu važno.
Pogotovu što je posebno u ovoj bitci kompletan sastav osovinskih strana ad hoc a britanskih samo malo manje.
Ono što je težište svih mogućih neobičnosti i zbog čega uopšte vredi kao tema je je što je u prvoj fazi jedan izniman slučaj koji se malo sreće u istoriji ratovanja pogotovu kopnenog.
Naime ovde je došlo do PRERASTANJA MANEVRA U VATRU.
Ali to nije bio ustaljeni slučaj prlkom klasičnih bojeva kada dođe do faze klasičnog gonjenja.
Ne, to je mnogo češće i drugačije se manifestuje na kraju.
Ovde se radi da je veština u poimanju manevra na datoj borbenoj prostoriji UMESTO VATRE razbila neprijatelja NETUČENOG (upravo je to prva razlika od gonjenja) izlažući ga ogromnom naprezanju tipa prostor-vreme -marševanje-snabdevanje koje na velikim pustinjskim delovima igra značajan činioc.
Iskreno ne znam takav izrazit primer u istoriji osim jednog mnogo većeg i značajnijeg a to je vođenje pokreta Ruske Vojske u gonjenju Napoleona posle Malojarolsaveca.
Berezinu ne računajte, Kutuzov nije hteo da je tuče drugi su je isterali na silu kontra njegovih želja i nisu bili u pravu ...
U novijoj istoriji ima sličnih primera mada su oni obično složeniji i teži za razmatranje. Verovatno bi jedan dobar deo događja pre svega iz Bitke u Belorusiji 1944. (operacija Bagration) i možda poslednje faze ruskih dejstava na južnom kraku nastupanja krajem 1944 mogao bez sumnje da se koincidra sa ovim metodom ali su to gigantske armagednonske situacije teške i velike i daleko složenije sa svim mogućim uplivima visoke strategije.
Afrički model je prost i lak za sagledavnje.
No krenućemo redom.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Levčanin, Oxygen
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Молим те, одвајај пасусе да се лакше прати текст.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote]romel je uvek koristio .../quote]

Sve vojske sveta koriste isto zaglavlje za sluzbena akta. Menja se samo delovodni broj i datum (u ratnim naredjenjima i mesto gde se stab nalazi.
Zaista ne vidim kako je to pomoglo englezima da citaju nemacka naredjenja. U vreme, o kojem se govori, englezi su vec naveliko citali saopstenja sifrovana "enigmom". Samo sto je broj ljudi koji su za to znali bio veoma mali. Pitanje je koliko su azurno stizala obavestenja o nemackim namerama u Kairo.

A sto se tice "engleskog pacijenta", putanja kojom se "agent" ubacio u Kairo, je, osim sto je verovatna (ko zaista zna sta se desavalo?), i jedina logicna. Uostalom, zar je nisu koristile i engleske pustinjske patrole, ali u suprotnom smeru?
U umetnickoj literaturi je to opisano nekih 15 godina pre "pacijenta" (Pogledajte "Kljuc za Rebeku" po istoimenom delu Kena Foleta).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dobri covek ::Citat:romel je uvek koristio ...

Sve vojske sveta koriste isto zaglavlje za sluzbena akta. Menja se samo delovodni broj i datum (u ratnim naredjenjima i mesto gde se stab nalazi.
Zaista ne vidim kako je to pomoglo englezima da citaju nemacka naredjenja. U vreme, o kojem se govori, englezi su vec naveliko citali saopstenja sifrovana "enigmom". Samo sto je broj ljudi koji su za to znali bio veoma mali. Pitanje je koliko su azurno stizala obavestenja o nemackim namerama u Kairo..
Није Ромел него један други немачки генерал. Користио је увек у извештају нешто попут "Ништа се не дешава, тиха и мирна ноћ." То је помагало британцима да провале шифру за тај дан, а прилично су се разочарали кад су га заробили

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moram nesto da objasnim: sifra je bila provaljena par godina pre svih dogadjaja o kojima govorimo. Ako je general pisao, onda je to moralo da bude sifrovano "enigmom". Nemacki pukovi i pukovske borbene grupe su imale tu masinu. Svaka poruka se sifrovala za sebe, posebnim kljucem. Tekst iz jedne poruke nije nikako mogao da utice na drugu poruku.
Tako da "tiha noc, blaga noc, sveta noc (ili kakva da je god)" nije uopste pomagala. A i prica je, barem za one koji malo vise znaju na tu temu, iz prvog svetskog rata.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dobri covek ::Moram nesto da objasnim: sifra je bila provaljena par godina pre svih dogadjaja o kojima govorimo. Ako je general pisao, onda je to moralo da bude sifrovano "enigmom". Nemacki pukovi i pukovske borbene grupe su imale tu masinu. Svaka poruka se sifrovala za sebe, posebnim kljucem. Tekst iz jedne poruke nije nikako mogao da utice na drugu poruku.
Tako da "tiha noc, blaga noc, sveta noc (ili kakva da je god)" nije uopste pomagala. A i prica je, barem za one koji malo vise znaju na tu temu, iz prvog svetskog rata.
Не, прича се односи баш на ДСР и Северну Африку.
Кључ за енигму се мењао дневно. Пошто су знали да је порука иста, британци су имали оригинал поруке и шифрован текст, те су могли да добију кључ уз помоћ тога.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro, neka bude kako ti kazes. Ja cu da bacim sve sto sam u zivotu na tu temu procitao, posto nista nije tacno. Da ne pricam o tome, sta sam radio.

Dnevni kljuc je bio samo jedan od elemenata kljuca. Pocetni polozaj rotora masine se menjao za svaku poruku.
Olaksavajuca okolnost je bila samo to, sto se za KoV koristila masina sa tri, umesto sa 4, ili kasnije 5 rotora.
Poruka se mogla desifrovati zato sto je cetvrti rotor postavljan u jedan isti (neutralni) polozaj. Cime je znatno umanjena "kriptografska vrednost" sistema (smanjen broj mogucih sifarskih zamena za nekoliko miliona kombinacija).

A jos je i najverovatnije je da su citali poruke italijanskih komandi, posto one za vezu izmedju sebe nisu imale "enigmu".

Jer, niti su nemacki generali bili toliko glupi, niti su englezi bili toliko pametni. Uostalom, da jesu bili, zar bi cela ta frka trajala skoro tri godine?

A procitaj knjige "Sifranti protiv spijuna" Dejvida Kaana, videces tamo ovo isto sto ti ja pricam, samo malo vise detalja. Pretpostavljam i lepse napisano.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Народе јурим неку антену па само кратко, Добри, Ватра је у праву тај кретен је када се ништа није дешавало увек почињао истом реченицом а онда је то почео да ради и када се нешто дешавало па су га тако користили као кључ.
Није било епохално али је било корисно.
Али када се већ овде бавите *Енглским пацијентом* могло би се рећи да је највреднија ствар у шипунажи за Енглезе седела (на свом италијанском ду.ету окићен адмиралским чином) у самом генералштабу ... Барем по питању конвоја ...
На копну су операције понекад, у ствари углавном, ишле брже од *разведитељних управа*.
Можда једина (а и то је упитно) битка која је имала већи агентурни уплив на ток догађаја је Алам Халфа, али лично, чак мислим да није ни она ...
Са морем је било обрнуто ...