offline
- Oslonac
- Građanin
- Pridružio: 16 Okt 2007
- Poruke: 178
|
Helikopter protivpodmornički HP- 44 ( Mi-14PL )
Proizvođač: SSSR
Uloga: protivpodmornička dejstva
Pogonska grupa: dva turbovratilna motora TV3-117MT Klimov, svaki snage 1874ks
Dimenzije: dužina - 18,38m, dužina helikoptera sa rotorom - 25,30m, prečnik glavnog rotora - 21,29m, visina - 6,93m
Mase: - težina praznog helikoptera - 8900kg, maksimalna poletna težina - 14000kg
Performanse: maksimalna brzina - 230km/h, maksimalna brzina krstarenja - 215km/h, vrhunac leta – 3500-5000m, dolet sa maksimalnim gorivom - 1135km, trajanje leta - 5h i 55min
Naoružanje: torpeda, bombe i protivpodmorničke dubinske bombe.
Korisnici: Bugarska, Etiopija, Jugoslavija ( izbačeni iz upotrebe 1999. godine ), Kuba, Libija, Poljska, Rumunija, Rusija, Severna Koreja, Sirija, Ukraina
Istorijat
Mi-14 (NATO kodni naziv 'Haze') predstavlja amfibijski razvoj helikoptera Mi-8/Mi-17, i korišćen je za širok spektar mornaričkih zadataka uključujući protivpodmorničкa dejstva, traganje i spasavanje i protivminska dejstva.
Helikopter Mi-8 se nametnuo kao logičan naslednik Mi-4 helikoptera korišćenih u sovjetskom pomorskom vazduhoplovstvu, i tako je započeo razvoj na pomorskoj verziji ovog helikoptera 1968. godine. Prvobitni model V-14, prvi prototip Mi-14, je poleteo po prvi put 1968. godine. Ovaj prvi prototip koristio je TV-2 turbovratilnu pogonsku grupu i repni rotor postavljen sa desne strane, dok je serijski Mi-14 koristio snaznije TV-3 motore i repni rotor postavljen sa leve strane, poput onog na helikopteru Mi-17. Najkarakterističnija osobina Mi-14 predstavlja njegov trup nalik brodskom, oprema za plutanje u uvlačiv stajni trap.
Varijante i modifikacije:
Mi-14PL (‘Haze-N’)
(Slika Mi-14 iz sastava 784.PPHE iz doba SFRJ)
Gore opisana protivpodmornička verzija karakteristična po zadebljanju na nosu, gde je smešten sonar, vučnim sonarima APM-60 Mad bird i naoružanju.
Mi-14BT (‘Haze-B’)
Varijanta namenjena protivminskim dejstvima, uvedena u naoružanje ranih 80’-ih i može da nosi tri vučna minolovca za uništavanje magnetnih, akustičnih i kontaktnih mina. Zadržao je nosni sonar, ali ne i vucni, i opremljen je i reflektorima.
Mi-14PS (‘Haze-C’)
Verzija namenjena traganju i spasavanju i karakteriše se povećanim bočnim vratima, uvlačećom sajlom, reflektorima sa obe strane nosa i nosi 10-20 pojaseva za spasavanje. Kabina može da primi 10 ljudi dok ostali mogu biti vučeni pomoću pojaseva.
Mi-14P i Mi-14GP
Civilne varijante ovih helikoptera.
Mi-14PL u Jugoslaviji
Jugoslavija ja 1981. godine primila 4 helikoptera Mi-14PL i dodeljeni su 784. Protivpodmorničkoj helikopterskoj eskadrili poznatijoj pod nazivom “Ajkule”. Pre 1992 ovi helikopteri su bili bazirani u vazduhoplovnoj bazi Divulje kraj Splita. Bivaju uključeni u misije protivpodmorničke borbe, traganja i spasavanja, transporta i osmatranja zajedno sa Ka-25PL.
Nakon raspada SFRJ leteli su u sastavu 784-te PPHE ,,Ajkule'', u sastavu 172-ge abr. Posle Divulja bili su tokom zime 1992. vrlo kratko stacionirani na aerodromu Ečka kraj Zrenjanina, a onda prebačeni u Podgoricu. Ovi helikopteri su povučeni iz naoružanja 1998. godine. Po zvaničnim podacima 3 su uništena na Golubovcima 1999., a četvrti je imao udes 25.12.1987. godine.
Udes se desio tokom probnog leta nakon servisiranja helikoptera. Zbog pogrešno povezanih komandi kod repnog rotora, helikopter počinje da se okreće oko svoje ose još na zemlji. Strašan tresak i od rasprslih ostataka lopatice glavnog rotora na mestu gine jedan vojnik. Jedan od pilota koji su bili u tom helikopteru je Zika Kuzmanovski, kasnije pilot Makedonskog RV-a, a danas u penziji. Ev. broj tog helikoptera je najverovatnije 11353.
Verzija i oznaka u JRV i PVO: Mi-14PL `Haze` HP-44
Broj: 4
Serijski brojevi: 11351,11352,11353,11354
Helikopter protivpodmornički HP- 46 ( Kamov Ka-28 )
Proizvođač: SSSR
Uloga: protivpodmornička dejstva
Pogonska grupa: dva turbovratilna motora TV3-117BK Klimov, svaki snage 2170ks i ukupnim kapacitetom rezervoara za gorivo od 4770l.
Dimenzije: dužina - 11,30m, dužina helikoptera sa rotorom - 12,25m, prečnik glavnog rotora - 15,90m, visina - 5,40m
Mase: - težina praznog helikoptera - 6100kg, prosečna poletna težina - 11000kg, maksimalna poletna težina - 12600kg
Performanse: maksimalna brzina - 250km/h, maksimalna brzina krstarenja - 230km/h, plafon leta - 5000m, dolet - 800km, trajanje leta - 4h i 30min
Naoružanje: torpedo AT-1MB, raketno torpedo APR-2E ili 10 protivpodmorničkih PLAB-250-120 dubinskih bombi
Korisnici: Indija, Jugoslavija ( povučeni iz upotrebe 2000. godine ), Kuba, Rusija, Sirija, Ukraina, Vijetnam
Istorijat
Konstruktorski biro Kamov radio je na projektu Ka-27 od 1969. do decembra 1974. kada je po prvi put poleteo prvi prototip. Bio je dizajniran da zameni uspešnog ali zastarevajućeg Ka-25. Ka-27 je zadržao koaksijalni kontra-rotirajući trokraki rotor, koji je mogao da se sklopi unazad, radi uštede prostora na palubi. Od 1982. kada je ušao u naoružanje Sovjetskog saveza pa do danas on predstavlja glavni protivpodmornički helikopter Ruskih pomorskih snaga.
Ka-28 je oznaka data izvoznoj varijanti protivpodmorničkog helikoptera Ka-27. Osim nešto slabijih motora (TV3-117BK / 2170ks umesto TV3-117V / 2205ks montiranog na Ka-27PL) i većeg gorivnog kapaciteta, gotovo je identičan Ka-27PL.
Varijante i modifikacije:
Ka-27PL Helix-A
Gore opisana protivpodmornička verzija.
Ka-29 Helix-B
Mornarička verzija namenjena podršci pomorskom desantu i transportu trupa. Može da nosi do 16 vojnika pod punom ratnom opremom i napada neprijateljske snage sa razdaljine i do 5km, sa spektrom naoružanja u koji spadaju nevođena raketna zrna 57 i 80mm, protivtenkovske rakete Sturm-V, top 30mm 2A42 sa 250 granata i mitraljez 7.62mm sa 1.700 metaka. Dvočlana posada je zaštićena oklopljenim kokpitom. Ka-29 se koristi i za obeležavanje ciljeva.
Ka-31 (Ka-29RLD)
Varijanta opremljena sa radarskim sistemom za rano upozorenje.
Ka-32S
Verzija namenjena traganju i spasavanju, sa dopunskim rezervoarima montiranim sa svake strane i kukom.
Ka-32T
Civilna transportna varijanta.
Ka-28 u Jugoslaviji
Prva zemlja koja je kupila Ka-28 bila je Jugoslavija. Dva helikoptera su stigla 1987. i dodeljena su 784. Protivpodmorničkoj helikopterskoj eskadrili poznatijoj pod nazivom “Ajkule” koja je tada bila bazirana u Divuljama. Bivaju uključeni u misije protivpodmorničke borbe, traganja i spasavanja, transporta i osmatranja zajedno sa Ka-25PL and Mi-14PL. Po prvi put su javno prikazani Maja 1988. na postavci aeromitinga. Jugoslovenski Ka-28 je upotrebljivan kao neka vrsta AWACS-a za rano upozorenje (sa visine od 5 do 6 hiljada metara njegov radar je “pokrivao” ceo vazdušni prostor južne Italije), koristeći svoje radare za lociranje neprijateljskih snaga i pomaganje jurišnoj avijaciji u pronalaženju ciljeva.
Nakon raspada bivše Jugoslavije oba Ka-28 bivaju prebačeni na aerodrom Golubovci zajedno sa ostalom opremom i helikopterima koji su pripadali 784.eskadrili. Tokom rata koji je usledio korišćeni su za osmatranje kretanja hrvatskih snaga i određivanju meta za artiljerske i vazdušne napade. Posle embarga UN koji je nametnut Jugoslaviji i prilaska američke 6. flote blizu Jadranskog mora, Ka-28 su držani u borbenoj gotovosti, u slučaju da NATO podmornice pokušaju da uđu u jugoslovenske vode.
Na sreću, oba primerka su izbegla uništenje u NATO agresiji 1999. budući da su prebačeni na drugu lokaciju. Nedostatak delova i istek resursa su doveli do kraja službe Ka-28 u Jugoslovenskom vazduhoplovstvu Februara 2000. kada su helikopteri postali deo postavke Jugoslovenskog muzeja vazduhoplovstva. Ovo je takođe označilo kraj 784. eskadrile čiji su preostali helikopteri ili već bili van službe ili uništeni u NATO bombardovanju 1999.
Verzija i oznaka u JRV i PVO: Ka-28 `Helix` HP-46
Broj: 2
Serijski brojevi: 11401-11402
784. Protivpodmornička helikopterska eskadrila - “Ajkule”
Ovo je bila jedina jedinica Jugoslovenskog RV i PVO-a čija je primarna uloga bila protivpodmornička borba. Njeni drugi zadatci su uključivali akcije traganja i spasavanja, transport i osmatranje. Prvi helikopter korišćen u ovoj jedinici bio je Sikorsky S-55-7, koji je sklapan u Jugoslaviji. Godine 1974. šest Sovjetskih Ka-25PL stižu u ovu jedinicu, a 1980. godine četiri Mi-14PL jačaju formacijski sastav i borbenu gotovost jedinice.
Dalja modernizacija dovodi dva Ka-28 u 1987. godini. Eskadrila sve do raspada bivše Jugoslavije dejstvuje iz baze Divulje, kada biva prebačena na aerodrom Golubovci. Na nesreću u NATO bombardovanju 1999. tri Mi-14PL bivaju uništeni na pisti kao i pet Ka-25 koji su već bili izbačeni iz upotrebe i stajali na aerodromu. Preostali primerak Ka-25 i oba Ka-28 uspevaju da prežive bombardovanje, i sva trojca su sada deo bogate muzejske kolekcije Muzeja jugoslovenskog vazduhoplovstva. Time se završava postojanje ove jedinice, koja je imala kratku, ali burnu istoriju.
Autor: Miloš Subota
Pošto ste postovali članak o prvom protivpodmorničaru, odlucio sam da svoj prvi post posvetim ovim vazduhoplovima (koji su bili deo naseg vazduhoplovstva, a opet o njihovoj službi kod nas ima malo podataka).
O njima se ne pise mnogo (posebno o Mi-14 za koji sam jedva nasao par slika) te bih hteo, ako je to moguće, da dobijem:
1. Još slika (mislim na nase vazduhoplove)
2. Po mogućstvu njihovu tehničku dokumentaciju (budući da vise nisu u upotrebi)
3.Slike preseka ovih helikoptera
4.Još podataka o njima
5.Tipove oružja koji su za njih korišćeni (kod nas) i njihove slike
6.Tipove dodatne opreme
Uzgred izvinjavam se na evendualnim greškama načinjenim i izradi posta (napominjem da mi je ovo prvi post).
Neke slike ću dodati kad vidim kako da to izvedem! 
|
. Ispravio sam!
, evo ja saljem jos par slika:
