|
Napisano: 15 Jan 2020 9:12
Odgledao sam TIK-a poslednju epizodu o Kruzejderu kako sam kaže.
I kada je skoro potpuno korektno odradio polačenje osovinskih snaga i uspešne osovinske bojeve za odbranu tog povlačenja, opisao je i pad istojčnih garnizona koji su ostali opkoljeni, što je inače *plod pobede* operacije Kruzejder. I tu je sa njom, operacijom Kruzejder završio. U sređivanju krajnjih rezultata u gubicima me malo iznenadio jer iako je znao da bude neočekivano i inspirušuće kritičan ovde je malo kod krajnjih rezultata naročito po gubicima tenkova malo skliznuo u *anglosaksonski manir* zbrajanja gubitaka i to se može i dokazati ali to i nije presudna greška.
Presudna greška mu je što je sa Kruzejderom završio tačno onda kada se Kruzejder i sve što se pod imenom te operacije može korketno podrazumevati u stratešom smilsu i završava.
Kruzejder se završava, ali se bitka nije završila, naprotiv ušla je u svoju poslednju fazu.
Dopuna: 15 Jan 2020 10:35
Odlično je opisao da su te baze morale pasti da bi se logistika Britanaca dovela u svoju nominalnu vrednost a uništenje njihvih posada , još jednom, jeste plod pobede do tog trenutka i onaj *završni* teg na vagi merenja ukupnih gubitaka odnosno konkretne materijalno ljudske pobede.
I te baze jesu padale tako kako je opisano, prvo Bardija, pa Gronji Solum, sam Solum, niz italijanskih tačaka koje je držala Savona, manje nemačke tačke, da bi se završilo sa Halfajom i 17.01.1942. greben Hafid će se predati poslednji.
Vel, pobednici pišu istoriju, možda je to jedan od problema no, kadaje reč komplikovanim događajima izbor izvora i literture često može da bude problematičan, mada i kod samih Britnaca ima onih koji su problem razmatrali, egzotično u moru izvora, kvazi-izvora i pogotovu literature ali ima; TIK ih je preskočio.
Naime situacija koja se zatekla na početku 42-ge je možda i najlakši primer za jedan od najbitinijih strateških problema odnosno *dinamiku **istezanja i skraćivanja** grupisanja i logistike duž operacionih pravaca*. U konačnici problem je unutar matematičke nauke pod za sada heurističkim problemima, ni danas nije rešen ni teorijski a kamoli praktično. Tim je interesantnije u morbidnom smislu da su se u velikim bitkama II s. rata pojedine vojskovođe iskazale kao oni koji intuitivno shvataju rešenje.
Dopuna: 15 Jan 2020 11:00
Jedan iz vojskovođa *B* produkcije koji je imao taj osećaj (ali tada u tom trenutku i sledećih meseci, kasnije ga je potpuno omašio) je bio Romel, koji je već 21.01. krenuo u kontraofanzivu.
Kruzejder se završio ali bitka nije. U naizgled mnogo gorim okolnostima nego na početku *Suncokreta* on na podjednako iznenađenje svih, a opšti užas više čak saveznika nego neprijatelja, napušten praktično od Italijana kreće u jedan *velizarski* pohod natrag, gde u relativno žestokim bojevima kod Saunua a kasnije i severno (to zapravo jedna manja bitka sastavljena od dva uzastopna boja i kasnijeg gonjenja) u praktično uništava Britance u zapadnoj Kirenaici i goni ih sve do Linije Gazala.
To je uradio baš u tenutku kada su tek pali istični garnizoni, kada nije bilo vremena da ono malo teških tenkova i veliki do pešadije i artiljerije dospe sa tih pozicija na zapad i kada još britanska logistika nije imala vremena da nadoknadi gubitke u krstarećim tenkovima i da ih dopremi na zapad a RAF još nije razvio maskimum ka zapadu dakle u trenutku kada su *istegli* svoje linije.
Usled toga, te suštine, on kotraofanzivu sprovodi sa skoro neshvatljivo malim snagama posebno pešadije.
Neosporno je da je pri tome dostigao i svoj maksimum u taktičkoj veštini formiranja borbenih grupa koje su u ovom slučaju najekstremniji primer, verovatnou celoj afričkoj kampanji.
Dopuna: 15 Jan 2020 12:03
U delu te kontraofanzive je bio skoro briljantan u strateškom smislu, momentumu, grupisanju, obmani manevrom, izboru glavnog operacijskog pravca u fazi eksploatacije i na kraju u izboru kranjeg operacionog fronta.
Na polju bitačne operatike je kod Saunua napravio gadnu grešku, isitna i štabni oficiri su tome gadno kumovali, u proceni položaja neprijatelja posle prvog boja, Brtanci su bili brži u povlačenju nego što je percipirao i pronašli su nebranjenu brešu u njegovoj liniji, što je O.K. ali nije O.K. što je posle izgubio ceo dan verujući da su oni još u okruženju, dan tako kritičan za njih ionako su gadno pukli i tad i posle pa se post festum pokazalo nebitan, pa Nemci nisu povukli negativne konskevence zbog toga.
E tek tu na Linij Gazala, se završila bitka. Ja lično (samouko) je nazivam II bitka za Tobruk
Tek onda će nastupiti pravi i duži prekid borbi i potpuno promenti okolnosti što će vodiiti u neku sasvim drugu situaciju, u *Slučaj Venecija*.
I ako vam se do sada viđeno činilo žestokim i iako to na mnogim mestima i jeste bilo tako, tek tada je dosegnut vrhunac u žestinama borbe u afričkoj kampanji.
Dopuna: 22 Apr 2021 11:35
Evo nađoh nešto možda nekome i bude zanimljivo.
|
