najbolji top WWII Flak 18 88mm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gresis sto se odnosi za njemacke tenkovi, i oni su bili benzinci, pre svega jer Njemacka nije ovladala pravljenjem sintetickog dizela, dok je sinteticki benzin pravila u velikim kolicinama.
Takodje i Italijanski tenkovi su koristili benzinske motore, sve do modela M-15 cini mi se.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moze biti, ali 88-ica nije pucala na njih.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dobri covek ::Poznato je da se dizel teze pali.
Ако бацаш шибицу у њега, да.
Али кад неко гађа топом возило, и нема неке разлике.

На овом сајту
http://www.battlefield.ru/
има доста мемоара совјетских тенкиста.
Један од њих је возио и Т34 и Шермана, па је имао личног искуства.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, ali mi je jedan tenkista pricao da nije isto kada je tenk pun benzinskih i dizelovih para, drugo temperature motora (valjda zbog broja obrtaja, broja cilindara i slicno). Inace, procitao sam ja dovoljno memoara ruskih tenkista, u originalu i na nasem jeziku. Licno sam vozio i T-34 i Sermana, pa ti mogu reci da je Sermana mnogo lakse voziti, a to je velika prednost, kada to radis desetak sati dnevno. Meni licno, bilo je svejedno, jer sam i jedno i drugo radio po desetak minuta, dobio sam to kao uslugu od strane prijatelja. (Tipa ajde da probas, pa da platis pice...)
Uostalom da je benzinski motor prednost, ne bi na M-18 i M-36 samohotkama sve vojske sveta, pa i nasa, presle na dizel motore, cim su mogle.

Nisam nikad (hvala dragom Bogu na tome) bio u tenku kada ga pogodi zrno, ali kazu da ima mnogo varnica u svemu tome..., pa eto ti jos jednog objasnjenja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad te rkne 88 u nekom od tih tenkova sve jedno ti je za motor, samo motor i ostane...joke.
Nego dobar deo Matildi je bio dizel, zapravo većina onih sa kojima su se borili u Africi.
U prvih nekoliko meseci Romelov afrički korpus i nije susretao Matilde sve do operacije Breviti a zapravo prvi veliki sukob sa njima je imao tek tokom Betleksa gde prvi put dolazi do velikih duela 88-Matilda-Pz III
Dotle su protivnici bili sa Engleske strane uglavnom zarobljeni italijanski M13, tenkovi raznih tipova opšteg imena Kruzer i laki tenkovi. Stjuarti će se pojaviti tek u operaciji Kruzejder, Li-Grantovi tek sledeće godine tokom Kase Venecija dok će ti Šermani učestvovati tek kod El Alamejna.

Benzinski motori su se u svakom pogledu pokazali lošijm od dizela za upotrebu u tenkovima i zbog otga su i odumrli za tu svrhu. Kada dođe do prodora projektila sa eksplozivnim punjenjem i nije toliko važno, gotovo je, ali su se benzinci pokazali skloni zapaljenju kod sekundarnih pogodaka, dakle u zoni motora makar pod vrlo malim uglom ako dođe do detonacije punjenja granate, kod prodora u motorsku zonu projektila vbez punjenja ali kod dejstava razornim granatama. Kod svih tih sekundarnih slučajeva benzinci su skloni samozapaljenju kome su inače ponekad skloni i van borbe, mada istina ne baš često. I tada kod takvih slučajeva dođe do izražaja njihova brutalna sklonost stvaranju snažnog plamena gde plameni jezici ližu jednoj sekundi nekoliko metara u vis ali verovo ili ne čak i takav plamen se ponekad uspešno ugasi. Problem se inače više osećao u letnjim mesecima ili u žarkim klimatima. Isitna za volju zavisilo je mnogo od konstrukcije benzinskog motora. Nemački tipovi Majbah su recimo bili mnogo manje skloni požaru od američkih motora recimo na Stjuartima ili Grantovima zbog prirode osnovne konstrukcije odnosno linijski vodom hlađeni kontra zvezdastih vazduhom hlađenih....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije samo plamen nego i nadpritisak.
A inace, pisao sam na osnovu opstih znanja. Nisam tenkista, pa ne znam da li su matilde imale u Africi dizel motore, ili ne, samo znam da su se pravile sa benzinskim motorom.
I opste je poznato da su dizel motori hladjeni vodom manje osetljivi nego oni hladjeni vazduhom, ko zna kakav vazduh i ulazi da hladi itd. Opet, ovi drugi su osetljiviji na kvarove i td.

Poenta mi je da je 88mm top bio dobar u pustinji, ali da su ga zbog slabije pokretljivost, tenkovi lako obilazili recimo na istoku.. Pa i to, dok englezi nisu naucili da se bore protiv njih. Na primer, top je visok, bez stitova, posluga mora da radi u stojecem stavu. Tuci trenutnim granatama okolo, ne moras da pogodis, ali ces smanjiti broj clanova posluge - garantovano. ITT
Drugo, kada pogledas siluetu topa 88mm na onom visokom lafetu, i kada uporedis sa siluetom topa ZIS-2 iste namene, doduse manjeg kalibra, utvrdis da je ove prve mnogo lakse videti i mnogo lakse gadjati, zbog visine.

Nisam nigde sreo da je pomenut odnos upotrebljenih u PO borbi, prema broj unistenih tenkova, tako da ne da ne mogu, nego necu da prihvatim osnovni postulat ove teme da je top 88mm najbolji top u drugom svetskom ratu. Na kraju krajeva, nisam uveren i imam pravo da sumnjam.

Topovi kojima je namena protivoklopna borba imaju nekoliko veoma demaskirajucih znakova. Na primer, zbog niskog polozaja cevi, prasina i dim prilikom opaljenja se daleko vide. Tako da je rok trajanja jednog topa u borbi veoma kratak. Zar nije u istoriji zabelezeno da je mnogo artiljerijskih jedinica unisteno u neposrednoj borbi sa tenkovima. Cak i kad sama borba za tenkova nije bila uspesna. U tim uslovima, pola metra visine, a po mojoj proceni, u odnosu 88mm:ZIS-2 radi se o jace od metar, mnogo znaci u opstanku topa i posluge u zivotu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mare skoro je sigurno da top 88 mm nemački nije bio najbolji top II sv. rata.
Skoro je sigurno da bi u apsolutnom izboru jendog jedinog pobedio ZiS-3.
Međutim poređenje 88 i ZiS-a dva NE IDE treba da ga porediš sa PaK.38,i britanskim 6-funtašem
dok 88 možeš da porediš sa ruskom 85 mm (ali ne i engleskim topovima)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ideja mi je bila da osporim izbor, a ne da trazim direktne suparnike u poredjenju. U jednom trenutku, na jednom bojistu, protiv jedne (ili dve vrste tenkova) top je bio dobar. U drugom trenutku ne.

Licno, mislim da je u pitanju i kvalitet onih koji napadaju (sto tenkova, sto posada). Na kraju krajeva, i ciljevi odredjuju uspeh topa. Kada su se briti i amerikenjci poducili malo ratovanju, 88-ica nije bio tako strasan, ili se nemcima vise nije toliko tuklo na zapadu...

Za mene, zis je bolji i izmedju ostalog sto umesto cetvorokrakog lafeta, prilagodjenog za gadanje ciljeva u vazduhu, ima dvokraki lafet za gadjanje ciljeva na tlu. Jeste imao ograniceni sektor dejstva (u odnosu na 360 stepeni kod 88-ice), ali si bar lako mogao da ga okrenes...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Treba da otvorimo posebnu temu PT topovi nekad i sad. Ovo sad je uglavnom da ih nema ali ono nekad je nekada bilo vrlo važno.
Za lafet nisi u pravu. Apsolutni ideal je okretanje u 360 stepeni. Upravo ta osobina je bila presudna kod Druge bitke za Halfaja prevoj, tebi poznatoj pod imenom Operacija Bojna sekira ili Betleks. Odbrana grebena Hafid je uspela upravo zbog te sposobnosti jer se na njemu delovalo 88-cama kako na desnu stranu do 70 stepeni tako i na levu stranu pod uglom od 90 stepeni. Kada sam se školovao, u okviru Mehanike balističkih sistema legendarni profesor Dr. Miomir V. dipl.ing. Kalezić je insitirao na osnovama PT toova i pored njihove teorijske (ruska formula o težini PT topa prema kalibru, koja nije bila u okviru kursa ali koju su neki od nas znali) i praktične zastarelosti (nema ih više u proizvodnji i projektovanju a nije ih bilo ni tada). Nije nas nešto posebno mučio ali nam je dao osnovne smernice, počevši od toga u čemu jer razlika PT topa u odnosu na klasično oruđe za podršku. I upravo on je insistirao na tih 360 stepeni. Postojao je Jugoslovenski projekat Topaz, PT topa od 100 mm sa SUV (sa zavisnom a ne nezavisnom spravom kao na tenku) ali je urađen samo prototip, nikada ga nisam pitao ali pretpostavljam da je i on učestvovao u njemu. On je bio na bazi ruskog topa ali je donji lafet zamenjen od osnovnog originalnog na trokraki lafet sa haubice D-30 sa dejstvom u punom krugu. U tom trenutku nisam ni sam bio načisto o svemu tome.
Nikad nisam video masovni tenkovski napad na veću grupu PT topova. Ali je zato jedan pešadijski napad na bateriju D-30 iznenadan i sa boka pri čemu je protivnčka pešadija prišla relativno blizu (provukla se kroz međuprostor protivničke pešadije) pri čemu je baterija u momentu prešla na čisto neposredno gađanje pod uglom od preko 50 stepeni na stranu zauvek promenio moje prvobitne sumnje na stranu profesorovog stanovišta.
ZiS-2 ni sami Rusi nisu smatrali mnogo važnim ako se uzme u obzir ceo tok rata i zato je on proizveden u daleko amnejm broju primeraka čak i od topa 45 mm a kamoli 76 mm. Kod njih je evulaucija još tokom rata išla na 85 pa zatim brzo i na 100 mm, da bi udarila u formulu o težini koju su kod 85 mm za vazdušnodesantne jedinice pokušali i barem delimično uspeli da kompenzuju ugradnjom sopstvenog motorskog pogona (što je ideja koja je kasnije manje više neuspešno korišćena širom sveta ali u druge namene odnosno za klasičnu artiljeriju). I na kraju je i kod njih (svi drugi su odavnoodustali od klasinih PT topova) završna evolucija u kalibru 125 mm čuveni Sprut imao trokraki lafet (praktično isti onaj sa D-30) ali i sopstveni pogon koji je omogućavao čak i automatizaciju procesa na krakovima lafeta (što je opet prvi put došlo iz onih drugih namena za kalsičnu artiljeriju i to sa zapada). Međutim taj top jeostao u fazi prototipa li bolje rečeno prototipske serije z atrupan ispitivnja. Vreme takvih topova je izgleda ipak prošlo...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam, na osnovu logike mislio da je sektor kod 88-ice puni krug, kao kod D-30. Nisam radio ni sa jednom, ni sa drugim orudjem, jedino sam povremeno za ove druge obezbedjivao veze na Livadama i Krivolaku. Je li ti poznat toponim "Brest" na Krivolaku?