Pontoni i pontonirska sredstva

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo cu konstatovati da je u vojskama na teritoriji SFRJ podela bila takva da su u amfibijskim jedinicama bili transporteri PTS-m i skele GSP.
Amfibija je inace vozilo koje ima mogucnost da se krece i po kopnu i po vodi. GSP i PTS-M to mogu. Posto im je jedina namena prevoz ljudstva i TMS preko vodenih prepreka nalaze se u inzinjeriji kojoj je to u opisu posla.

Moze se to nekom svidjati a i ne mora. Mozda je to bilo nakaradno,mozda i ne ali je tako neko smatrao da je najbolje. Ja sam podsetio da povremeno bez ikakve potrebe u temi o pontonirski sredstvima bude pisano o amfibijskim iako i amfibije imaju svoju temu. Ili onda sve spojte u jednu temu. Inace Kos93 i sam kazes da se od PMM prave mostovi, od GSP to nikad nije moglo i verovatno je zbog toga PMM pontonirsko a ne amfibijsko sredstvo. To sto je PMM zamena za GSP ne znaci po automatizmu da pripada amfibijskim jedinicama.

Sto se tice danasnjih samohodnih parkova podseticu da je inzinjerija nekad bila u artiljeriji a danas to nije. Pa je u inzinjeriji bilo vodosnabdevanje a onda je prebaceno u InSl. Hocu reci da se sve menja sem kamenja pa i nacini upotrebe jedinica inzinjerije bilo pontonirskih bilo amfibijskih ili nekih trecih a promeniti naziv jedinici nije nikakav problem.

• 2Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Novinar Pavel Ivanov o trendovima korištenja pontonskih parkova u NATO i kako su u Siriji premostili Eufrat.
Odlčan tekst sa nekoliko detalja gde se očito sve težište svodi na nove pontone (to su oni što su ih Anuškom doneli a potom vozikali po pustinji)

Evo i navodnog mesta prelaska sa PP2005M

Ali na slici OČITO nije most od Pontona sa slike iznad već:





I kao zaključak evo sa kraja teksta još jedne skele od 100 i kusur tona nosivosti sa sve brojnom poslugom koja je opslužuje,sklapa i rasklapa od Pontonskog Parka PP2005M.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imam 2 pitanja, valjda to može u ovu temu...
1. Kako se ovakav ili sličan most brani od plutajućih mina?
2. Od balvana i koječega što bi mogla voda da nanese i gomila i optereti spojeve?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, ikan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odlično pitanje koje sam u toku svih dosadašnjih pisanja o svim dešavanjima na vodi naprosto ispustio.
Elem u pravilu o savlađivanju vodenih prepreka uz glavni zadatak za izradu mosnog-skelskog,desantnog ili amfibijskog mesta prelaza se tačno precizira.
Jačina i sastav osnovnih snaga za ostvarivanje postavljenog zadatka i POMOĆNIH za osiguranje u izvođenju tih zadataka.
Dalje o osnovnom zadatku ne bi jer sam dosta tupio.
Od POMOĆNIH se sastava OBAVEZNO formiraju:
SPASILAČKA služba (oprema se u zavisnosti od širine vodene prepreke sa nekoliko desantnih čamaca i poslugom) ,iz naziva je jasno da im je zadatak u spašavanju osoba koje bi iz nekog razloga pale u vodu.U načelu kod rečnog toka se ova služba pozicionira nizvodno iza mesta prelaza a na jezerima sa obe strane.
Pored plovila u sastavu ove službe ulazi i raspoloživo medicinsko osoblje sa svojom opremom kao i potreban broj pojaseva za spašavanje,prsluka rasponih konopaca ,čaklji ,megafon,pribor za osvetljavanje ako se prelaz izvodi noću kao i signalizacija u boji za orijentaciju po pravilima..i.....
Drugi sastavpomoćnih snaga ima zadatak da se stara o sigurnosti i zaštiti sredstava u savlađivanju vodenih prepreka i naziva se REČNA straža.
Iz imena je jasno da se oni staraju upravo o očuvanju plovnog toka od potencijalnih nailazaka rečnih mina ili drugih objekata koji bi ugrožavali mesto prelaska a drugi zadatak im je čisto borbeni i u obavezi su da na sebe prihvate borbu u zaštiti snaga koje savlađuju vodenu prepreku dok su na vodi.
Ove snage se takođe pored potrebnog naoružanja za borbeno obezbeđenje opremaju i čamcima,kukama,rasponim i raznim drugim konopima a u opremu su im sledovala i sredstva za zadimljavanje mesta prelaska.
Dok sve ovo pišem u glavi mi se vrti scenario za nastavni film a snimali smo ga upravo sa ovom temom u kasno proleće 1984.g.Pa izvinte ako sam malo pobacao a nadam se da sam makar i malo pojasnio i ovaj detalj..
Na mestu prelaska preko vodene prepreke se određuje jedan komandant koji po hijerarhiji treba da je iz najveće jedinice ili od izvršioca ovih radova i pridodajemu se najmanje tri do četiri pa i više zamenika .
Svaki od zamenika ima po neku od pobrojanih zaduženja od onog primarnog u komandovanju jedinicama koje organizuju i vrše sve radnje na savlađivanju tog dela vodenog toka a pri čemu mora da povede računa i o organizaciji saobraćaja na prilazu kao i na izlazima ako ih ima više na skelskim mestima prelaska tako i ovi pomoćni sastavi treba da imaju za svaki od zadataka svog starešinu koji se stara i za kraj samo da ne ispustim da se straže postavljaju i sa jedne i sa druge strane vodenog toka kao i na obe obale i to kako na vodi tako i na obalama...
PS.
reditelj filma je bio tada major ANTE HIP(u filmu VOJNICI glumi komandira čete).Inače zaposlen u Zastava filmu a snimatelj bio naj od naj legenda Bole-Boško Žegarac..
Snimali smo na potezu Šabac-Klenak.
A ne da se u pauzama jelo pa i pilo pa ako sam i nešto zabrljao to je od punog stomaka..
Pozz iz Banata od Panonskog mornara..

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala na odgovoru.
Dosta ljudi je tu uključeno i na sve se mislilo da bi stvar funkcionisala.
Sad kad si već raspoložen... ovo oko plutajućih mina...ekipa koja bi ih uzvodno puštala, štelovala bi po brzini toka da mine doplove po mraku. Postoji li način da se mine otkriju i unište po mraku?

• 1Ovo se svidja korisniku: ikan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na većim i plovnim vodenim tokovima je u osnovi za te rečne straže i to pre svega za deo na vodi BILO predviđeno angažovanje Rečne Ratne Flotile sa namenskim brodovima i drugim plovilima.
Dotle smo mi u inžinjeriji mahom sve radove izvodili uz obilje inprovizacija a jedna od njih se izvodila sa postavljanjem rasponog konopa na kome se na par mesta kačili plovci da ne potone već da pluta pa bi se tako razapet služio da sakuplja sve što voda donese.
Mislim da bi bilo dobro da se uključi i moj mlađi kolega KUZMAR koji je za razliku od mene radio i na vodi(ja sam samo uskako da krpim rupe na većim vežbama i nije mi osnovna dužnost bila na ovim radovima mada sam sakupio i lepih sati rada kad je zatrebalo).
I mene interesuje dali su oni u pontonirskoj jedinici ikad vežbali-proigravali i ove detalje jer kako sam ja napisao soro sve moje pređašnje pisanje je iz snimanja nastavnog filma koji se zvao :
Radovi na izvođenju prelaza preko vodenih prepreka.
Pod naslovi su bili :
Skelsko mesto prelaska
Mosno mesto prelaska
Prelaz amfibijskim sredstvima i desantnim čamcima.

Drugi nastavni film samo sa susednom materijom na istom mestu smo snimali godinu dana kasnije a u njoj je težište bilo na MASKIRANJU radova na skelskom-mosnom mestu prelaska kao i na maskiiranju saobraćaja kako na kopnu tako i na vodi ali to je van ove teme...

• 2Ovo se svidja korisnicima: ikan, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za mog mandata u pontonirskim jedinicama navedene radnje nikada nisu proigravane iz jednostavno razloga sto na velikim rekama kao sto su Dunav ili Sava nije predvidjena uspostava mostovih mesta prelazaka vec skelskih. Bar po nasem nacinu upotrebe parka PM M71. Na takvim rekama utrosak TMS za izradu mostova je veliki, mostovi su lake mete i smatra se da je skelsko mesto prelaska sa odgovorajucim brojem skela celishodnije resenje. Ovde ne racunima direktivu za most na Lidu.
Voja je vec napisao da se i kod mostovih i kod skelskih mesta prelaza uspostavlja uzvodna recna straza koja izmedju ostalog treba da vodi racuna i o tome sta plovi vodom. Ponavljam, nikada to nismo proigravali u praksi ali sistem je jednostavan. Kada uzvodna recna straza uoci plovne mine ili vecu kolicinu raznog nanosa ona bi trebala da alarmira posadu mosta, onda koliko se secam sledi jednostavna situacija kao sto je bila u NS posle bombardovanja, most se otvara da se propusti to sto dolazi. U NS je to radjeno radi propustanja plovnih objekata naravno radi povremenog uklanjanja nanosa. Ne secam se kako je to tacno u pravilima pisalo, ali u nacelu nema tu neke mudrosti. Prekini prevozenje, otvori most i parkiraj uz obalu dok ne prodje to sta moze ugroziti most i ljude na njemu. Kada opasnost prodje most vrati u osu i nastavi gde si stao.
Nemam informacije kako se radilo na Limu u Brodarevu dok je bio most ali verujem da je primenjen ovaj nacin koji sam pomenuo.

U praksi smo radili nesto drugo a tice se plovnih mina. Svojevremeno smo, dok je trajao rat u Hr oko potpora mostova kao zastiti od mogucih plovnih mina postavljali star pontone Bejli. Tim pontonima smo u obliku slova P (cirilicnog, naravno) oblagali potpore mostova na Dunavu. I kod njih smo imali te razne nanose svega i svacega. To smo pomocu caklji, uzadi, remorkera i camaca sa vanbrodskim motorima svakodnevno uklanjali.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tako sam i mogao da pretpostavim pošto je tih komentara bilo i u Šapcu dok smo snimali nastavni fil.
Tamo su proigravane pravilske radnje uz obilje hipotetike ŠBBKBB pa se tako došlo i do tih detalja o kojima sam pisao.
Stari iskusni pontonirci su još onda naglasili da se sa četom koju su imali na raspolaganju jedva uklapalo izvođenje na sastavljanju par skela i obavezne službe spašavanja a za straže i druge aktivnosti se računalo da se izdvoje iz sastava jedinica koje bi se prevozile preko vodene prepreke.
Očito je da tu ni dan danji nije sve baš NAJ dorečeno.
Sve od KUZMARa pobrojano je logički niz radnji da se most otvara i propusti sve što mostu može da naškodi a sa skelama se ili obustavlja saobraćaj ili im se menja putanja kretanja zarad sigurnog mimoilaženja sa preprekama-naplavinama-plutajućim MES.
Naj žalosnije je to da se JAKO malo uvežbavao rad na MASKIRANJU kako prilaza tako i same plovidbe jer se još u polovini 80ih ZNALO da apsolutne špremoći teško da ima a sa tim si i RANJIV dok si nad VODOM..

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

МОСТ

Веле да могу преко 3км

• 1Ovo se svidja korisniku: stalker
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stalker
Odličan video i bolje bi legao ovde na temi o željezničarskim jedinicama pošto se mahom na njih odnosi a oni u opremi imaju i pontonske železničke mostove temu sam otvorio i povremeno je ažuriramo sa ovakvim prilozima OVDE:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]