Sakupljam podatke o bombardovanju Mostara u toku Drugog svjetskog rata. Ovaj forum mi je puno pomogao. U bombardovanju 14. januara 1944. poginulo oko 150 građana Mostara. Bez objave vazdušnog napada avioni se iznenada pojavili sa sjeverne strane i zasuli grad bombama neselektivno. Molim one koji se bolje razumiju da pogledaju priloženi izvještaj. Da avioni okenu prema kursu 240 ili 174 stepena prema gradu morali su se nalaziti sjevero-istočno od grada, negdje više gornjeg toka Drine. Da li je Mostar slučajno bombardovan, a uzrok je pogrešan kurs? Aerodrom koji je često bio meta leži 6-7 km južno od Mostara. Šta znači prerani dolazak? Unaprijed hvala na svim objašnjenjima.
Dopuna:
450-ta bomb. grupa je poletjela iz svoje baze u Manduriji. Željeznička pruga koja je išla centrom Mostara pogođena je na više mjesta, gađani su mostovi u gradu preko Neretve, ali su promašeni za 10-tak metara. Pogođeni stambeni dijelovi i tu su sve žrtve. Napad trajao od 10.40 do 10.51 sati. Prema položaju pruge i mostova bombe su izbačene prerano i pale na kuće koje su istočnije. Meni je svaki podatak važan, na pr: šta znači početna tačka; da li su avioni išli prema lažnom cilju da zavaraju odbranu, pa se onda naglo okreču prema stvarnom cilju? Da nije Mostar bio alternativni cilj, a glavni cilj bio puno sjevernije ( Bg, Ploešti, Kraljevo?) gledajući njihov kurs prema Mostaru? Šta znači razmak od 200 stopa (između aviona?), koliko im je trebalo vremena do Mostara i sve drugo. Po pričanju mnogih starijih Mostaraca Nijemci u Mostaru imali su nekog strašnog nišandžiju na Flaku koji je često obarao avione koji su išli rutom preko Mostara.
Prerano su se okrenuli ka gradu, zatp su došli ka meti pod drugim uglom. Drugi problem koji se vidi je vrća brzina nego što je procenjeno, zbog čega su mogli da prebace cilj za do sto metara. Verovatno su gađali železnicu, pogledaću kasnije.
Dopuna: 01 Jan 2019 9:38
14. јануара је 49 авиона гађало циљеве у граду (није специфицирано које) са 125 тона бомби, а 139 авиона је гађало аеродром са око 270 тона бомби.
Ти си поставио део извештаја једне бомб. групе, а у нападу су још биле и:
2, 97, 99. и 301. бомб. група, аеродром.
Град је осим 450бг. можда гађала још 449 бомб. група, морам да проверим још.
Сигурно су биле две групе у нападу.
Slušao sam prije par dana jednog tipa na TV-u i govori o bombardiranju Beograda. Kaže da je američko bombardiranje iz kraja rata bilo jače nego njemačko s početka rata (1941-1945). Koliko ima istine u tome?
Nemačko bombardovanje je bilo najviše 6. aprila, posle toga slabije. Bačeno je oko 500 tona bombi, poginulo je oko 2200 ljudi.
Američko bombardovanje je bilo od aprila do septembra, bačeno je oko 2500 tona bombi, a poginulo je oko 1400 građana i logoraša. Materijalna šteta je bilo oko 50% veća nego kod nemačkog bombardovanja.
Tako da savezničko bombardovanje jeste bilo jače, ali je bilo za trećinu manje žrtava.
vathra ::
Tako da savezničko bombardovanje jeste bilo jače, ali je bilo za trećinu manje žrtava.
bilo bi i vise zrtava u "saveznickom" bombardovanju ali je u to vreme rat vec doprineo da je mnogo stanovnika prestonice napustilo grad ili je nauceno iskustvom brze reagovalo i skrivalo se u sklonista kad pocnu vazdusna dejstva .
a bilo je i dosta umrlih i poginulih beogradjana u medjuvremenu izmedju ta dva bombardovanja pa je i to smanjilo potencijane pogibije ... tako da je celokupno gledajuci statistiku ucinka jednih i drugih i nema neke znacajne razlike, svakako niko nam od njih kao drzavi i narodu nije nista dobro doneo .
banebeograd ::bilo bi i vise zrtava u "saveznickom" bombardovanju ali je u to vreme rat vec doprineo da je mnogo stanovnika prestonice napustilo grad ili je nauceno iskustvom brze reagovalo i skrivalo se u sklonista kad pocnu vazdusna dejstva .
a bilo je i dosta umrlih i poginulih beogradjana u medjuvremenu izmedju ta dva bombardovanja pa je i to smanjilo potencijane pogibije ... tako da je celokupno gledajuci statistiku ucinka jednih i drugih i nema neke znacajne razlike, svakako niko nam od njih kao drzavi i narodu nije nista dobro doneo .
Полако, на основу којих података доносиш своје закључке?
За становништво је тачно да се са једне стране смањивало током рата (одведени у заробљеништво и на рад, убијени у бомбардовању, репресалијама и прогону (Јевреји и Роми), али са друге стране је био велик прилив избеглица из НДХ (надови се до 50 хиљада). Део је отишао на село код родбине.
Што се тиче немачког бомбардовања имаш објављен Тусенов извештај (немачки војни аташе у Бг, био ту 6. априла) у књизи ”Њемачка окупациона управа у Београду 1941-44”, Мухарем Кресо, где се објашњава метод бомбардовања запаљивим бомбама и дејство по цивилним зградама. Осим запаљивих бомби, Немци су бацали и морске мине по граду, које би рушиле целе зграде. Ту је јасно описано планско дејство по цивилним циљевима.
Нисам сигуран да је становништво било спремно за савезничко бомбардовање 16. и 17. априла 1944. године. Добрим делом је било изненађење као и оно 6. априла. Бачено је око 1000 тона бомби на Београд и Земун, укупно је било преко 800 страдалих у Београд, 60 логораша на Сајмишту, а у Земуну је током целог месеца било преко 200 страдалих.
У наредним бомбардовањима јесте приметно да је страдало мање цивила, услед правовременог склањања, али је и даље било пропуста, све до септембра.
Дупло више бачених бомби 16-17. априла 1944. године у односу на 6. април 1941, а више од дупло мање страдалих.
Разлика је очигледна не само у бројкама, него и у планирању. Немци користе доста запаљивих бомби и мина за планско дејство по цивилима. Тога нема код савезника.
Немачко бомбардовање јесте било усмерено против цивила.
А поврх свега треба нагласити да је Београд 1941. био проглашен отвореним градом, те да је немачко бомбардовање и по том основу било злочин.
vathra ::
Полако, на основу којих података доносиш своје закључке?.
polako ću ...
prvo "savezničko bombardovanje" , je izraz koji su kasnije u istom veku isti počinioci preimenovali u "milosrdni andjeo" i kao takvim gledam na njega , jer nama srbima nije donelo ništa dobro , već samo zlo i tegobu.
konkretno , to bombardovanje 44 je bilo nepotrebno i nesvrsishodno i najviše u cilju preventivnog disciplinovanja nove vlasti koja je već bila na vidiku jer se sve dešavalo u samo povečerje II SR .
ali da zanemarimo lične stavove u priči cifara ...
ovako kažu podatci koje sam ja našao na netu , a sve ću cifre da zaokružujem zbog preglednosti...
nisam našao za 1941 ali
"do 1940. broj stanovnika u Beogradu iznosio oko 320.000",
"tokom celog rata Beograd je ukupno izgubio oko 50.000 stanovnika ",
na to dodati ( bolje reci oduzeti ) jos i one koji su se od 41 do 44 odmetnuli u šumu priključujući se ovima ili onima ,
dodati i one koji su se sklonili van grada ... od prilike da je broj sa 320 000 spao na 250 000 .
znači imamo ,
u nemačkom bombardovanju 320 000 stanovnika i 2200 poginuluh .
i imamo "savezničko bombardovanje" gde je 250 000 stanovnika i poginulih oko 1400 ,
prakticno
kod nemaca je poginuo svaki 145 beogradjanin, dok je u "savezničkom bombardovanju" svaki 180 stanovnik glavnog grada poginuo .
razlika izmedju nemačke besomučne , agresorske i zločinačke i američke namenske, prijateljske i oslobadjajuće akcije je +- 20% .
ovo su okvirne cifre ali valjda dovoljno govore o "dobrobiti savezničkog bombardovanja" .
