Sport u Jugoslaviji u vreme Drugog svetskog rata

6

Sport u Jugoslaviji u vreme Drugog svetskog rata

offline
  • Pridružio: 26 Avg 2012
  • Poruke: 1232
  • Gde živiš: Srbija

Moj pokojni deda se u to vreme bavio boksom i pricao mi je da su imali jedan revijalni mec protiv vojnika iz Nemackog garnizona koji je bio smesten u gradu. Ja se nazalost ne secam detalja koje mi je ispricao vezano za taj mec pa cu sutra pitati oca ako se on seca i ako zna nesto vise da mi isprica.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 7720


Dejan Zec: Fudbalski zivot u Beogradu 1941-44



offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 2016

VJ ::Провокације Хрватског фудбалског савеза на Фејсбуку: Поносни на усташке голове!
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%.....ske-golove

Samo su napisali ono što su oduvek mislili,barem većina.Zar nije Franjo Mihalić u jednom od poslednjih intervjua žalio što nije dobio nikakvo priznanje iz Hrvatske iako je trčao za nju . . .
Citat:I požalio da su ga i ustaše, a potom i partizani nagrađivali samo diplomama, peharima, majcama i šorcevima. Kasnije ga je Tito vrbovao da postane njegov komunista, ali je Mihalić odbio.

– Nije u redu što danas nisam ispoštovan i to se ne ceni taj moj toliki trud i reke znoja koje sam prolio i za reprezentacije NDH i Jugoslavije – ali se u svojoj 92 godini života Franjo Mihalić.

Link
http://www.dnevno.hr/kolumnisti/franjo-mihalic-trazi-priznanja-ndh-72755/
Da razjasnimo i stav Borisava Stankovića oko njegovog učešća u ratu.U emisiji kod Ivana Ivanovića jasno i glasno je rekao da je bio pripadnik JVuO i da su ga ,zajedno sa ocem zarobili komunisti.Da je sa ocem proveo noć pred njegovo streljanje i da mu je ovaj dao 10 uputstava kojih se Bora pridržavao celog života.
-Stav Ranka Žeravice o komunistima
Citat:Комунисти су ми узели све сем лопте
Link sa intervjuom u Politici
http://www.politika.rs/scc/clanak/103576/Komunisti-su-mi-uzeli-sve-sem-lopte
Aleksandar Nikolić na Ravnoj Gori,fotografija
http://sport.blic.rs/kosarka/domaca-kosarka-i-aba/.....hailovica/
Zet tvrdi da to nije istina i da je "profa" radio za OZNU !!! Svako ko je protrčao pored "profe" zna kakav je čovek bio i njega kao žbira je nemoguće i zamisliti.
Više od igre
Puriša Đorđević o utakmici u Čačku
Citat:U Čačku je odigrana i prijateljska fudbalska utakmica između komunista i Nemaca. Jedan od čačanskih komunista, kasnije poznati filmski režiser, Puriša Đorđević, pisao je:

“Politički slagali smo se sa Nemcima jer su Staljin i Hitler imali pakt o nenapadanju. Komunisti u Čačku su sa veseljem gledali tenkove i nemačke topove. Radnički klub “Borac” odigrao je sa Nemcima i fudbalsku utakmicu. Pobedili smo ih sa tri prema jedan. Jer su Nemci igrali u vojničkim cokulama”.

Klub pod tim imenom u to vreme nije postojao jer je bio zabranjen ali su problem lako rešili osnivanjem "novog" pod drugim imenom a sa istim sastavom.Zanima me ko su bili strelci ?

offline
  • vampire and philosopher
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 3666

У Вечерњим новостима почео је фељтон ''Историја фудбала у Србији''.

До овог тренутка покривен је период од 1896. годинеCitat:... записано је да је фудбалско доба почело у држави Краљевини Србији, за време монарха (краља) Александра Обреновића (14. август 1876. - 29. мај 1903, Београд), првом игром на два гола, с надуваном кожном лоптом која је шутирана ногама, 19. маја 1896. и по средњоевропском времену у 15 часова...1. Лопта, нова забава за младеж

2. Српска посла са кожном лоптом

па до јесени 1914.Citat:... 14. октобра 1914. одлучено је да се формира тим за игру. Сви присутни сложили су се да се тај тим назове Цар Лазар. Фудбал је и раније скакутао по околним пољанама, а прву лопту донео је Емил Бергант (1868-1922), ондашњи наставник гимнастике у крушевачкој гимназији! Крушевљани, познати по надимку Чарапани, кожну лопту, тај фудбал, називали су ледица, вероватно због свог наставника, пореклом Чеха, у чијој је домовини најпопуларнија игра била хокеј на леду. Хокејашка лопта, знани пак, у Чешкој се називао ледица. У ствари, било је то прво занатско предузеће за израду кожних лопти и хокејашких пакова, са значајним именом фирме "Ледица". Наставник Емил је ђацима приликом играња фудбала говорио: "Гурни то ледицо, гурни" записао је у књизи "Од прве лопте до савезних лига", издање Крушевац - 1962, др Добривоје Боба Лисинац.

ПРВА утакмица, у још непокореном Крушевцу одиграна је на платоу брда Багдала, између тима названог Цар Лазар и фудбалера придошлих избеглица које је предводио Јован Ружић...
3. Кожна лопта стиже на Багдалу

offline
  • vampire and philosopher
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 3666

Препорука за књигу:



https://www.facebook.com/groups/crnobelanostalgija/permalink/1313300675426006/

Према једном од коментара књига предстваља зборник материјала прикупљеног радом веб-странице http://www.exyufudbal.in.rs/

offline
  • vampire and philosopher
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 3666

... наставак фељтона Александра Михајловића ''Историја фудбала у Србији''

4. "Топовско ђуле" осваја Француску

4. У новој држави се играо ногомет

6. Хрвати воде репрезентацију

7. Кордон жандармерије бије прваке

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 7720

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 7720

Почетак изградње социјалистичког спорта у Србији 1944–1945. године
https://www.academia.edu/32385145/%D0%9F%D0%BE%D1%.....0%BD%D0%B5

offline
  • blake  Male
  • Počasni građanin
  • Pridružio: 27 Nov 2006
  • Poruke: 760
  • Gde živiš: HR

Jimmy Lyggett, crnac na čelu boksačke reprezentacije NDH

Neobično ali istinito: u mračna vremena terora nad pripadnicima drugih nacija i rasa, u Zagrebu je kut nacionalnog boksačkog ringa držao američki profesionalac crne boje kože

ZAGREB - Direktima i krošeima na pod je poslao stotine protivnika, u potrazi za slavom potegnuo je preko Atlantika, gdje je ukrstio šake s najjačim boksačima svog vremena, a u vihoru Drugog svjetskog rata zasjeo je na stolicu izbornika šakačkog predstavništva, kako su u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj zvali boksačku reprezentaciju.

Svojom tehnikom i znanjem lomio je sve protivnike i stekao mnoge obožavatelje u zemlji. Hrvatski je tek natucao, jer bio je - američki crnac.

Jimmy Lyggett u Americi je osvojio titulu prvaka u teškoj kategoriji, no samo u crnačkoj federaciji jer je tada bilo zabranjeno održavati mečeve između bijelaca i afričkih Amerikanaca. Silno se želio potvrditi kao najbolji na svijetu.

Mečevi sa Schmelingom

Pospremio je ono malo stvari koje je imao, sjeo na brod i doplovio u Europu. Godinama se borio s najboljim borcima Starog kontinenta, a dva puta se u njemačkom ringu susreo i s Maxom Schmelingom, profesionalnim prvakom Europe i svijeta. U prvoj borbi bio je diskvalificiran, a drugu su suci proglasili neriješenom.

Borio se u različitim kategorijama po Engleskoj, Italiji, Francuskoj, Njemačkoj, a nastupao je i u Zagrebu.
Vještinu i snagu okušao je s Jurom Modrićem, povratnikom iz Amerike. Ta je borba također završila neriješeno.

U Beču je upoznao Hrvaticu Rozu. Planula je ljubav koja je dovela do braka.

Vjerojatno na nagovor svoje supruge, 30-ih godina prošlog stoljeća, za vrijeme Kraljevine Jugoslavije, došli su živjeti u Zagreb, gdje je Jimmy u svojoj 33. godini o klin objesio rukavice za profesionalne borbe i odlučio se okušati kao trener.

U tom razdoblju bio je učitelj mladim boksačima u gotovo svim klubovima koji su postojali u Zagrebu. Počeo je u Croatiji Zagreb, a prošao je kroz Herkules, Makabi i Radnik.

Kad je osnovana NDH, preuzeo je vođenje reprezentacije na nagovor Miška Zebića, alfe i omege za sport u tadašnjoj državi, koja se nije mogla pohvaliti tolerancijom prema pripadnicima drugih nacija i rasa.

- Jimmy je pričao smiješnom mješavinom engleskog, njemačkog i hrvatskog. Bilo je to prilično simpatično za prosječnog promatrača, no on se uvijek trudio usavršiti jezik. Na treningu se uvelike koristio mimikom, gestikulacijom kako bi bolje i preciznije objasnio što želi. Često je i direktno demonstrirao boksačke stavove i kretnje, čime je zaokupljao potpunu pozornost mladih boksača, svojih učenika - precizno i s velikim žarom objašnjavao nam je Zvonimir Bušić, autor knjige “Šampioni hrvatskog i svjetskog boksa”.

Lyggett je u Zagrebu stanovao sa suprugom Rozom na raskrižju Klaićeve i Kačićeve, a ubrzo nakon dolaska otvorio je privatnu boksačku školu u Ilici iznad knjižare Kugli, na broju 30.

Ring u Preradovićevoj

Uskoro je upoznao ugostitelja Bednjanca, koji je imao lokal na križanju Frankopanske i Varšavske, gdje se danas nalazi gostionica Zagorcu. Tu je došlo do velike i pozitivne promjene. Naime, Bednjanec mlađi obožavao je boks, a pokazivao je i veliku sklonost profesionalizmu. Kao dobar otac, Bednjanec stariji ustupio je svoje skladište robe u Preradovićevoj, koja se uskoro pretvorila u dvoranu za treninge s ringom i cijelom opremom. Odaziv mladeži na treninge bio je fantastičan.

- Sve vrijeme koje nije provodio pokraj ringa i u dvoranama Jimmy Lyggett je provodio sa svojom ženom. Svaki slobodan trenutak posvećivao je njoj. Kada je već “išao van”, najčešće se družio s boksačkim i sportskim djelatnicima, boksačkim trenerima i sucima te drugim sportskim dužnosnicima. Odlazili bi Bednjancu u gostionicu, ali Lyggett nije baš pio. U toj gostionici uvijek se moglo naći nekog iz tadašnjeg boksačkog svijeta - objašnjava Bušić način života tamnoputog trenera.

Lyggett nikada nije povisio ton na boksače ili svoje učenike. Djelovao je prilično smireno, tvrdi Bušić. Zbog njegova poznavanja šakačkog sporta, svestranosti i trenerske sposobnosti svi su ga željeli imati u kutu za vrijeme borbi. Uvijek je promatrao protivnike, proučavao njihov stil do najsitnijih detalja, a za vrijeme pauze između rundi objašnjavao bi svom boksaču kako treba nastavljati borbu - kaže Bušić.

Strah od komunista

- Mogao je svakog nagovoriti da dâ sve od sebe u meču. Kroz njegove je ruke prošlo između 60 i 70 ozbiljnih sportaša i nebrojeno mnogo početnika. Bio je fascinantan čovjek i boksač. Kada ga ne bi bilo u kutu, nitko nije bio zadovoljan, ni boksač ni tadašnji funkcionari koji su promatrali borbe. Gledajte, tada su se održavale i međunarodne borbe, među ostalim, s Nijemcima, Mađarima, Talijanima, Slovacima i Rumunjima. Dvorane su uvijek bile krcate, tražila se karta više, kako na gostujućim mečevima, tako i na domaćim. Ljudi se varaju ako misle da u vrijeme NDH nije bilo interesa za sport i natjecanja - tvrdi Bušić, koji je u vrijeme razgovora radio na svojoj novoj knjizi.

Kao posvećeni sportaš, Lyggett se u turbulentno vrijeme Drugog svjetskog rata uopće nije bavio dnevnom politikom. Jednostavno, nije ga zanimala. Vodio je boksače i to je bio njegov život. No, nije volio komunizam i komuniste. Stoga je i njegovu životu u Hrvatskoj, kako se približavao svršetak rata, došao kraj.

U NDH ga nitko nije dirao, nije imao nikakvih problema s vlastima, no kako je bilo sve očitije da država neće još dugo opstati, Lyggett se zabrinuo. Strah od komunista postajao je sve jači te je pred kraj rata prihvatio poziv svog brata i odlučio se vratiti u Ameriku.

Bijeg u Ameriku

Nagovorio je svoju suprugu Rozu da zajedno krenu na put u Ameriku. Nije ga pokolebalo ni to što su mu svi tada govorili da ostane, da nema razloga da napusti Hrvatsku te da će, bez obzira na sve, i dalje moći trenirati nove naraštaje boksača.

Jimmy i Roza otisnuli su se 1945. na put u Ameriku preko Italije. U Milanu su mjesecima čekali brod koji će ih odvesti, kako je vjerovao, na sigurno. No, Roza se naglo razboljela i nije dočekala kraj putovanja. Umrla je u Milanu, a Jimmy je sam nastavio put, slomljena srca. Prema nekim podacima, umro je u Americi 1955. godine.

Bio im je čudan, ali ga nisu vrijeđali

- Ako hoćete najuspješnijeg boksača, onda je to Krizmanić; ako hoćete najoriginalnijeg, onda je to Vuzem; no samo je jedan stvarno najbolji - Jozić. Tako su novinari u NDH opisivali danas jednog od posljednjih Lyggettovih živućih pulena, Mladena Jozića. Ima tehniku, brzinu i kondiciju, a kad udara, to je brzo i precizno. Odlično trpi udarce, pobrojali su njegove vrline.

Mladen Jozić bio je amaterski prvak NDH i Jugoslavije, boksao je u više od 220 borbi, a njih 40 završio je nokautirajući protivnika. Zanimljivo, kao tinejdžer htio se baviti samo gimnastikom.

Zvali su ga Glista

Listamo stare albume u prostranom dnevnom boravku u središtu Zagreba. Mladen je za svoje godine vitalan i neobično brz na jeziku. Kvrgavim boksačkim prstima prelazi po crnobijelim fotografijama.

- Ušao sam u jednu dvoranu za koju su mi rekli da je gimnastička. Priđe mi trener i kaže: ‘Ovdje se samo boksa’. Ja kažem: ‘Dobro, svejedno, onda me upišite na boks’. Je, kaj sam mogel? Počel sam trenirati i skužili su da imam talenta. Bacili su me kao juniora u teške borbe da vide dal bum isplival. Bome sam tada dobival batina. Ali, isplival sam i - ostal na nogama. Tak je sve krenulo - prisjeća se.

Rođen je 1925. u Zagrebu, a boksačke rukavice navukao je sa 16 godina. Trenirao ga je i Jimmy Lyggett. Zvali su ga Glista, njegove kategorije bile su prvo muha i bantam, a poslije laka.

- Čujte, on vam je bil jako dobar trener, sav u sportu. Dok je bil u Endehaziji, nije imal nikakvih problema. Majke bi se zaustavljale na cesti i svojoj djeci pokazivale na čudnog crnog čovjeka, ali nitko ga, koliko se sjećam, nije vrijeđao. Živio je za boks - kaže Mladen.

Na jednog fotografiji stoji Lyggett okružen mladim boksačkim, ili kako su ih onda zvali - šakačkim nadama.

- Pogledajte, samo smo Vjeko Jakopović i ja od ovih na slici još živi. A i on je teško bolestan. Ne ustaje iz kreveta. Svi su drugi mrtvi - tvrdi. Najveći rival mu je bio šakač iz Subotice.

Živio za boks

- Je da, Šovljanski je bio opasan. Par puta smo se potukli, svaki put bi drugi pobijedio. A bio je jedan od najvećih tada. Boksao sam i s Nelom Barbadorom, strašnim Talijanom. Sliku mi je potpisao i Max Schmelling, profesionalni prvak Europe i svijeta. Lijepa vremena, ali su prošla.

U novinama ovako opisuju njegovu borbu s češkim šakačem Mastikom: Dugo ga je Jozić čekao, a onda i dočekao. Mastik je krenuo, zamahnuo, a Jozić ga je pogodio direktno u bradu. Čeh je pao kao pokošen. Danas više nemamo zamjene za Jozića.

Dok čitamo izvatke iz novina, oči mu se pune suzama.

- Bili su to dani slave. Od boksa se nije dalo živjeti, ali živio sam za boks. Dvaput sam se ženio, ali mi je i druga supruga preminula. Svi su otišli... ( Tomislav Novak)
Dva puta bio u ringu s Maxom Schmelingom

Jimmy Lyggett rođen je 1897. godine u crnačkoj četvrti Philadelphije. Boksačke je rukavice prvi put navukao sa 17, a već sa 20 godina postao je profesionalni prvak crne rase u Americi.

Godinu dana poslije u 19. je rundi nokautirao Eddieja Palmera i preuzeo titulu svjetskog prvaka u crnačkoj konkurenciji. U Europi je dvaput boksao s Maxom Schmelingom, a nakon tih borbi jedno mu je vrijeme bio i sparing-partner. U NDH je pripremao boksače za Olimpijske igre, no one zbog rata nisu održane. Miško Zebić, koji je odredio da on bude izbornik šakačkog predstavništva, nakon rata je, kao ustaški funkcionar, osuđen na 20 godina robije. Nikad nije izašao na slobodu. U novom režimu boksači su mahom odlazili u Beograd gdje je tradicionalno vladao profesionalizam u tom sportu. Nepodobni u novom režimu, mnogi su boksački profesionalci lišeni slobode.

(Ovaj je tekst preuzet s internetskog izdanja "Jutarnjeg lista" od 07.02.2010. Gotovo istovjetan tekst objavljen je u "Večernjem listu" od 10.07.2017.)







offline
  • vampire and philosopher
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 3666

blake ::...

(Ovaj je tekst preuzet s internetskog izdanja "Jutarnjeg lista" od 07.02.2010. Gotovo istovjetan tekst objavljen je u "Večernjem listu" od 10.07.2017.)

...
Интересантан текст, ево и линка са сајта Јутарњег...

http://www.jutarnji.hr/vijesti/jimmy-lyggett-crnac.....h/2221773/

... док на сајту Вечерњег листа стоји датум 14. 07. Да ли је можда било неких измена у та четири дана?

https://www.vecernji.hr/sport/sad-mecevi-bijelci-c.....da-1182648

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 569 korisnika na forumu :: 23 registrovanih, 3 sakrivenih i 543 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., aludjekic, bobeNS, BSD, dakota, darkangel, doktor1964, dragon986, duskovuk63, hpetr, ivance95, Joja, kovacicbozo, Krusarac, Kubovac, lacko, miljannis, sasa76, Sassan, srdic.vlada, Srki94, versus, vespa nikola